Reč ima narodni poslanik Slaviša Topalović, pa onda Vjerica Radeta.

Za kandidata za Zaštitnika građana predlog vladajuće koalicije je Saša Janković. Ko je taj čovek? Saša Janković – prebivalište, državljanstvo, mesto i godina rođenja: Beograd, Republika Srbija, Loznica, 1970. godina; radno iskustvo: od novembra 2003. do danas – nacionalni pravni savetnik u Odeljenju za demokratizaciju misije OEBS-a u Srbiji, drugim rečima strani plaćenik nevladine organizacije; 2001.-2002. godina – pomoćnika za opšte poslove i međunarodnu saradnju saveznog sekretara za sport i omladinu; 2000.-2001. godina – sekretar Saveznog ministarstva sporta; 1997.-2000. - stručni saradnik u Ministarstvu za omladinu i sport Republike Srbije; 1994.-1997. - novinar Novinske agencije ''Beta''.
Obrazovanje: 2005. godina – specijalističke studije bezbednosti, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu; 1996. godina – Pravni fakultet u Beogradu, smer upravno pravo. Dodatno obrazovanje i druge aktivnosti: demokratizacija i politička pitanja, specijalistički kurs Diplomatske akademije u Beču i Austrijskog centra za proučavanje mira i rešavanje konflikata Štad Šlajning 2003. godine; javna uprava i pojedinac u svetlu evropske konvencije o ljudskim pravima, seminar Venecijanske komisije Saveta Evrope, Trst 2001. godine; stručni ispit za rad u organima državne uprave; držao i predavanja u zemlji i inostranstvu i objavljivao radove i članke iz oblasti demokratske kontrole sektora bezbednosti i reforme obaveštajno-bezbednosnog sistema.
Zapamtite ovo " reforme obaveštajno-bezbednosnog sistema". U daljem izlaganju ćete shvatiti zašto sam stavio akcenat na obaveštajno-bezbednosni sistem.
Jezici: engleski, pisani i govorni, profesionalni nivo. Informatička tehnologija: puna informatička pismenost. Porodica: oženjen, otac jednog deteta.
To je biografija gospodina Jankovića, koji je sam pisao i potpisao. Dopunićemo biografiju gospodina Jankovića našim saznanjima i tvrdnjama njegovih prijatelja, komšija, kolega i ljudi iz neposrednog i bližeg okruženja.
Ko je gospodin Janković, da li on može da zaštiti građane Srbije? Gospodin Saša Janković je radio u Ministarstvu za sport i omladinu Vlade Republike Srbije u periodu do 2000. godine.
Vi znate ko je tada bio na vlasti. Radio je kao pravni referent, sa ograničenim pravnim znanjem. Član omladinske organizacije SPS i neko vreme blizak saradnik pomoćnika ministra Milivoja Ćosića, bivšeg omladinskog rukovodioca.
Takođe je bio veoma blizak saradnik direktora Omladinskog kampa "Karataš" na Đerdapu, koji je bio uhapšen posle 5. oktobra i proveo pet ili šest meseci, izvesni Šime. Možda ga je gospodin Janković i prijavio policiji, jer se kasnije utvrdilo da je gospodin Janković špijunirao liderima DOS-a ministra sporta Zorana Anđelkovića, tako što je govorio za Zorana Anđelkovića i ono što jeste i što nije, zarad svojih poena kod lidera DOS-a.
Ovaj potez špijunaže svoje partije potvrđuje i dokazuje to što je gospodin Janković, po dolasku DOS-a na vlast, ubrzo nagrađen i postavljen na mesto sekretara Saveznog ministarstva za sport. Tada je ministar bio gospodin Andrić iz Nove demokratije i stranke bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića, koji je ovih dana interesantan svedok oko dešavanja delovanja duvanske mafije u to vreme. Mislim da ste pratili u dnevnoj štampi, to je tekst gde se spominju Čedomir Jovanović i Vladimir – Beba Popović, koji su u to vreme bili potpredsednik Vlade Srbije i šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije, postavljeni na te funkcije na predlog DS i, naravno, u to vreme bili članovi DS, tj. vaše stranke, gospodo.
Da se vratimo na temu, gospodina Jankovića. Gospodin Janković to mesto nije zaslužio, mislim na mesto sekretara Saveznog Ministarstva za sport, nikakvim znanjem i radnim iskustvom u Ministarstvu za sport u prethodnom periodu. On je to zaslužio verovatno kao dobro obučeni špijun u tuđim redovima, kao što ove činjenice potvrđuju i njegovo delegiranje i postavljanje za Zaštitnika građana, od strane DS, DSS, šifrovane kombi i kombi stranaka vladajuće koalicije.
