Pošto smo sa kašnjenjem dobili još jednu listu govornika ispred poslaničke grupe DS, sada za reč, pošto kombinujemo protiv i za, kao što je usklađeno, Vlatko Ratković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, u pravu je bio gospodin Krasić kada je rekao da na prvom mestu o ljudskim pravima treba da vodi računa 250 poslanika ove skupštine. Osnovna funkcija Skupštine jeste donošenje zakona i mi smo doneli, ova skupština je donela Zakon o zaštiti građana i mi treba da ga primenimo. Da bi zakon zaživeo moramo da izaberemo Zaštitnika građana, odnosno ombudsmana kako se već sada popularno govori.
Da bi zakon zaživeo potrebna je jedna ličnost sa integritetom, jedna ličnost koja ima profesionalnu i ličnu biografiju koja ga kvalifikuje za ovu odgovornu dužnost. Neću praviti digresije i vraćati se na zakonske odredbe Zakona o Zaštiti građana, ali njegova osnovna funkcija, sublimirano rečeno i najkraće rečeno, jeste da on bude brana i prepreka samovolji ili nekompetentnosti državnih organa kada se pojedinci, kada se građani susretnu sa problemima sa državnom upravom.
Drugi segment njegovog rada jeste ona zakonodavna inicijativa, ustavnopravna zaštita itd, zaštita imovinskih prava Republike Srbije itd, ali suštinski jeste zaštita korpusa ljudskih prava. Bitna je profesionalna biografija gospodina Saše Jankovića, to jeste nešto što ga zaista preporučuje za ovu vrlo važnu funkciju i poslanička grupa DS-a glasaće za predloženog kandidata. Zahvaljujem.

Reč ima poslanik Radovan Milovankić.

Poštovane dame i gospodo poslanici, pošto je objedinjena rasprava o Predlogu odluke o izboru Poverenika za informacije od javnog značaja, govoriću, tačnije kritikovaću gospodina Šabića i način funkcionisanja i kancelarije, delom i na opštinskom nivou, lokalnom i republičkom nivou. Ja imam tri primedbe koje ću izneti, vrlo kratko ću to da pokušam da uradim.
Imam jedan primer grupe građana koja se obratila za dostupnost informacija, posle sve golgote koju su prošli, da dođu do podatka u vezi vodovoda. Ovlašćeno lice za informacije od javnog značaja u našoj Opštini prosledilo je zahtev Povereniku za informacije od javnog značaja i dobijen je odgovor da, s obzirom na to da opštinska uprava ne poseduje takav dokument sledi dalje da se jave Povereniku za informacije od značaja. Nažalost, to bi bilo dobro da pre toga nije SRS dobila upravo te dokumente.
Zbog čega ovo iznosim. Pa, fizički daljina između ovlašćenog lica i opštinske uprave u Kruševcu iznosi pet do šest metara, dakle dele ih samo tri-četiri kancelarije. Da li treba ljude na ovaj način slati do Beograda u Nemanjinu 22-26, a dokumenti se nalaze pored njih, da li je ovo servis građana ili servis Vlade?
Drugi primer je takođe iz Kruševca, odakle dolazim, gde su traženi podaci za Javno preduzeće "Aerodrom Rosulje". Pitanja su se ticala visina plata direktora Javnog preduzeća "Aerodrom Rosulje". Takođe je od ovlašćenog lica u SO dobijen odgovor da ne poseduje opštinska uprava Opštine Kruševac takav dokument. Ja vam iznosim dokumenta. Nažalost, to nije tačno, vi znate da i odbornici na skupštini opštine usvajaju i program i plan rada, dakle, kompletno u budžetu Opštine Kruševac takva dokumenta postoje. Zbog čega je ovo način rada ja ne znam, ali, dakle, očigledno je želja da se ljudi šetaju od Kruševca do Beograda i da ostaju bez informacija.
Treće, na lični zahtev opštinskog odbora u Kruševcu, dakle kada smo prošle godine imali jednu aferu u vodovodu Kruševac obraćali smo se redom, ovo je vrlo interesantno, obraćali smo se prvo javnom preduzeću, pa smo se obraćali i ovlašćenom licu u Opštini Kruševac, pa je prosleđeno sve to Povereniku i znate kako sada taj put izgleda.
