Hvala, gospodine predsedavajući. Gospodine ministre, kolege narodni poslanici, mislim da ova tema zaslužuje da se o njoj još nešto kaže. Za svaku ozbiljnu državu, a mi stalno pričamo, verbalno, da jesmo ozbiljna država, budžet je tema o kojoj se raspravlja ne tri dana, nego nedeljama, zato što budžet odražava jednu poslovnu filozofiju vlade, kao što Zakon o ministarstvima jeste jedan institucionalni i pravni okvir za rad vlade, Zakon o budžetu jeste najvažniji zakon, jer pokazuje, u stvari, šta vlada ima nameru da u praksi čini i pokazuje šta će ministarstva i sve ostale institucije koje su deo budžeta raditi tokom godine.
Za nas poslanike SPS povodom rasprave o ovom predlogu zakona, dileme nema. Mi ovaj zakon podržati nećemo, jer smatramo da budžet nije dobar, nije pregledan, transparentan, kako neki vole da kažu.
Mnoge pozicije su nejasne i postoji velika nesrazmera kod pojedinih ministarstava u odnosu na značaj koji ministarstva imaju u životu građana Republike Srbije, odnosno to znači trošenje novca ili kroz obaveze koje ta ministarstva imaju. Mnogo je ljudi koji se finansiraju iz budžeta i, na kraju, ono suštinsko, ovaj budžet nije razvojni i videćete kada budemo govorili o pojedinim pozicijama, koliko je ova konstatacija tačna.
Moramo reći da, s obzirom na to da je danas 20. jun 2007. godine, da ovo nije budžet za 2007. godinu, ovo je budžet za drugu polovinu 2007. godine.
Zanimljivo je da ni predlagač, ni oni koji su podržavali budžet, ovako verbalno, jer smo videli da su mnogi od njih koji podržavaju budžet, u stvari, suštinski misle da budžet nije dobar, jer su govorili o lošim stavkama budžeta i da su govorili o budžetu za 2008. godinu, a što je prikriven način da kažu da se ne slažu sa budžetom za 2007. godinu, prilično hladno prešli preko ove činjenice.
Treba podsetiti da je Narodna skupština konstituisana 14. februara 2007. godine i od tada pa nadalje sva odgovornost za nedonošenje budžeta objektivno stoji na skupštinskoj većini.
Takođe, treba pomenuti da je predlagač, a zanimljivo je i oni koji su podržali ovaj budžet, preskočio da kaže jednu reč o tome kako je Srbija finansirana do dana današnjeg, odnosno do onog trenutka dok ovaj budžet ne bude usvojen, jer je reč o jednom načinu finansiranja koji je niti ustavan, niti je zakonom zasnovan. Predlog budžeta, odnosno za izglasavanje treba da sakrije ovu nezakonitost, da je prikrije i da naknadno legalizuje.
Vrlo je zanimljivo da deo skupštinske većine, koji je pre nekoliko nedelja tvrdio da je budžet osnovni zakon i prvi i jedini i najvažniji koji treba da bude predmet rada Skupštine, a pre toga, pre nego što su postali skupštinska većina, a tu mislim pre svega na poslanike DS, tvrdili su da su uredbe protivzakonite i da nisu rekli ni jednu, ali ni jednu jedinu reč o tom periodu, što znači da im suštinski mnogo više odgovara činjenica da su ušli u vlast, nego što su spremni da daju značaj onome što su govorili građanima Republike Srbije.
Sećate se pre nekoliko meseci ili pre nekoliko nedelja svega, oni su govorili da je Predlog zakona o budžetu nešto što je najvažnije, jer on treba tu nezakonitost Uredbe da eliminiše. Naravno, osuđivali su one koji su donosili Uredbu o finansiranju Republike Srbije, jer su to njihovi prijatelji iz skupštinske većine, ali su pominjali Kosovo kao veoma važnu temu, a od toga danas nema ništa.
