Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

Gospodine predsedavajući, uvažena koleginica potpredsednica Skupštine, Nataša Jovanović, obrazlažući zašto poslanici iz SRS ne mogu da predlože jednog od kandidata za nezavisne institucije koje treba da izaberemo u toku ove sednice, a asocirajući i govoreći o kandidatu Rodoljubu Šabiću, rekla je kako ja jako dobro znam ko je taj dotični gospodin.
Istina je to što je rekla gospođica Nataša Jovanović, jako dobro znam ko je Rodoljub Šabić. Rodoljub Šabić je iskusan pravnik, ugledni advokat, pošten i čestit čovek. Međutim, ja nisam taj koji treba da sudi o tome kakav je kandidat za Poverenika.
Mislim da je najbolju ocenu za njegov dosadašnji rad dala celokupna javnost u Srbiji, građani Srbije, nevladin sektor i svi oni kojima je stalo kako do istine, tako i do toga da ova važna institucija, novouspostavljena, kakva je Poverenik za dostupnost informacija od javnog značaja, konačno zaživi u državi Srbiji. Vidimo i iz ovoga što slušamo u raspravi od strane opozicionih partija, doduše samo jedne opozicione partije, koliko je teško da se u Srbiji zapati jedna takva nezavisna institucija.
Međutim, ono što mene zaista čudi, a to je kako od predstavnika opozicionih partija doživljavamo kritiku jedne od institucija koja je u proteklih nekoliko meseci, pa, bogami i više od dve godine, pokušavala da od vladajuće koalicije, od vladinih institucija, od ministara, direktora i svih onih koji su na čelu izvršne vlasti, da dobijaju informacije zarad interesa građana Republike Srbije.
Prema tome, mi, narodni poslanici Skupštine Republike Srbije, treba da učinimo sve da i ova institucija i institucija ombudsmana zaživi u punoj meri kako bi građani Srbije koji su nam dali poverenje imali konačno institucije kojima mogu da veruju, imali konačno institucije kojima mogu da se obrate za pomoć i kako bi konačno predstavnici Vlade, a koje smo i mi birali, jer činimo vladajuću koaliciju koja je predložila dvojicu uvaženih kolega, imali kontrolu ne samo od nas nego i od ovih predstavnika koji će činiti nezavisne institucije.
Mislim i uveren sam da će svi poslanici vladajuće koalicije svojim radom i svojim kritičkim odnosom, proverom onoga šta se i kako radi u Vladi Republike Srbije i u svim institucijama pomoći ne samo građanima Republike Srbije, a što nam je prioritetni zadatak, nego i ovim novouspostavljenim institucijama. Zato se radujem što i dobar deo poslanika opozicionih partija shvata značaj nezavisnih institucija i daje podršku danas predloženim kandidatima. Uveren sam da ćemo ispuniti to što građani od nas očekuju. Hvala.

Repliku na izlaganje, narodni poslanik Zoran Krasić. Prozvali ste opoziciju, pa se gospodin Krasić smatra prozvanim. Izvolite.

Samo mi pustite struju. Dobro, znam da je teško što je skuplja ova struja.
Gospodine Obradoviću, ne da sam se prepoznao ili da sam prepoznao SRS kao opoziciju, nego mi smo jedina opozicija povodom ove tačke dnevnog reda koja se do sada čula. To je prva stvar.
Druga stvar, gospodine Meho, ako se naši stavovi razlikuju onda je to samo na terenu stavova. Tu se razumemo. Ono što mene zabrinjava je nešto što se tiče razumnog zaključivanja.
Najveći adut gospodina Šabića, po Mehi Omeroviću, jeste taj što se gospodin Šabić za ovih godinu dana što je radio dokazao, a toliko se dobro dokazao da ga predlaže za ovu funkciju ona vladajuća koalicija protiv koje je on radio i koju je on kritikovao. To bi otprilike bilo, ja sam na vlasti, pa sam napravio po svojoj meri opoziciju, pa pošto mi je opozicija po meri ja nju podržavam.
Zašto bi Vojislav Koštunica bio protiv Rodoljuba Šabića? Nađite mi jedan razlog. Sve je uspeo Rodoljub Šabić da sačuva od javnosti i to baš onaj deo koji odgovara Vojislavu Koštunici. Da li hoćete dokaze za to? Dokaz je sama institucionalna nemoć poverenika. Poverenik kao institucija nema tu snagu. On može da se oglasi najviše jednim saopštenjem u javnosti i da kaže, baš su me naljutili.
Sećate se i sami da šest meseci nije imao kancelariju. Naravno, izgubio je radni odnos, moralno je pao zbog nekih drugih stvari, pošto je menjao stranke. Napustio stranku, zadržao mandat, ostao u Skupštini, bio ministar. Kada je ona Živkovićeva rekao lada padala, on je onda okrenuo ćurak, on bio protiv te rekao lade. To je njegova moralna karakteristika. Sećam se ja mnogo stvari, nego samo da podsetim Mehu, samo njega da podsetim, amnezija je kod njega nastupila. Zna Meho, napustio je on i Živkovića, sve će on da napusti kada bude gusto.
U toj činjenici pretrčavanja i napuštanja poprilično me podseća na one koji ga brane. Oni koji brane Rodoljuba Šabića imaju istu sklonost, jedna partija – fuzija, pa dve partije, pa fuzija, pa treća partija, pa napuštanje, pa obaranje vlade ovde, pa brže u okviru jednog bloka. Sada vidimo čoveka u potpuno drugom bloku ali je samo u Skupštini. Neko bi hteo da bude samo u Skupštini pa bez obzira koja je politička stranka. Rodoljub Šabić bi hteo da bude na državnim jaslama, pa bez obzira koja funkcija.
To je ono društvo iz SIV, Saveznog izvršnog veća: Hrustanovićka, Rodoljub Šabić, Nenadićka i to društvo, o tom potom, to su sve Latinkini kadrovi, Stambolići, nezadovoljni Osmom sednicom našli su DS i ono što gravitira Demokratskom centru i da to svedem na onaj naš žargon koji svi razumeju, to nisu komunisti nego ''komunjare''.