Vi prvo tražite od onoga za koga sumnjate da ima informaciju, on vas uputi na ovlašćeno lice, ovlašćeno lice na poverenika, a poverenik vam kaže da možete da se njemu žalite ukoliko ne dobijete taj podatak. I šta vi na kraju možete da radite? Po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama vi možete da pokrenete upravni spor i sada više nemate jedan problem nego imate dva problema. Ovo se sve dešavalo u vremenu dok je gospodin Rodoljub Šabić bio Poverenik za informacije od javnog značaja.
Ovo su iskustva naša, vrlo loša, koja imamo i sa gospodinom Šabićem i sa ovlašćenim licima. Razumem da postoji jedna piramida iz vrha, šta je poverenik, šta je ovlašćeno lice u opštini ili na lokalnom nivou. Međutim, postavljamo pitanje da li je moguće da zakon i poverenik budu samo jedna šminka tzv. demokratije. Da li je moguće da su to nalozi koje treba zadovoljiti ka našem svetlom putu u Evropsku uniju?
Da li treba pretpostaviti, kada je ovakav rad na lokalnom nivou, kakve se stvari tek dešavaju, a to su prethodnici malopre rekli, kako je teško doći do dokumenta koji je nama zaista potreban. Dakle, ako je na lokalnom nivou ovakav problem, kakav je tek problem u vrhu, ovde u Beogradu kod poverenika.
Takođe, treba da postavimo i pravo pitanje da li Poverenik za informacije Rodoljub Šabić ima dobru komunikaciju sa Vladom. Zato što su neka pitanja od javnog značaja upravo ostala uskraćena toj javnosti. Podsetiću to je za auto-put, za bezbednosno-informativnu agenciju za one ski-staze itd. Imate 24 tačno navedena problema koji nisu dostupni javnosti.
Problem je, takođe, i zašto se ne angažuje i Poverenik ili njegova služba da se izvrši jedan pozitivan uticaj na izbor lica, ovlašćenih lica na lokalnom nivou. Praktično, ovako ako vi prebacite jedan na drugog odgovornost, tražilac informacija ostane uskraćen upravo za tu informaciju, na kraju. Onda je pravo pitanje da li je poverenik ili ovlašćena lica, na lokalnom nivou, da li su servis građana ili servis Vlade; da li služe građanima da dođu do neke informacije ili treba da služe Vladi da spreče da se dođe do neke informacije. Ja ću vrlo kratko rezimirati.
U svakom slučaju, mislim ni gospodin Rodoljub Šavić, iz razloga što ovo već tri godine radi, nije uspeo sebe da postavi kao instituciju, da napravi dobru komunikaciju sa Vladom, a već su prethodnici rekli, SRS neće podržati predlog Rodoljuba Šabića za Poverenika. Hvala.

Po članu 93. stav 3. ima reč narodni poslanik Srđan Šajn, pet minuta.

Ja bih, poštovane kolege, samo rekao zbog čega je značajno da zaista dobijemo ombudsmana. Danas se upravo u Kostolcu dešava tzv. kvalifikacija učenika za upis u prvi razred. Zamislite onda, pedagog pita decu – da li znate koliko jabuka raste dnevno? Zato što jedno dete, pripadnik romske nacionalnosti nije znalo koliko jabuka raste dnevno, ona njemu kaže – ti zbog toga moraš da ideš u specijalnu školu. Onda ljudi treba nekome da se požale, neko da stane iza njih, neko da sarađuje sa njima u ostvarivanju prava. Jer, ako bismo pitali i poslanike u Skupštini ne znam koliko bi njih znalo da odgovori koliko jabuka raste dnevno. Možda bi onda veliki deo Skupštine morao da se preseli u specijalne škole.

Izvinite gospodine Šajn, gde je bio taj zadatak?

U Kostolcu, u Požarevcu. To se upravo danas dešava. Jer se danas tamo vrši ta kvalifikacija i taj ispit. Evo, to radi neko ko je postavljen od strane države. Zašto to govorim?
