Hvala vam. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pa potom Paja Momčilov.
Ostalo je još 14 minuta za raspravu i imate još četiri govornika na listi, zajedno sa gospodinom Krasićem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da se složim sa konstatacijom gospođe Jelene Marković da Srpska radikalna stranka nipodaštava značaj institucije poverenika za informacije od javnog značaja i značaj institucije zaštitnika građana.
Mi samo smatramo da kandidati koji su predloženi nisu odgovarajući, odnosno da oni neće svoju funkciju obavljati kako valja. Neću mnogo da govorim o Rodoljubu Šabiću i gospodin Dragan Todorović i gospođa Radeta i ostali diskutanti iz Srpske radikalne stranke su o tome dovoljno rekli.
Ja ću samo reći nekoliko reči o kandidatu koji je predložen za Zaštitnika građana.
Pre svega, institucija zaštitnika građana istorijski posmatrano nastala je sticajem okolnosti i faktičkim putem u Švedskoj, u 17. veku, kada je Švedski kralj Karlo, zbog političkih previranja pobegao iz Švedske, a da bi znao šta se dešava u njegovoj otadžbini on je imenovao jednog poverenika i komesara koji je trebalo da prati političko stanje u zemlji. Reč ombudsman na švedskom u stvari znači poverenik, odnosno komesar.
Prvi put je institucija zaštitnika građana normativno regulisana švedskim ustavom iz 1809. godine, a u periodu posle drugog svetskog rata veliki broj zemalja u Evropi i van Evrope prihvata instituciju ombudsmana. Između ostalog, to je učinila i Republika Srbija kada je 2005. godine donela Zakon o zaštitniku građana.
Ja sam krajem 2004. godine prisustvovao na jednoj međunarodnoj naučnoj konferenciji koja je održana u Beogradu, u hotelu Hajat, kada je prezentovan Nacrt zakona o zaštitniku građana.
Tu su bili prisutni premijer Vojislav Koštunica i tadašnji ministar za državnu i lokalnu samoupravu i tu je bio gospodin Balinovac, kao i šef misije OEBS-a u Srbiji Mauricio Masari. Svi oni su instituciju zaštitnika građana najavljivali vrlo pompezno, da je to institucija koja je vrlo važna za razvoj demokratije i ljudskih prava u Srbiji.
Sada mi dobijamo kandidata za tu funkciju. O kakvom se kandidatu radi?
Pre svega, moram da kažem da je gospodina Sašu Jankovića na ovu funkciju navodno kandidovao Odbor za ustavna pitanja.
Ja sam, sticajem okolnosti, član Odbora za ustavna pitanja i iz materijala vidim da je sednica održana 14. juna 2007. godine. Ja na toj sednici nisam učestvovao, niti sam obavešten da se sednica održava, tako da ja smatram da gospodin Saša Janković u stvari nije kandidat Odbora za ustavna pitanja, nego vladajuće većine u tom Odboru.
Uporedna praksa zemalja koje poznaju institucije ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana, pokazuje da je ova institucija najbolje rezultate davala onda kada je Zaštitnik građana bio snažna ličnost i nezavisna, koja je umela da se odupre svim pritiscima vlasti i pre svega Vlade. Naravno, potrebno je da zaštitnik građana poznaje rad državnih organa koje kontroliše, a to su, pre svega, organi državne uprave.
Šta se vidi iz biografije gospodina Saše Jankovića? Tu se, pre svega, vidi da on do sada nije imao mnogo veze sa državnom upravom, jedina suštinska veza sa državnom upravom je navodno to što je pored toga što je položio stručni ispit za rad u organima državne uprave, što i nije neka velika mudrost, i navodno je završio Pravni fakultet u Beogradu, smer upravno pravo. Ne sumnjam da je čovek završio Pravni fakultet, ali sumnjam da je završio smer za upravno pravo, jer ja, koliko znam, 1996. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu nije postojao nikakav smer za upravno pravo.
Svi oni koji su završili Pravni fakultet, završili su tzv. opšti smer. Moguće je da je završio kod plagijatora Stevana Lilića iz "buldožer" demokratije. Smer za upravno pravo, odnosno za ustavno i upravno pravo postoji na Pravnom fakultetu u Beogradu, ali to je smer na postdiplomskim studijama, odnosno magistarskim studijima. Ne vidim da je Saša Janković završio magistarske studije, vidim samo da je završio Pravni fakultet.