Povredu Poslovnika reklamira narodni poslanik Nataša Jovanović, a nakon nje ima reč Marija Milišić. Izvolite.

Evo, iz ovog izlaganja od malopre smo mogli da čujemo na kakvoj će muci da bude gospodin Rodoljub Šabić. Svi mi to znamo, nisu samo ta tehnička pomagala i sredstva jedan problem. Najbolje ću to da vam dokažem i pokušam da vam pokažem kako će da izgleda njegova komunikacija sa, recimo, jednim državnim organom, na jednom primeru, kada on dođe kao poverenik za informacije da potraži informaciju.
Pitali decu u obdaništu u televizijskoj emisiji "Kefalica" kako treba da izgleda predsednik. I tako od deteta do deteta, jedno dete kaže – da sluša na času i da ne priča gluposti. Boris Tadić izgleda nije slušao na času, a najčešće priča gluposti. Zamislite da Šabić od takvog dobije informaciju. Nemoguće, gospodine Meho.

Reč ima narodni poslanik Marija Milišić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas, kao što i sami vidite, imamo na dnevnom redu predloge kandidata za Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja. Iako je već treće po redu vanredno zasedanje, a to je trebalo obaviti kako kaže član 5. Ustavnog zakona još u toku Prvog zasedanja, odmah nakon izbora Vlade.
Dalje, član 5. Ustavnog zakona kaže da na Prvom zasedanju posle izbora Vlade treba birati guvernera NBS i organe državne revizorske institucije, a koliko vidimo u materijalu predloge kandidata za ove funkcije mi do sada nemamo.
Postavlja se pitanje da li vi pravite i donosite zakone u skladu sa predloženim kandidatima, pa onda kada tih kandidata nema ili kada ne možete da se dogovorite o ličnosti koje bi obavljale tu funkciju, nikome ništa. Čekali su građani Srbije četiri meseca Vladu i mogu pričekati još malo da se izaberu i ti organi.
Na raspravi o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja vodila se polemika, čak su poslanici SRS podneli amandman na član 5. Zakona koji se tiče trajanja mandata poverenika za informacije od javnog značaja, koji glasi – ako isto lice ponovo bude birano za poverenika ili zamenika poverenika, pre nego što mu istekne mandat, njemu onda mandat prestaje po isteku sedam godina.
Onda kandidata za Poverenika imamo gospodina Rodoljuba Šabića. Čisto da vas podsetim, nekada je bio stranačka ličnost, bio je poslanik u Narodnoj skupštini, zatim je bio potpredsednik Narodne skupštine, a zatim ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. To proizilazi iz njegove radne biografije. On je sada vanstranačka ličnost, verovatno po zakonskom uslovu, a taj isti posao obavlja još od 22. decembra 2004. godine. Mislim da građani Srbije sami mogu da zaključe kome je išlo menjanje Zakona u korist, znači produženje trajanja mandata.
Što se tiče kandidata za Zaštitnika građana, takođe ste menjali odredbu zakona u smislu članstva u političkim nekada organizacijama, a sada strankama, i onda sasvim slučajno birate gospodina Sašu Jankovića za kandidata za Zaštitnika građana, koji je inače član nevladine organizacije. Iz svega izloženog proizilazi da su oba zakona prilagođena kandidatima, određenim kadrovskim rešenjima.
Što se tiče stručne kvalifikacije kandidata, ja sam njihove radne biografije veoma pažljivo pročitala i u njihove kvalifikacije neću da sumnjam. Moje sumnje će ići u drugom pravcu. Poslanici SRS glasaće protiv predloženih kandidata.
Nama, kao i građanima Srbije, ostaje samo da se nadamo da će predloženi kandidati raditi svoj posao savesno i u skladu sa zakonom, a samo želimo da ih podsetimo da Narodna skupština u svakom momentu može da ih pozove na odgovornost, zato što po zakonu ima pravo i dužnost da kontroliše njihov rad.
(Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Jovan Damjanović.

