Ja vas ne dekoncentrišem, nego pokušavam da vam pomognem da poslanici čuju, pošto je prilično bučno.

Hvala vam, kolega, zaista je u redu i kolege su izuzetno strpljive i pažljivo slušaju. I to što se komešaju i što reaguju, to je zbog činjenice da su oni svesni toga da su svi ovi podaci koje ja iznosim tačni. Mislim da ćemo morati da uradimo reprint ovih izdanja, kako biste mogli da nabavite da vi koji nemate te knjige da ih pažljivo pročitate. To su originalni spisi ljudi koji su se usudili u to vreme, doduše anonimni su, da za razliku i od Šabića i od ovog Jankovića koga ćete da izaberete, svoj autoritet i integritet u službi u kojoj su radili ulože da dođu do materijala koje će da prezentuju javnosti preko predsednika naše stranke.
Postavlja se pitanje da li vi stvarno verujete, a glasaćete i zalažete se za društvo u kome se naravno poštuju ljudske slobode, prava čoveka i građanina, prava radnika i prava dece, da li vi zaista verujete da će Šabić i ovaj vaš kandidat za Zaštitnika građana imati, što bi naš narod rekao, petlju i srce i hrabrost da se suoči sa mafijom za koju možda neko od vas pojedinačno ne zna? Opet ponavljam i kažem – vi ste ljudi koji ste predstavnici tih političkih stranaka, čiji su vrhovi tesno povezani sa kriminalcima i mafijom. Kao kada mi kažemo: Albijanić, on se čudi na sve te pljačke i krađe Mlađana Dinkića i G 17, ma dobro, ko tebi šta priča, nisi ti ništa ukrao, nego ovi tvoji i on sleže ramenima. Tako isto i kod vas.
I možda je to vama čudno u ovom trenutku, ali budite sigurni, kao što se posle mnogo godina, nekima je u to vreme to bilo čudno, ispostavilo da su svi ovi navodi iz ove knjige tačni i time se sada bave državni organi. Još će klupko da se okreće narednih dana i u to budite sigurni. Svašta će još da se desi. Tako budite sigurni da su svi argumenti kojima raspolaže Srpska radikalna stranka u svakom slučaju mnogo bolji i autentični, za razliku od onoga što treba da rade ovi ljudi koji se po zakonu i po Ustavu Republike Srbije sada biraju.
Mislim da je jedini put, s obzirom na to da je izbor Zaštitnika građana, a po tom personalnom rešenju ne mogu sada da stignem ni da govorim, jer neke stvari iz biografije su interesantne i koje će verovatno kasnije kolege srpski radikali da prokomentarišu, mislim da je ovo čitava farsa i da će Rodoljub Šabić, zbog koga ste pre neki dan menjali zakon, svoj mandat u trajanju od sedam godina da krcka tako što će u nekoj kancelariji uz jutarnju kaficu i uz čitanje dnevnih novina i uz pristizanje informacija koje će za njega nešto da znače ili ne znače, do kraja da krcka svoj mandat. A građani će ostati od strane državnih organa uskraćeni za informacije za svoja prava.
Međutim, budite sigurni da ćemo mi nastaviti ovim putem koji je započeo da raskrinkava sve mafijaške afere naš predsednik 2000. godine i da ćemo biti spremni i upravo je ova skupštinska govornica mesto sa kojeg ćemo da iznosimo sva naša saznanja, kako bismo ohrabrili ljude koje dan-danas pozivamo da nam dostavljaju dokumentaciju koju ćemo i da objavljujemo i o kojoj ćemo smeti, i to nam je cilj i obaveza, da govorimo. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Jelena Marković, pa onda Jovan Damjanović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da je naš posao da ohrabrujemo građane, pre svega, da veruju u institucije, zato što nikakva vrsta samoorganizovanja i nikakva pravna sigurnost, odnosno ikakva pravna sigurnost je nemoguća bez postojanja stabilnih institucija. Zato je loše ako im uputimo poruku da dve nove institucije koje su namenjene upravo njima, ako odmah krenemo sa pretpostavkom da su te institucije besmislene, da nema razloga da postoje i da od njih neće videti nikakve koristi.
