Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj amandman ima tri vrste primedaba, ili prigovora, ili predloga. Jedna vrsta se odnosi na predložena smanjenja rashoda po pojedinim stavkama. U Izveštaju Vlade navode se razlozi odbijanja te vrste amandmana, na strani 8, 1. stav.
Drugi se odnose na povećanje rashoda za rad Saveta za borbu protiv korupcije, za finansiranje opštinskih sudova, za Fond za mlade talente, za subvencije u poljoprivredi i za zgrade i građevinske objekte u okviru razdela Ministarstva zdravlja.
Gospodine ministre, molio bih objašnjenje. U stavu 2, na strani 8, samo je navedeno šta ja predlažem a nema nikakvog obrazloženja o stavu Vlade i da li je taj deo amandmana odbijen.
Treća kategorija predloga odnosi se brisanje svih sredstava opredeljenih za avio-službu Vlade i za Kancelariju Nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava itd.
Da se vratim na prvi deo predloga po ovom amandmanu, a odnosi se na smanjenje rashoda kod pojedinih korisnika, jer mislim da se ovde pare poreskih obveznika troše kao Alajbegova slama. Na šta se odnosi predloženo smanjenje rashoda?
Prvo, na troškove kabineta predsednika Republike. Pošto je o tome već govoreno, da bismo bili racionalni, ne bih to ponavljao. Drugi predlog odnosi se na smanjenje troškova kabineta predsednika i potpredsednika Vlade.
Dame i gospodo, gospodine ministre, podsetiću vas da troškovi ova dva kabineta iznose milion evra, preko 80 miliona dinara. Za jednu siromašnu Srbiju, to je previše.
Pogledajte stavke troškova putovanja, tu nešto nije u redu. Troškovi putovanja potpredsednika Vlade su skoro 100.000 evra, a predsednika Vlade - 2.500 evra. Ne znam da li je potpredsednik neki Brzi Gonzales ili Guliver, a predsednik - puž ili kornjača, ili Sfinga koja se nigde ne pomera. Naravno, problem je trošenja ovih para. Koliko je to prosečnih ličnih dohodaka, koliko penzija, plata, dečjih dodataka, novih radnih mesta?
Još frapantnije trošenje sredstava predviđeno je kada je u pitanju stavka - Generalni sekretarijat Vlade. Dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se, pre svega, Poslaničkoj grupi Demokratske stranke, čiji su ministri izabrali Dejana Mihajlova ponovo za generalnog sekretara Vlade. Ako se ne sećate, to je isti onaj čovek koji je prozivao Zorana Živkovića i Borisa Tadića da kažu ko je ubio Zorana Đinđića, ako ne kažu, on će reći. Pošto vi imate većinu u Vladi, glasovima vaših ministara je izabran za generalnog sekretara Vlade, taj isti čovek. To je vaš problem, naš problem i problem poreskih obveznika Srbije je što se za njegov rad izdvajaju ogromna sredstva.
Pogledajte troškove putovanja u Razdelu - Generalni sekretarijat Vlade, 69 miliona dinara. Još malo, pa milion evra. Podsetiću vas da su troškovi Ustavnog suda Srbije manji od projektovanih troškova putovanja Dejana Mihajlova, da su troškovi tužioca ili Tužilaštva za ratne zločine manji od projektovanih troškova putovanja Dejana Mihajlova.
Da li je on to osnovao turističku agenciju, konkurenciju "Džoli tursu" ili "Kon-tikiju"? Bilo bi smešno da nije žalosno, ovako je, nažalost, tragikomično.
Vladina kancelarija za saradnju sa medijima, nisam čuo nijedno slovo, nije se oglasila od kako je formirana, opet milion evra, odnosno, da budem precizan, nešto manje od milion evra, 73 miliona dinara, znači 900.000 evra.
Podsetiću vas da postoje dve kancelarije za odnos sa medijima, jedna premijerova, jednog dela Vlade - u liku Srđana Đurića, koji se svake večeri oglašava, i ona druga, oficijelna, koja, iz ne znam kojih razloga, ćuti. Još nešto da vas podsetim, ta kancelarija za saradnju sa medijima, prema projektu o budžetu, treba da troši 10 puta više nego Biro za komunikacije u Vladi Zorana Đinđića. Nađite budžete za 2002. i 2003. godinu, pa ćete videti da je istina ovo što sada govorim.
