Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Prelazimo na 7. i 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ODLUKA O IZBORU ZAŠTITNIKA GRAĐANA I POVERENIKA ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz dnevnog reda po tačkama 7. i 8, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 160. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru Zaštitnika građana, koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i Predlogu odluke o izboru Poverenika za informacije od javnog značaja, koji je podneo Odbor za kulturu i informisanje.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Gavrilović, predsednik Odbora za kulturu i informisanje. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, članom 5. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije utvrđeno je da Narodna skupština bira organ nadležan za praćenje i ostvarivanje prava građana na obaveštenost.
Članom 1. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ustanovljen je poverenik za informacije od javnog značaja.
Članom 30. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da poverenika bira Narodna skupština na predlog odbora Narodne skupštine nadležnog za informisanje, a članom 5. Zakona o dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je regulisano trajanje mandata poverenika u slučaju ponovnog izbora istog lica.
Odbor za kulturu i informisanje na sednici održanoj 14. juna 2007. godine utvrdio je Predlog da za poverenika ponovo bude izabran Rodoljub Šabić.
Odbor smatra da je Rodoljub Šabić dužnost Poverenika za informacije od javnog značaja vršio stručno i odgovorno, pri čemu je pokazao visok stepen samostalnosti i nezavisnosti u radu.
Odbor predlaže da Narodna skupština donese ovu odluku o izboru Rodoljuba Šabića za poverenika.
Uz to bih još samo nekoliko napomena. Posebno bih skrenuo pažnju da ćemo i kao Odbor za kulturu i informisanje, a i Poverenik, nastojati da nekoliko nelogičnosti koje smo imali do sada otklonimo.
Mislim, pre svega, na arhivsku građu i dokumenta koja su danas nedostupna našim istraživačima, naučnim radnicima, pa i zainteresovanim građanima, recimo iz doba i pre Drugog svetskog rata i nakon njega, iako su godine kojima je zakonom zaštićena određena tajna prošle, još uvek to nije dostupno našim istraživačima.
Moramo nastojati, kao i ovaj dom, ali i kao javnost u celini da se takve stvari zaista isprave.
Drugi primer koji se odnosi, jer zašto ne bismo mogli da vidimo danas kako je, recimo, provodio svoje dane Miloš Crnjanski u Londonu, kakav je bio odnos države ili onih koji su ga eventualno štitili ili pratili na određeni način ili šta je radio Ivo Andrić u Beču kao naš diplomata.
Kao i drugi primeri koji se odnose na mogućnost da mlađi rehabilituju svoje očeve ili dede, da danas ne mogu da dođu do dokumenata koji se nalaze u određenim arhivama, a koje su zatvorene.
Zbog toga će i poverenik imati od našeg Odbora, a nadam se i od Skupštine, punu podršku da ovi arhivski dokumenti i ovakva građa bude dostupna svim zainteresovanim građanima, a posebno naučnim istraživačima i našim institutima. Hvala.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe LDP. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u najkraćem bih obrazložio zašto ćemo mi podržati i Predlog gospodina Šabića i zašto ćemo podržati Predlog gospodina Jankovića za ombudsmana.
Mi mislimo da su to pitanja oko kojih mora postojati šira saglasnost od one uobičajene političke koja prati naš dnevni rad. Bilo bi bolje da je predloženim zakonom utvrđena veća većina od one klasične vladajuće koja je potrebna za pružanje podrške uobičajenim zakonskim predlozima, odlukama i inicijativama sa kojima se susrećemo ovde u Parlamentu.
Mi želimo da tim gestom olakšamo poziciju i ombudsmana i poverenika za informacije od javnog značaja i na takav način doprinesemo normalizaciji opšteg javnog života u Srbiji.
Naravno da kao opoziciona stranka mi čuvamo svoj opozicioni profil, ali po ovom pitanju ne želimo da delujemo kao klasična opozicija, već da pružimo ruku saradnje ne vladajućoj većini nego ljudima koji treba našu podršku da dožive kao spremnost Srbije da prema njima gradi pozicije koje nisu toliko politizovane kao što su naše partijske.