Govorim zato što je oko 80% polaznika specijalnih škola upravo romska deca. Ja ću vama kazati, razlikujem dve stvari. Jednu stvar, da država počne da funkcioniše, a druga stvar podrazumeva kontrolu. Ako nekoga biramo, ne znači da mu dajemo blanko mogućnost da radi šta hoće. Ali moramo imati mogućnost i iznaći kontrolne mehanizme. Ja ovo govorim upravo zbog toga da bi ombudsman mogao da pomogne u tome da kontrolišemo određene stvari.
Sledeće, mislim da je neophodno da se uspostavi saradnja između Ombudsmana vojvođanskog, Republičkog ombudsmana i opštinskih. Jer, jednostavno, to je jedina mogućnost da stvorimo situaciju da ne dolaze građani kod ombudsmana pa da se žale, već da stvorimo uslove da se ombudsmani približe građanima i na taj način što će da sarađuju sa svojim kolegama na tzv. nižim instancama. Na taj način što će da otvore kancelarije po Srbiji približiće se socijalno ugroženim kategorijama, približiće se poljoprivrednicima, približiće se građanima u ruralnim sredinama i neće da budu ekskluzivni zastupnici ljudi u Beogradu, već će da budu zastupnici građana Srbije.
U tom smislu hoću, prilikom ovog izbora, da podsetim na ono što smo govorili kada smo donosili zakon, da zaista mora da poradi prvi ombudsman koji bude izabran na republičkom nivou vrlo ozbiljno na tome da se približi građanima Srbije, a ne samo građanima Beograda, da moraju da mu dolaze na noge. Samo toliko sam hteo da kažem. Hvala. Tri minuta je prošlo.

Za reč se javila narodni poslanik Nataša Jovanović, a zatim Jelena Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, biografija gospodina Rodoljuba Šabića je poslanicima SRS i čitavoj srpskoj javnosti prezentovana onog dana kada je DOS posle petooktobarskog puča došao na vlast.
Naime, gospodin Šabić je kao funkcioner jedne strančice koja je bila ravnopravni član konglomerata od 18 stranaka, bio je i istaknuti funkcioner te političke organizacije. Bespredmetno je i da pominjem, jer uopšte više kao takva i ne postoji. U dva navrata se modifikovala sa izborom drugog predsednika.
Međutim, on je tada kao istaknuti političar, naravno ranijeg Brozovog komunističkog vremena, kako je za sebe govorio ''ugledni'' beogradski advokat, sa advokatskom kancelarijom na Trgu republike, koja verovatno i dan-danas radi pod nekim drugim imenom, on je državni Poverenik za informacije – podržavao sve kriminalne radnje i sve ono što je radio režim na čelu sa tadašnjim premijerom Zoranom Đinđićem, Demokratskom strankom i svima onima koji su formirali Vladu posle 5. oktobra.
Nije prošlo ni godinu dana, dame i gospodo narodni poslanici, a predsednik SRS dr Vojislav Šešelj je na veoma jasan i argumentovan način, pažljivo me slušajte gospodine Jovanoviću, objavio celokupnoj javnosti i počeo da objavljuje simbiozu vrha državne vlasti i mafije u našoj zemlji. To je posao koji je bio veoma odgovoran, posao koji bi trebalo da radi državni Poverenik za informacije, Zaštitnik građana, pre svega Republički državni tužilac. Ali kako je u to vreme mogao da radi Republički državni tužilac, kada je i on sam bio mafijaš. Sećate se njegovog imena.
Au, gospodine Gavriloviću, sada već možda zaboravljeni, ali meni ne, javnosti i svim poštenim ljudima koji su pokušali da od njega traže pravdu – Rade Terzić. Posle ga je nasledio, u akciji ''Sablja'', je l' tako gospođo Radeta, izvesni Ostojić iz Novog Sada. Onda se u potpuno nebranom grožđu našao ovaj čovek koji je današnji Republički javni tužilac, gospodin Janković, koji se čak toliko zbunio da je dva puta izlazio da polaže zakletvu i želeo da nam drži ovde neki govor, a treba da radi po krivičnim prijavama, pre svega SRS, a onda i drugih ljudi koji u ovoj državi žele da se obračunaju sa kriminalom, korupcijom i mafijom.