Gospodin Janković je bio aktivni član SPS u periodu do 5. oktobra 2000. godine. Iskreni član sigurno nije bio, ali je bio aktivan član. Za njega i još jednu manju grupu iz Ministarstva, koji su bili angažovani na preregistraciji sportskih organizacija, a shodno novom Zakonu o sportu, u to vreme, vezana je afera nelegalnog uzimanja novca, tadašnjih 50 do 100 maraka od klubova, kako bi preko reda bila izvršena preregistracija, ako se zna da je tada u Srbiji bilo preko 12.000 sportskih klubova koji su trebali da izvrše preregistraciju.
Da napomenem, ne zna se tačan broj preregistracija koje su oni izvršili, zato što su, da li na vreme ili pre vremena, prekinuti u tome. To je sve rađeno bez znanja čelnika Ministarstva sporta. Zloupotreba je kasnije otkrivena, kao što sam rekao. Neki ljudi, koji su radili po ugovoru o delu, otpušteni su, a afera je tada zataškana.
Osoba iz bližeg okruženja gospodina Jankovića tvrdi da je on osoba sklona intrigama. To potvrđuju učestale svađe službenika Ministarstva sporta, po dolasku gospodina Jankovića u tu sredinu. Možda je on dobio zadatak od lidera DOS-a u to vreme da tako deluje. To još nije precizno utvrđeno. Kao sekretar Saveznog ministarstva za sport, ponašao se vrlo osiono i bahato, kako prema potčinjenim službenicima, tako i prema strankama koje su dolazile u to Ministarstvo.
Pretpostavljam da su nadležni organi i lideri novog DOS-a, mislim na sadašnju vladajuću koaliciju, dobro pogledali u prošlost gospodina Jankovića i učinak njegovog rada u Ministarstvu za sport u prethodnom periodu. Normalno je da se dobro raspitate o čoveku koga predlažete za Zaštitnika građana, nije to bilo kakva funkcija.
Predlažem vam da pošaljete inspekciju koja je nadležna da pogleda finansijski izveštaj Saveznog ministarstva za sport, za vreme koje je gospodin Janković bio prisutan u tom Ministarstvu. Ako to niste uradili do sada, smatrajte da je to vrlo nestručno sa vaše strane, kao organa koji ima ulogu predlagača gospodina Jankovića za zaštitnika građana. Ako ste nekim slučajem to uradili, onda ste učesnik u mogućim malverzacijama koje ste svesno prikrili.
Postavljam pitanje – da li ste vi dobro ispitali ko je gospodin Janković i da li ćete glasati za ovakvog čoveka koji ne može sam sebe da sačuva, a ne građane Srbije?

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, pa Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo poslanici, čuli ste stav SRS o ova dva predloga, čuli ste i komentare mojih kolega i kada je u pitanju predlog za izbor Poverenika za informacije i predlog za Zaštitnika građana. Ja ću da na jedan drugi način pokušam da objasnim i potvrdim ovo što je već rečeno.
Bilo je normalno da gospodin Rodoljub Šabić, kao čovek koji već vrši ovu funkciju, dostavi Narodnoj skupštini izveštaj o svom dosadašnjem radu. Ja znam da on jeste dostavljao svake godine izveštaj, evo sa sajta sam uzela jedan deo, zapravo ceo izveštaj, ali smo mi morali da posvetimo jednu tačku dnevnog reda tom izveštaju da bismo iz tog izveštaja mogli da zaključimo da li i dalje podržavamo Rodoljuba Šabića ili ćemo da pomognemo Rodoljubu Šabiću da on uspostavi jedan normalniji kontakt sa onima od kojih treba da dostavi informacije.
Šta nama kaže gospodin Rodoljub Šabić u ovom svom izveštaju, između ostalog. Kaže da, po rešenjima, od 42 tužbe podnete protiv rešenja poverenika Vrhovni sud je rešio 18 tužbi tako što je 13 tužbi odbacio, a pet odbio kao neosnovane.
Ovo je meni kao pravniku vrlo interesantno, da li je taj veliki pravnik Rodoljub Šabić zaista imao osnova za podnošenje ovih tužbi ili Vrhovni sud, ne daj bože, štiti nekog iz izvršne vlasti.
Dalje, kaže Rodoljub Šabić, po tužbama protiv Vlade i Narodne kancelarije predsednika Republike Vrhovni sud prema dostavljenim podacima Poverenika nije odlučio. Dakle, i ovo je i te kako interesantna tema kako to da Vrhovni sud ne odlučuje o tužbama protiv Vlade i protiv Narodne kancelarije predsednika Republike.