Treba, takođe, pomenuti činjenicu da, iako je ovo za državu najvažniji zakon, a za Vladu drugo važno pitanje u klasifikaciji pitanja, jer najvažnije je za Vladu ono pitanje kojim se postavlja pitanje poverenja vladi, a drugo je pitanje budžeta, da smo zakon dobili tek u petak popodne. Videli ste i sami da ovaj budžet ima nekoliko stotina stranica, da su pojedini delovi ovog budžeta pisani na vrlo nemušt način, slova su jako mala i potrebna je lupa da bi se nešto pročitalo i da bi se suštinski pokušalo otkriti šta u tom budžetu stoji.
Moramo pomenuti da su poslanici DS, jer oni suštinski brane budžet, a poslanici i kolege iz DSS kao da ne postoje kao deo skupštinske većine, jer oni se ne uključuju očigledno u ovu priču. To je definitivno ono što smo videli prilikom formiranja ove vlade i u praksi se sada pokazuje.
Videli ste kada je Vlada formirana prilikom predlaganja, odnosno pominjanja imena članova Vlade, da su pojedinim ministrima aplaudirali samo poslanici te poslaničke grupe. Sada se to i vidi. Znači, ako je ministar iz DS, ovi drugi poslanici nemaju uopšte obavezu da govore o tom budžetu, niti da kažu nešto pozitivno o budžetu. Videli smo da se na prikriven način taj budžet napadao. Zanimljivo, od poslanika DS odmah je rečeno da je budžet jako kvalitetan, transparentan, što znači da onaj prethodni koji je pripremio takođe ministar u ovoj vladi, koji sada obavlja drugi posao, smatra se lošim ministrom.
Mora se, takođe, reći da je ovaj zakon o budžetu pripremljen na način koji nije poštovao proceduru za pripremu i predlaganje budžeta utvrđenim Zakonom o budžetskom sistemu. Naime, Zakon o budžetskom sistemu vrlo precizno utvrđuje obaveze donošenja ovog budžeta. Mora se reći da to nije poštovano. Primera radi, u Zakonu o budžetskom sistemu se kaže da je budžetski cilj u pripremi izvršenja budžeta makroekonomska stabilnost, održiv i stabilan ekonomski razvoj i smanjenje finansijskog rizika Republike, a sledeći stav tog istog člana govori da se budžetska aproprijacija koristi za finansiranje funkcije organa Republike, izvršavanje njihovih zadataka i ostale namene u skladu sa Ustavom i zakonom.
U obrazloženju o makroekonomskoj stabilnosti nema ni pomena na ozbiljan i valjan način, niti finansijskih pokazatelja o tome šta se desilo sa makroekonomskim pokazateljima u 2006. godini i koji elementi uslovljavaju mogućnost za ovako idilične procene makroekonomske stabilnosti. Takođe, čudi da su potpuno izostavljene obaveze iz Zakona o budžetskom sistemu po kome se u članu 2. stavu 1. tačka 17) memorandum o budžetu, definiše kako stoji – memorandumom o budžetu srednjoročni i makroekonomski i fiskalni okvir na osnovu kog se donosi budžet i finansijski planovi i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja.
U dostavljenom Predlogu nedostaju podaci iz memoranduma o budžetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2007. godinu, sa projekcijama za 2008. i 2009. godinu koju je Vlada donela 2. novembra 2006. godine, a koji, svakako, prema navedenom zakonu, obavezuje Vladu prilikom predlaganja budžeta ili će svaka vlada imati svoj memorandum. Posle, kroz svoj amandman, o tome ću nešto reći, pokazati kakav je odnos vlade prema svojim obavezama. Kada budete to čuli, onda uopšte neće za poslanika, za javnost Srbije biti čudno što Vlada ne poštuje ni ono što sama utvrdi. Nažalost, izgleda da je to deo manira rada ove vlade, ali o tome ćemo nešto reći na kraju.
