Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih se osvrnuo na izlaganje koleginice iz G17 plus, koleginica je tu.
Prvo, SRS u vreme kada je bila hiperinflacija u Srbiji nije bila na vlasti nego je bila u opoziciji.
Drugo, u vreme kada je ministar za privatizaciju bila gospođa Jorgovanka Tabaković, privatizovan je "Bambi", a to je sada najuspešnija firma u Srbiji, i to je urađeno po tom zakonu, po vašem zakonu.
Kada ste vi došli, posle 5. oktobra, na vlast, vi ste privatizovali 2000 preduzeća u burazerskoj privatizaciji, pljačkaškoj, a od tih preduzeća ništa više ne radi, milion građana Srbije nemaju posla, tako da argumenti koje ste izneli ovde za govornicom ne stoje.
Da se vratimo mi na budžet. Baš mi je drago što je došao odgovor Vlade, da bih mogao da vidim zašto su amandmani odbijeni, s obzirom na to da je gospodin ministar konstatovao koji su prihvaćeni, a koji odbijeni.
Gospodine ministre, ja sam podneo amandman na član 5. gde se iznos od 646 milijardi zamenjuje iznosom od 599 milijardi.
Analizirajući ovaj vaš predlog budžeta, ja sam izneo da je ovaj budžet eksplozivan i inflatoran, što je izjavio i vaš koalicioni partner, inače, guverner Narodne banke, koji nije prošao na onom odboru za finansije, čiji sam ja, isto, član i dobro je što nije prošao, jer smatramo da ne zaslužuje da bude na toj funkciji.
Ovaj budžet nije ni razvojni, već je budžet kompromisa s vladajućom koalicijom, jer ste morali da zadovoljite sva ova silna ministarstva, sve silne agencije koje su ovde otvorene, odnosno da bi se jedan ogroman aparat ovde smestio.
Vidim da se poslanici svakog dana menjaju, nova su lica, svakog dana se otvaraju neka nova radna mesta, neke funkcije, i oni ne mogu da postignu da promene poslanike, jer izgleda da ih više nemaju, pa ih sada traže.
Eto, u Odboru za finansije ne može da se zameni član i vi nemate većinu, jer opozicija ima većinu, tako da vam nije ni prošao guverner. Verovatno ne mogu da se dogovore kome će koje ministarstvo da pripadne, kome će koja agencija, mislim na te paralelne institucije.
Vidim u ovom obrazloženju zašto nije prihvaćen moj amandman, odnosno amandman poslanika SRS-a.
Vidim da se nisu osvrnuli na to da se ovaj amandman na član 5. odnosi na amandman na član 1, koji je gospodin Arsić, zajedno sa gospođom Jorgovankom Tabaković, kompletno formirao i uradio po zakonu i ovde nije prekršen član 10. Zakona o budžetskom sistemu.
Vidim da amandmane koje podnese SRS vi uopšte ne pročitate, niti ih analizirate, da vidite da li imaju zakonsko uporište i da li mogu da se prihvate, nego, jednostavno, čim vidite da su to poslanici SRS-a predložili, vi to odbijate.
U ovom amandmanu je dato samo objašnjenje da je neophodno započeti ravnopravno finansiranje budžeta, jer mislim da je Srbija prezadužena, da ne treba više da uzima kredite, nego treba da se projektuje budžet iz realnih prihoda koji su planirani za ovu budžetsku godinu. Iako je budžetska godina odavno počela, znamo da, zbog svih mogućih problema koje ste imali prilikom formiranja Vlade, donosimo budžet krajem juna, početkom jula.
Mislim da zato poslanici SRS-a neće glasati za ovaj budžet, jer smatramo da nije dobro urađen. Mi smo vam dali model kako bi trebalo da izgleda budžet Republike Srbije, gde bi se sagledali interesi građana Srbije. Pošto vi to niste prihvatili, poslanici SRS-a neće glasati za ovaj budžet. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković i vi, gospođo, imate devet minuta.

Drage kolege, povodom amandmana koje je podneo Saša Valjarević, a tiče se našeg zahteva za realnim finansiranjem budžeta, bez deficita i vraćanja dugova za koje nemamo informaciju kada su i zašto uzeti, koristim priliku da dopunim ili pitam za dva kredita koje je pomenuo gospodin Zoran Krasić kao obaveze države Srbije za vraćanje - kredit za razvoj privatnog i bankarskog sektora i kredit za prilagođavanje privatnog finansijskog sektora.