On do sada nije imao mnogo veze sa državnom upravom i kao što vidimo radio je i još uvek radi kao nacionalni pravni savetnik u Odeljenju za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji. Bio je državni službenik u Ministarstvu sporta i u Ministarstvu za omladinu i sport, bio je novinar, a ono što mu je valjda glavna preporuka za ovu funkciju da se bavi pitanjima bezbednosti i da je završio neke kurseve po tom pitanju Saveta Evrope itd. Lično smatram da gospodin Saša Janković i ne želim o tom čoveku da kažem ništa ružno, ne poznajem ga lično, ali mislim da on neće uspeti da na kvalitetan način obavi onu funkciju koju mu Ustav i Zakon o zaštitniku građana nameće.
S druge strane, ako pogledate Predlog budžeta Republike Srbije za 2007. godinu, videćete da je za Zaštitnika građana odvojeno 25 miliona dinara; da je za upravni sud, koji takođe nije počeo da funkcioniše, a morao je da počne da radi od 1. januara ove godine, predviđeno nešto više od 22 miliona dinara. Svi oni koji poznaju tehnologiju rada pravosudnih organa znaju da je daleko komplikovanije funkcionisanje upravnog suda i da su daleko potrebna veća sredstva za rad upravnog suda, nego što su sredstva potrebna za rad Zaštitnika građana. Upravni sud je, kao što i sama reč kaže, kolegijalni organ, a zaštitnik građana je inokosni organ.
Postavlja se pitanje zašto je Vlada Srbije predložila za Zaštitnika građana skoro 25 miliona dinara. Jasno je da vama u stvari nije stalo da imate kvalitetnog, nezavisnog, hrabrog zaštitnika građana koji će da štiti prava građana od jednog nezakonitog i necelishodnog rada organa državne uprave. Vi instituciju zaštitnika građana očigledno nameravate da pretvorite u jednu dobro plaćenu "sinekuru" i da u tu službu zaposlite veliki broj vaših partijskih kadrova, kakav je očigledno i gospodin Saša Janković i da od zaštitnika građana običan svet u Srbiji očigledno neće imati velike koristi.
Zbog svega toga, poslanička grupa Srpske radikalne stranke neće glasati za kandidata Zaštitnika građana koga je navodno predložio Odbor za ustavna pitanja, odnosno vladajuća većina u tom Odboru.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov i imate ukupno 7 minuta.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kao što vam je rečeno, poslanici Srpske radikalne stranke ne mogu da glasaju za predlog koji smo dobili za gospodina Sašu Jankovića i Rodoljuba Šabića. Nemamo dovoljno vremena, nažalost, u ovoj oktroisanoj raspravi, u ovom oktroisanom parlamentu i u ovoj oktroisanoj državi. No, šta je, tu je. Ja ću probati samo da dam jedno kratko obrazloženje, da ne ispadne da mi sada imamo neki animozitet prema ovoj većinskoj političkoj grupaciji, nego da probamo sa nekim argumentima da to potkrepimo.
Ne bih ništa govorio o gospodinu Jankoviću, on je u najmanju ruku kontroverzna ličnost, i da završim sa time. Jasno je i čuli smo jasne podatke.
Što se tiče gospodina Šabića, to je onaj gospodin koji je zagovarao formiranje "morava grada" od tri grada i sećate se kako ništa od tog projekta nije bilo. Projekat je razveselio mnoge od nas koji smo se susreli sa tim divnim predlogom. No, to je čovek koji šest meseci nije imao svoju kancelariju i naravno, to je čovek koji je u prvoj emisiji u većem nastupu za svoju funkciju rekao da se nalazi u "kafkijanskoj atmosferi". Naravno, sada ovde ne citiram nikakva književna dela, to su reči gospodina Šabića. Ono što je najinteresantnije posle prve godine rada, 400 predmeta – nije uopšte odgovoreno na to.
Da se razumemo. Prvo, to je jedna igrarija i taj vaš zakon koji ima ime – Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Kada bi se zakon zvao – zakon o slobodnom pristupu informacijama, onda bi možda bilo i u redu. Čim uvedete ovo – od javnog značaja, šta onda? Pravite selekciju šta je javni značaj. Ko ima informacije? Ima Vlada.
Znači, Vlada je arbitar, a ako opet pogledate dobro taj drugi član tog zakona, onda je ta arbitrarnost povećana, pa se kaže ovako – šta je to informacija od javnog značaja?
Dakle, sve ono o čemu javnost ima opravdani interes. Pazite, sada se uvodi još jedan uslov da je to opravdani interes. Jasno je da je to jedna komedija i da je postavljanje ovih ljudi na ovom mestu nešto što je smešno.