Ne mogu da se složim sa vama da se pokazalo da mnoge institucije koje smo do sada osnovali u najboljoj nameri, nisu imale podršku u izvršnoj vlasti, nisu uspele da ostvare svoj zadatak zbog čega su one osnovane i zbog toga veliki broj građana, a i nas koji se borimo za kredibilitet institucija, osećamo razočaranost.
Istina je takođe da građani osećaju nepoverenje i razočaranje i u nas same poslanike, ali to ne znači da treba zbog toga da ukinemo Parlament. Institucija Zaštitnika građana i institucija Poverenika za informacije su institucije osnovane upravo u interesu i za zaštitu samih građana.
Ja bih više govorila o samom ombudsmanu, iz razloga što smo mi zakonom dali zaista velika ovlašćenja i u tom smislu odavde želim da uputim dve poruke, njemu kao budućem, ne znam da li će biti, da li ćemo ga izabrati, ali kome god, tom budućem ombudsmanu, a i samoj izvršnoj vlasti.
Dakle, svaki ombudsman, u svakoj zemlji, a ima ih gotovo svaka zemlja, svoju moć crpi iz svoje hrabrosti i integriteta i kredibiliteta i mi očekujemo od njega da bude nepristrastan i da poštuje slovo zakona u kome piše da niko nema pravo da utiče na njegov rad.
Da li je on blizak nekoj političkoj partiji, ko ga je zvanično predložio ili ne, to od onog trenutka kada ga ova skupština predloži, mora da bude irelevantno, iako ja možda zvučim kao utopista, jer on mora da postane zaštitnik svih građana, bez obzira na to koja su njihova politička opredeljenja, ili kojoj grupaciji pripada.
Dakle, od njega mi očekujemo da poštuje zakon i da ima visoki moralni kredibilitet.
Drugo, njemu je data jedna jako velika mogućnost, a to je da traži smenu funkcionera, pokreće disciplinske postupke i slično.
To podrazumeva jednu ogromnu ličnu hrabrost da se suoči sa javnom administracijom, sa svim otporima i mogućim posledicama, toga ombdusman mora da bude svestan i da se odluči da li će biti zaštitnik građana ili uprave. Mi ga biramo sa namerom da on bude zaštitnik građana i da beskompromisno otkriva sve istine do kojih dođe.
U tom smislu ne očekujem da ombdusman, kako piše u zakonu, podnosi izveštaj Skupštini samo formalno na kraju godine u kome će taksativno nabrojati koliko je bilo pritužbi građana, nego da nas obavesti, sve nas parlamentarce kako zaista svaka državna institucija funkcioniše, gde postoje opstrukcije, gde postoje ozbiljne povrede zakona i da mi parlamentarci ne budemo, kako se najčešće žalimo, protočni bojler, nego da imamo mogućnost da utičemo na izvršnu vlast koja ne radi dobro i eventualno utičemo na neke nepravilnosti za koje ne znamo.
Govorilo se o tome kada smo menjali zakon da postoji jedna inflacija ombdusmana. Imamo lokalne ombudsmane, imamo u bolnicama ombudsmane, imamo pokrajinskog ombudsmana, školske i ne znam koje.
Ono što ja smatram da je obaveza ombudsmana to je da oni ne funkcionišu kao posebne države, nego da međusobno koordiniraju, kako se građani u mreži institucija ne bi izgubili i njihove povrede i njihove žalbe i njihove nesreće sa kojima se suočavaju.
Takođe, njegova obaveza je da prati implementaciju zakona, a mi smo se ovde složili da su nam svi zakoni valjani manje ili više, ali da nema nigde njihove implementacije i ja očekujem da će i tu dužnost da ispuni, kao što očekujem da mu je data ona mogućnost, a to je velika mogućnost, a to je zakonodavna aktivnost, da će iskoristiti, s obzirom...
(Vjerica Radeta, sa mesta: Kako bi se zvala žena ombudsman?)