Kaže Rodoljub Šabić – prema raspoloživim podacima uprkos donetim rešenjima Poverenika javnost je ostala uskraćena za informacije o: izgradnji mosta kod Beške i žičara na Kopaoniku, o projektima u opštini Preševo, Bujanovac i Medveđa, o pet najvećih investicija u Srbiji od strane Ministarstva za kapitalne investicije, o broju podnetih zahteva i prisluškivanih lica u 2005. godini od strane BIA, o činjeničnom stanju i preduzetim merama po krivičnim prijavama SRS i Narodnog pokreta ''Otpor'' u vezi sa slučajem ''Mobtel'', davanju saglasnosti na dokument memoranduma o dogovoru ''Javnog preduzeća PTT Srbija'' i novih vlasnika ''Mobtela'' od strane Ministarstva za kapitalne investicije i Republičkog javnog pravobranilaštva, postupku povodom tragične smrti novinarke Radoslavke Vujasinović od Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu.
Zatim, o nabavci vozova iz Švedske od strane ''Javnog preduzeća Železnice Srbije'', nabavci aviona od kompanije ERBAS od strane JAT-a, o platama direktora ili naknadama članovima upravnim i nadzornim odborima u ''Javnom preduzeću NIS'' i Aerodrom "Nikola Tesla", te Novinskoj agenciji TANJUG, o isplaćenim naknadama na ime zastupanja, svedočenja i veštačenja pred arbitražnim sudom u Cirihu u sporu ''Javnog preduzeća PTT Srbija'' i Preduzeća Braća Karić – ''Sistem BK Trejd'', o opremi iz donacija u Gradu Nišu i o troškovima reprezentacije u Opštini Crveni krst u Nišu, o finansiranju političkih stranaka i o izdatim upotrebnim dozvolama za poslovne i stambene poslove objekata u Opštini Inđija, o javnim radovima na uređenju ulica u Leskovcu, Vrbasu i Novom Sadu.
Dalje, o izdvojenim budžetskim sredstvima verskim zajednicama u Opštini Novi Pazar i Trgovište, o finansiranju političkih stranaka u Jagodini, o prenosu sredstava Opštine Vršac ''Televiziji Banat'', o upotrebi jezika nacionalnih manjina u Opštini Ruma i Titel, o podacima o objektima i merama u vezi sa zaštitom životinja u Opštini Negotin i Sombor, o utrošenim sredstvima za reklame, specifikaciji troškova finansiranja programa izgradnje i podacima o stanovima Zavoda za izgradnju Novog Sada, o realizaciji budžeta u opštini Temerin, o zaradama i troškovima telefona u opštini Aleksandrovac.
Dalje, o dokumentima sa sednica organa lokalne samouprave, o oduzimanju mandata odbornicima, zapisnici sa sednica i drugo u opštini Žitište, o prijemu kadrova u opštini Trgovište, u pristupu pojedinačnim dokumentima organa od interesa za tražioca informacije kao na primer dosijei BIA za preminulog člana porodice, kopija dokumenata iz katastra nepokretnosti, građevinske dokumentacije, medicinske dokumentacije, spise sudskih predmeta i drugih dokumenata.
Dakle, poštovane kolege poslanici, sami vidite da sve ono što je od interesa građanima Srbije, sve ono što bi građani hteli da saznaju od Rodoljuba Šabića kao poverenika nisu mogli da dobiju podatke. Šta ovo treba da znači? Da ili je gospodin Rodoljub Šabić nesposoban da vrši ovu funkciju ili gospodina Rodoljuba Šabića ne uvažavaju nadležni organi, a kao što ste čuli, najviše je Ministarstvo tada za kapitalne investicije, a sada za infrastrukturu čini mi se.
Ali, u svakom slučaju, Rodoljub Šabić, čovek koji je sam rekao šta sve nije bio u stanju da uradi ne može više da obavlja ovu funkciju. Ne može da obavlja pre svega što je moralan čovek. Čuli ste ovde na koji način je išao iz stranke u stranku, odricao se svojih stranaka i stranačkih programa itd, samo da bi ostao na ovoj funkciji i to govori da čovek takvih moralnih kvaliteta ne može to da radi.
Ja, znate, mnogo volim onu narodnu "Glavu dajem Srbiju ne dajem", ali na Rodoljuba Šabića bi moglo da se primeni "stranku dajem, fotelju ne dajem". Ali, pošto nema više stranku onda izgleda "obraz daje fotelju ne daje" i to ga zaista ne preporučuje bar što se tiče SRS za ovu funkciju.