Nažalost, Srbija je takvo društvo da će i gospodin Šabić i gospodin Janković imati puno posla u njemu i kao ombudsman i kao Poverenik za informacije od javnog značaja suočiće se sa inicijativama koje ćemo i mi pokretati, a ova podrška pre svega predstavlja izraz naše spremnosti da se kroz institucije, poštovanje zakona, rešavaju pitanja i problemi nasleđeni iz traumatizovane prošlosti koja opterećuje naš svakodnevni život. Dakle, ovo nije izraz naše podrške vladajućoj većini, ovo je izraz naše podrške institucijama koje doprinose, verujemo, normalizaciji društvenog života u zemlji i istovremeno ova podrška obavezuje kandidate vladajuće većine na drugačiji odnos prema svom poslu od onog koji je karakterističan za druge nosioce državnih funkcija.
Oni ne smeju biti vladini ombudsmani i vladini poverenici, oni moraju biti ljudi koji će voditi računa o interesima građana i mi im pružamo tu vrstu poverenja unapred i nadam se da ne pravimo grešku, uveren sam u to.

Obaveštavamo vas da je ovlašćeni predstavnik SRS narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Obaveštavam vas da ćemo zbog efikasnosti rada produžiti i posle 18,00 časova sa tačkom koja je pre 18,00 časova na dnevnom redu.

Prvo da razjasnim jednu dilemu za sve prisutne poslanike, naravno kazaćete i odsutnim poslanicima, ali i radi naše javnosti šta je to što je vezivno tkivo između dva zakona, odnosno dve odluke, izbor zaštitnika građana i izbor poverenika. To su dve potpuno odvojene teme. Načelno one pripadaju jednoj velikoj oblasti koja se zove zaštita ljudskih prava, ali ako idemo po toj logici onda i svi drugi tehnički propisi danas su u nekoj vezi sa zaštitom ljudskih prava.
Međutim, ovde nije vezivno tkivo i nije to ta generika koja postoji između njih, ono što je vezivno tkivo nalazi se u obrazloženju ove odluke ili da budem precizniji u radnim biografijama i podacima koje smo dobili o ovim kandidatima.
Pored nekoliko zajedničkih pojmova i reči kao primer koristim, obojica su diplomirani pravnici. Drugi momenat koji ih vezuje jeste OEBS. I jedan i drugi kanidat za obe ove funkcije su u tesnoj vezi sa OEBS-om.
Kada pričamo o OEBS-u možemo načelno pričati o nekim dobrim stranama kada nije bio OEBS nego KEBS, ali ako u Narodnoj skupštini Republike Srbije treba da zastupamo interese građana Republike Srbije onda moramo da kažemo da ta reč OEBS ima negativan prizvuk. Oni su bili kod nas više puta posmatrači.
Samo da vas podsetim, pošto niste obavešteni, pa su tako kao posmatrači početkom 1999. godine kompletnu svoju logistiku koju su prebacili iz Beča na teritoriju Kosova i Metohije ostavili teroristima. Ako ne verujete da vas podsetim, još uvek traje jedan veliki spor pred Vrhovnim sudom Republike Srbije, a tiče se onog Vokerovog džipa. To je onaj blindirani džip koji je 2001. oduzet, otet nasilno, tu su primerci iz te vlasti koji su se ponosili time. Pričam o primercima iz izvršne vlasti u to vreme, ne o Skupštini.
Pretpostavljam da ste za ovih nekoliko godina shvatili kada iznosim kritike prema vladajućoj garnituri to nikada ne činim prema poslanicima, jer sam apsolutno siguran da i vi nemate potpuno saznanje šta se sve valja u vlasti koju predstavljaju neki vaši partijski drugovi.
Ovde imamo tri primerka koji su likovali prilikom oduzimanja džipa, nasilnog otimanja džipa. Radi vas da vam kažem da je to blindirani džip koji je koristio Vilijam Voker, a neposredno pre nego što je trebala da krene NATO agresija on je 40 takvih džipova ostavio teroristima na Kosovu i Metohiji, između ostalog i Tačiju i 2001. godine uklanjanje tog džipa je bilo da bi se sklonili dokazi o svojevrsnoj koalicionoj saradnji OEBS-a kao evropske institucije koja je bila zadužena tamo da posmatra, da vidi da li se dešavaju oružani sukobi, ko izaziva oružane sukobe, ko provocira itd. Onda su napravili scenu zvanu Račak, koja je kasnije pokrenula sve i svašta.