Joj, ja ne znam, nisam baš najbolji predstavnik za taj novi jezik, nisam ja, ja sam poslanik.
Dakle, ja očekujem da ona zaista radi na zakonodavnoj aktivnosti. Neki su pre njega uradili veliki posao i olakšali mu u smislu da postoji spisak zakona koji su diskriminacioni, kao i zakona koji moraju da se donesu i da će on to učiniti.
Ono sa čim bih se složila sa gospodinom Šajnom, to je potrebno da se ta institucija, odnosno da bude prisutna na terenu, da građani, bez obzira što pruža mogućnost besplatne pravne zaštite, retko se odlučuju da dođu u Beograd, da prođu čitavu mrežu administracije, kako bi podneli svoju žalbu, nego da imaju mogućnosti u lokalnim sredinama i u najzabačenijim delovima Srbije da podnose svoje žalbe.
Takođe, očekujemo od njegovih predviđenih šest meseci da postavi svoje zamenike koji će se baviti pravima lica lišenih slobode, odnosno onim što se događa u zatvorima, problemima žena ili ravnopravnošću polova, pravima deteta, nacionalnih manjina i invalida. Naravno da će proširiti svoju delatnost, nevezano od ove četiri i baviti se svim onim što se danas pojavljuje u javnosti kao ozbiljna povreda i kršenje prava.
Dakle, u ovom trenutku ne želim da kažem da je idealna, da će situacija u Srbiji biti idealna onog trenutka kad dobijemo ombudsmana, da će svi građani biti srećni, ali hoću da im dam dozu optimizma da će imati besplatnu zaštitu, da će imati jedan oblik kontrole izvršne vlasti, a da li će on to uspeti zaista da radi ili ćemo sa razočaranjem ponovo govoriti o njemu za neki mesec, zavisiće od izvršne vlasti na kojoj je velika odgovornost i od svih nas koji smo dužni da ih kontrolišemo. Hvala.

Hvala vam. Prvo, replika, narodni poslanik Zoran Krasić, pa Meho Omerović.

Gospodine Obradoviću, replika je načelne prirode, na početku izlaganja moj prethodnik je pomenuo, da, rekao dezavuiše i na neki način dovodi u pitanje vrlo važne institucije kojima treba u ovom trenutku dati podršku.
Stav SRS nije da se dezavuišu ove dve institucije. To iz naših uvodnih izlaganja, odnosno nije moglo da se zaključi. Međutim, mi smo u strateškoj prednosti u odnosu na druge poslaničke grupe. Zašto? Zato što postoji neko iskustvo. Šta to znači kada bude napisano na papiru u praksi? Ja ne bih mojoj prethodnici ništa ni dodao ni oduzeo, meni se to sve sviđa, ali samo moram da se vratim na tačku dnevnog reda, nije Predlog zakona o Zaštitniku građana, nego je odluka o izboru Zaštitnika građana.
Kako možemo predloženog kandidata da uklopimo u ovu milozvučnu priču koju smo malopre čuli? Ja sada samo citiram neke stvari koje je naveo sam kandidat o sebi: završio je pravni fakultet 1996. godine, smer – upravno pravo; 2005. godine specijalističke studije iz oblasti bezbednosti; Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu; ako je u pitanju bezbednost, on je mogao i kod generala Delića na obuku, pošto je general Delić u rangu doktora nauka.
Što se tiče radnog iskustva od 1994. godine do 1997. godine, novinar novinske agencije "Beta" i verovatno ima nekih dodirnih tačaka sa informisanjem. Od 1997. godine do 2000. godine stručni saradnik u Ministarstvu za omladinu i sport Republike Srbije. Od 2000. do 2001. godine sekretar Saveznog ministarstva sporta, pričamo o ljudskim pravima sportista.
Dalje, od 2001. do 2002. godine pomoćnik za opšte poslove, tada je to bio Savezni sekretarijat za sport i omladinu. Od 2003. godine, novembra meseca, znači, posle onih izbora, sećate se, do danas je nacionalni pravni savetnik u Odeljenju za demokratizaciju Misije OEBS u Srbiji.
