Meni to ne smeta. Mi danas razgovaramo o najvažnijem zakonu koji, u stvari predstavlja cilj zbog kojeg se namećemo u političkoj borbi da pred narodom kažemo kako ćemo voditi državu i kako ćemo raspolagati sredstvima. Meni lično ne smeta ni selektivno izveštavanje ni način kako mediji obaveštavaju javnost o primedbama na budžet, ali mi smeta ministrovo selektivno odgovaranje na pitanja. Trudiću se da budem najkraća i najargumentovanija.
Narod pre svega zanima posao, kako su to i opozicioni poslanici govorili, koliko u budžetu imamo mogućnosti da radimo, oni koje još nisu otpustili, odnosno kakve će nam biti plate.
Primedba na koju ste odgovarali, gospodine ministre, nije primedba poslanika. Primedba o tome da su plate visoke i da mogu da uslove, po sistemu gledanja, povećanje opšteg nivoa plata, pa da nam zato ne dolaze investitori, objavljena je u ovoj knjizi – Beloj knjizi o direktnim investicijama i o stranim ulaganjima. U kratkim primedbama na ono što mi kao poslanici imamo dug spisak primedbi, od korupcije, zakona itd, najveći broj primedbi tih ulagača se odnosi baš na Zakon o radu.
To se odnosi na previše benificiran Zakon o radu po kome se mi usuđujemo da tražimo topli obrok, godišnji odmor, sigurno radno mesto i slično.
Znači, nije primedba poslanika da su plate visoke. To je primedba onih koji bi ovde da ulažu kao u zemlje Jugoistočne Azije i prete nam sledećim rečima. Najava povlačenja investitora iz Rumunije, Poljske, Centralne i Zapadne Evrope uslediće upravo zbog povećanih troškova radne snage, vi to prevedite ''povećane plate'', to je zbog toga što radnici hoće visok standard, pa nama kao zemlji koja očekuje da uđe u Evropsku uniju savetuju da držimo što niži nivo plata da bi bili atraktivni za te i takve zemlje, koje žele ovde da ulažu i da im najniži trošak u ulaganju budu plate.
Mi vam ovu primedbu nismo iznosili i vi ste odgovarali upravo njima. Ono što smatram najvećom neistinom, nemam drugu reč, jeste to da mi ne razumemo, da vi u stvari nemate deficit, jer je on pokriven prihodima od privatizacije.
Prvo, prihodi od privatizacije, koje lažno ili sistemski vam je moguće da prihode od privatizacije zovete stranim direktnim investicijama, u 2006. su iznosili 4 milijarde evra, od čega je 3,2 prodaja preduzeća. Samo 0,8, ono što mi zovemo su grinfild investicije. Znači, prodaja zajedničkog nasledstva je 4 milijarde. Vi sada nama kažete da nemamo deficit od 13 milijardi, jer smo negde neku milijardu utrošili za to.
Građani Srbije, mi svi imamo pravo na nasledstvo ove države koje iznosi 4 milijarde samo u 2006. godini, odnosno čist prihod je od 3,2 milijarde. Znate šta je problem? Taj novac je deponovan kod Narodne banke na deviznom računu. Za taj novac vam kažu da su to devizne rezerve i povećane su, pa na bazi tog istog novca štampaju obveznice, odnosno hartije od vrednosti, pa kažu isplatili smo penzionerski dug, pa na bazi tog istog novca kažu – finansiramo Nacionalni investicioni plan. Samo još malo.