Iz ovog Izveštaja ima još nešto interesantno kada su u pitanju plate u određenim javnim preduzećima i Vladi Republike Srbije. Kaže Rodoljub Šabić, kao najčešći razlog zbog koga su državni organi uskraćivali tražene informacije je pozivanje na poverljivost dokumenata, bez pružanja dokaza da se time štiti neki pretežni interes kako to zakon nalaže ili to da tražilac nema opravdani interes, jer kako se tvrdi nije imao status stranke u nekom postupku pred organom vlasti povodom koga se informacije traže, što takođe ne sme biti razlog uskraćivanja informacija.
Bilo je slučajeva i neosnovanog uskraćivanja informacija s pozivom na zakonske odredbe, zamislite, o zaštiti privatnosti i zloupotrebi prava na informaciju, a radilo se o informacijama u vezi sa obavljanjem poslova od javnog značaja, kao na primer o platama i drugim pitanjima iz budžeta nosilaca javnih funkcija. Zahvaljujući ovakvom stavu danas verovatno ni mnogi narodni poslanici ne znaju, a građani Srbije svakako ne, da je Vlada Vojislava Koštunice u onom prošlom mandatu dva ili tri puta sebi povećavala platu pa danas pomoćnik ministra ima oko 110.000 platu, državni sekretar 150.000 za ministra verujte ne znam.
Dakle, to je državna tajna, a ministri rade na procenat, tako je gospodine Todoroviću, hvala na pomoći. Uvek ste bili u pravu. Dakle, šta znači poverenik, odnosno zaštitnik građana?
Čuli ste i o zaštitniku građana ono što je najkarakterističnije, a to je da je on čovek koji dolazi iz nevladine organizacije, pored zamenika sekretara koji je iz nevladine organizacije. Vi, takođe, u državne organe dovodite nove ljude iz nevladinih organizacija. To nije dobro. Kažete, kada ste donosili zakon, da se zalažete da to budu nestranačke ličnosti.
Gospodine Gavriloviću, klimate glavom. Verujete, ja bih pre glasala da vi kao član Demokratske stranke budete ovaj zaštitnik građana, nego ovaj, kako se zove već, iz nevladine organizacije. Jer vas možda može stranka, mogu da vas isključe iz stranke ako se ispostavi da svoj posao niste radili u skladu sa zakonom. A kome ovaj odgovara? Možda nekoj nevladinoj organizaciji. Centar za mir i razvoj demokratije, tako se zove, a koju inače u Srbiji vodi gospođa Vesna Pešić. Ona je konkurisala kod neke, kod Nemačke i Holandske ambasade, sa nekim programom za postavljanje Zaštitnika građana ili ombudsmana u Leskovcu i Novom Pazaru. Taj projekat je odobren. Započet je 2006. godine, a nastavlja se realizacija u ovoj godini.
Zašto to posebno i kome to posebno treba zaštitnik građana baš u Leskovcu, baš u Novom Pazaru, baš od ambasada Nemačke i Holandije i baš u organizaciji Vesne Pešić?
Drage moje kolege, ovo što radite ništa ne valja. Verujte, ne valja za državu, a kad ne valja za državu, shvatićete jednog dana ne valja ni za vas.
Šta vam uopšte znači ovaj zaštitnik građana? Ja znam njegove ingerencije po članu 138. Ustava. Nažalost, ma ko bio taj čovek ne može da nam odgovori zašto su Koštunica i Tadić lagali, recimo, da je general Zdravko Tolimir uhapšen u Republici Srpskoj, kada se zna da je uhapšen na Bežanijskoj Kosi. On ne može da nam odgovori kako je to Đelić uspeo da uzme 11 miliona evra u ''Meridijan'' banci i šta će se desiti zato što je samo malo prekršio zakon. Nije to prijavio dok ga na to nisu podsetili poslanici SRS. Ovo je samo jedan deo. To, ''Karićev blagajnik'', to je na drugom računu.
Da, da, ovaj zaštitnik, takođe, ne može da nam kaže šta će se desiti sa ugovorom koji je Dinkić zaključio i oštetio državu za 5 miliona sa ''Televizijom'' B 92. A tek Nacionalna štedionica?! Taj čovek ne može da nam kaže da li, Dušan Petrović, ministar pravde može da nam odgovori, posle onog ubistva u onom sudu, u Odžacima, juče, prekjuče, kada ono beše, sudija dobi šamar u sudnici. Kako se desilo? Pa Trizon pobegao iz suda. Pa Trizon pobegao, finansijer Borisa Tadića, kako to zaboravih, pobegao iz suda?