Predlog budžeta za 2007. godinu iznosi oko 600 milijardi dinara, a to je pomenuo predsednik poslaničke grupe socijalista, ponoviću jer je zanimljivo ponoviti da je samo pre sedam godina Predlog budžeta iznosio 53 milijarde, a sada je to oko 12 puta više. Nisam siguran ni ja, moje kolege socijalisti, a verujem ni građani Republike Srbije da se može reći da je toliko puta porastao standard, niti da je toliko puta porastao bruto nacionalni dohodak.
Ono što je karakteristika ovog budžeta jeste da se budžet troši na mnogo institucija, organa, organizacija, agencija. Nažalost, od 2000. godine pa naovamo osnovano je mnogo novih korisnika budžeta, sve se to na određen način umrežilo i sve to uz ogroman broj ljudi nije nešto što može imati i što će imati razvojni karakter za Republiku Srbiju.
U Predlogu zakona o budžetu stoje podaci o broju korisnika budžeta Republike Srbije. Ne znam da li ste, kolege poslanici, obratili pažnju na te podatke, čini mi se da je to na 100 i nekoj strani ovog predloga zakona o budžetu, ali se pominje cifra od 258.000 korisnika budžeta, što je enormna cifra. Da je reč o povećanju broja ljudi u odnosu na neke godine pre, ja ću, primera radi, samo pomenuti zvanične podatke Vlade Republike Srbije iznete u dokumentu – Strategija reforme državne uprave, u kome se govori da je tzv. demokratska vlada 2000. godine u upravi zatekla ili nasledila oko osam i nešto hiljada ljudi i da je u proteklih nekoliko godina taj broj porastao za 19.000.
Deo je obrazloženja da je jedan broj ljudi preuzet iz nekadašnjih ministarstava koja su bila na nivou savezne države ili državne zajednice SCG. Činjenica je, definitivno, da se tu nalazi jedan ogroman broj ljudi koji je primljen u međuvremenu. Imamo tu jedan paradoks, suštinski se građani varaju. U isto vreme dok se priča o racionalizaciji državne uprave, potrebi da se primaju novi ljudi, da se smanji broj zaposlenih, povećava efikasnost, u isto vreme raste broj korisnika budžeta, odnosno raste broj ljudi koji se zapošljavaju u državnoj upravi. Taj podatak od 19.000 u odnosu na broj ljudi koji rade u državnoj upravi sam po sebi govori, a videćete kasnije kada budem citirao neke druge podatke kako to izgleda u drugim ministarstvima.
Za nas socijaliste neprihvatljiva je količina sredstava koja je odvojena za vojsku Republike Srbije. Ovo govorim ne slučajno, mnoge kolege narodni poslanici su danas govorili o tome, neki juče, doduše, bilo je kritika Predloga zakona o budžetu kroz zahtev da se to uzme u obzir kada se bude pravio budžet za 2008. godinu. Videli ste da je deo sredstava izdvojen za vojsku, ali ono što je zanimljivo to je na koji se broj ljudi odnose sredstva iz budžeta za vojsku. To, čini mi se, da niko od kolega nije pomenuo taksativno. Taj podatak se nalazi na strani 98 Predloga ovog zakona. Tu ćete videti da se iz budžeta Republike Srbije finansira 30.318 ljudi. To bi trebalo da bude Vojska Republike Srbije. Zašto ovo pominjem?
Znači, oni ljudi koji su posle tzv. demokratskih promena radili na uništenju Vojske Republike Srbije mogu da budu zadovoljni. Postigli su strateški cilj, smanjili su broj vojnika u Republici Srbiji na 30.000, to su zvanični podaci, a da, ovaj parlament sigurno nije u proteklih sedam godina, a pitaćemo i kolege koji su bili u Parlamentu Savezne države, da li se raspravljalo o strategiji odbrane na nivou državne zajednice SCG ili SRJ i ko je taj ko je mogao i ko je utvrdio, po kojim kriterijumima, koji je broj vojnika potreban državi Srbiji da bi se mogla odbraniti. Ovo govorim ne slučajno da bi se mogla odbraniti, jer faktor vojska jeste objektivno faktor odvraćanja i koje su to procene koje su utvrdile da je potreban, poželjan, optimalan, broj vojnika u Republici Srbiji 30.000.
