Dakle, po članu 104. stav 1. i 2. - narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, a stav 2 - narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju s uvažavanjem.
To nema veze sa stavom 3, koji govori o ružnim rečima i uvredama. Uvažavanje je nešto drugo. Ja vas, gospodo, uvažavam ako vam jednom kažem šta mislim, jasno vam to stavim do znanja, jer verujem za sebe da sam bio jasan; onda je to neko uvažavanje, bez obzira na to da li ćemo se složiti ili nećemo. Ali, ako vas teram da ono što hoću da kažem čujete deset puta, jedno te isto, onda to više nije obraćanje s uvažavanjem; ili mislim da nisam bio dovoljno jasan, ili da moj prethodnik iz iste političke stranke nije dovoljno jasno rekao ono što je hteo da kaže, ne znam šta je.
U svakom slučaju, što se tiče člana 147, meni je bilo potpuno jasno šta je hteo da kaže gospodin Dragan Todorović i ja se sa njim slažem. Ono što piše u članu 147. zaista stoji tako i nema potrebe da deset puta jedno te isto slušam kako bih shvatio da je gospodin Todorović u tom delu bio u pravu. Jeste, bio je u pravu, ali kako se ova situacija rešava? Da vidimo šta je cilj.
Ako je cilj da postignemo da se dođe do mišljenja Vlade, ja ću vas podsetiti da je i ranije bila praksa, koja je vrlo uvažavana od strane svih poslaničkih klubova, uključujući i SRS, jer je to tako bilo, da se u toku rasprave u pojedinostima, ako ne bismo imali stav Vlade pre toga, iz bilo kog razloga, taj stav Vlade mogao čuti za govornicom od strane ovlašćenih predstavnika Vlade kao predlagača, tako da taj problem možda može da se reši na taj način.
U svakom slučaju, ono što je do sada bilo nesporno, u dosadašnjem toku rasprave, to je da Odbor za finansije nije mogao da se sastane, usled čega nije mogao da zauzme stav, a do sada je to bio običaj. Ne kažem da mora da bude tako, to može i na sednici Vlade da se uradi, ali je bio običaj da ovlašćeni predstavnik Vlade dođe na zakazanu sednicu odbora i izjasni se o svim podnetim amandmanima na predlog zakona.
Ja se s vama potpuno slažem. Dakle, nemam nikakav problem s ovim što ste govorili. Jedini je problem šta sada dalje da radimo. Da li je vaš predlog takav da vi iz SRS-a morate deset puta da izađete i da jedno te isto kažete, što u jednom svom delu nije sporno, i da nakon toga tražimo da se sastane Odbor, koji se, očigledno, ne može sastati ako jedan deo poslanika bojkotuje sednicu Odbora ili ne dođu u dovoljnom broju?
Ne znam šta je bio problem. Ako Odbor ne može da se izjasni, onda ne može. Ako Odbor može da se izjasni, neka se izjasni. Ja ne vidim šta bi tu bio toliki problem. Ako ministar, koji je prisutan u ime Vlade, koji predstavlja Vladu na sednici Narodne skupštine, može da da mišljenje o predloženim amandmanima i da kaže da li se pojedini amandman prihvata ili ne prihvata od strane Vlade, ne vidim zašto bi bio problem da se to čuje.
Dakle, gospodine Todoroviću, nemam ništa protiv ovoga što ste vi rekli, ako me razumete, samo hoću da čujem šta je, zapravo, cilj. Da li je cilj da se mi oko ovoga nadmudrujemo sledeća četiri sata, ili je cilj da se nešto konkretno uradi.
Evo, dajem predlog da se predstavnik Vlade o amandmanima izjasni i da čujemo izjašnjenje u ime Vlade u odnosu na svaki podneti amandman, u formi koju ministar odredi, pa da na taj način završimo ovaj momenat, ako je to moguće, a ako nije, ja ne znam šta drugo.