Sledeća stavka tiče se Saveta za borbu protiv korupcije. Ono što sam govorio za dva kabineta, projektovana sredstva, ili rashodi za njihov rad, šest puta su veći od onoga što je planirano za Savet za borbu protiv korupcije. Ne može se tako u Evropu.
Troškovi putovanja Dejana Mihajlova su pet puta veći nego ono što treba da se izdvoji za Savet za borbu protiv korupcije.
Zašto je to tako? Zato što se želi potpuno marginalizovati Savet za borbu protiv korupcije. On je ikebana, da se može pred predstavnicima i zvaničnicima raznih međunarodnih institucija reći - imamo mi Savet za borbu protiv korupcije. On je za premijera zadnja rupa na svirali, jer on treba da služi raskrinkavanju brojnih afera i zloupotreba vlasti.
Pokušavao je to da uradi Savet za borbu protiv korupcije i napravio kompletan izveštaj za Nacionalnu štedionicu i dostavio ga Tužilaštvu, ali, naravno, pošto je jedan od ministara i prethodne i sadašnje vlade na vrhu piramide zloupotreba u aferi ''Nacionalna štedionica'', nikom ništa.
"Knjaz Miloš", "Meridijan houm", slučaj "Satelit Eros", "Keramika Kanjiža", "Jugoremedija", "Veterinarski zavod", privatizacija brojnih banaka, "Kargo centar" na aerodromu, češki dug, "Sirijska nafta", ruski gas, privatizacija "Mobtela", stanovi "Cvećara", afera "Kofer", afera "Jelašić", kupovina lokomotiva preko butika, afera "Novosti", ''drumska mafija'', koja je u vrhu vlasti, pa se premijer pre neki dan slika sa nekim od šefova te mafije, prilikom otvaranja deonice puta preko Zlatibora.
''Prosvetna mafija'' je bila u vrhu vlasti, ali do nje se nije došlo. ''Duvanska mafija'', vrhovi duvanske mafije su tajkuni koji danas vladaju Srbijom, pa kad se otvori priča o kiparskim parama, onda ćete doći do gospodara Srbije, bivših i današnjih gospodara Srbije i njihovih "of šor" kompanija na Kipru. Te "of šor" kompanije i te pare na Kipru su, pre svega, od trgovine duvanom.
Ja sam protiv Mlađana Dinkića zbog toga podneo krivičnu prijavu, čekam da dođe ovde, da vidimo ulogu fantomske kriminalne agencije FIA, Lord Armstrong, Džesika Degrasija, Vukašin Volf Minić, da vidimo kuda idu kraci te mafije i tih zloupotreba. Zato nam ne treba Savet za borbu protiv korupcije i zato se za njega izdvajaju mrvice i zato sam uložio ovaj amandman.
Predložili smo, takođe, da se ukine avio-služba Vlade. Ne znam da li je to druga avio-kompanija u Srbiji posle JAT-a, znam da ni mnogo bogatije države i vlade nemaju svoju avio-službu i ne znam čemu oni silni troškovi putovanja u svim razdelima ako će postojati avio-služba Vlade. Jedan od predloga je da se drastično smanje rashodi za BIA.
Dame i gospodo, jadna je država u kojoj su izdvajanja za BIA, za tajnu službu, a zamalo da se zbog toga ne formira Vlada, ista kao izdvajanja za Narodnu skupštinu, za najviše zakonodavno telo u ovoj zemlji - preko tri milijarde i 300 miliona dinara. Tu imate vrlo diskutabilnih kategorija, specijalna davanja zaposlenima, specijalizovane usluge.
Da li to podrazumeva i plaćanje ovih ''spavača'' na spisku BIA, koji se oglašavaju ovih dana po novinama, da li to podrazumeva i njihove novine i novinare? Neki novinari su službena glasila BIA.
Jel to podrazumeva i plaćanje istih onih koji su se, recimo, mesecima trudili da opstruiraju proces suđenja ubicama Zorana Đinđića, treći metak, druga ulica, drugi atentator, ledeni metak, foto-robot, neprestano zamenjujući teze i pokušavajući da dokažu da su drugi ubili Đinđića, a ne oni koji su ga ubili?