U budžetu za 2007. godinu stoji kao obaveza vraćanje kredita. Dakle, kada su uzeti i ko ih je koristio, to ne znamo.
Verujte mi, sasvim je slučajno, nisam znala da će Krasić pomenuti ovu temu, ali "Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori'' iz 2001. godine nosim sa sobom od trenutka kada je objavljen.
Neki će podnositi krivične prijave, one će sedeti u nekim fiokama, a ovaj ''Službeni list - Međunarodni ugovori'' u kom je trasiran put propasti srpske privrede će ostati večita optužnica DOS-ovske vlasti. U njemu su objavljena dva međunarodna ugovora, koja se zovu - donacije Starateljskog fonda za razvoj finansijskog sektora i za razvoj privatnog sektora.
Mnogi od vas se možda i sećaju, usvojeni su u Saveznoj skupštini, materijal je podeljen u toku dana i o njima se glasalo u roku od nekoliko sati. Mnogi nisu uspeli ni da vide sadržaj materijala.
To što danas gospodin Krasić naziva kreditom i budžet to lepo obuhvata, to su, u stvari, donacije koje su bile vredne po šest miliona dolara. Ponavljam, donacija vredna šest miliona dolara za razvoj bankarskog sektora je predviđala, piše u "Službenom listu - Međunarodni ugovori'' broj 8, od 28. septembra 2001. godine, da se četiri miliona i 730 miliona dolara vrati agentima prodaje za konsultantske usluge, a da se bankarski sektor restrukturira metodom isecanja, od slučaja do slučaja.
To je projekat koji staje u jednu rečenicu - metodom od slučaja do slučaja, a 2002. godine, 1. januara, četiri velike banke su ugašene po mafijaškom principu - ubij poverioca i nemaš više dug. Donacija od šest miliona dolara vraćena je pošiljaocu, agentima prodaje u zemljama banaka donatora, a za taj sitan novac koji je preostao uništili ste bankarski sektor.
Danas u ovom budžetu stoji obaveza za vraćanje kredita. Ovo je donacija, dar, koji nije donacija i dar, jer besplatni sir postoji samo u mišolovci, to svi znate. Donacija je bila, navodna, nagrada za određeno ponašanje, a rezultat je vidljiv svima.
Privatizacija privatnog sektora je, takođe, ovde iscrtana. Nacrtane su organizacije koje će se formirati, od Agencije za privatizaciju, do Agencije za mala i srednja preduzeća.
Te 2001. godine privatizacija se nije ni obavljala dok vam ovde nisu rekli kako se radi, a rekli su da to rade agenti prodaje, koje bira banka donator ili administrator donacije, i da ne smete ni razmisliti, ni odlučiti da dodelite nekome ono što je preko 50.000 dolara, ni za kupovinu robe, ni za usluge iz ovog projekta, a da se donator ne pita.
Do dana današnjeg, o privatizacionim savetnicima, finansijskim savetnicima odlučuju oni koji su to počeli da rade 2001. godine.
U ovom ''Službenom listu'' je zacrtana i odluka, koja je danas na snazi, da se 5% provizije plaća onome ko realizuje postupak privatizacije, i to pre nego što budžet i vidi prihode od privatizacije. Pre uplate cene za prodaju neke fabrike, izdvaja se 5% za privatizacionog savetnika, odnosno onog ko je obezbedio uspeh u privatizaciji, ne iz kredita, ne iz donacije, nego iz kapitala prodatog preduzeća, odnosno iz ostvarene cene. To piše u ovom ''Službenom listu'', na strani 27, a kasnije je pretočeno u pravilnik gospodina Bubala, po članu 41. Zakona o privatizaciji, i o tome ću govoriti povodom člana 23. budžeta.
Naša propast počela je prihvatanjem ovakvih uslova. Ovo nisu prijateljske pomoći, ovo je mamac koji je, navodno, glasio - šest miliona po jednom projektu donacije, preostalo su mrvice.
Kakav je to mamac ili poklon bio ako mi danas imamo kredit? S pravom pitam, kakva je donacija kredit, jer ovde ne piše kada je ovaj kredit za istu namenu dobijen, pod kojim uslovima i sa kojim rokom vraćanja.
Hvala.

Gospodin Buha, izvolite, preostalo je još dva i po minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, vratiću se na ustavnu odredbu, s obzirom na to da sam tu prekinut zbog vremena i da je prisutan ministar ovde. Želim da ukažem na ustavnu obavezu koju moraju primenjivati kako ministarstva, tako i svi državni organi.