Kako se desilo da reporter ''Kurira'' pre dva dana uđe u Palatu pravde, pa u Treći i u Peti opštinski sud sa dva noža, prošao je i onaj skener i one tamo policajce koji stoje? Ni na to ne može da nam odgovori ovaj zaštitnik građana.
Ne može da nam odgovori Zaštitnik građana ni šta znači na Rači tabla. Valjda Đilas treba da zna taj odgovor. Na Rači pre reke Save, znači nema reke, stoji tabla – ovaj most je finansiran iz Nacionalnog investicionog programa. Ni mosta, ni reke, ali bogami finansiran. Gde su te pare Đilas zna, ali ovaj zaštitnik ne može da nam odgovori. Samo da vas podsetim gde je Rača, ove iz DSS. Vi možda znate. Njih podsećam zato što je Vojislav Koštunica bio sa Dodikom u izbornoj kampanji, skoro, u ovoj poslednjoj izbornoj kampanji, pa su stajali na mostu na Savi. Onda je Koštunica valjda čuo da Drina deli ili ne deli Srbe, kako za koga, za nas ne deli, za vas deli, pa je pokazao Savu i rekao – ova reka Drina više neće deliti Srbe. E, tu je sagrađen most, nevidljivi most.
Da li ovaj gospodin koga ćete da izaberete može da nam da informaciju, odnosno da dobijem informaciju od Šutanovca, Jočića, Ljajića zašto Gojko Kličković nije dobio državljanstvo Republike Srbije. Dobili su ga svi članovi njegove porodice, on nije dobio. Već je prebačen.
(Dragan Todorović upadica sa mesta: Prebačen je u Sarajevo, napravljen je zapisnik.)
Prebačen je u Hag? (Ne.)
Izvinjavam se, znači još gore. Dakle, evo, dobijam informaciju od gospodina Todorovića da je Gojko Kličković prebačen u Sarajevo pod optužbom za neki ratni zločin. To je bio razlog zbog čega ovde nije mogao da dobije državljanstvo, a porodica mu živi ovde i ima državljanstvo.
Mnogo je, dame i gospodo, pitanja na koje ne može da odgovori ni Zaštitnik građana, ni ovaj Poverenik da im daje informacije, ne može ni javni tužilac, jer ga nema. Ali, Bože zdravlja i još malo strpljenja građana, biće i javnog tužioca i odgovora na sva pitanja i biće mnogo onih koji će odgovarati pred nadležnim organima, a ne pred političarima.

Po Poslovniku, Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 226. (Žagor u sali.)
Smirite se, molim vas, pa, ne priliči to vama u tim godinama. Opustite se, samo još malo.
Gospođa Vjerica Radeta vas je već obavestila šta se desilo sa Gojkom Kličkovićem. Ja ću vas podsetiti da je to jedan od prvih predsednika Vlade Republike Srpske, da je navodno protiv njega podignuta neka optužnica vezana za privredni kriminal.
Sećate se gospodina Mandića koji je bio jedan od ministara u Vladi Republike Srpske.
Takođe je podignuta optužnica, navodno protiv kriminala, da bi se danas nalazio u Odeljenju za ratne zločine. Suđenje nije počelo što je izgleda manir svih ovih sudova za ratne zločine, jer se ugledaju na Haški tribunal.
Ali Verica Radeta vas je već obavestila vezano za slučaj Gojka Kličkovića. On je podneo zahtev za državljanstvo. Dobili su ga njegova žena i njegova ćerka. Nažalost, on ga nije dobio. Nego je danas izručen i direktno prebačen odmah u Odeljenje za ratne zločine iako su ga tražili vezano, navodno, za privredni kriminal.
Ja vas podsećam samo na ulogu naše države, na taj podređeni položaj koji je Srbija prihvatila, ne znam iz kog razloga. Podsećam vas samo na zločine koji su se desili u Sarajevu.
Ne znam da li vam je sada smešno, gospodine Gavriloviću. Podsećam vas na zločine koji su se desili u Tuzli.
Podsećam vas na zločine koji su se desili prilikom egzodusa srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine, kada ga je vojska Bosanske federacije ili muslimanska vojska počinila nad Srbima. Niko od njih nije pozvan na odgovornost, a država Srbija ćuti.
A izručuje svoje građane svakome onom ko zatraži, pri tom prstom ne mrda da se istraže i procesuiraju zločini koji su učinjeni nad Srbima. To govori o karakteru ove države, govori o karakteru i odnosu ove vlasti prema sopstvenim građanima.
Naravno, vama je to smešno. Šta vas interesuje general Tolimir, da li je uhapšen na Bežanijskoj kosi ili je uhapšen u Republici Srpskoj?