Nisu njima problem egzekutori, nisu njima problem oni koji su povukli oroz, njima su problem politički nalogodavci, jer to je bilo političko ubistvo. Onda treba pogledati ko je najviše profitirao. Oni koji su posle Đinđića došli na vlast. Stvar je potpuno jasna.
Plaćenici BIA su obuhvaćeni ovim enormnim parama koje su planirane i projektovane za finansiranje BIA.
Predložio sam veća izdvajanja za Savet za borbu protiv korupcije da bi Savet mogao na pravi način da uradi ono što treba da radi jedan Savet za borbu protiv korupcije u jednoj demokratskoj evropskoj državi, što Srbija treba, valjda, da bude danas; nažalost, to još nije.
Predložio sam da se povećaju izdvajanja za pravosudne organe. Podsetiću, procentualna izdvajanja su 2,7%. U vreme dok sam ja bio ministar pravde, bila su preko 3,5%. Znači, sada su 30% manja. Mora da se stvori ambijent, da se povrati dostojanstvo nosiocima pravosudnih funkcija, ali da se onda traži odgovornost.
Možda nepopularno zvuči, ali to treba da bude nešto što je, ponavljam, nepopularno nazivano - štap i šargarepa. Oni koji hoće da rade taj odgovoran posao, treba da budu bogato nagrađeni, a oni koji neće i ne znaju da ga rade, ne moraju da rade u pravosuđu i ne moraju biti nosioci pravosudnih funkcija.
Predložio sam da se povećaju izdvajanja za Fond za mlade talente, jer ne možemo govoriti o svetlim perspektivama...

Još jedan minut. Izvinjavam se, izvolite.

Predsedniče, mogu li da pročitam broj. Ne znam čemu ta nervoza.
...za mlade talente. Ako pričamo o perspektivama za mlade generacije, a ne učinimo ništa na planu da se oni ovde afirmišu, onda će se, kao što to već sada jeste, neprestano povećavati redovi pred stranim ambasadama i onda to ostaje jeftina demagogija i prazno slovo na papiru.
Predložili smo subvencije i povećanje izdvajanja za subvencije u poljoprivredi i, konačno, za zgrade, građevinske objekte u okviru Ministarstva zdravlja.
Na šta nam liče domovi zdravlja, na šta nam liče bolnice, to nije ono što Srbiji danas treba, što treba jednoj normalnoj evropskoj državi, kakva Srbija, s ovakvom Vladom, očito ne može da bude. Hvala.

Hvala.
Poslanička grupa SRS-a, gospodin Tomislav Nikolić, potom gospodin Rajko Baralić.
(Rajko Baralić, sa mesta: Prijavio sam se pre Tomislava Nikolića.)
Izvolite, gospodin Rajko Baralić.

Amandman o kojem je govorio gospodin Vladan Batić sadrži nekoliko pitanja koja zaslužuju poseban komentar.
Najjeftinije je za jednu državu da ima svoju avio-službu. Gospodine Batiću. Vlada u kojoj ste vi bili ministar koristila je avio-prevoz Stanka Subotića-Caneta, i to onaj avion kojim su upravljali sinovi Jovice Stanišića i gospodina Zečevića, tura Beograd - Dubai - Beograd, hotel "Jedro", sa sedam zvezdica. To je najskuplje za jednu državu.
Koliko god da košta avio-služba jedne vlade, za građane ove zemlje je najjeftinije da ona tu avio-službu finansira. To je veoma važno, jer, u protivnom, ako ne plaćaju svoje račune, onda ti računi stižu multiplicirani kasnije, u različitim formama.
Drugo pitanje. Ovo je država u kojoj već pet godina tuđe obaveštajne službe izdaju svoje novine, gospodine Batiću. To što vi govorite o tome da BIA, u izvesnom smislu, ima neki uticaj, o tome ne znam ništa. Ako ima, to je, moguće, pitanje suptilnog delovanja te službe. Takođe, želim da vam kažem da je za jednu državu, kao što je naša, takođe, važno da ima dovoljno finansijskih sredstava za sve mere kontraobaveštajnog obezbeđenja i zaštite. Ukoliko to nema, onda imamo druge probleme.