Gospodine ministre, ustavna obaveza jasno kaže da sve prihode i sve rashode morate uneti u budžet. Vi to u ovom budžetu niste iskazali.
Kao prvo, vi ste morali krenuti od stanja poslovne 2006. godine i u svom bilansu iskazati da li deficit, da li suficit. Iz ovoga što smo videli, vidimo da imate ono što se u socijalizmu zvalo - pozitivna nula, kategoriju koja je nemoguća i u računovodstvenom, i u knjigovodstvenom, i u finansijskom smislu - da imate nulu na kraju poslovne godine, niti višak prihoda, niti rashoda. Znači, to je osnov.
Prvi član budžeta treba da glasi - prihodi u poslovnoj 2006. godini su bili ti, rashodi ti, i imamo neki rezultat. Taj rezultat je polazna osnova za 2007. godinu. Da li vi to znate? Znate.
Najbolje je krenuti od toga da prikrijemo određene stvari, a vi ste u ovom budžetu prikrili mnogo stvari.
Što se tiče finansijskih pokazatelja koje ste iskazali ovde, oni nisu u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, oni nisu u skladu s odredbama Zakona o računovodstvu i reviziji. Sve ono što ste u prihodnom i rashodnom smislu imali, morali ste iskazati.
Pitam vas, kako smo završili poslovnu 2006. godinu? To govorim sa aspekta člana 2. Zakona o budžetu, koji kaže da, prema prihodima i rashodima za ovu godinu, imamo deficit, ali ga pokrivate privatizacionim primanjima, kreditima i prenetim sredstvima iz prethodne godine.
Kojim sredstvima? To je odredba člana 1. ovog budžeta. Morali ste reći koji su to prihodi koji su ostali u poslovnoj 2006. godini i krenuti u pozicioniranje kako prihoda, tako i rashoda.

Izvinjavam se, vreme.

Hvala.

Hvala.
Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne) Hvala.
Na član 5. razdeo 2 amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije, a Vlada Republike Srbije ne prihvata ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Srpska radikalna stranka je podnela amandman na član 5, Razdeo 2, koji se tiče funkcije predsednika Republike Srbije, a odnosi se na troškove njegovih putovanja koja su planirana za 2007. godinu.
Vlada je planirala to u ovim kolonama 6 i 8, kad se to sabere, izađe 42,5 miliona dinara. Nataša Jovanović predlaže da se to smanji, da bude samo 20 miliona dinara, a ja, naravno, moram da to obrazložim i da dodam još nekoliko vrlo važnih argumenata o kojima bi morali da vode računa poslanici koji podržavaju Vladu, jer u toku 2007. godine funkcija predsednika Republike treba da košta 170 miliona dinara.
Morate da znate da će negde oko 750 hiljada dinara da se obezbedi, to piše ovde – iz donacija inostranih zemalja.
Znači, 250 hiljada će neka strana zemlja dati Razdelu 2, predsednik Republike, a tu su i donacije od neke međunarodne organizacije, to je 500 hiljada dinara.
Kada se nešto što se, u žargonu, zove suveren, finansira iz inostranstva, onda nešto treba da se i uradi za te ljude iz inostranstva. Mi nemamo ovde napisano šta to treba da se uradi. Mi nemamo podatak o tome da li su ovo kompjuteri. Nemamo ni podatak o tome da li je ovo Narodna kancelarija. Ima tamo negde neki podatak da se i tu povećava broj zaposlenih.
Skrenuo bih vam pažnju na to da kada odbijate ovaj amandman, pošto nećete da glasate za taj amandman Srpske radikalne stranke, ne smete vi to, vodite računa da postoji i pozicija - ekonomska klasifikacija 423, to su usluge po ugovoru, i tu će 16,2 miliona dinara da se potroši. Znači, predsednik Republike ima potrebe za nekim uslugama i država plaća njegove potrebe za tim uslugama.
To je vrlo interesantno ako se ima u vidu da postoji poseban razdeo – avio-služba itd, gde su troškovi neuporedivo veći, gde verovatno ta avio-služba vozi predsednika; ne vozi se on posebnim nekim sredstvima, zato i postoji ta avio-služba, za te državne funkcionere, delegacije kada idu u inostranstvo.
Smatramo da je neprimereno da se u ovom trenutku tolike pare izdvajaju, kao i da nije ni opravdano. Možda nije ni celishodno.
