TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 20.06.2007.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Jorgovanka Tabaković

Što ne kažete da tržište, stvarno mi je neprijatno, još jednu rečenicu da zaključim o velikoj Evropi.

Oliver Dulić

| Predsedava
Kako da ne, naravno.
...
Srpska radikalna stranka

Jorgovanka Tabaković

Da je ta ista velika Evropa, na čijem tržištu želimo da se pojavimo i koja radi u interesu naroda i budućnosti, svojom metodom subvencija i suzbijanja konkurencije razvila takve perfidne sistema, ja iznosim samo jedan frustrirajući primer iz Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije, a to je sledeće.
Svi američki proizvođači bezalkoholnih pića i konzerviranih proizvoda ignorišu preporuke Svetske zdravstvene organizacije i Svetske trgovinske organizacije da smanje količinu šećera i soli u svojim proizvodima, uprkos dramatičnom i dokazanom rastu gojaznosti na planeti. Ne samo to, to je uzrok povećanja broja bolesti i dijabetskih i koronarnih. Tako nam misle o zdravlju, tako nam misle i o finansijskoj budućnosti i o tome treba da brinemo mi ovde, uvažavajući se i iznoseći isključivo činjenice. Hvala. (Aplauz.)

Oliver Dulić

| Predsedava
Hvala. Izvolite. Mislim da je korektno dozvoliti ministru da odgovori.

Mirko Cvetković

 Samo jedan minut. Neću o svemu da govorim. Hteo sam samo da kažem o ovom makro-pitanju, oko ovih 4 milijardi itd.
Kada se radi o grinfild investicijama, budžet sa tim nema nikakve veze. Dakle, grinfild investicije su deo gde dođe neki stranac i uloži u svoje preduzeće i mi ih evidentiramo kao devizni priliv, da se vidi da je država dobila devize, ali to nema veze sa budžetom. Onaj deo koji se tiče privatizacije, to ostaje u budžetu i tu vi jeste u pravu.
Sada kada pogledate, ako se deficit upotrebljava, odnosno ako ta sredstva upotrebljavaju za servisiranje deficita i ako je deficit nastao kao posledica kapitalnog ulaganja, znači, vraćanja ponovo u nešto što će nam ostati u infrastrukturu, onda to praktično nije bacanje porodičnog srebra kroz prozor, nego naprotiv, konvertovanje iz jednog oblika u drugi. Iz oblika koji se zove – proizvodna aktivnost kojom država neće više da se bavi, nego predaje privatnicima u infrastrukturu, gde privatni kapital nije toliko zainteresovan da uđe, a koji nam je nužno potreban.

Oliver Dulić

| Predsedava
Određujem pauzu i rad nastavljamo u 15 sati i 30 minuta.
(Posle pauze -15,40)
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Prelazimo na 7. i 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ODLUKA O IZBORU ZAŠTITNIKA GRAĐANA I POVERENIKA ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz dnevnog reda po tačkama 7. i 8, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 160. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru Zaštitnika građana, koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i Predlogu odluke o izboru Poverenika za informacije od javnog značaja, koji je podneo Odbor za kulturu i informisanje.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Gavrilović, predsednik Odbora za kulturu i informisanje. Izvolite.