Dakle, razumem vašu argumentaciju i znam da se intimno ne slažete s onim što ste govorili. Razumem to kao političar i razumem vas kao političara. Ako bismo uporedili koliko od bruto društvenog proizvoda naša država izdvaja za tajnu policiju, u odnosu na sve druge države koje vi nama predstavljate kao demokratske, videli biste da je to 1:150 ili 1:180.
Dakle, bilo bi za nas, kao narodne poslanike, važnije da Odbor za bezbednost Narodne skupštine bude u potpunosti motivisan i osposobljen da iskontroliše način na koji se ova sredstva troše, pri čemu nemam nikakvu dilemu da će to uvek biti moguće, nažalost, po ovaj parlament, jer ukoliko su sredstva tajne policije transparentna do kraja, onda postojanje takve službe nema nikakvog smisla, jer to onda nije moguće obezbediti, inače bi sve bila javna bezbednost. A ako je sve javna bezbednost, onda je stvar prosta: pištaljka, palica, pendrek itd.
Iz tog razloga, nikada ne bih mogao da podržim amandman koji ste podneli, iako imam razumevanja za ono što ste uradili, jer imate sada lagodniju poziciju od one kada ste bili ministar.

Replika, narodni poslanik Vladan Batić.

Znam da gospodin Baralić pripada političkoj opciji koja je godinama opstajala zahvaljujući tajnoj službi: Udbi, BIA, KOS-u i ostalim tajnim službama. Iza te službe, gospodine Baraliću, ostali su grobovi, humke, crni barjaci, nesreća, ratni zločini. Sva zla se vezuju za tu službu.
Nemam ništa protiv, gospodine Baraliću, da postoje takve službe. Prvo, ovo što je predloženo ovim amandmanom nije nikakva demagogija. U to verujem. Tajna služba postoji u svakoj zemlji, i u onima koje su mnogo uređenije od naše, ali je njen rad pod kontrolom parlamenta.
Može li da se kontroliše rad tajne policije u Srbiji? Ne može, gospodine Baraliću. Vi znate da ne može. Prema tome, nikada nemojte veličati naše tajne službe. One su zlo koje je ovoj zemlji donelo toliko nesreća, a ostale su poprilično identične, nepromenjene, čak vaskrsavaju, čak se revitalizuju pod ovom vlašću.
Drugo, nije Vlada koristila, odnosno jedan jedini put je Zoran Đinđić leteo, nacionalni fond su napravili srpski biznismeni, avionom Stanka Subotića-Caneta, nijedan drugi ministar, nikada. Avion Vlade, u vreme dok ste vi bili na vlasti, leteo je svakodnevno s opljačkanim parama i milijardama na Kipar, između ostalog. To je ta razlika koja se odnosi na avio-službu Vlade.
Rekao sam, može da postoji ta avio-služba, ali zašto onda enormni, milionski troškovi putovanja u svakom razredu, ili, možda, Dejan Mihajlov putuje brodovima ili helikopterima, ako to nije avio-služba?

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS-a su dovoljno govorili o budžetu, govoriće i dalje. Videćete da iz te rasprave proističe naš odnos prema prihodima i rashodima, naša želja da to sve bude apsolutno pod kontrolom Narodne skupštine, i dok smo u opoziciji i kad budemo na vlasti.
Samo želim da ukažem na nekoliko problema koje nam stvarate ovakvim donošenjem budžeta. Nije slučajno Ustavni zakon za sprovođenje Ustava predvideo neophodnost prvog i drugog zasedanja, u kojima se donose mnogi zakoni. Predvideo je to i zbog budžeta.
Očekivao sam da će budžet biti donet ranije, pa da ćemo morati da vršimo rebalans, da prilagođavamo budžet novoj državi koju Ustav stvara. Međutim, mada imate novu državu, vi niste prilagodili aparat Ustavu, a budžet biste da donesete za aparat koji ćete prilagoditi Ustavu.