E sad, ako u tom OEBS-u na toplu saradnju nailaze ovi kandidati onda moram da postavim pitanje svima nama koga mi to biramo. OEBS je jedna organizacija koja se bavi pre svega bezbednošću, a zaštitnik građana nema zadatak da se brine o bezbednosti nego o zaštiti ljudskih prava. To je potpuno druga materija. Da je blizak bio, recimo, Savetu Evrope kao izvornoj instituciji, od 1950. godine doneta je ta Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, ja bih donekle to i shvatio, jer ona izvorno naginje ka ljudskim pravima.
Doduše, Savet Evrope po svojoj definiciji ima trojnu funkciju, radi na razvoju demokratije, na zaštiti ljudskih prava i promoviše vladavinu prava u Evropi.
Jeste, kada njihovi predstavnici dođu u Srbiju to možete da zaboravite jer oni kada ovde nastupaju, kada pričaju, demonstriraju apsolutno neznanje ovih oblasti i neću te njihove primerke da komentarišem.
Samo da vas podsetim, šesti put je pred Vrhovnim sudom Srbije tužba SRS, jer je pet puta sud odlučio da treba da nam vrate taj džip. Više nema nikoga od sudija koji radi u Veću za upravne sporove u Vrhovnom sudu ko već nije bio uključen u taj predmet zvani ''džip''. Svuda smo dobili. Evo, šesti ili sedmi put, nema, ponovo.
Ovo sam napravio uvod zbog nekih koji ne znaju šta je OEBS i traže tumačenje da li OEBS treba tumačiti ovde kod nas u pozitivnom ili negativnom kontekstu.
Na primeru Srbije, srpskog naroda, reč OEBS ima vrlo negativan kontekst. Vrlo negativan kontekst. Moram da skrenem pažnju da ništa bolja situacija nije ni sa Savetom Evrope, ali pošto je to pevačko društvo verovatno ne zaslužuje toliku kritiku, međutim moramo svi da se razmislimo i zamislimo i nađemo odgovor na pitanje kako je to moguće da se u Haškom tribunalu u pravosnažnim presudama konstatuje drugačije činjenično stanje u odnosu na ono koje se nalazi u izveštajima raznih komiteta, komisija, Saveta Evrope i OEBS-a, a na bazi tih izveštaja su inicirani postupci u Haškom tribunalu.
Znači, te evropske asocijacije kojima vi težite nemojte da tumačite kao dogmu. Onda pravite u startu veliku grešku, tako da sam imao prilike malopre da primetim jednu asocijaciju i insinuaciju koja liči na grešku. To što je neko pomagao OEBS-u, što je pilence OEBS-a, ne može da se tumači pozitivno u Srbiji. Mora negativno da se tumači, ako je u pitanju kandidat koga ste predložili za Zaštitnika građana.
Taj kandidat ukoliko bude izabran, ja bih vam preporučio da ga ne birate, ali vi imate većinu, pa odlučite o tome šta ćete i kako ćete. Verovatno je to neki višestranački dogovor onih koji imaju kapacitet da sa svima prave koaliciju. Zna se da kada neka osoba ima takav kapacitet da može sa svakim, onda mi imamo u našem žargonu, to je ona najstarija profesija. Dobro, fenjeri i lampe, to ćemo da ostavimo za drugu priliku.
Ja bih recimo glasao za Zaštitnika, za kandidata koga predložite za Zaštitnike građana, ali onog momenta kada bi stekao uverenje da će on da krene odnazad. Sada ćete da mi kažete – kako to odnazad? Da kontroliše šta je bilo sa ljudskim pravima juče, prekjuče, pa sve do onog dana kada je donet zakon. Samo da vas podsetim, Zaštitnik građana stvarno nije nadležan za predmete pre nego što je donet Zakon o Zaštitniku građana. Vidite, vi ste se uplašili da sam ja rekao unazad, pa da ide sve do 1945. Ne, samo do datuma donošenja ovog Zakona. Ali neće. Neće, on ima veliku blokadu.