Molim vas, prva asocijacija za nacionalno pravnog savetnika u Odeljenju za demokratizaciju misije OEBS. Demokratizacija u jednoj organizaciji koja se bavi bezbednošću i saradnjom može da se protumači upravo onako kako je gospodin Todorović žargonski prokomentarisao. Znači, ovo nije biografija za tajnog agenta 007. Ovo je realna biografija. Čovek je sam napisao, potpisao se, čak je ovde izneo neke podatke o bogatom poznavanju stranih jezika. Shvatio bih da se bira kandidat za inspektorat GINU pri vojsci. Shvatio bih da se bira eventualno šef obezbeđenja Narodne skupštine...
(Predsedavajući: Vreme.)
Shvatio bih da se ovde bira građevinski ekspert za proučavanje zgrade Maršalata koja treba da se poruši, pošto tu treba da se napravi nova američka ambasada koja bi kontrolisala sve podzemne kablove koji tu prolaze za telekomunikaciju u Srbiji. On ispunjava te uslove. Verovatno jedini uslov koji ispunjava prema mestu, lokaciji gde obavlja posao jeste Dedinje, pošto je ta misija tamo. I ja tako stanem poneki put i snimam da vidim ko to sve tamo ulazi. Puno špijuna ima, da znate. Zašto bi neko u misiju OEBS-a išao sa dobrim namerama iz nevladinog sektora. Zna se, ide po svoje mišljenje i ide po svoje parice.
Samo još jedna rečenica, gospodine Obradoviću, problem je sada što su i ovi stranci osiromašili, pa sada više ne mogu oni da isplaćuju njih, nego kažu, primite ih u službu državnu, sada ste vi vlast. Sada vi parama građana Srbije finansirajte naše špijune. To je ta revolucionarna promena od 5. oktobra naovamo. Znate, ko je na pozicijama demokratskog bloka taj nema pojma šta su ljudska prava.

Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

Gospodine predsedavajući, uvažena koleginica potpredsednica Skupštine, Nataša Jovanović, obrazlažući zašto poslanici iz SRS ne mogu da predlože jednog od kandidata za nezavisne institucije koje treba da izaberemo u toku ove sednice, a asocirajući i govoreći o kandidatu Rodoljubu Šabiću, rekla je kako ja jako dobro znam ko je taj dotični gospodin.
Istina je to što je rekla gospođica Nataša Jovanović, jako dobro znam ko je Rodoljub Šabić. Rodoljub Šabić je iskusan pravnik, ugledni advokat, pošten i čestit čovek. Međutim, ja nisam taj koji treba da sudi o tome kakav je kandidat za Poverenika.
Mislim da je najbolju ocenu za njegov dosadašnji rad dala celokupna javnost u Srbiji, građani Srbije, nevladin sektor i svi oni kojima je stalo kako do istine, tako i do toga da ova važna institucija, novouspostavljena, kakva je Poverenik za dostupnost informacija od javnog značaja, konačno zaživi u državi Srbiji. Vidimo i iz ovoga što slušamo u raspravi od strane opozicionih partija, doduše samo jedne opozicione partije, koliko je teško da se u Srbiji zapati jedna takva nezavisna institucija.
Međutim, ono što mene zaista čudi, a to je kako od predstavnika opozicionih partija doživljavamo kritiku jedne od institucija koja je u proteklih nekoliko meseci, pa, bogami i više od dve godine, pokušavala da od vladajuće koalicije, od vladinih institucija, od ministara, direktora i svih onih koji su na čelu izvršne vlasti, da dobijaju informacije zarad interesa građana Republike Srbije.
Prema tome, mi, narodni poslanici Skupštine Republike Srbije, treba da učinimo sve da i ova institucija i institucija ombudsmana zaživi u punoj meri kako bi građani Srbije koji su nam dali poverenje imali konačno institucije kojima mogu da veruju, imali konačno institucije kojima mogu da se obrate za pomoć i kako bi konačno predstavnici Vlade, a koje smo i mi birali, jer činimo vladajuću koaliciju koja je predložila dvojicu uvaženih kolega, imali kontrolu ne samo od nas nego i od ovih predstavnika koji će činiti nezavisne institucije.