Šta ja hoću da kažem? Zašto nećemo glasati, evo da ostavimo ovog kontraverznog Jankovića na miru i gospodina Šabića. Problem Srbije je u ovom trenutku korupcija. To kažu vaši strani mentori, evo vam ovde Evropska komisija, dokument neću čitati, gde jasno kažu, da je problem to što Vlada ne želi da omogući dostupnost svih informacija koje su od javnog interesa građanima. To piše u ovom dokumentu, da sada ne pričamo dalje.
Jedan veliki problem, ja se sada vraćam na teren zdravstva odakle mogu najdelotvornije i najmerodavnije da govorim, a pare i korupcija se sprovode u zdravstvu preko tendera i preko tzv. projekata gde nam pomaže međunarodna zajednica. U ovom momentu, ovo vam je dokument Kancelarija za vezu sa Evropom, gde je aktivno u ovom trenutku iz oblasti zdravstva 68 projekata. O tim projektima, mi lekari pojma nemamo. Vi ne možete naći ni podatke, možete da saznate sporadično za poneki projekat, dakle, koliko se para izdvaja, a to su milionske svote koje se izdvajaju za tzv. projekte. Znači 68 projekata je aktivno, a to niko ne zna.
Zašto ne tražite, neko će pitati, jer tražili su ljudi i tražili smo koliko puta da se otvore projekti, da se vidi kolike su svote, ko su oni koji su nosioci projekta, gde je budžet projektovan i ništa od toga nismo dobili. Pošto imam vrlo malo vremena, neću da pričam mnogo, već da završim samo sa jednim primerom. Transfuzija krvi, sada vidite tamo velika akcija B92, raširili su se, idu glumci i glume, predsednik glumi, ne znaš više ko je glumac ko političar. Znamo i podatke da su neki davali 125 mililitara krvi ranije, ne u ovoj akciji, pa se slikali. Bilo je i takvih akcija.
Šta je sa transfuzijom krvi? Ako čitate dnevne novine, a mi se uglavnom informišemo iz dnevnih novina, onda ćete videti jedna informacija od 13. juna 2006. godine, pa se kaže – u Beogradu se dnevno skupi između 120 i 150 jedinica krvi. Znači, potrebno je 300 jedinica i onda se upućuje alarmantan apel. Evo da dokažemo jednim konkretnim dokumentom, gde se iz institucije koja sakuplja tu krv hitno traži, iz unutrašnjosti, pa kaže – molimo vas da nam hitno odgovorite da li imate viškove krvi koje bismo mogli da preuzmemo iz vaše službe, radi zadovoljavanja potrebe bolesnika u Beogradu. Datum stoji 27.11.2006. godine, apel, molba.
O čemu pričamo? Mi nemamo dovoljno krvi. Šta smo imali? Imali smo projekat gde je utrošeno, ne zna se koliko para, prvo pet miliona, a onda dva miliona i šta se dogodilo?
Ljudi koji su tražili informacije, ja sve imam ovde u dokumentima, a mi ćemo pričati o tome kasnije, završili su u sudovima, pretilo im se, na razne načine, dakle dobrovoljnim davaocima krvi, ljudima koji su dali krv preko 170 puta, koji su tražili informacije, jer jednostavno nisu stigli do dozvole da se ovakvom pljačkom i otimačinom para, ne samo nas građana, jer tu su i donacije, tu su krediti, na ovakav bestidan način da se manipuliše. Znači, to su stvari koje je gospodin Šabić morao po svojoj funkciji da omogući da se do njih dođe, ali do saznanja nije došlo i mi zbog toga ne možemo da mu damo našu podršku.
Nadamo se da će ovaj parlament imati moralne snage i ljudske da ako oformimo anketni odbor za trošenje para po projektima u zdravstvu, da prihvati da to bude tema rada. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Nikola Vukelić, imate ukupno dva minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 5. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, utvrđeno je da Narodna skupština bira organ koji je nadležan za praćenje i ostvarivanje prava građana na obaveštenost. Dakle, treba da izaberemo Poverenika za informacije od javnog značaja. Taj Poverenik, čak i da je najstručniji, a ne kao što smo čuli, Rodoljub Šabić, teško da će se izboriti sa ovom vladom koja je očito hronično neobaveštena.
Pravo je građana Srbije i nas narodnih poslanika da znamo istinu o hapšenju generala Tolimira. Zašto krijete istinu da je general Tolimir uhapšen ovde u Beogradu i da ga je uhapsila srpska policija. Pitamo se koliko još Srba treba da umre u Haškom tribunalu da biste vi ispunili bar privremeno apetite, večito gladne Karle del Ponte. Od ovakve Vlade, Vlade povampirenog DOS-a građani Srbije ništa drugo nisu mogli ni da očekuju. Navodno se zalažete za jačanje veza sa Republikom Srpskom, a na ovako sraman način ophodite se prema ljudima koji su se borili za taj narod u Republici Srpskoj i za Republiku Srpsku.