Primera radi, samo da podsetim one koji ne znaju, Grčka koja je članica NATO-a, znači formalno ne bi imala potrebu uopšte da poseduje vojsku jer tu je prijatelj NATO pa će da ih brani od moguće agresije od strane Turaka, znate da imaju više vekova određene teritorijalne probleme i Grčka koja ima tek nešto više stanovnika nego što ima Republika Srbija, ta Grčka ima 130.000 vojnika. Postavlja se stvarno logično pitanje zašto ovoliko vojnika. Sada da uporedimo broj vojnika u ovom ministarstvu sa brojem policajaca u MUP-u koji iznosi 40 i nešto hiljada, onda dolazimo do teze koja je bila 90-tih godina veoma prisutna da je Srbija policijska država.
To je bila teza 90-tih godina, odnos broja vojnika i policajaca je bio potpuno drugačiji, a sada imamo u praksi da smo Srbiju pretvorili u policijsku državu. Ali, nažalost policijsku državu ljudi koji primaju veoma niske lične dohotke za ono što rade, s obzirom na činjenicu da obavljaju jedan vrlo odgovoran posao.
Ako pogledamo strukturu troškova Ministarstva odbrane primetio sam jednu činjnicu koju niko nije pomenuo pa se usuđujem da kažem javno, ovde u jednoj klasifikaciji stoji da za troškove putovanja treba potrošiti 1.500.000.000 dinara. Predsednik Republike Srbije troši, čini mi se, 42 milijarde što je normalno.
Celo Ministarstvo inostranih poslova, ono koje je zvanično određeno da vodi spoljnu politiku, troši daleko manje. Za troškove putovanja u Ministarstvu odbrane predviđeno je 1.500.000.000 dinara. Ovo pominjem kao jedan kuriozitet strukture troškova u Ministarstvu odbrane. Šta je poenta?
Da su ovde članovi Vlade, da je ovde resorni ministar možda bi ta struktura troškova izgledala potpuno drugačije, možda bi taj ministar izašao i rekao – gospodine Obradoviću, struktura troškova podrazumeva to i to, pa bismo mi poslanici i građani Republike Srbije znali za šta su namenjena ta sredstva, da li su namenjena za putovanje u Ohajo, s obzirom na to da je to saradnja kojom se diči naša vojska, da li su planirani troškovi putovanja naših vojnika u Avganistan, da li su troškovi putovanja naših vojnika u Irak ili u neku drugu zemlju koja je pod kontrolom i okupacijom tzv. savezničkih snaga. Ali, pošto nema ministra ostajemo uskraćeni za aj odgovor i onda imamo pravo da postavljamo ovakva pitanja.
Ako to pitanje nije nešto što bi mogla javnost znati, onda je Skupština mogla deo sednice zatvoriti za javnost, nije to nikakav kuriozitet, pa da poslanici Narodne skupštine čuju i taj podatak.
Kako se troše sredstva u budžetu? Naime, mnogo ljudi iz skupštinske većine, mnogo kolega poslanika je pomenulo transparentnost kao osnovnu odliku ovog budžeta. Činjenica je da sve pozicije koje se odnose na način trošenja sredstava Nacionalnog investicionog plana nisu obrazložene i to je ozbiljna kritika za ovaj budžet, kao što memorandum o budžetu nije sastavni deo budžeta, a trebalo bi da bude, tako bi valjda bilo logično da sastavni deo budžeta bude struktura projekata koji su unutar, bez obzira što to postoji možda na nekom drugom mestu kao poseban dokument ili da nam ministar za svaku poziciju svakog ministarstva kaže za šta su sredstva Nacionalnog investicionog plana planirana.