Sada zamislite, u takvom odnosu stvari, u jednoj državi gde se apsolutno ne zna, gde bi trebalo da se zna koja grana vlasti šta radi, Republički javni tužilac, jedan, drugi, pa treći ili je bio, Vjerice, neki četvrti između Ostojića i ovog Jankovića, ne mogu precizno da se setim, ne radi svoj posao i to po krivičnim prijavama lično gospodina Tomislava Nikolića. On je, čini mi se, 25. oktobra 2005. godine, lično predao Republičkom javnom tužiocu krivičnu prijavu protiv tajkunskog para, inače veoma bliskom, u kumovskim vezama su sa Mlađanom Dinkićem, i ostalim predstavnicima vlasti, Hamovića i Lazarevića.
Sada pošto ste vi pojedine kolege, dame i gospodo narodni poslanici, možda prvi put u ovom sazivu, neki od vas su bili u Skupštini državne zajednice Srbija i Crna Gora, gospodina Šabića znate ili ste ga nekada videli uživo ili niste, nekada ste mu rekli dobar dan i do viđenja. Zamislite Rodoljuba Šabića, a mi ga vrlo dobro znamo i ko je i šta je i kakve je sposobnosti, ne što se tiče advokature i pravne struke, da on juri ove mafijaše, koje je taksativno nabrajao i u svojim knjigama, poput ove koju držim u ruci, sa veoma interesantnom naslovnom stranom, ''Stanko Subotić – Cane Žabac, kralj duvanske mafije'', napisao dr Vojislav Šešelj.
Ova knjiga je danas nešto čime se bave državni organi. Znate, vi niste mogli u to vreme, ne vi, vi iz DOS-a jer vas to nije interesovalo, jer vi ste poslanici, šta su oni bili izuzev gospodina Jovanovića, koji je, naravno, tada bio alfa i omega tog režima, ostali poslanici iz svih ostalih Dosovskih stranaka, šta su mogli?
Dođu ljudi na sednicu i odu i šta oni znaju ko će da se puškara i ko će koga da ubije na ulici i kako će da se vrši likvidacija, za razliku od gospodina Jovanovića koji je sve to, naravno, znao. I, naravno da je znao da dr Vojislav Šešelj sve to zna i kasnije objavljivao u svojim knjigama.
Dakle, gospodin Šabić je od nas imao informaciju i to je nešto čime treba da se bavi Poverenik, a vidite koliko je njemu prof. Šešelj olakšao stvar.
On je otišao pre pet godina dobrovoljno u haški kazamat pošto mu je ovde napisana u Beogradu optužnica od strane Dosovskog režima i ostavio je blago za državne organe i za MUP.
Da je to normalna država i da oni nisu mafijaši, i da nisu korumpirani, samo da krenete od prve do poslednje strane ove knjige i mnogih drugih doći ćete do neverovatnih saznanja, i onda sve ono što niste mogli da saznate, a što će biti za Šabića tajna i o čemu neće moći da zucne, ni kada je sam sa sobom, ni kada legne noću da spava, ni da pomisli da goni takve mafijaše, vi možete da pročitate u ovim knjigama. Znate kako se kaže – zaklela se zemlja raju da se sve tajne odaju.
Gospodin dr Vojislav Šešelj je zbog javnosti i zbog toga što se nikada nikoga nije bojao, baš kao i svaki srpski radikal koji je spreman da se bori.
Mi smo ljudi koji potpuno slobodno živimo u ovoj zemlji i odgovaramo građanima za ono što su nas poslali ovde, da svakom kriminalcu sve u lice kažemo, odnosno da im poručimo i sa ovog mesta da smo mi ljudi koji će da se do kraja bore protiv toga.
Sada zamislite u procesu privatizacije ''Naftne industrije Srbije'', ''Elektroprivrede Srbije'', Rodoljuba Šabića kako ganja mafiju i kako pokušava da razotkrije i čiji je tajkunski klan, da li će Tadićev ili Koštuničin da prevlada i ko će da otme državnu imovinu.