Što se vas tiče iz Demokratske stranke, vi ni jednog momenta ne biste razmišljali. Vi biste ga uhapsili, kao i Vojislav Koštunica, na Bežanijskoj kosi, odmah isporučili, pretpostavljam zato biste dobili nagradu koja je raspisana, kao što ste dobili kada ste izručili Slobodana Miloševića i sve one druge za kojima je bila raspisana poternica.
Ali morate da vodite računa o jednoj stvari, o državi. Govori se o građanima ove države i ulozi koju bi ova država morala da ima. Ulozi koju svaka država ima prema sopstvenim građanima.
Jednoga dana, kad-tad, dođe to i obije se o glavu, onda će biti kasno. Ne vredi to vama, gospođo, govoriti i očito vam to ne dopire tamo gde bi trebalo. Šta da se radi, moraćete da se potrudite da na neki način dobijete informacije da biste shvatili o čemu vam govorim.

Hvala vam. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pa potom Paja Momčilov.
Ostalo je još 14 minuta za raspravu i imate još četiri govornika na listi, zajedno sa gospodinom Krasićem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da se složim sa konstatacijom gospođe Jelene Marković da Srpska radikalna stranka nipodaštava značaj institucije poverenika za informacije od javnog značaja i značaj institucije zaštitnika građana.
Mi samo smatramo da kandidati koji su predloženi nisu odgovarajući, odnosno da oni neće svoju funkciju obavljati kako valja. Neću mnogo da govorim o Rodoljubu Šabiću i gospodin Dragan Todorović i gospođa Radeta i ostali diskutanti iz Srpske radikalne stranke su o tome dovoljno rekli.
Ja ću samo reći nekoliko reči o kandidatu koji je predložen za Zaštitnika građana.
Pre svega, institucija zaštitnika građana istorijski posmatrano nastala je sticajem okolnosti i faktičkim putem u Švedskoj, u 17. veku, kada je Švedski kralj Karlo, zbog političkih previranja pobegao iz Švedske, a da bi znao šta se dešava u njegovoj otadžbini on je imenovao jednog poverenika i komesara koji je trebalo da prati političko stanje u zemlji. Reč ombudsman na švedskom u stvari znači poverenik, odnosno komesar.
Prvi put je institucija zaštitnika građana normativno regulisana švedskim ustavom iz 1809. godine, a u periodu posle drugog svetskog rata veliki broj zemalja u Evropi i van Evrope prihvata instituciju ombudsmana. Između ostalog, to je učinila i Republika Srbija kada je 2005. godine donela Zakon o zaštitniku građana.
Ja sam krajem 2004. godine prisustvovao na jednoj međunarodnoj naučnoj konferenciji koja je održana u Beogradu, u hotelu Hajat, kada je prezentovan Nacrt zakona o zaštitniku građana.
Tu su bili prisutni premijer Vojislav Koštunica i tadašnji ministar za državnu i lokalnu samoupravu i tu je bio gospodin Balinovac, kao i šef misije OEBS-a u Srbiji Mauricio Masari. Svi oni su instituciju zaštitnika građana najavljivali vrlo pompezno, da je to institucija koja je vrlo važna za razvoj demokratije i ljudskih prava u Srbiji.
Sada mi dobijamo kandidata za tu funkciju. O kakvom se kandidatu radi?
Pre svega, moram da kažem da je gospodina Sašu Jankovića na ovu funkciju navodno kandidovao Odbor za ustavna pitanja.
Ja sam, sticajem okolnosti, član Odbora za ustavna pitanja i iz materijala vidim da je sednica održana 14. juna 2007. godine. Ja na toj sednici nisam učestvovao, niti sam obavešten da se sednica održava, tako da ja smatram da gospodin Saša Janković u stvari nije kandidat Odbora za ustavna pitanja, nego vladajuće većine u tom Odboru.
Uporedna praksa zemalja koje poznaju institucije ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana, pokazuje da je ova institucija najbolje rezultate davala onda kada je Zaštitnik građana bio snažna ličnost i nezavisna, koja je umela da se odupre svim pritiscima vlasti i pre svega Vlade. Naravno, potrebno je da zaštitnik građana poznaje rad državnih organa koje kontroliše, a to su, pre svega, organi državne uprave.
Šta se vidi iz biografije gospodina Saše Jankovića? Tu se, pre svega, vidi da on do sada nije imao mnogo veze sa državnom upravom, jedina suštinska veza sa državnom upravom je navodno to što je pored toga što je položio stručni ispit za rad u organima državne uprave, što i nije neka velika mudrost, i navodno je završio Pravni fakultet u Beogradu, smer upravno pravo. Ne sumnjam da je čovek završio Pravni fakultet, ali sumnjam da je završio smer za upravno pravo, jer ja, koliko znam, 1996. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu nije postojao nikakav smer za upravno pravo.