 Dame i gospodo narodni poslanici, u svim demokratskim i razvijenim zemljama to je regulisano ustavom i zakonom, da treba da postoji kako mi kažemo ombudsman, a sada da kažemo da je Zaštitnik građana i mislim da je to jedan demokratski čin koji treba da postoji u našoj državi. Međutim, pitam se, u našoj državi kada nemamo osnovne institucije kao što je Ustavni sud, kao što su Vrhovni i kasacioni, nemamo najviše institucije u našoj državi, a hoćemo da postavimo ombudsmana.
Slažem se da treba da bude Zaštitnik građana, ali najosnovnije i najveće institucije mi u državi nemamo. Ako nađe za shodno ombudsman da treba da rešava neke nepravilnosti kao zaštitnik građana, pitam se, kome će se on žaliti u našoj državi, jer nemamo Ustavni sud, nemamo kasacioni sud, a to su najveći vrhovi pravosudnih organa gde treba da se reši nešto ako je neko nezadovoljan.
Donošenjem zakona u našoj državi gde treba da se postavi ombudsman ili Zaštitnik građana, zaštitnik građana treba da je moralan čovek sa najvišom etikom i moralom, koji neće biti pristrasan po političkim osnovama, već će biti prestrojen i nastrojen za prava građana naše demokratske Srbije.
Ako neko želi da bude kompetentan u ovoj državi jer je dobio veliko poverenje građana, to poverenje mora da se sprovede u svim oblastima koje će biti korisne za građane, a ne za političke partije ili za nalogodavce. Teško je danas u našoj državi biti ombudsman ili Zaštitnik građana. Svi znamo kakvo je stanje, ali da kažemo da se nadamo da će biti bolje.
Napomenuću kako su pojedinci u našoj državi, možda nisu hteli tako, imali smo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, pošto sam ja Rom pa sam informisan šta se dešava i ovde i u celom svetu, kao predsednik Roma Srbije i potpredsednik Svetske organizacije Roma, ali danas nisam dobio informaciju da se nešto dešava u Kostolcu oko dece, kao što su neki ovde rekli.
Inače, da je tako, mislim da bih ja prvi dobio u ovoj državi, jer sam najmasovniji čovek u ovoj državi koji imam puno poverenja od romskog naroda i pripadam najvećoj političkoj partiji u državi, kojoj mnogi Romi daju poverenje i glasaju za nju.
Kažem, imali smo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i desilo se da su neki Romi sa starog aerodroma na Tošinom bunaru preseljeni na brutalan način, što to naša država ne čini, što se to kod nas nije dešavalo, ali su došli strani kupci, strani investitori i uložili kao što su uložili i onda nema više građanskih prava, nema ništa, mora sve da se raščisti da bi se tu gradile neke fabrike. Bili su se preselili u park ispred Skupštine i bilo je mirnih demonstracija.
Mi smo ih obišli, jedna delegacija, videli stanje i tražili da nas primi ministar za ljudska i manjinska prava gospodin Rasim Ljajić. Rasim Ljajić nas je primio i rekao, potvrdio da to nije u redu, ali je rekao – izvinite, ne mogu ništa da uradim, ovi gore nemaju takav stav. U potpunosti sam razumeo, bili smo koliko smo bili, okrenuli se i otišli.
Ombudsman ne sme da ima nikoga gore, ne sme da ima ni levo, ni desno. Ombudsman mora da je samostalan i da rešava probleme građana koji su u pravu i da sprovodi implementaciju, da bude kompetentan za prava građana.
Nadam se da svi ljudi koji dobiju poverenje treba da sprovode sve akte u oblastima za koje su dobili poverenje, a to je veliko dobiti poverenje danas od najvišeg doma u našoj Srbiji, a zove se Narodna skupština. Sigurno ću glasati za gospodina Šabića onako kako bude moja partija glasala. (Aplauz.)