Prva blokada, što je njemu za šest meseci ove godine, koliko bi morao da postoji taj organ, ukoliko ga izaberete, on bi ove godine potrošio oko 24 miliona dinara, toliko je planirano u budžetu, što je prva tačka.
Po zakonu o Zaštitniku građana imamo jednog zaštitnika i četiri zamenika. Četiri zamenika su po oblastima. Jedan zaštitnik će biti zadužen za zatvore, ideja nije loša. Bolje taj neki neka kontroliše zatvore, nego Nataša Kandić, Sonja Biserko, ona Liht i drugi. Da vas podsetim da je 1.200, neka bude, Petar Jojić vrlo precizno zna te podatke, terorista pušteno iz zatvora. Bilo je tri zakona o amnestiji. Tu su primerci koji su insistirali na tome, ali primerci nisu insistirali na tome zbog zaštite ljudskih prava, nego zato što im je neko zavrnuo ruke iz inostranstva, pa je čin puštanja terorista trebalo da bude svojevrsni oblik priznanja naše krivice. O tome se radi.
Mi kod Zaštitnika građana imamo kandidata koji se mnogo više razume u sport, nego što se razume u ljudska prava. To pokazuje njegova radna biografija. Odakle on dolazi? Dolazi iz jednog miljea. Na šta ta okolina podseća? Podseća na paljevinu u Saveznoj skupštini. Kako čovek koji dušom, delom, pripada palikućama može da bude borac za zaštitu ljudskih prava? Objasnite mi to, molim vas. To znači eventualno, da sigurno ide selektivno u razmatranju šta su ljudska prava. Verovatno selektivno. Mislim da se u jednoj poslaničkoj grupi nalazi jedna gospođa koja je bila zamenik Rasimu Ljajiću u pogledu zaštite ljudskih prava.
Znate li vi kakve borce imamo za ljudska prava? Imamo one medijske, koji su u stanju, i tu su bolji od Borisa Tadića, da 16 rečenica bez prekida kažu. Izvrte standarde, član 5, član 6, Konvencija o zaštiti ljudskih prava, naučeno napamet, izdrndaju to i javnost treba da stvori utisak kako su to dosledni borci za ljudska prava. Međutim, njihova borba za ljudska prava prekida se onog momenta kada dobiju konkretan predmet. Kada dobiju konkretan predmet onda ide ispitivanje pozadine, šta je, kako je, zašto je.
Ko se sve bori za ljudska prava? Dvesta pedeset narodnih poslanika. To je prva obaveza, da poštuju Ustav i da se bore za ljudska prava. Ko se dalje bori za ljudska prava? Svi sudovi. Moraju. Na bazi svoje nezavisnosti, samostalnosti i vezanosti za Ustav, zakon, moraju da štite ljudska prava, realne interese svih onih koji se smatraju ugroženim. Imamo i poseban sud zaštite ljudskih prava, mogućnost obraćanja evropskom sudu za ljudska prava. Po određenim uslovima ide peticija i tako dalje. Ko se još bori za ljudska prava? Mora javni tužilac po službenoj dužnosti, zato što je državni službenik.
Koga mi još imamo među borcima za ljudska prava. Imamo na strani 13 Zakona o budžetu, ja ga tu tražim, pošto na drugom mestu ne mogu da nađem. Zašto ne mogu da nađem?
Zato što ne postoji materijalni propis. Moram da vam kažem da ja uredbu ne tretiram materijalnim propisom, to me je naučio Ustavni sud Republike Srbije kada je vršio ocenu zakonitosti, pa bogami i ustavnosti pojedinih uredbi Vlade Zorana Đinđića, počevši od one o derivatima nafte, pa nadalje, a sve su donete na bazi člana 2. stav 2. Zakona o Vladi, a taj član 2. stav 2. kaže – Vlada može da donosi uredbe. Oni na bazi toga shvatili da mogu sve da urede uredbama. To nije udbaška, nego ''uredbaška'' vlada.
