Podnela sam amandman na član 2, koji glasi: "Potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita i izdatke po osnovu otplate duga i nabavke finansijske imovine iznose 64,6 milijardi i obezbediće se iz privatizacionih primanja, kredita, donacija i prenetih sredstava iz prethodne godine".
Prvi stav je sasvim dovoljan da se kompletan budžet dovede u pitanje. Dakle, u jednom istom loncu, kao jedan te isti izvor, vi imate privatizaciona primanja, kredite, donacije i preneta sredstva iz prethodne godine.
Pre svega, molim ministra da sve kritike koje iznosimo, sva pitanja koja postavljamo, sve primedbe koje imamo, doživi na najdobronamerniji način i da ga ono što ne može od mase obaveza da vidi zaintrigira.
Mi smo srpski radikali, ljudi dobrih i iskrenih namera, koji i kao opozicija žele da doprinesu poboljšanju ovog zakona, ali mislim da je to nemoguće.
Znate, imate onu reklamu za Meridijan banku, koja je glasila - uđeš, izađeš i gotovo, pa je narod vešto preveo u - uđeš, izađeš i gotov si.
Reklama za ovaj budžet i priča o njemu, ne da nije na nivou one loše reklame gde vam je izneta laž, nego ima nešto što je mnogo gore. U ovom slučaju, priča o budžetu prećutkuje loše strane budžeta. Prećutkivanje loših strana budžeta se, pre svega, svodi na igru sa najvećim strahom srpskog naroda, a taj najveći strah srpskog naroda se zove inflacija.
Ne želeći da narod pomisli da je budžetski deficit tako veliki i da se država, koja je skupa, neefikasna i preglomazna, sa svojim aparatom, finansira iz štampanja para, ovde nam se servira priča da je taj deficit mali, navodno, 13 milijardi i da on, u stvari, ne postoji, da je pokriven privatizacionim prihodima.
Mislim da je to vrhunac drskosti i prema poslanicima i prema narodu. Ne može, kao što je rekao gospodin Krasić, različita metodologija da pokrije sve vaše marifetluke. Onog trenutka kada ste budžet napravili kao jedinstven i zamenili konsolidovanim računom Trezora, navodno, prikazujući sve troškove, sva primanja i sve izdatke, vi ste, jednostavno, prećutali i to je razumno i logično, jer vlast to uvek radi, da ste, u stvari, nastavili praksu štampanja novca.
Primarna emisija, o kojoj se toliko govorilo, traje i danas, na jedan specifičan način. Na kraju ću reći jedan doslovan način, koji se zove krađa gotovog novca iz primarne emisije i to ću vam ilustrovati vrlo konkretnim podacima, a završiće se i krivičnom prijavom protiv odgovornih lica za to.
Ono što se danas dešava zove se kreiranje novca preko surogata novca. Kako narod ne bi bežao od nekih ekonomskih termina, pa da pita šta je to deficit, to je, jednostavno, manjak, kada trošite više nego što zarađujete. Za državu, kada u godišnjem budžetu iskaže deficit, to znači da troši više novca nego što proizvede robe u jednoj godini.
Šta znači taj deficit? To znači da mi želimo da potrošimo više na mnogo agencija, na mnogo onih specijalizovanih i redovnih usluga, da želimo da sva ona politička prijateljstva rentiramo time što ćemo nekome stvoriti velike firme, dajući im redovne državne poslove, time što ćemo prelivati sredstva iz ruku i džepova velikog broja siromašnih poreskih obveznika u džepove malog broja povlašćenih, koji imaju privilegovane informacije o ovim finansijskim transakcijama i ovoj primarnoj emisiji, o ovom što se zove štampanje para i deficit.
Deluju kao teške reči, ali nikada reč nije teška koliko je samo delo teško. Nikada nije toliko teško ono što kažem koliko ono što vi radite.
Šta vi to radite? Kažete nam da pokrivate deficit prihodima od privatizacije i pominjete milijardu i petsto od Mobtela. U prošloj, 2006. godini, od prodaje našeg zajedničkog nasledstva je ostvareno 3,2 milijarde, i to: 1,5 od Telenora za Mobi 063, 320 miliona evra od prodaje licence Telekomu Austrije, 122 miliona - prodaja Panonske banke, 385 miliona - prodaja Vojvođanske banke, i da ne nabrajam dalje, to su samo značajne privatizacije.
Zašto govorimo samo o milijardi i po prodatog kapitala, ili imovine, Telenoru? Šta je sa ostatkom? Ispod crte, iza crte, okolo, naokolo, u deviznim rezervama. Zašto govorimo selektivno i delimično? Da li planiramo da još nekom sličnom prevarom, koja se zove Nacionalni investicioni plan, prevarom u meri u kojoj uredbama, ponavljam, ne Zakonom o subvencijama, pomažete strane direktne investicije, poljoprivredu i tome slično? To je neustavno. Zakonom o subvencija mora da se obezbedi jednak pristup svima, po jednakim kriterijumima, i to nije zakonito.
S druge strane, nezakonito je da se razne vrste stambenih kredita dodeljuju samo mladima, npr, do 45 godine, a da se kaže da kapitalna prodaja ide u kapitalne namene. E, pa nije. Prodajete blago svih nas, a delite samo nekima.
