Poštovani građani Srbije, poštovane kolege...
Rečima "poštovane kolege" obraćam se onima koji su od petka od 16 časova, kada je predlog budžeta donet u Skupštinu i dat nama na uvid, imali strpljenja da ga čitaju, da ulažu amandmane, poslanicima koji ovde nekoliko dana o tome raspravljaju vrlo strpljivo, bez osećaja za umor, sa osećajem za odgovornost, jer je reč o budžetu vrednom osam milijardi evra, žele da okončaju raspravu na način kako to dolikuje narodnim predstavnicima, narodnim poslanicima.
Molim za još nekoliko minuta pažnje one koji se neće radovati posle informacije koju ću izneti, većinu onih koji su otišli da gledaju utakmicu, da se odmore, popiju po neku i da ovde dođu i uz nered pokušaju da završe raspravu o budžetu glasanjem koje će svima nama, ne verujem, doneti mnogo dobra.
Mene nećete dekoncentrisati, ali ja vas želim da upozorim i verujte mi, šest godina čekam ovaj trenutak. Šest godina čekam trenutak da dokažem koliko je teška odluka koju ste 2001. godine doneli usvajajući međunarodni sporazum donacija o starateljskom fondu.
Od tada obećanih šest milijardi dolara dobili ste donaciju od šest miliona evra, za koju ne mogu da tvrdim da je donacija, jer u budžetu, a to je tema rasprave, piše da se za tu namenu, za reformu bankarskog sistema i podršku privatnom sektoru, vraća kredit. Ne znam kada ste ga uzeli, pod kojim uslovima i sumnjam da je ono što ste rekli da je donacija u stvari kredit.
Poenta amandmana koji sam podnela i koji će ujedno biti definicija vladavine DOS-a, a koju ja zovem provizija kao način života, svima će postati jasna, neće ostati nijedna nedoumica.
U članu 23. ovog budžeta, koji je, ponavljam neupućenima, samo rasporedni zakon, a ne onaj koji ustanovljava prava, napisali ste kako će se trošiti jedan deo sredstava od privatizacije. Ja sam amandmanom zatražila da nam se dostavi, prvo vama, ministre finansija, a onda i nadležnim odborima Skupštine i za privatizaciju i za finansije, izveštaj o sredstvima ostvarenim od prodaje kapitala u postupku privatizacije.
Ako neko misli da takav izveštaj postoji, varate se, jer tražim izveštaj pre isplate provizije u visini od 5% od ugovorene cene određene ovde pominjanim pravilnikom, koja se ostvaruje zaključenjem ugovora, Pravilnikom kojim je gospodin Bubalo 2005. godine precizirao visinu provizije od 5%, ali je ona ustanovljena 2001. godine; znači, naplaćivana, jer je ustanovljena, sve vreme, ali je samo ozvaničena Pravilnikom 2005. godine.
Strana 49 međunarodnog ugovora, "Službeni list", broj 8, donet u Saveznoj skupštini u septembru a odštampan 24.10, da se što kasnije vidi, piše – naknada za uspeh u postupku privatizacije, ukoliko se takav uspeh postigne, biće isplaćena iz sredstava ostvarenih prodajom preduzeća i neće biti finansirana iz donacija.
U ovom Službenom listu - međunarodni ugovori, propisan je, znaju ovde mnogi, čitav postupak privatizacije, koji je tek kasnije ozvaničen zakonom, i svi organi koji će je sprovoditi.
Zakonom o privatizaciji, članom 41. precizno je regulisano da ugovorena cena, gospodine Vlahoviću, za postupak privatizacije podrazumeva kada se odbiju troškovi, znači, posle izmirivanja troškova prodaje u postupku privatizacije, a ti troškovi su troškovi za angažovanje finansijskih i pravnih savetnika, naknade za javne pozive, čitam drugi stav člana 41b; znači, po odbitku troškova koji su nužni i neophodni sredstva se uplaćuju Agenciji za privatizaciju, a u budžet, gospodine ministre, dobijate sredstva kada se izmiri i posebna naknada koja je Pravilnikom određena u visini od 5%. Zakonito, nema šta.
Pitam ja, drage moje kolege, da li će se tako lako preći preko obrazloženja koje neko ovde kaže.
Nego šta, ako uzmete vaše mobilne telefone ili papir i olovku i izračunate: 3,2 milijarde onog što zovu direktne investicije od prodaje kapitala, odnosno od privatizacije, 3,2 milijarde pa puta 5%, 160 miliona evra nije ušlo u budžet i o tome niko nema izveštaj. Ja tražim taj izveštaj za ministra finansija i za odbore.
Zašto tražim baš za ovog ministra i zašto mi je to zadovoljstvo? Gospodine Cvetkoviću, 19. novembra 2003. godine dali ste intervju u kojem ste rekli - u 2003. godini smo prihodovali 1,3 milijarde od privatizacije kroz prodaju. Tada je tih 5% bilo 60 miliona evra ili 4 milijarde 860 hiljada dinara.
U 2003. godini procenat i provizija, ustanovljena, nema zabune, 2000. godine kao obaveza, primenjuje se sve vreme i problem je što taj novac ne ulazi u budžet Srbije, i koliki je taj novac. Ovo nije insinuacija, ovo je računica. Dakle, 3,2 milijarde puta 5% je 160 miliona evra, 12 milijardi i 960 miliona dinara po kursu evra 81, ponavljam, 12 milijardi i 960 miliona dinara. Toliko, drage kolege, iznosi otprilike budžetski deficit, ali je zbir onoga što kažete uspeh ove godine, ono što odvajate za izbegla i raseljena lica, za sportske stipendije, Fond za mlade talente, studentski standard, učenički standard, i socijalna zaštita u budžetu Republike Srbije za 2007. godinu iznosi toliko.