Imamo predsednika države i premijera koji vode mrtvu trku ko će da bude Tito, drug Tito. Međutim, nešto im to slabo ide. Kada odu na ta putovanja u inostranstvo, navodno, zastupaju državu, onda imamo gafove, incidente. Evo, sada nešto Tadić ne pravi, ovih dva meseca, incidente, a i nije nešto bogzna šta putovao, ali u ove tri godine, gde god je otišao, neki incident je ispao, ili je to bio protokolarni incident, ili nešto u nekoj njegovoj izjavi što može da se svede na incident, sa vrlo teškim posledicama po nacionalne interese.
To treba smanjiti. Moram da ovo povežem, jer, praktično, svi oni razdeli imaju veze s ovim tekstualnim delom člana 5.
Vidite, ovde ste rekli da sredstva budžeta iznose 646 milijardi i još puno dinara, ali onda kažete da se tu, u kolonu 7, ubacuje još jedna stavka - 71,7 milijardi dinara. Kad se sabere, to izađe 717 miliona. To je prava potrošnja državnih organa i svega onoga što ste po razdelima stavili. Nemate potrebe to da delite. Vi ste javnosti predstavili da je budžet 580 i nešto miliona.
Na ovo vas podsećam samo zbog 2001. godine, kad ste se ovde zaklinjali kako treba da sve bude transparentno, kako svi prihodi i rashodi treba da budu iskazani u budžetu, da se to zna, da javnost zna.
Formalno-pravno, vi to jeste iskazali, ali ste samo zaboravili da to treba da se sabere, a niste sabrali jer onda deluje kao mnogo veći broj. Veliki je onda broj, pa onda i učešće u bruto društvenom proizvodu nije onoliko koliko ste vi zamislili da prikažete javnosti, nego daleko veće. Ovde se radi o čisto mangupskim marifetlucima.
Ove cifre nisu matematički problem. One imaju taj matematički aspekt sabiranja, oduzimanja i deljenja. Ali, iza ovih cifara se krije usluga, rad, delatnost, politika. Ovde se u velikim ciframa prikazuje nešto kao neka velika politika, a nje nema. Nema te velike politike. Nema tu neke značajne politike. Ovde, čak, nema politike koja bi imala pokriće u našim propisima.
Mnoge stavke, tekstualno i brojčano, ovde prikazuju nešto, a iza toga se krije sasvim nešto drugo. Koliko je to opasano, to ću vam pokazati na jednom primeru.
Pre godinu i po dana tragao sam za velikim parama koje su uzeli neki profesori Pravnog fakulteta, jer su nudili svoje usluge, odnosno bili su deo nekog tima koji je radio na predlogu, nacrtu nekog zakona ili nekih zakona. Slučajno sam doznao da su neki profesori i još neki centri uzeli velike pare. Sa ove govornice sam postavio pitanje i tražio odgovor. Evo, godinu i po dana je prošlo kako taj odgovor nisam dobio.
Znači, kada se sa ove govornice traži odgovor na neko pitanje, to nije isto kao da se obraćate Povereniku, zato što neko nije dao odgovor. Ovo treba da ima mnogo veću težinu, ali država ne odgovara, ne sme da saopšti podatke, koliko je uzeo Hiber, itd.
Evo, unapred vam kažem i, gospodine Duliću, zapišite, ne kao zahtev da mi se odgovori na pitanje, nego tražim obaveštenje i objašnjenje, da zadužite ministra Cvetkovića da u rokovima od 30 dana obaveštava Narodnu skupštinu Republike Srbije o svim onim ekonomskim klasifikacijama koje se ovde nazivaju usluge po ugovoru, ranije je to bilo nešto drugačije - šta je konkretno ministarstvo, u konkretnom mesecu, po tom osnovu zaključilo, za šta, koliko je to koštalo, kad se isplatilo i kome se isplatilo.
To je opet onaj član 226. To je u funkciji onoga što je jedan od mojih prethodnika rekao – ma, ne podržavam ja Krasićev amandman, nije dobar, međutim, sumnjam u to kakvo će biti trošenje. Pa, ja i podnosim amandmane zato što znam kakav će da bude trošak.
Znači, kada prođe mesec dana, da svi narodni poslanici dobiju obaveštenje, ekonomska pozicija - usluge po ugovoru, razdeo taj, odobreno toliko, zaključeni ugovori za taj iznos, sa tim i tim licima, projekat taj, predlog taj, studio taj, sve to prihvatam, da tačno znamo ko je koliko uzeo, ko je koga angažovao.