Ove 3,2 milijarde ste vi ovog puta prikazali kao 1,5 milijardu. Koji je kriterijum?
Kada je gospodin Đelić prve godine uzeo da radi budžet, rekao je - prihodi od privatizacije su, znate, jednokratni, pa ih nećemo unositi u budžet. Šta je danas? Danas je na snazi zakon kojim selektivno unosimo privatizacione prihode. Šta radite s ostalima?
Da li postoji neko drugo mesto gde se o tome polaže račun, ili je to mesto ovo ovde, a istovremeno nam kažete da će se deficiti finansirati i iz kredita i donacija i preneti iz sredstava iz prethodne godine. S jedne strane, imate privatizacioni prihod; imam neku imovinu i nju držim u ćošku, a zadužujem se kreditima.
Gde je tu ekonomska logika? Zaduživati se kreditima, a naši stari su bili pametni kada su rekli da je dug loš drug. Nije uvek. Svaki građanin ili pravno lice se zaduži kada od proizvodnje koja donosi toliki profit, zaradu, može da izdvoji deo kojim vraća kredit. Znači, zaduživanje zemlje ili pojedinca radi ulaganja u tehnologiju, u kapitalne dugoročne investicije, nije loša stvar ako znamo pod kojim uslovima, na koji rok, od koga dobijamo i kome dajemo. Toga u ovom budžetu nema.
U prethodnoj varijanti one debele knjige, dobijene od one prošle, tehničke vlade, bio je jedan deo koji je sadržao šifre, poput stranke koja ga je i ostavila u nasledstvo narednoj vladi, za nekoliko kredita - samo rokove dospeća. Međutim, kada su ti krediti uzeti i pod kojim uslovima? Sa kojom kamatom? Na koji rok? Kome ćete o tome podnositi izveštaj, ako ne nama ovde? Kroz koji dokument, ako ne kroz budžet.
To što vi nemate upravu za javni dug, a 18.6.2005. godine ste doneli zakon o tome, to neka građani sude. Pitam, kako možete da iznosite podatak, zato sam tražila da se to briše, da ćemo u vreme dok imamo privatizacione prihode, sa kojima ne znamo šta ćemo, da se zadužujemo kreditima. To zaista ne deluje logično, jer prenosimo dugove na teret budućim generacijama.
Hvalimo se da smo dobile izuzetne otpise, svojevremeno, od Pariskog kluba, a kasnije, sa Londonskim to nije išlo baš lako. Međutim, državni dugovi su dostigli, znači, javni dugovi, državno garantovani, cifru od blizu 10 milijardi. Ne govorimo o privatnom dugu. Deset milijardi evra.
Kako da građani ili manje stručni poslanici dovedu u odnose cifre koje vi iznosite? Da li postoji negde, da li iko zna da li u budžetu postoji podatak koliki nam je bruto društveni proizvod u prošloj godini i na bazi čega je ovaj budžet urađen? Tvrdim da, kada bismo napravili anketu, od ovde prisutnih ljudi, sem poslanika SRS-a koji to znaju, možda bi troje umelo da odgovori na to, i to neki ljudi koji se stručno time bave.
Da li veruju u taj podatak da nam je bruto društveni proizvod 24,3 milijarde evra? Ne veruju.
Kada vam treba da prikažete da je bruto društveni proizvod visok, vi ga iznosite u dolarima. Dugove iznosite u evrima, jer je kurs evra veći, a onda budžet dajete u dinarima da ne bi mogao da se napravi uporedni pregled. To izgleda ovako, preko osam milijardi evra trošimo kroz budžet, bruto društveni proizvod je samo matematikom došao na vrednost od 24,3 milijarde. Godine 2001, on je iznosio 11,9 milijardi dolara. Prosečni rast mu je 5,5 do 6%, samo u jednoj godini - oko 9%.
Kojom je to aritmetičkom, geometrijskom progresijom mogao da naraste na ovu cifru?
Krasić je govorio o tome da ste promenili metodologiju. Da, unete su u obračun bruto društvenog proizvoda finansijske usluge i trgovina, kao nešto što, navodno, povećava ukupan bruto društveni proizvod, da nam beda izgleda manja, a budžet dat u dinarima - da nam inflacija ne izgleda tako velika.
Inflacija koja stoji iza zapisa koje je emitovala Narodna banka, inflacija koja stoji iza kaznene kamate za neplaćanje poreskih obaveza, jer država nikada ne šteti na onom što treba da uzme - iznosi preko 20%. Ta kaznena kamata je otprilike 23%. Odgovorno tvrdim da je upravo zato i projektovan rast plata na 20%, a da je priča od 6,5%, odnosno jednocifrena inflacija, priča za one koji nemaju sreće da na državni budžet budu prikačeni, poput političkih prijatelja i onih moćnika koji na finansijskim malverzacijama i znajući i one tajne o kreditima, o njihovom reprogramu i o štampanju novca kao primarnoj emisiji, sa kojom se danas suočavamo, zarađuju.
Finale svega je pljačka gotovog novca iz Trezora, odnosno na putu od Kovnice novca do Direkcije za trezor u Narodnoj banci. Ne da nije dovoljno štampati surogate novca, a setite se, nekad su ti surogati bili bonovi za hranu, ali ako njima možete da kupite konkretnu robu, to jeste novac, to nije bon, to je hartija od vrednosti. Danas imate primer da se u ogromnim iznosima izgube novčanice na putu...