Znači, da se niste, a sada dolazi ključ priče, zadužili prema svojim mentorima 2000. godine i da niste u Saveznoj skupštini usvojili ovakav ugovor, a tražili su da ga usvojite u Saveznoj skupštini, ne što su poštovali taj dom, nego što su znali da će vas jedino tako obavezati da ga poštujete, i što ste ga vi preuzeli kao praksu, jer je bila mnogo fina, jer je omogućavala npr. firmi "Citadela", u kojoj je radila izvesna gospođica čije ime ne želim da pominjem, ali je izabrana od strane Božidara Đelića... I mnogi sadašnji članovi Vlade, i neki koji to više nisu, a vaše stranačke kolege su, gospodine Cvetkoviću, iznosili su ozbiljne primedbe što je do kraja 2003. godine ta firma, bilo posredno kao podizvođač "Morgan Stenli" firme, bilo direktno, dobijala najveći deo poslova u ovoj oblasti; dok Božidara Đelića nije prošla ljubav, pa odlučio da sam otvori firmu "Altis" i da te poslove radi ili direktno ili preko "Rotšilda" (je l tako, gospodine Vlahoviću, možda je tu nešto zakačio i "Eki investment"), da li preko KPMG-a.
Kad budemo, drage kolege, dragi građani, videli izveštaj ko je na spisku onih koji su bili ne privatizacioni savetnici, ne govorim o njima, oni su regularni, moraju da pripreme posao, ne govorim o nezakonitim provizijama, ne govorim o Kolesaru, neotkrivenima, govorim o naknadi za uspeh u procesu privatizacije koji je ono što je bio zahtev donatora da im se nazovipoklon vrati u zemlju donatora, to sam objasnila prošli put, da je od šest miliona vraćeno četiri miliona i 830, ko je dobio te pare, ko je na spisku, ko su najčešći prijatelji nekih ovde od nas?
Zašto su tako visoke provizije ako ste danas u pripremi procesa privatizacije NIS-a definisali proviziju od svega 3%? Zašto je ova stalna pet, u vreme kad pričamo o platama, o socijalnim davanjima, o zemlji u tranziciji itd? Gospodine Vlahoviću, vi ste tu vrlo interesantni kao učesnik, lepa fotografija.
Pre nego vam pokažem sa sajta Vlade Srbije, info, Vlada Republike Srbije, ponavljam, ja prijatelje u BIA nemam, nemam tajne izvore, jedini izvori su vaši podaci, zakoni, službeni listovi i glasnici. Samo pažljivo čitam, onako kako to rade srpski radikali.
Ono što želim ovde da pomenem, novinari su vas upozoravali, drage kolege, u trenutku kada su vam pregovori sa Londonskim klubom trajali dugo, a Londonski klub, opet ću podsetiti, čine poverioci banaka od kojih je najveća "Kredi agrikol", koja je ovde kod nas poznata po tome što je kupila "Meridijan banku"... Malo mi ne priliči, ja sam dama, ali je taj posao posvađao dobre prijatelje Božu Đelića i gospodina Vlahovića.
Zašto je taj posao zanimljiv? Zanimljiv je zato što je u Londonskom klubu "Kredi agrikol" najveći poverilac za taj dug ove zemlje. Kažu da je do tog duga došla pre nego što je Boža Đelić bio ministar finansija, ne znam. Kažu da nema sa tim ništa ni gospodin Pitić. To je druga po redu, "Sosijete ženeral banka", koja je poverilac tog našeg duga.
Ali, novinari su vas upozoravali, citiram, da je došlo vreme da država pojedinim bankama iz Londonskog kluba pokaže zube, umesto što ih angažuje u procesima privatizacije, nagrađujući ih vrlo visokim provizijama. Za šta ste im davali proviziju? Gospodine Vlahoviću, vi i ja smo stari znanci iz Vlade Republike Srbije. Za ono što je "Službeni list" objavio u septembru 2001. godine, 28. ...
(Predsedavajući: Imate još minut, gospođo Jorgovanka.)
Gospodin Vlahović se 7. septembra već hvalio objavljenim oglasom, i zamislite za šta - za pripremu procesa privatizacije tri cementare. Vi i ja, kao stari znanci, znamo da je prethodna vlada potpuno pripremila proces privatizacije tih cementara i da tu nije bilo nikakvih troškova, a vi ste samo za taj deo posla angažovali ... Molim za pažnju!
Izabrali ste za finansijskog konsultanta HSBC banku i austrijsku kompaniju CMS iz Austrije; uveli ste austrijske konsultante do danas spornih koncesija do navodnog ulaska samo "Lafarža" u BFC, a uveo je tada već "Alpinu"; ja tek danas govorim o tome, da ne uđem u sukob interesa jer sam to znala kao ministar, ja to danas prvi put govorim o tome, što će reći da ste uveli provizije kao princip života.
Pričate o pravima građana, pričate o borbi za bolji život, a zanima vas da zadovoljite firme svojih mentora, prijatelja i ispuštate...
Ja ovim amandmanom hoću da vas nateram da izmenite Zakon o privatizaciji, da ne plaćate 5% i da ne izražavate lažnu brigu za dobrobit građana dok se ovako rasipa novac svih nas. To je ono što SRS ima da kaže u prilog protivljenja ovakvom budžetu i da još jednom jasno kaže – dok se budžet donosi u interesu Vlade i njenih prijatelja koji rentiraju prijateljstva i usluge, a protiv građana Srbije ili nedovoljno u interesu građana Srbije, mi ćemo biti protiv.