Svi oni koji su završili Pravni fakultet, završili su tzv. opšti smer. Moguće je da je završio kod plagijatora Stevana Lilića iz "buldožer" demokratije. Smer za upravno pravo, odnosno za ustavno i upravno pravo postoji na Pravnom fakultetu u Beogradu, ali to je smer na postdiplomskim studijama, odnosno magistarskim studijima. Ne vidim da je Saša Janković završio magistarske studije, vidim samo da je završio Pravni fakultet.
On do sada nije imao mnogo veze sa državnom upravom i kao što vidimo radio je i još uvek radi kao nacionalni pravni savetnik u Odeljenju za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji. Bio je državni službenik u Ministarstvu sporta i u Ministarstvu za omladinu i sport, bio je novinar, a ono što mu je valjda glavna preporuka za ovu funkciju da se bavi pitanjima bezbednosti i da je završio neke kurseve po tom pitanju Saveta Evrope itd. Lično smatram da gospodin Saša Janković i ne želim o tom čoveku da kažem ništa ružno, ne poznajem ga lično, ali mislim da on neće uspeti da na kvalitetan način obavi onu funkciju koju mu Ustav i Zakon o zaštitniku građana nameće.
S druge strane, ako pogledate Predlog budžeta Republike Srbije za 2007. godinu, videćete da je za Zaštitnika građana odvojeno 25 miliona dinara; da je za upravni sud, koji takođe nije počeo da funkcioniše, a morao je da počne da radi od 1. januara ove godine, predviđeno nešto više od 22 miliona dinara. Svi oni koji poznaju tehnologiju rada pravosudnih organa znaju da je daleko komplikovanije funkcionisanje upravnog suda i da su daleko potrebna veća sredstva za rad upravnog suda, nego što su sredstva potrebna za rad Zaštitnika građana. Upravni sud je, kao što i sama reč kaže, kolegijalni organ, a zaštitnik građana je inokosni organ.
Postavlja se pitanje zašto je Vlada Srbije predložila za Zaštitnika građana skoro 25 miliona dinara. Jasno je da vama u stvari nije stalo da imate kvalitetnog, nezavisnog, hrabrog zaštitnika građana koji će da štiti prava građana od jednog nezakonitog i necelishodnog rada organa državne uprave. Vi instituciju zaštitnika građana očigledno nameravate da pretvorite u jednu dobro plaćenu "sinekuru" i da u tu službu zaposlite veliki broj vaših partijskih kadrova, kakav je očigledno i gospodin Saša Janković i da od zaštitnika građana običan svet u Srbiji očigledno neće imati velike koristi.
Zbog svega toga, poslanička grupa Srpske radikalne stranke neće glasati za kandidata Zaštitnika građana koga je navodno predložio Odbor za ustavna pitanja, odnosno vladajuća većina u tom Odboru.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov i imate ukupno 7 minuta.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kao što vam je rečeno, poslanici Srpske radikalne stranke ne mogu da glasaju za predlog koji smo dobili za gospodina Sašu Jankovića i Rodoljuba Šabića. Nemamo dovoljno vremena, nažalost, u ovoj oktroisanoj raspravi, u ovom oktroisanom parlamentu i u ovoj oktroisanoj državi. No, šta je, tu je. Ja ću probati samo da dam jedno kratko obrazloženje, da ne ispadne da mi sada imamo neki animozitet prema ovoj većinskoj političkoj grupaciji, nego da probamo sa nekim argumentima da to potkrepimo.
Ne bih ništa govorio o gospodinu Jankoviću, on je u najmanju ruku kontroverzna ličnost, i da završim sa time. Jasno je i čuli smo jasne podatke.
Što se tiče gospodina Šabića, to je onaj gospodin koji je zagovarao formiranje "morava grada" od tri grada i sećate se kako ništa od tog projekta nije bilo. Projekat je razveselio mnoge od nas koji smo se susreli sa tim divnim predlogom. No, to je čovek koji šest meseci nije imao svoju kancelariju i naravno, to je čovek koji je u prvoj emisiji u većem nastupu za svoju funkciju rekao da se nalazi u "kafkijanskoj atmosferi". Naravno, sada ovde ne citiram nikakva književna dela, to su reči gospodina Šabića. Ono što je najinteresantnije posle prve godine rada, 400 predmeta – nije uopšte odgovoreno na to.