Zato vam kažem da je nemoguće diskutovati o troškovima predsednika Republike, zato što niste doneli zakon o predsedniku Republike. Samo Bog zna koliko troškova će imati predsednik Republike u obavljanju svojih poslova, pošto su ti poslovi, generalno, predviđeni Ustavom, a nikada razrađeni zakonom.
Vi kažete - za njegov zakonodavni deo, za deo za spoljne poslove. Po kom zakonu?
Koliko će tih obaveza biti, koliko će biti stalno zaposlenih kod predsednika Republike?
Dalje, Ministarstvo odbrane. Ne samo što je pitanje na koji ste način došli do sredstava predviđenih za finansiranje Ministarstva odbrane, već se postavlja pitanje po kom zakonu ste zamislili Ministarstvo odbrane?
Kada vam je Skupština odobrila zakon o odbrani? Tu spada i finansiranje Vojske. Kada vam je Skupština odobrila zakon o Vojsci?
Vi znate kako se budžet pravi - finansirate obaveze nastale zakonom. Kojim zakonom je nastala obaveza finansiranja Vojske, odbrane, predsednika Republike, MIP-a?
Gde vam je zakon o spoljnim poslovima? Po kom osnovu ste izmislili ovde MIP, kada uopšte nemamo zakon o spoljnim poslovima? Koliko će biti predstavništava, koliko će predstavništava raditi za više zemalja, koliko para ima država da nam da za to.
Dalje, u svakoj glavi, u svakoj funkciji, skoro svih ministarstava, imate tu čuvenu, mislim, klasifikaciju 551, u kojoj pominjete (naravno, i zakon o Skupštini, u pravu ste, samo vi se s tim sprdate, a ja o tome razmišljam ozbiljno i u tome je samo razlika između nas), sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, pa ćemo tako odbranu finansirati iz Nacionalnog investicionog plana.
Da vas podsetim da ste za finansiranje odbrane odredili 400.000.000 neutrošenih sredstava iz prošle godine. Pa, kakva je to odbrana u kojoj je ostalo neutrošeno 400.000.000 sredstava, a vojska gladna, nenaoružana, gola i bosa. Decu puštaju u petak kući, da se vrate što kasnije, u nedelju, da ne bi jeli dva dana u kasarni.
I, ono što je najsmešnije, odredili ste 18.000.000 dinara za finansiranje nabavke knjiga za bibliotečku delatnost u Srbiji, za sve biblioteke, za sva izdanja i za sva vrhunska ostvarenja u Srbiji u 2007. godini, a nije vas sramota da sledeća rečenica glasi: "a iznos od 90.000.000 namenjen je za održavanje dvorskog kompleksa Beli dvor na Dedinju".
Koga ste vi pitali da li Srbija želi da finansira dvorski kompleks i dvorske lude na Dedinju iznosom od 90.000.000 dinara u ovoj godini? Kakav dvorski kompleks? Zašto to izdvajate od bilo kog drugog muzeja?
Tamo vam živi neki vaš prestolonaslednik, nahvalio se pre jedno mesec dana na televiziji kako nije mogao ni da potroši pare prošle godine. Promenio krovove, promenio fasadu, promenio stolariju i nije mogao da potroši pare.
Vi njemu još 90.000.000 da bi vas nekoliko puta godišnje pozvao na nekakve prijeme, da se predstavi kao dobročinitelj ove Srbije, ona njegova gospođa da kupi romskoj deci po jednu lutkicu, da se tamo slika sa decom iz Zvečanske i sa drugom decom, a mi da damo 90.000.000 za održavanje, i još kažete - dvorskog kompleksa.
Otkuda nama dvor, otkuda nama kralj? Mi tamo imamo jednu zgradu koju ste dali na korišćenje jednom građaninu Srbije. Pitanje je kada ćete zbog toga da odgovarate. Mogao je da bude smešten i u dvosobnom stanu. Uostalom, mnogim građanima oduzeta je sva imovina, još im ništa niste vratili, kud vratiste baš ovom građaninu Engleske, i to baš ovom građaninu Engleske?
U jednoj zemlji republikanskog uređenja, koju je potvrdio i novi ustav, vi na državnoj televiziji nazivate jednog smešnog čoveka prestolonaslednikom. A koga će da nasledi, Vojislava Koštunicu ili Borisa Tadića, jer to su jedine dve funkcije koje bi neko mogao u Srbiji da nasleđuje?