Ali, ta transparentnost je odnos vrlo čudan i postoji objektivno jedan prikriven način trošenja sredstava.
Primera radi, evo uzimam samo jedan primer iz ove jako debele knjige, na strani 44 ovog Predloga zakona, u okviru sredstava Ministarstva kulture izdvojeno je oko 870 miliona za finansiranje određenih projekata i onda se kaže 474 miliona, znači više od polovine trošiće se po posebnom programu Vlade. Znači, više od polovine će po posebnom programu Vlade, a ovo, evo, da znate za šta se manje od polovine troši. To u stvari pokazuje jedan manir.
Ono što stoji kao činjenica, to sam pomenuo u početku ovog izlaganja, to je jednostavno da ovaj predlog zakona o budžetu nije razvojni jer nema sredstava koja su predviđena za nove investicije, za nova zapošljavanja. Ima sredstava koja su odvojena da bi neka preduzeća radila, a kako, to ćemo videti.
Nema suštinski odvojenih sredstava za novi razvoj Srbije koji je toliko Srbiji potreban. Nažalost, ova Vlada se ponaša u duhu da je ne interesuje stanje privrede Srbije, da što bude biće, pa građani kako se snađu. Oni što rade, svoje prijatelje, poznanike, kolege partijske, podobne i ostale ljude smo zaposlili u javnim preduzećima, stavili smo ih na budžet, oni će primati platu, a ostalima kako bude, ali ćemo medijski ubediti Srbiju da je sve na svom mestu.
Oko transparentnosti, pomenuo sam više puta da je ova knjiga sve samo ne transparentna, da kada biste pogledali strukturu, odnosno ono što je napisano ovde, videli biste da 70% tekstova su isti, unutar toga se krije mnogo toga. Primera radi, evo kada smo imali zakon, odnosno sredstva odvojena za Narodnu skupštinu Republike Srbije na Administrativnom odboru, za kolege poslanike koji nisu bili u situaciji to da čuju, moram pomenuti da je na primer za funkcionisanje Narodne skupštine Republike Srbije izdvojeno 3.680.000 dinara.
Ali, za narodne poslanike, za sve poslanike koji primaju ovde lični dohodak, sve ovo govorim potpuno mirno, zato što sam jedan od poslanika koji nije na platnom spisku Narodne skupštine Republike Srbije, pa mi je utoliko lakše da kažem nekoliko reči da bi zaštitio i svoje kolege narodne poslanike i mislim da je to dužnost svakoga od nas nezavisno od političkih ubeđenja, za sve ono što spada u deo troškova Narodne skupštine Republike Srbije, znači, i plate i socijalno osiguranje i troškovi putovanja Narodne skupštine.
Međunarodna saradnja Narodne skupštine i svi troškovi koje Narodna skupština, odnosno narodni poslanici mogu da koriste vezano za troškove putovanja, da bi prisustvovali sednicama Narodne skupštine, sve je to u strukturi troškova Narodne skupštine Republike Srbije, učestvuje sa manje od jedne trećine. Milijardu i šezdeset miliona dinara, a budžet je 3.600.000.000.

Gospodine Obradoviću, vreme je isteklo.

Znam, gospodine Albijaniću, samo polako.
Ima tamo jedna stavka koja govori – nagrade, koja iznosi 1.600.000.000. Kada sam pitao prisutne zašto ova stavka 1.600.000.000, rekli su to je RIK, birački odbori. Rekao sam – u redu, ali dajte onda da to saopštimo javnosti tako da je to novac za RIK i za nagrade, jer izvinite, tamo piše – nagrade narodnim poslanicima. Građani Republike Srbije, ako čitaju u dokumentu onako kako piše, a to nas je još Vuk naučio, reći će: oni sami sebe nagrađuju. Ovo govorim zato što ovaj dokument ima puno pozicija koje se ne mogu objasniti, ako predlagač nije tu i sa tim ću završiti.