Da nije bilo Tolimira, Ratka Mladića i ostalih koje ste već isporučili ili koje još jurite po Srbiji, ne bi bilo ni Republike Srpske ni Srba u njoj. Bilo bi ih po logorima, po jamama koje su, kao i u Drugom svetskom ratu, za nas spremali muslimani i ustaše. Hapsite srpske generale, a sastajete se sa ustaškim zločincima. Dočekujete ovde Stipu Mesića koji je 1991. godine bio glavni saradnik Franje Tuđmana na uništavanju Srba u Hrvatskoj.
Taj vaš prijatelj iz DOS koji je kao i vi veliki evropejac i demokrata, zločinačku akciju "Bljesak" naziva savršeno profesionalno obavljenim zadatkom. Od Stipe Mesića, Srbe možda jedino više mrzi predsednik Hrvatske stranke prava Ante Đapić, dostojni naslednik ustaškog poglavara Ante Pavelića.
Inače je poznato da je taj ustaša Ante Đapić rado viđen gost kod potpredsednika G17 plus Ivane Dulić-Marković. Pored toga što se druži sa Ivanom Dulić-Marković, Ante Đapić voli da svrati na Tompsonov koncert, naravno, kao počasni gost.
Povodom tog fašističkog koncerta reagovao je i direktor Centra "Simon Vizental", ali niko od zvaničnika srpske vlade nije reagovao, pa ni ovaj novi – stari Poverenik Rodoljub Šabić. Vama je važno da bespogovorno ispunjavate obaveze prema Haškom tribunalu, i da vas Karla del Ponte pohvali. Takozvani Haški tribunal zbog svih svojih sramnih presuda, predstavlja pravno ruglo i civilizacijsku sramotu, a oni koji se raduju isporučenjima i koji progone srpske junake i njihove porodice, predstavljaju sramotu za Srbiju. (Aplauz.)

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li žele predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije zaključio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS neće podržati predložene kandidate za građanskog branioca i za poverenika za informacije, jer smo ubeđenja da su oba kandidata rezultat jedne trgovine koja je napravljena unutar skupštinske većine. Ovo govorim ne slučajno. Zanimljivo je da su ova dva predloga išla u paketu, o njima se, odnosno o predlozima zakona se raspravljalo u isto vreme.
Evo dva kadrovska predloga u isto vreme, sednice odbora su održane u isto vreme. Za one koji nisu upućeni u rad Skupštine, odnosno odbora, moram reći da su sednice Odbora za ustavna pitanja i sednice Odbora za informacije održane u razmaku od sat i nešto vremena, da se čekalo da pojedini predstavnici skupštinske većine dođu i predlože kandidata.
Otprilike, bilo je da vidimo kako će proći jedan, odnosno drugi predlog da ne bi jedni druge prevarili. Zanimljivo je da je sve ono što se dešavalo u proteklih mesec dana vezano za izbor poverenika za javne informacije bilo dostupno javnosti, a nešto od toga su kolege danas pomenule, nešto ću skromno pomenuti i ja. To što se zbivalo, u stvari, potvrđuje moju osnovnu tezu da je rezultat dogovora između skupštinske većine. To je njihovo pravo da predlažu kandidata oko koga se dogovore, a nas poslanike SPS je da taj predlog ne podržimo.
Za javnost možda je ostao u drugom planu intervju koji je gospodin Šabić dao novinama "Nedeljni telegraf", 6. jun 2007. godine, a za vas kolege poslanike i za javnost će biti zanimljivo da to čujete, naslov kaže – Za mnoge u vlasti ja sam državni neprijatelj.
Za te u vlasti koji će sada glasati za njega, odnosno koji su ga utvrdili kao kandidata i da ne pominjem ono što je moja koleginica Radeta pomenula kada je govorila o Izveštaju o radu Poverenika, a inače za one koji ne znaju, taj Izveštaj nosi datum 12. mart 2007. godine. Intervju je izašao 6. juna 2007. godine. U ovom intervjuu, a što je veoma zanimljivo, Šabić vrlo otvoreno, direktno i jasno, transparentno govori šta misli o vlasti.