Slobodan Gavrilović

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, članom 5. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije utvrđeno je da Narodna skupština bira organ nadležan za praćenje i ostvarivanje prava građana na obaveštenost.
Članom 1. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ustanovljen je poverenik za informacije od javnog značaja.
Članom 30. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da poverenika bira Narodna skupština na predlog odbora Narodne skupštine nadležnog za informisanje, a članom 5. Zakona o dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je regulisano trajanje mandata poverenika u slučaju ponovnog izbora istog lica.
Odbor za kulturu i informisanje na sednici održanoj 14. juna 2007. godine utvrdio je Predlog da za poverenika ponovo bude izabran Rodoljub Šabić.
Odbor smatra da je Rodoljub Šabić dužnost Poverenika za informacije od javnog značaja vršio stručno i odgovorno, pri čemu je pokazao visok stepen samostalnosti i nezavisnosti u radu.
Odbor predlaže da Narodna skupština donese ovu odluku o izboru Rodoljuba Šabića za poverenika.
Uz to bih još samo nekoliko napomena. Posebno bih skrenuo pažnju da ćemo i kao Odbor za kulturu i informisanje, a i Poverenik, nastojati da nekoliko nelogičnosti koje smo imali do sada otklonimo.
Mislim, pre svega, na arhivsku građu i dokumenta koja su danas nedostupna našim istraživačima, naučnim radnicima, pa i zainteresovanim građanima, recimo iz doba i pre Drugog svetskog rata i nakon njega, iako su godine kojima je zakonom zaštićena određena tajna prošle, još uvek to nije dostupno našim istraživačima.
Moramo nastojati, kao i ovaj dom, ali i kao javnost u celini da se takve stvari zaista isprave.
Drugi primer koji se odnosi, jer zašto ne bismo mogli da vidimo danas kako je, recimo, provodio svoje dane Miloš Crnjanski u Londonu, kakav je bio odnos države ili onih koji su ga eventualno štitili ili pratili na određeni način ili šta je radio Ivo Andrić u Beču kao naš diplomata.
Kao i drugi primeri koji se odnose na mogućnost da mlađi rehabilituju svoje očeve ili dede, da danas ne mogu da dođu do dokumenata koji se nalaze u određenim arhivama, a koje su zatvorene.
Zbog toga će i poverenik imati od našeg Odbora, a nadam se i od Skupštine, punu podršku da ovi arhivski dokumenti i ovakva građa bude dostupna svim zainteresovanim građanima, a posebno naučnim istraživačima i našim institutima. Hvala.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe LDP. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u najkraćem bih obrazložio zašto ćemo mi podržati i Predlog gospodina Šabića i zašto ćemo podržati Predlog gospodina Jankovića za ombudsmana.
Mi mislimo da su to pitanja oko kojih mora postojati šira saglasnost od one uobičajene političke koja prati naš dnevni rad. Bilo bi bolje da je predloženim zakonom utvrđena veća većina od one klasične vladajuće koja je potrebna za pružanje podrške uobičajenim zakonskim predlozima, odlukama i inicijativama sa kojima se susrećemo ovde u Parlamentu.
Mi želimo da tim gestom olakšamo poziciju i ombudsmana i poverenika za informacije od javnog značaja i na takav način doprinesemo normalizaciji opšteg javnog života u Srbiji.
Naravno da kao opoziciona stranka mi čuvamo svoj opozicioni profil, ali po ovom pitanju ne želimo da delujemo kao klasična opozicija, već da pružimo ruku saradnje ne vladajućoj većini nego ljudima koji treba našu podršku da dožive kao spremnost Srbije da prema njima gradi pozicije koje nisu toliko politizovane kao što su naše partijske.
Nažalost, Srbija je takvo društvo da će i gospodin Šabić i gospodin Janković imati puno posla u njemu i kao ombudsman i kao Poverenik za informacije od javnog značaja suočiće se sa inicijativama koje ćemo i mi pokretati, a ova podrška pre svega predstavlja izraz naše spremnosti da se kroz institucije, poštovanje zakona, rešavaju pitanja i problemi nasleđeni iz traumatizovane prošlosti koja opterećuje naš svakodnevni život. Dakle, ovo nije izraz naše podrške vladajućoj većini, ovo je izraz naše podrške institucijama koje doprinose, verujemo, normalizaciji društvenog života u zemlji i istovremeno ova podrška obavezuje kandidate vladajuće većine na drugačiji odnos prema svom poslu od onog koji je karakterističan za druge nosioce državnih funkcija.
Oni ne smeju biti vladini ombudsmani i vladini poverenici, oni moraju biti ljudi koji će voditi računa o interesima građana i mi im pružamo tu vrstu poverenja unapred i nadam se da ne pravimo grešku, uveren sam u to.