Dame i gospodo poslanici, računam da su ovi vaši koalicioni partneri otišli da jedu nešto ili ih je, kako je to danas moderno, neko strpao u gepek da ne glasaju za ovako loš budžet.
Šalu na stranu, amandman Marka Milenkovića je vrlo logičan, posebno što bi bilo dobro da vidimo ko su oni koji će da utvrđuju i kako će da utvrđuju koja su to sredstva za koja nije postojao osnov za trošenje, kad znamo da je bilo toliko novca za koji nije bilo osnova za trošenje, i to ne tako što bismo to govorili mi srpski radikali ili bilo ko od vaših političkih protivnika, već onako kako znamo da se to dešavalo danima i nedeljama u izbornoj kampanji, posle izborne kampanje, danima i nedeljama.
Svi to veoma dobro znate, ali sada morate da ćutite zbog zajedničke vlade i zbog onoga što zajednički morate da uradite u predstojećem periodu.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci na to ćemo vam ukazivati, reći ćemo vam kako i na koji način da predvidite prikupljanje novih sredstava, da ste smislili neke ozbiljnije poreze po Putinovom receptu za one najveće bogataše koji su opljačkali Srbiju, umesto da se ponašate kao da ništa ne znate, kao da ništa ne razumete i kao da se u Srbiji ništa ne događa, već je sve gotovo idealno, a Srbija nam je sve manja i manja i sve siromašnija i siromašnija.
Uzgred, povodom svega onoga što ste nam govorili danima o evropskim vrednostima ovog budžeta, o tome kako ovaj budžet jasno pokazuje evropsko opredeljenje srpske vlade, iz ekonomskih uglova, iz ekonomskog aspekta, mogu da vam kažem da bi bilo dobro da obratite pažnju malo i na drugu stranu. Ranije ste se sprdali sa Rusijom, Kinom i mnogim drugim zemljama, danas jedino od tih zemalja pomoć očekujemo. Danas od tih zemalja tražimo i čekamo da nam sačuvaju državu, da nam spasu otadžbinu u pravom smislu reči.
Samo da vam pokažem na jednom primeru koliko su te zemlje napredovale. U međusobnim odnosima Rusija je 1995. godine imala deficit u trgovini sa Evropskom unijom od 6 milijardi dolara. Danas Rusija ima suficit od 18 milijardi dolara u trgovini sa Evropskom unijom.
Znam da vas naročito ne interesuje, da vas mnogo ne zanima, kao što vas mnogo ne zanima ni to koliko su Ahtisariju Šiptari dali para, preko koga, kako i na koji način, kako je cela operacija provaljena, jer vas ništa drugo ne interesuje sem toga kako ćete moći na televiziji da se pojavite i da kažete kako štitite evropske vrednosti.
Mi smo u celoj raspravi o budžetu Republike Srbije, i u raspravi u načelu i u raspravi u pojedinostima, pre svih Jorgovanka Tabaković, ali i ostali poslanici Srpske radikalne stranke, ukazali vama na greške, na ono gde je trebalo izdvojiti više finansijskih sredstava, na one razdele u budžetu gde je trebalo potrošiti mnogo manje ili uštedeti novac. Vi niste želeli da čujete glas opozicije. Svejedno, sasvim sam uveren da građani Srbije jesu, ali obaveštavam vas, ako možete samo malo, pretpostavljam da su poslanici koji izlaze za govornicu malo umorniji od onih koji ne izlaze i onda, zarad koncentracije, da ne bismo rekli nešto pogrešno, molim vas za vrlo malo strpljenja, neću duže od minuta.
Dakle, želim da vam dam jednu informaciju. Očekujte već 30. juna, prema informacijama koje smo dobili od naših ljudi iz pojedinih obaveštajnih službi, ozbiljne nemire i pokušaje stvaranja nemira na Kosovu i Metohiji. Ovo govorim Narodnoj skupštini zato što ne znam važnije i značajnije telo u ovoj zemlji.
Govorim da bi to ostalo zapisano i da biste znali. Molim vas, predstavnike vlasti, da razmislite šta sve možemo da uradimo, kako to može da se spreči. Oni planiraju da do 15. jula jednostrano proglase nezavisnost, da dobiju podršku od vaših prijatelja, Evropljana i Amerikanaca, razume se, od koga bi drugog. Vi gledajte, veoma nam je malo vremena ostalo da sačuvamo ono što je naše. Zato mislim da imamo mnogo važnog posla i mnogo toga da uradimo.
Povedite računa o ovoj informaciji, ona je veoma ozbiljna, vidim da su neki od vaših ljudi nešto slično već čuli. To znači da ima ozbiljnosti, da neki to razumeju. Plašim se samo da neki drugi, koji bi to morali mnogo bolje da razumeju i shvate, ne žele.
U svakom slučaju, mi smo vas upozorili, ne kao političke protivnike, već kao ljude koji se danas nalaze na vlasti i koji zajedno sa nama, ali uz mnogo veću odgovornost, moraju da vode brigu o državi. Mi rezervnu otadžbinu nemamo, Srbija nam je jedina, a bez Kosova i Metohije neće postojati ni Srbija.