Na strani 13. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu nalazi se u okviru razdela 3, glava 3.8 Služba za ljudska i manjinska prava. Oni će da potroše 97,5 miliona dinara ove godine. Isto vode računa o ljudskim pravima na jedan drugi specifičan način. Ako bih vam pročitao sve ove pozicije, gde se nalaze sudovi i tužilaštva koja takođe moraju da štite ljudska prava, onda ćete doći otprilike do verovatno trećine ukupnog obima budžeta za 2007. godinu, koji je u direktnoj vezi sa ljudskim pravima. Samo da vas podsetim, u Boru se trenutno zaliva kikiriki na bazi preporuke Vlade Zorana Đinđića – bolje se bavite stolarstvom i uzgojem kikirikija, nego eksploatacijom rude. Možda sam malo to karikirao, možda nisam dovoljno dobro citirao, ali imam citat, čuvam ga.
Pre tri godine je rečeno da je krenuo uvoz radne snage. Sada mi objasnite, ako je krenuo uvoz radne snage, odakle ovoliko nezaposlenih, šta je sa njihovim pravom da rade? Šta će vama zaštitnik građana koji treba da primenjuje i da poštuje zakon, a imamo Zakon o radu koji je najgori na kugli zemaljskoj? To je onaj zakon radi čijeg donošenja je jedan morao da glasa iz Soluna. Solunac, Novaković, valjda beše tako nešto. Zamislite i on demokrata. Uvek je problem sa demokratama u Narodnoj skupštini. Otkada je sazidana zgrada problem je samo sa demokratama, DS. Po čijem nalogu, po čijem pritisku oni moraju to da rade, meni nije jasno.
Sada vi meni objasnite šta da radi Zaštitnik građana kada mu se jave bivši radnici ili recimo kada mu se javi 10.000 - 15.000 što građanskih lica na službi u vojsci, što vojnih lica koji su za ovih mesec dana dobili otkaze. Po kratkom postupku. Ne mogu da grešim dušu da je to Šutanovac kriv, to se desilo pre nego što je kum postao ministar odbrane, ali je bio pašenog. On je izbacio ljude. Sedam hiljada lica, civili na službi u vojsci sa radnim stažom 20 - 30 godina, preko noći su dobili otkaze, dobili neku crkavicu, otpremninu. Šta sa njima da radi Zaštitnik građana?
Šta će sa njima da radi ovaj vaš vrli kandidat koji je drugi put u pokušaju da zauzme ovu poziciju, a zove se Saša Janković? Znači, ne pričam o čoveku, to je ista situacija sa bilo kim koga predloži DSS. Da su predložili Aligrudića da bude zaštitnik građana, ista bi situacija bila.
Dalje, kako će zaštitnik građana da se odnosi prema situaciji kada je, recimo, potpredsednik Vlade ili ovaj predstavnik, a sada je ministar, nekada je bio ministar finansija, ovaj pravi primerak pit-bul terijer ekonomije ...

Gospodine Krasiću, dogovorili smo se da se sa uvažavanjem obraćamo jedni drugima, ministrima itd.

Gospodine Albijaniću, morao bih da vam skrenem pažnju samo na nekoliko detalja. Verovatno ste vi poslednji čovek u Narodnoj skupštini koji može nekome da prigovori za loše reči koje vi tumačite kao uvredu, jer u vreme komemoracije jednom čoveku vi ste se radovali, duvali ste balone.
Znači, vi nemate elementarni osećaj za vrednost, nemate elementarni osećaj za tradiciju. Vi ne poštujete ni religiju, vi ništa ne poštujete. Kada vi nekoga upozorite na ponašanje, to deluje posprdno.
Pričao sam o fenomenu vođenja ekonomske politike, pit-bul terijer ekonomija – otmi šta stigneš, gde stigneš. Ne znam da li vređam Mlađana Dinkića ili nekoga drugoga, ali ako mislite da u nastavku izlaganja treba da imam problema ...

Gospodine Todoroviću, nemojte dobacivati govorniku.

Dobro, pošto mi vreme već ističe, hteo sam da napravim uvod, radi poslanika SRS, radi javnosti, radi ostalih poslaničkih grupa, da vam jasno stavim do znanja da mi ova dva vaša kandidata ne možemo da podržimo, a naravno, iskoristićemo pravo na diskusiju, gde ćemo što konkretnije da ukažemo u čemu se ogleda nedostatak ovih predloga.