Vreme.

Nastaviću u drugom izlaganju, samo da završim rečenicu.
...da se izgubi novac koji je odštampan na putu od Kovnice do Narodne banke, ali i da se mimo svake logike i zdrave pameti povuče, navodno, određeni broj novčanica na kojima je uočena greška. Danas se i to može i ja ću vam to obrazložiti u nekom sledećem javljanju.

Hvala puno.
Ministar Cvetković.

Poštovani narodni poslanici, biću vrlo kratak. Hteo bih da se osvrnem na dve-tri stvari, sa manje cifara i, verovatno, sa nešto manje nadahnuća.
Prvo sam želeo da kažem, da ne ostane u atmosferi jedan osećaj da budžet ima neke veze sa štampanjem novog novca, sa Kovnicom novca itd., da budžet zaista nema nikakve veze s tim. Ono što se ovde ocenilo kao osnova za štampanje novca, dakle, ta nabavka nefinansijske imovine, u osnovi je mnogo prozaičnije. Tu se, zapravo, radi o ulaganju finansijskih sredstava u finansijske institucije, koje sva sredstva sada plasiraju, bilo kao kredite u okviru poljoprivrede, ili kao kredite u okviru stanogradnje.
To se zove nabavka finansijske imovine zato što država i dalje ostaje vlasnik te imovine i zato se ne smatra potrošnjom, zato se nalazi ispod crte, tako da to nema nikakve veze sa štampanjem novca, pa čak ni sa tim papirima od vrednosti o kojima je bilo reči. Ti papiri od vrednosti, takođe su ovde dati kao neka mistifikacija, u dva izlaganja.
Želim da kažem da je tačno da postoje papiri od vrednosti koje štampa budžet, međutim, njihov obim je veoma nizak i prolazi ispod 1% budžeta; oni se samo recirkulišu, a služe za održavanje likvidnosti tržišta hartija od vrednosti. Mi idemo u pravcu ka smanjivanju, da se ta cifra smanji.
Još samo jedno, neću vas zadržavati. Budžet je napravljen potpuno u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i prema metodologiji koju ovaj zakon predviđa.
Zahvaljujem.