Da se razumemo. Prvo, to je jedna igrarija i taj vaš zakon koji ima ime – Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Kada bi se zakon zvao – zakon o slobodnom pristupu informacijama, onda bi možda bilo i u redu. Čim uvedete ovo – od javnog značaja, šta onda? Pravite selekciju šta je javni značaj. Ko ima informacije? Ima Vlada.
Znači, Vlada je arbitar, a ako opet pogledate dobro taj drugi član tog zakona, onda je ta arbitrarnost povećana, pa se kaže ovako – šta je to informacija od javnog značaja?
Dakle, sve ono o čemu javnost ima opravdani interes. Pazite, sada se uvodi još jedan uslov da je to opravdani interes. Jasno je da je to jedna komedija i da je postavljanje ovih ljudi na ovom mestu nešto što je smešno.
Šta ja hoću da kažem? Zašto nećemo glasati, evo da ostavimo ovog kontraverznog Jankovića na miru i gospodina Šabića. Problem Srbije je u ovom trenutku korupcija. To kažu vaši strani mentori, evo vam ovde Evropska komisija, dokument neću čitati, gde jasno kažu, da je problem to što Vlada ne želi da omogući dostupnost svih informacija koje su od javnog interesa građanima. To piše u ovom dokumentu, da sada ne pričamo dalje.
Jedan veliki problem, ja se sada vraćam na teren zdravstva odakle mogu najdelotvornije i najmerodavnije da govorim, a pare i korupcija se sprovode u zdravstvu preko tendera i preko tzv. projekata gde nam pomaže međunarodna zajednica. U ovom momentu, ovo vam je dokument Kancelarija za vezu sa Evropom, gde je aktivno u ovom trenutku iz oblasti zdravstva 68 projekata. O tim projektima, mi lekari pojma nemamo. Vi ne možete naći ni podatke, možete da saznate sporadično za poneki projekat, dakle, koliko se para izdvaja, a to su milionske svote koje se izdvajaju za tzv. projekte. Znači 68 projekata je aktivno, a to niko ne zna.
Zašto ne tražite, neko će pitati, jer tražili su ljudi i tražili smo koliko puta da se otvore projekti, da se vidi kolike su svote, ko su oni koji su nosioci projekta, gde je budžet projektovan i ništa od toga nismo dobili. Pošto imam vrlo malo vremena, neću da pričam mnogo, već da završim samo sa jednim primerom. Transfuzija krvi, sada vidite tamo velika akcija B92, raširili su se, idu glumci i glume, predsednik glumi, ne znaš više ko je glumac ko političar. Znamo i podatke da su neki davali 125 mililitara krvi ranije, ne u ovoj akciji, pa se slikali. Bilo je i takvih akcija.
Šta je sa transfuzijom krvi? Ako čitate dnevne novine, a mi se uglavnom informišemo iz dnevnih novina, onda ćete videti jedna informacija od 13. juna 2006. godine, pa se kaže – u Beogradu se dnevno skupi između 120 i 150 jedinica krvi. Znači, potrebno je 300 jedinica i onda se upućuje alarmantan apel. Evo da dokažemo jednim konkretnim dokumentom, gde se iz institucije koja sakuplja tu krv hitno traži, iz unutrašnjosti, pa kaže – molimo vas da nam hitno odgovorite da li imate viškove krvi koje bismo mogli da preuzmemo iz vaše službe, radi zadovoljavanja potrebe bolesnika u Beogradu. Datum stoji 27.11.2006. godine, apel, molba.
O čemu pričamo? Mi nemamo dovoljno krvi. Šta smo imali? Imali smo projekat gde je utrošeno, ne zna se koliko para, prvo pet miliona, a onda dva miliona i šta se dogodilo?
Ljudi koji su tražili informacije, ja sve imam ovde u dokumentima, a mi ćemo pričati o tome kasnije, završili su u sudovima, pretilo im se, na razne načine, dakle dobrovoljnim davaocima krvi, ljudima koji su dali krv preko 170 puta, koji su tražili informacije, jer jednostavno nisu stigli do dozvole da se ovakvom pljačkom i otimačinom para, ne samo nas građana, jer tu su i donacije, tu su krediti, na ovakav bestidan način da se manipuliše. Znači, to su stvari koje je gospodin Šabić morao po svojoj funkciji da omogući da se do njih dođe, ali do saznanja nije došlo i mi zbog toga ne možemo da mu damo našu podršku.
Nadamo se da će ovaj parlament imati moralne snage i ljudske da ako oformimo anketni odbor za trošenje para po projektima u zdravstvu, da prihvati da to bude tema rada. (Aplauz.)