Predlagač nije tu. Uz poštovanje prema gospodinu ministru i bez uvrede za gospodina ministra, mnogi ministri su pre bili daleko aktivniji vezano za odbranu budžeta i pre 2000. godine i posle 2000. godine. Znači, stranačko tu nije.
Mislim da je loše što ministar dva dana nije izašao za ovu govornicu da odgovori na mnogobrojna pitanja kolega poslanika. Ovakav izlazak sada na kraju dnevnog reda nije fer, jer ostaće zadnja njegova reč, a bilo bi zanimljivo čuti u dalekom dijalogu sa kolegama poslanicima da se odgovori na pojedina pitanja, pa da se kaže –O.K. stavke su takve i takve, možda je ovako, možda je onako.
Ipak će ostati vaša zadnja reč, to nije sporno, vi imate pravo i po ovom poslovniku, ali će mediji samo preneti ono što vi kažete, neće preneti nijednu reč od onoga što smo čuli.
Jer, primera radi, čuli smo juče od kolega iz SPS-a, i kolege Mašića i kolege Nikolića, različita stranačka pripadnost, čuli smo mnoge važne podatke o strukturi pojedinih delova ovog budžeta, Agrarnog budžeta i tako dalje. Nije korektno, ni odnos prema Narodnoj skupštini Republike Srbije, da Vlade ovde nema. Pokojni Mirko Marjanović, predsednik Vlade, sedeo je ovde, i sedeli su ministri, pa su branili pozicije budžeta i govorili o budžetu i o stavkama ministarstva koja oni predstavljaju.
Mi ovde imamo jednu situaciju da su neki ministri došli, malo su se ispričali između sebe, ali niko nije izašao za ovu govornicu da kaže – slušajte ljudi, taj podatak koji ste izneli nije tačan ili je tačan i odbranili budžet. Oni predstavljaju ovde Vladu.
Mi ovde razgovaramo sa Vladom, ali nažalost činjenica je da je samo jedan ministar prisutan sve vreme, a i taj nije po mišljenju nas socijalista na adekvatan način zastupao stav Vlade, niti ispoštovao kolege narodne poslanike.
Mislim da je vrlo loše što ostali ministri nisu bili tu, a pogotovo loše što oni koji su dolazili, bilo ih je 4 - 5, nisu izašli za ovu govornicu i rekli nešto.
Nisam stigao da kažem ništa o svega šest amandmana, koje smo podneli, vezano ne samo za zakon o budžetu, nego i za druge zakone. To pravo ćemo iskoristiti po Poslovniku kada dođe vreme, ali mislim da je ovo trebalo reći, zato što je ovo, ponavljam i time završavam, najvažniji zakon za državu. Pokazuje filozofiju rada Vlade, način trošenja, odnosno ubiranja sredstava, kako će Vlada poslovati, da li će država biti solventna ili ne, pokazuje kako će građani Republike Srbije u onom delu gde Vlada ima svoj deo odgovornosti raditi. U svakom slučaju, mi poslanici SPS mislimo da ovaj dokument nije dobar, nismo čuli dobra objašnjenja.
Mislimo da Skupština nije uvažena od strane ministara, od strane Vlade, da su mnoga pitanja ostala apsolutno nedorečena i, bez uvreda po gospodina ministra, neće on moći u svom izlaganju, koliko god se trudio, ili vremena potrošio, da nadoknadi ono što smo proteklih dana čuli.
Bilo bi zanimljivo, kamo sreće da smo čuli ne samo njega, nego i druge, u svakom slučaju za nas to nije dovoljan razlog ni ono što piše, ni ono što smo čuli, a nažalost nismo mnogo čuli, samo od predsednika skupštinske većine, ne od ministra, da bismo mogli podržati ovaj predlog zakona i mi poslanici SPS ćemo glasati protiv Predloga zakona o budžetu za drugu polovinu 2007. godine.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?