On smatra da je za mnoge u vlasti državni neprijatelj. On kaže da njegovo mišljenje o vlasti jeste da nema afere, citiram – "u kojoj na ovaj ili onaj način nije involviran neko od vlasti; panciri, sateliti, univerzitetska, drumska, stečajna, poreska i ko zna još kakva mafija. Problem je što afere uglavnom ostaju afere, a najčešće izostaju toliko potrebne konsekvence".
Onda daje određeno mišljenje kako je Vlada podržavala rad Poverenika za informisanje, kaže: "Vlada je zaboravila da obezbedi najadekvatnije pretpostavke za rad poverenika. Trebalo im je pola godine da počnu sa radom. Vlada se ne osvrće na zahteve koje Poverenik postavlja. Vlada se ne osvrće na inicijative koje Poverenik daje vezano za neophodnu edukaciju kadrova, za podnošenje komplementarnih zakona" itd.
Na tri stranice gospodin Šabić jasno govori šta misli o radu Vlade i kaže, pošto u odnosu na odredbe Zakona o Povereniku, Vlada ima određene obaveze, pa kaže: "Vlada nije, a pošto je bila dužna da obezbedi izvršenje rešenja Poverenika, Vlada ni u jednom jedinom slučaju kada su to od nje tražili građani, novinari ili neko drugi, Vlada to nije učinila", i ako on pominje, jer je reč o vrlo određenom broju intervencija, Vlada to nije učinila.
Zašto ovo govorim? Pravo je svakog poslanika da iskaže svoj stav ili stav poslaničke grupe, da afirmiše ove institucije. Nažalost, način na koji se dolazi do nekih kadrovskih rešenja nama, poslanicima opozicije, daje za pravo da sumnjamo da će rad tih institucija i ljudi koji su na čelu tih institucija biti kvalitetan.
Potpuno smo ubeđeni, s obzirom na to da smo sve ovo mi, poslanici SPS, vrlo pažljivo pratili rad vezan za ova dva zakona, za rad Odbora, način predlaganja i sve što je rečeno o ovoj dvojici ljudi, a nije rečeno ništa, samo smo dobili biografije crno na belo.
Mi smo potpuno ubeđeni, a pogotovo kada je u slučaju Poverenik za informacije, da jedan deo skupštinske većine predlaže Poverenika da bi došao do podataka koji su sadržani u izveštaju, a Poverenik ih nije dobio.
Ovde su vrlo taksativno navedene sve stavke, odnosno pitanja koja je poverenik postavio i do dana današnjeg nije dobio, da ih ne ponavljam, to je već rekao neko od kolega.
Taj deo skupštinske većine predlaže ovog kandidata da bi se došlo do ovih podataka, a drugi deo će nevoljno podržati kandidata da te podatke ne bi dao. To je suština priče oko poverenika i zašto su se tako poslanici skupštinske većine dogovorili, jer nije sporno, svi to znaju, pa i mi, naravno, da je reč o čoveku koji je bio poslanik DOS, da je žestoko u ovim izborima kritikovao Vladu. Na kraju krajeva, ovaj tekst potvrđuje i izjave u drugim sredstvima javnog informisanja, ali taj čovek je danas kandidat skupštinske većine, naravno kao nestranačka ličnost. Dobro me je kolega podsetio, kao nestranačka ličnost.
Način predlaganja i ono što je kandidat za Poverenika govorio, ono što je rekao i pitanja na koja nije dobio odgovor, način na koji je utvrđen, nama apsolutno daje za pravo da mislimo, smatramo da neće raditi svoj posao. Biće zanimljivo, jer, nažalost, to je jedini način da mi utvrdimo šta se zbiva, sem ako ne bismo mi od Poverenika tražili informacije šta je on uradio. Ovaj spisak pitanja koji je naveden u izveštaju od 12. marta, a na koja poverenik nije dobio odgovarajući odgovor, da će ostati i u sledećem izveštaju, odnosno samo će se povećati broj pitanja na koje nije dobio odgovor. Nama to ne daje nadu da će biti bolje, ali videćemo.
Pravo je skupštinske većine da izabere i da predloži, a videli ste da je najjači argument za budžet bila činjenica da je 130 poslanika tu, ne u toku rasprave, nego kada dođe glasanje. Tako i najveći kvalitet predloga je da će biti izglasani, a onda će se reći, jeste, imamo institucije, a to kako te institucije rade, to teško građanima.
U svakom slučaju, poslanici SPS smatraju da ima i te kako dovoljno razloga da oba predložena kandidata ne podrže. Hvala vam.

Hvala.
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru Zaštitnika građana i Predlogu odluke o izboru Poverenika za informacije od javnog značaja.
Time završavamo današnji radni dan, nastavak sutra u 14,30 časova. Hvala.