Mislim i uveren sam da će svi poslanici vladajuće koalicije svojim radom i svojim kritičkim odnosom, proverom onoga šta se i kako radi u Vladi Republike Srbije i u svim institucijama pomoći ne samo građanima Republike Srbije, a što nam je prioritetni zadatak, nego i ovim novouspostavljenim institucijama. Zato se radujem što i dobar deo poslanika opozicionih partija shvata značaj nezavisnih institucija i daje podršku danas predloženim kandidatima. Uveren sam da ćemo ispuniti to što građani od nas očekuju. Hvala.

Repliku na izlaganje, narodni poslanik Zoran Krasić. Prozvali ste opoziciju, pa se gospodin Krasić smatra prozvanim. Izvolite.

Samo mi pustite struju. Dobro, znam da je teško što je skuplja ova struja.
Gospodine Obradoviću, ne da sam se prepoznao ili da sam prepoznao SRS kao opoziciju, nego mi smo jedina opozicija povodom ove tačke dnevnog reda koja se do sada čula. To je prva stvar.
Druga stvar, gospodine Meho, ako se naši stavovi razlikuju onda je to samo na terenu stavova. Tu se razumemo. Ono što mene zabrinjava je nešto što se tiče razumnog zaključivanja.
Najveći adut gospodina Šabića, po Mehi Omeroviću, jeste taj što se gospodin Šabić za ovih godinu dana što je radio dokazao, a toliko se dobro dokazao da ga predlaže za ovu funkciju ona vladajuća koalicija protiv koje je on radio i koju je on kritikovao. To bi otprilike bilo, ja sam na vlasti, pa sam napravio po svojoj meri opoziciju, pa pošto mi je opozicija po meri ja nju podržavam.
Zašto bi Vojislav Koštunica bio protiv Rodoljuba Šabića? Nađite mi jedan razlog. Sve je uspeo Rodoljub Šabić da sačuva od javnosti i to baš onaj deo koji odgovara Vojislavu Koštunici. Da li hoćete dokaze za to? Dokaz je sama institucionalna nemoć poverenika. Poverenik kao institucija nema tu snagu. On može da se oglasi najviše jednim saopštenjem u javnosti i da kaže, baš su me naljutili.
Sećate se i sami da šest meseci nije imao kancelariju. Naravno, izgubio je radni odnos, moralno je pao zbog nekih drugih stvari, pošto je menjao stranke. Napustio stranku, zadržao mandat, ostao u Skupštini, bio ministar. Kada je ona Živkovićeva rekao lada padala, on je onda okrenuo ćurak, on bio protiv te rekao lade. To je njegova moralna karakteristika. Sećam se ja mnogo stvari, nego samo da podsetim Mehu, samo njega da podsetim, amnezija je kod njega nastupila. Zna Meho, napustio je on i Živkovića, sve će on da napusti kada bude gusto.
U toj činjenici pretrčavanja i napuštanja poprilično me podseća na one koji ga brane. Oni koji brane Rodoljuba Šabića imaju istu sklonost, jedna partija – fuzija, pa dve partije, pa fuzija, pa treća partija, pa napuštanje, pa obaranje vlade ovde, pa brže u okviru jednog bloka. Sada vidimo čoveka u potpuno drugom bloku ali je samo u Skupštini. Neko bi hteo da bude samo u Skupštini pa bez obzira koja je politička stranka. Rodoljub Šabić bi hteo da bude na državnim jaslama, pa bez obzira koja funkcija.
To je ono društvo iz SIV, Saveznog izvršnog veća: Hrustanovićka, Rodoljub Šabić, Nenadićka i to društvo, o tom potom, to su sve Latinkini kadrovi, Stambolići, nezadovoljni Osmom sednicom našli su DS i ono što gravitira Demokratskom centru i da to svedem na onaj naš žargon koji svi razumeju, to nisu komunisti nego ''komunjare''.