Po Poslovniku, .narodni poslanik Milica Vojić-Marković, izvolite.

Uvaženi gospodine predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo poslanici, reklamiram povredu Poslovnika u onom delu gde govornik mora da govori istinu.
Gospodin Obradović, ne ulazeći uopšte u njegovu diskusiju, rekao je činjenicu koja nije tačna. Svi oni koji su juče bili u sali mogli su da vide sledeće, da je šest govornika iz DSS-a branilo budžet i naravno da je branilo budžet zbog toga što je gospodin Cvetković ministar finansija u Vladi u kojoj je premijer gospodin Vojislav Koštunica, deo koalicije koju čini i DSS.
Da ne bih paušalno govorila da je to nekakav broj šest ili 12 ili ne znam koji broj, ja ću reći da su juče branili budžet poslanici DSS: gospodin Matić, gospođa Biljana Knežević, gospodin Šami, gospodin Petković, gospodin Nikolić i gospodin Nedimović. Dakle, šest. Hvala.

Po Poslovniku narodni poslanik Rajko Đurić, zatim Žarko Obradović.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo, javio sam se po Poslovniku član 224. 225. i naravno dužan sam da objasnim neke stvari u mom izlaganju, jer očigledno neke naše kolege nisu razumele.
Moram reći, a tu je moj dugogodišnji prijatelj gospodin Mićunović, da nisam od ljudi koji se boje. Ja sam kao organizator demonstracija 1968. godine predložio smenjivanje Josipa Broza sa svih funkcija, a gospodinu Obradoviću, molim vas, recite da zbog njegovog diskriminatorskog odnosa, ja jesam Rom ili Ciganin, zahtevam neizostavno izvinjenje. Ovo je demokratski parlament i u ovom demokratskom parlamentu se predsedavajući, predsednik moraju odnositi ravnopravno prema svim poslanicima.
Gospodine Albijaniću, oprostite ako sa izvesnom dozom uzbuđenja govorim o tome. Govorio sam o Dekadi Roma iz razloga što je gospodin Koštunica, kao premijer, ratifikovao dokument Dekade Roma u Sofiji pre dve godine, a mi do današnjeg dana nemamo razdeo, nemamo stavku. Zbog toga našoj državi, ne ljudima, ne Romima, nisu stigla sredstva iz Dekade, gde postoji jedna milijarda dolara i 650 miliona. Makedonci su uplatili kotizaciju od 10.000 i pre mesec dana dobili 12 miliona. Nije reč samo o Romima, reč je o našoj zemlji, a conditio sine qua non jeste da mora da postoji razdeo makar u iznosu od jednog dinara.
U tom smislu, treba razumeti moj gest, jer ja sam izuzetno tolerantan čovek, ali postoji granica i protiv onoga što se zove neodgovornost i netolerancija. Naravno da ću glasati za Predlog budžeta, ne zbog toga, nego zbog solidarnosti sa mojim kolegama. Imam mnogo prijatelja koji rade u prosveti, imam mnogo prijatelja koji rade u zdravstvu i znam kakvo je stanje u pravosuđu. Izvinite, trebalo bi jednom kao poslanici da posetimo zatvor u Sremskoj Mitrovici, pa da vidimo kako žive zatvorenici, da odemo u psihijatrijsku bolnicu Centralnog zatvora, gde neuropsihijatri rizikuju svoj život.