Zamislite Rodoljuba Šabića koji kreće još korak dalje, ali on je već tri godine državni Poverenik za informacije, i kako raskrinkava privatizacionu mafiju. Ja sada vidim da on ovde treba da radi ozbiljno svoj posao.
Na kraju je dobio posle dve godine kancelariju i zamišlja da sedi, a oko njega najmanje 300, 400 kg papira i on kreće od jednog do drugog preduzeća, od slučaja do slučaja, pojavi se i kaže, on ima to pravo po zakonu da kaže, taj i taj je do grla upleten u kriminal i korupciju i taj je blizak sa Demokratskom strankom, ovaj sa DSS, ovaj sa G 17 plus.
Naravno, on to neće da radi. Da je pravi Poverenik za informacije, on bi nam do sada saopštio sve ono što smo mi, evo, kao politička stranka i naš predsednik izneli u javnost, a on je morao da dođe do tih saznanja po službenoj dužnosti.
Moram da vas podsetim, dame i gospodo poslanici, iako je i o tome govorio gospodin Krasić, da je slučaj džipa koji je otet za vreme dok je celu taktičku varku, da je tako nazovem, osmislio gospodin Jovanović ovde u Skupštini, iz ovog drugog reda ovde, nešto čime će se baviti do kraja i pravosudni i nadležni državni organi.
Kao član Odbora za odbranu i bezbednost, najmanje šest ili sedam puta sam pitala ovog starog-novog ministra Dragana Jočića, na osnovu presuda Vrhovnog suda koje poseduje Srpska radikalna stranka, kada će biti vraćena imovina, odnosno džip Srpske radikalne stranke koji nam je otet ispred zgrade predsedništva u trenutku dok je sa Dedinja kidnapovan bivši predsednik Srbije, Slobodan Milošević, koji je ubijen u haškom kazamatu.
Ne samo to, nego da je i gospodin Šabić radio svoj posao i po onim krivičnim prijavama koje smo mi imali protiv pojedinaca i on bi do sada isterao na čistac, zašto Srpskoj radikalnoj stranci i dr Vojislavu Šešelju nije isplaćena javna nagrada od 900 hiljada maraka. Ako državni organi nisu bili u stanju tada da rade svoj posao, kao što neće biti ni ovi, niti će Jočić u pravom smislu reči da juri kriminalce, niti će ovaj Janković da radi svoj posao. Kako je onda moguće da se, evo, koliko je godina prošlo, četiri ili pet, ćuti pred činjenicom da je jedan čovek uspeo sam da raskrinka sve ono što drugi državni organi nisu.
Gospodine Stanimiroviću, vidim da vi mene pažljivo slušate i znam, pošto sam vam tri-četiri knjige prodala. Prvo ste kupili jedan primerak, pa ste mi posle tražili još, još, kao i svi vi koji ste bili poslanici DOS-a u to vreme. Samo gospodin Jovanović nije hteo, verovatno nije imao sitno, ali on to sve zna, a nije ni važno. On zna, šta će njemu. U svakom slučaju, najviše sam knjiga prodala upravo vama koji sedite sa Dosovske strane. Vidim da vi mene pažljivo pratite, jer vi svi znate šta ovde piše i računam da ste od korice do korice sve pročitali iz ovih knjiga. Problem je što svoj posao ne rade državni organi.
Sada zamislite ovog ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana. On je tek taj koji po zakonu može mnogo toga više da uradi. Ako Šabić kaže – je l' tako, Meho, vi ga najbolje poznajete, bivši ste i partijski drugovi, i ja ne mogu i ja idem, kucam i tražim i oni mi ne daju informaciju i ovaj zaštitnik građana, bogami, može da uradi mnogo toga. Njegova ovlašćenja su velika i on pred nadležnim državnim organima pokreće postupak protiv onih koji su zaposleni u javnim preduzećima, u državnim organima i organima uprave. On je taj koji može da pokrene postupak pred Ustavnim sudom.
Šta vam je, gospodine Albijaniću, zašto non-stop zvrckate? Vi ste, gospodine Obradoviću, i ne možete da me dekoncentrišete, ali, ozbiljna je stvar u pitanju.