Taj nacionalni investicioni plan, u kome trošite ogroman novac, zaista sam mnogo drugačije zamišljao. Moram da vas pitam kako će Ministarstvo odbrane da stvori novu vrednost koristeći sredstva Nacionalnog investicionog plana?
Ova vaša ujdurma sa kupovinom mobilne telefonije u Republici Srpskoj predstavljena je kao veliki patriotski čin, a, u stvari, Siti banka finansira to sve da bi dobila sve prostorije Nacionalne štedionice, naše prostorije po Srbiji. Ali, Vlada Republike Srpske je izašla pred Skupštinu Republike Srpske sa zakonom o trošenju i ulaganju sredstava dobijenih privatizacijom mobilne telefonije. I, rekli su - sva sredstva dajemo privredi, sa kamatom od 4% godišnje.
Znači, oni planiraju da to ulože, da im to privreda vrati, da mogu da ulažu i dalje. A u šta vi ulažete Nacionalni investicioni plan? U sva ministarstva u Srbiji, koliko se koja stranka izborila za te pare. Neko dobio 15 miliona, neko dve milijarde, neko 10 miliona, neko milion, nije ni bitno.
Koja je namena tih sredstava, ne zna se, ne zna ni ministar finansija. Onaj koji bi trebalo da brine o državnoj kasi, ne zna kako će koje ministarstvo to da potroši, odnosno da li će da mu vrati taj novac. Da li je to novac namenjen da bude potrošen, ili da bude pozajmljen, da se stvori nova vrednost i da novac bude vraćen?
Znate, najlakše je rasipati. Prodaš dobru njivu i menjaš ogradu kod kuće.
Ministarstvo prosvete - sredstva iz Nacionalnog investicionog plana. Ako nemate para da finansirate prosvetu, recite to ovde u Skupštini - izvinite, budžet je mali, prihodi su mali, ne možemo da finansiramo školovanje dece. Naći ćemo vladu koja može.
A ne da kažete - moći ćemo da finansiramo školovanje dece, ali moramo da prodamo EPS, pa moramo da prodamo NIS. I, šta ćemo posle da prodamo, goli i bosi kao pištolji, potrošene pare dobijene privatizacijom, baš vas briga.
Ministar finansija Božidar Đelić, čim mu je prestao mandat, počeo da zarađuje pare po osnovu prethodnog mandata. Danas ga štiti imunitet u Vladi od svega onoga što je uradio kada nije bio ministar.
Postavlja se lepo pitanje, kad sarađujete sa raznim bankama, da li to spremate sebi zaradu za vreme kada ne budete ministri? Tako su radili Đelić i Pitić.
Gde vam je onaj bivši ministar energetike iz te vrle Vlade Zorana Đinđića? Prodaje pola Beograda. Odakle mu, odakle njemu ta lokacija na izlazu iz Beograda, koju sad pretvara u neke mega markete i prodaje, krčmi? Da li mu je to deda zaradio u Kanadi, dok je prao sudove?
Najlakše je ovako, napišeš knjižurinu, neće poslanici to da čitaju, neće toga da se sete, još ako im je damo 15 sati pred sednicu, hajde, majčini sinovi, da to pročitaju.
Ja vam kažem, vršenje vlasti u Srbiji nije samo način da se zaradi novac. To ste vi, od 2000. godine naovamo, zamislili kao dobar način. Ima vas desetak, nema više tzv. ekonomskih stručnjaka, i zna se i ko vam je tata. Jedno vreme je bio u istoj zgradi u kojoj i Ministarstvo za privatizaciju, išli ste kod njega na sprat da vam izdaje naloge, da procenjuje vaš rad, da kaže ujutru šta je smozgao u toku noći da se proda, preko ovog sadašnjeg ministra, koji tada nije bio ministar, ali je vrlo dobro služio svim dosadašnjim vladama.
Da sam ja bio direktor Agencije za privatizaciju, ja bih izašao ovde i rekao - dame i gospodo, prodali smo toliko i toliko preduzeća, Srbija je sada bogatija za toliko i toliko, za toliko i toliko novih radnih mesta, za nove kapacitete, proizvodimo to, to i to.