Nama seljaci neće oprostiti zbog toga što je za poljoprivredu predviđena skoro jedna milijarda, jer to će, bojim se, izazvati strukturalne probleme u društvu. Rekao sam, u ime solidarnosti ću glasati, a potpuno se slažem sa onima, sada je gospodin Obradović sa razlogom govorio da ovo nije budžet koji garantuje razvoj. Osnovna stvar danas, ko razume šta znači termin ''razvoj'', jeste, a i postoje mnoge studije, molim vas, pametne zemlje imaju program razvoja do 2300. godine, na osnovu 27 faktora. To postoji u svetu, a mi ne znamo razvoj do sutrašnjeg dana, jer razvoj se danas zasniva, pre svega, na nauci, znanju i visokoj tehnologiji. Mi od toga nemamo ništa.
Drugo, izuzetno važno pitanje, a mislim da su to pitanje postavile kolege demokrate i kolege radikali, a to je neravnomeran regionalni razvoj. Mi imamo 22 grada u katastrofalnoj situaciji, od Bele Palanke itd, gde je prosečna plata 4.500 dinara.
(Predsedavajući: Gospodine Đuriću, moramo makar malo da poštujemo Poslovnik.)
To su izuzetno važne stvari i verujem da će gospodin ministar i naša Vlada u narednom programu to imati u vidu. Dakle, još jednom, ako je moj gest eventualno bio nepristojan, izvinjavam se, a gospodinu Obradoviću poručujem da se, kada bude predsedavao, odnosi jednako pravno prema svim poslanicima, jer javno kažem, to što ste vi uradili, to je jedan vid diskriminacije.
Već sam doživeo, kada sam se vratio, da javni tužilac Prvog opštinskog suda pozove Luku Mičetu, direktora ''Tanjuga'', na razgovor, jer je primio Ciganina za pomoćnika glavnog urednika ''Tanjuga''.
Radio sam u ''Politici'' 25 godina i niko mi u ''Politici'' nije rekao da sam Rom ili Ciganin, a to sam doživeo, sada ovde, pre godinu dana kao urednik ''Tanjuga''. Prema tome, postavljam pitanje toga javnog tužioca, koji je verovatno rastao pod brkovima ili Staljina ili Hitlera, treba li taj javni tužilac i dalje da obavlja tu funkciju?

Gospodine Đuriću, postupak mog kolege predsedavajućeg Radeta Obradovića nije bio diskriminatorski. On vas je opomenuo zbog postupka sa novcem koji ste uradili u skupštinskoj sali. Dobili ste vreme kao i svi narodni poslanici. Sada smo izazvali niz reakcija. Gospodine Đuriću, smatram da ne treba tako da se ophodimo prema predsedavajućem.

Po Poslovniku, narodni poslanik Žarko Obradović.

Nema potrebe da gospodin Albijanić objašnjava stvar, tu smo mi Obradovići da objasnimo. Način na koji je gospodin Đurić ovo rekao odmah nakon mog izlaganja, mogao se steći utisak da on svoju primedbu ima na ono što sam eventualno ja rekao, pošto nije pominjao ime, samo prezime, a ima nas dva Obradovića u Skupštini, gospodine, Rade i ja. Sad vidimo da se to ne odnosi na ono što sam ja govorio nego što je govorio gospodin Rade Obradović i on će sigurno reći šta o tome misli.
Koristim pravo na Poslovnik i ono što je pomenula koleginica iz DSS, mislim da bi bilo dobro, ne mene radi, na kraju krajeva, ovo sve gleda javnost Srbije, da pogledate, koleginice, kako su neki vaši poslanici juče govorili, kako su branili budžet i koliko je poslanika bilo u sali tokom cele ove dvodnevne rasprave o budžetu, pa ćete videti da sam apsolutno u pravu i da je kod pojedinih vaših kolega postojala jedna mimikrija – svi su za budžet, ali pojedine odrednice budžeta su takve i takve ili, trebalo bi za 2008. godinu da uradimo to i to. Pravo svakog poslanika je da nađe način na koji će govoriti. Ja sam to pročitao na taj način i kažem to i vama i drugima, jer mislim da sam u pravu.

Po Poslovniku, narodni poslanik Radojko Obradović.