Da li još neka od poslaničkih grupa želi reč?
Izvolite. Replika, Jorgovanka Tabaković.

Predsednik se dvoumi da li imam pravo ili ne. Zahvaljujem. Zaista želim da budem konstruktivna.
Gospodine ministre, kažete da država ostaje vlasnik sredstava kada daje kredit za poljoprivrednu proizvodnju. Gospodin Mašić je govorio o tome kako se i da li se ti krediti vraćaju. Ne da imamo sumnju, mi znamo da ovde nikada niko ne uradi namensku kontrolu korišćenja, znači, to u ovom trenutku, ne samo u ovom trenutku, ne stoji.
Kažete da štampanje hartija od vrednosti nije, kako da se izrazim, nešto što stoji danas. Prošle godine je budžet, odnosno Republika Srbija, u liku Ministarstva finansija, štampala obveznice, odnosno hartije od vrednosti za tekuću likvidnost. Slušajte sad. Svakog 10-11. u mesecu, preduzeća predaju obračun i plaćaju porez. Ako zakasne, 23% kamate ide. Znači, država ima planiran garantovani priliv i ona uzima kredit za likvidnost.
Meni je razumljivo da kredit za likvidnost uzimaju preduzeća. Vi imate kaznene mere, kao država, da naplatite i da obezbedite tu likvidnost.
U isto vreme, štampate te hartije, a, sa druge strane, plaćate kamate, Narodna banka i Ministarstvo finansija, jedni između drugih. To je potpuno nezamislivo. U isto vreme, gospodin Dinkić priča o suficitu u polovini godine, a lepo se zna - dok nemate sve obaveze svedene i sve izvore prikazane, suficit ne može da bude iskazan. Jednostavno, doveli ste, ne vi, vaši prethodnici, a vas molimo da to ne uradite, a počinjete ovim budžetom, doveli ste ekonomiju do apsurdne nauke.

Zahvaljujem.
Utrošili ste vreme za Poslaničku grupu Srpske radikalne stranke.
Da li još neko od poslaničkih grupa želi reč? Izvolite.

Evo, što kraće ću.
Kao izvestilac Zakonodavnog odbora, reći ću samo jednu digresiju. Videli ste u izveštaju Vlade da su prihvaćena tri amandmana. Što se tiče Zakonodavnog odbora, kao pravno moguća, ocenjeno je 20 amandmana. Prema tome, želim da naglasim nezavisnost u radu Zakonodavnog odbora od izvršne vlasti.
Što se tiče uvažene gospođe Tabaković i njenog amandmana na član 2, da se briše, samo ću da se pozovem na pravnu normu iz člana 13, zbog čega ga je Zakonodavni odbor ocenio kao pravno nemoguć, jer je predložio da se odbije ovaj amandman. Član 13a. Zakona o budžetskom sistemu predviđa da se budžetski suficit, odnosno budžetski deficit...
Pardon, samo momenat. Iznos budžetskog deficita i način njegovog finansiranja utvrđuje se u Zakonu o budžetu Republike Srbije. Samo hoću da kažem i ovo što je gospodin ministar rekao. Znate, imamo jedan originerni zakon, a to je zakon o budžetskom sistemu, i jedan derivatni, a to je zakon o budžetu. Zakon o budžetu mora biti usaglašen sa zakonom o budžetskom sistemu.
Samo toliko sam hteo da kažem u vezi s obrazloženjem, s tim što je vaš jedan amandman prihvaćen u Zakonodavnom odboru.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Čedomir Jovanović, izvolite.