Čime da se pohvalite vi koji ste privatizovali stotine preduzeća?! Šta radi u Srbiji od tih privatizovanih preduzeća? Sve vaši prijatelji, sve vaši kompanjoni, stranački prijatelji, mecene iz inostranstva, sponzori iz inostranstva, Srbija na rasprodaji. E, tako vi donosite ovaj budžet. Proći će to, sigurno, ima vas dovoljno koji morate da glasate za ovo, ali dobro razmislite čemu služi budžet. Da se pare, teško stečene među građanima, potroše na lak način?!
Baš me briga za avio-službu, vozili ste se avionima i ranije. Više bih voleo da vam svima država kupi po avion, pa da vas niko ne kupi za prevoz. Voleo bih da vam država kupi sve što vam treba. Više volim da je Božidar Đelić rekao - dajte mi 500.000 evra dok sam ministar, nego što je uzeo 11 miliona evra od privatnika. Ali, vas baš briga, vama je ovo teret, gospodo ministri, teret vam je da vršite javnu funkciju.
Najlepše je biti sakriven, sve ti je pod rukom, sve pod kontrolom, a ne pojavljuješ se u javnosti.
Ovo je sada dug, gospodine ministre, ovo je vaš dug prema onima koji su vas postavili na jedno izvanredno mesto na kome ste žarili i palili. E, sada ste došli na skupštinsku govornicu, pred poslanike, koji žele da čuju od vas i ponešto drugo.
Budžet ste skrojili, bilo je rata oko budžeta, svako je vukao na svoju stranu, bogzna kako će doći do realizacije budžeta. Budžet vam je potreban da ne biste i vi upali u zamku vanustavnog privrednog finansiranja od 30. juna. Ja to sve razumem.
Samo jednu stvar da znate, ovo je ogroman novac i znate ko vam taj novac donosi – sirotinja.
Ovo je vaš uvoz robe, koji nas je preplavio i koji je zatvorio naše fabrike. Ovaj budžet je stvoren potrošnjom, a ne proizvodnjom. To tako neće moći dugo da ide.
Još neko vreme će narod za vas da radi i da zarađuje, da odvaja, a onda više neće imati od čega da plati. Taj dan je veoma blizu. Taj dan vi, surovi monetaristi, uopšte ne umete da predvidite i ne znate da kažete - dosta je, sad ću da stanem, preterao sam.
Vi živite u oblacima, vi se družite samo jedni sa drugima. Pođite malo, vi koji tvrdite da se u Srbiji mnogo bolje živi, da Srbija napreduje od kako ste vi došli, među običan svet. Ali, tamo se predstavite.
Recite, pošto ste se dosad lepo sakrivali, niko vam ne zna lik, recite - ja sam ministar finansija koji će sada da vas davi.
Nemojte da nam prosipate priče o pomoći određenim kategorijama građana, kada vrlo dobro znate da Ustav to ne dozvoljava. Nemojte da lažete našu decu da ćete im prvi stan osloboditi poreza, zato što vam to neće dozvoliti Ustavni sud, kakav god da bude. Reći će vam, a zašto ne svakome prvi stan?
Zašto ne onome ko pravi kuću, zašto ne onome ko na selu pravi kuću? Što njega ne oslobodimo poreza? Što samo prvi stan? Pa će onda reći, pa zašto ne i penzionerima? Zašto ne osloboditi penzionere, pa taj stan će naslediti neki mladi bračni par?
Razmislite malo šta u Ustavu piše. Jeste li dužni da nas razdvajate ili ste dužni da nas izjednačavate?
Spuštajte te poreske obaveze na što veći broj građana Srbije, ali, zato, umanjite i otimajte od onih od kojih do sada niste otimali. Nekima niste ni smeli.
Najlakše je oteti sirotinji. Najlakše je nastaviti ono što je nekad bila neminovnost - da ne uplaćujete ni poreze ni doprinose, i sada se to radi. Najlakše je da pobegne neko u sivu ekonomiju, a vi da se natovarite na 10-15 preduzeća.

Vreme, gospodine Nikoliću.