Tu se javljaju i centri za liberalno-demokratske studije, pa da ne ređam, pravilno se to društvo rasporedilo i drpa. To su vrlo važni politički centri, moram da vam skrenem pažnju. To su centri za podršku demokratskom bloku, jer demokratski blok na taj način kupuje njihovo poverenje.
Ma, šta ti, Batriću, ima da kritikuješ, ili ne znam kako beše onaj, Mijatović, itd. Nemaš ti da šta kritikuješ. Ne smeš ti da kritikuješ, ti si ugovorno vezan, mi smo tebi dali pare za taj projekat i kada dođe B 92, ima da kažeš - super, dobro je, na tragu je Evropskoj uniji, to je ono što traže od nas. Tako svi moraju da blebeću da bi se kod običnog građanina stvorio utisak, evo, vidite, svi su evropski opredeljeni.
To vam je isto i na ovim pozicijama kod predsednika Republike. Imamo skupog predsednika Republike, mnogo košta a slaba vajda, da budem jednostavan. Ne verujete da je slaba vajda? Pa, evo, tri meseca se dogovarao i kao predsednik Republike i kao predsednik stranke. S kim se dogovarao? Sa svojim krvnim neprijateljem.
Kada je postigao dogovor? Kada je Solana našao lepak, slepio. Šta je dobro od toga? Pa evo, svi povećali broj zaposlenih u ministarstvima, odnosno prave planove da povećaju broj zaposlenih. Šta se desilo sa onima iz prethodne vlade? Svi su izbačeni napolje, i pomoćnici, i ostali. Sad su tehnička vlada, ne mogu da biraju pomoćnike ministra. To je bilo do pre nekoliko dana, a sad, navodno, mogu, pa je hitno morao biti donet zakon kojim se prolongira rok za raspisivanje konkursa, a sad više to nije tako hitno, znači, dogovorili se.
Zakon ničemu ne služi Vladi demokratskog bloka. Oni su, otprilike, to prihvatili kao u vreme kralja Milana, zakoni su potrebni za opoziciju; to je naš problem, a to se sve preslikava u budžetu. Sve se to vidi iza svake od ovih cifara, ovde navedenih, bilo da se radi o cifri kojom se definiše neka ekonomska klasifikacija, bilo o cifri koja pokazuje koliki su izvorni prihodi budžeta, koliko su donacije, preneta sredstva i tako dalje, i, na kraju, onaj ukupni iznos.
Mene uopšte ne čudi što šest godina nemamo završni račun. Zašto? Završni račun bi, otprilike, bio kao sneg, kad padne sneg, onda se tragovi vide, a njima je stalo da se tragovi ne vide.
Vidite kakvo je izveštavanje iz Narodne skupštine. Ovde postoji, u hodniku, mesto za kamere. Bukvalno rečeno, dva-tri ta magnata koja kreiraju naše javno mnjenje kažu glavnim i odgovornim urednicima šta je glavna tema za sutrašnji broj, oni pokupe predsednike poslaničkih grupa i ponekog poslanika, privedu ih tamo da bi dali neku izjavu. O čemu? O nečemu što se uopšte ne priča u Narodnoj skupštini.
Malo ćete sutra naći tekstova u novinama o tome šta se dešava u Narodnoj skupštini, kako je Jorgovanka Tabaković naterala ministra Cvetkovića da ćuti povodom iznošenja papira kojim se dokazuje da se u sadašnjem zakonu o budžetu vraća, navodno, stvara neka obaveza za neku donaciju. To neće niko da javi, mora da se krije.
O sportu ćemo da pričamo kada dođemo kod Đilasa, on prodaje sve moguće sekunde. Ako hoćete sekundu na televiziji, morate kod Đilasa.
E sad, da li kod Đilasa ministra, da li kod Đilasa direktora Kancelarije, da li kod Đilasa predsednika Odbora Demokratske stranke, da li kod Đilasa ortaka Olje Bećković, birajte.
Građani Srbije, ova demokratija je skupa za vas. Ne samo zbog toga šta se uzima iz džepa, nego i zbog toga što se stvaraju obaveze ne samo za vas, nego i za vašu decu. A ovo samo što se nije desilo, u Evropsku uniju da se uđe; desiće se, možda, 2023, a možda i nikad. Ali, oni imaju dobru priču, sedam godina pričaju o tome, Evropska unija samo nas čeka.

Hvala.
Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 5, razdeli 2, 3, 5, 11, 12, 15, 21. i 27, amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije, a Vlada Republike Srbije nije prihvatila amandman.
Reč ima narodni poslanik Vladan Batić.