Mi smo, dame i gospodo, sada čuli gospodina Halimija. Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam zadovoljan; koliko god da je gospodin Halimi izbegavao i izvrdavao odgovor, potpuno je jasno da se on zalaže za nezavisno Kosovo.
Šta ste nam pričali, neku 1991, 1992, 1996. pominjali, da biste na kraju rekli - još devedesete ste bili za nezavisno Kosovo. Bili ste i pre toga, gospodine Halimi.
Što ovde lažete i ceo naš narod i sve narodne poslanike kao, tobože, to je rezultat Miloševićeve represivne mašinerije ili ne znam ni ja čega? O čemu pričate? To je rezultat vaše želje da nam otmete teritoriju. Vi govorite o Kosovu kao da nije u Srbiji. Da, u redu je, još izvesno vreme smo mi u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Kakve veze vi sa Medveđom imate? Na prste mogu da se prebroje albanske kuće u Medveđi. Što Medveđu uopšte pominjete? Šta pričate uopšte? Na prste dve ruke mogu da se prebroje albanske kuće u Medveđi. Šta pričate gluposti ovde? Našli tek tako da ... Hajde da kažem još nešto, šta su nam aspiracije u narednom periodu. Da li je to vaša želja? Da li vi mislite da je normalno i da je u redu da govorite ovde u najvišem srpskom domu – da, ja vas mnogo volim i zato se zalažem da vam uzmem Kosovo i Metohiju. Hvala, gospodine Halimi.
Znam da ćete vi za to da dobijete i podršku kod dela poslanika, svakako manjeg dela poslanika, svakako neuporedivo manjeg dela poslanika, ali za to nećete dobiti podršku u većinskom srpskom narodu. Građani Srbije vam to nikada neće podržati kao ideju. Znam da ćete vi reći – šta me briga, imam podršku Tirane, podršku Čekua, Tačija i ostalih u Prištini, pa ću ja sa njima da rešavam te probleme. Znam da ste vi sada presrećni, da vam raste rejting kod vaših prijatelja, onih koji su sa puškama na raznim barikadama, u raznim terorističkim zasedama ubijali srpsku decu i srpske policajce, onih koji su krali i otimali sve što im padne na pamet, tamo od Končulja do Gnjilana itd.
Gospodine Halimi, samo jednu stvar morate da znate. To što se vi zalažete i kažete – demokratsko je pravo i pitanje, ja imam za vas drugo pitanje, i tako ću pitanjima da vas mučim da bih vam pokazao koliko ste neprincipijelni kao pripadnik i predstavnik jedne političke opcije koja se zalaže za otimanje dela teritorije Srbije. Kada se vama obraćam, ne obraćam se samo vama, obraćam se...
Gospodine Albijaniću, zamolio bih vas da ovog čoveka ovde, ne znam ko je i šta je, upristojite. Da li možete da budete pristojni? Da li mogu da vas zamolim za to? To zaista nema smisla.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, ali vreme je.)
Gospodine Albijaniću, trudim se i koncentrišem se, jer znam o koliko ozbiljnim stvarima govorim, da ne izgovorim pretešku reč, da ne kažem neku glupost, a onda moram ovde da trpim izvesnu personu, za koju ne znam ni ko je ni šta je, niti šta radi ovde, koja sve vreme ovde razgovara, okrenuo se, nagnuo se do trećeg reda i hajde nije važno šta će da govori ovde neko sa skupštinske govornice. Bar kažite - izvinite, ili izađite napolje.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, da nastavimo.)
Da, to što je nevaspitan, to je njegov problem, nije moj, slažem se. Moj je problem samo koncentracija.
Dakle, gospodine Halimi, ja ne govorim samo vama, ja govorim i onima koji se u Srbiji slažu sa vama, koji na isti način hoće da prevare građane Srbije, da kažu – nije važno pitanje Kosova i Metohije, nama su važne evropske integracije. Video sam neke koji valjda posle parola "Kosovo je srce Srbije" prave parole "Ibica je srce Srbije". Pretpostavljam da je njima to super; pretpostavljam i Santorini. Neću ni da vam govorim po čemu je poznat.
Morate da znate jednu stvar. Moje sledeće pitanje je da li narod u Republici Srpskoj ima pravo na demokratsko opredeljenje ili narodu u Republici Srpskoj ne dozvoljavate? Ili narod u Srpskoj Krajini, vidim da će za godinu dana ponovo Srbi da budu apsolutna većina, hoćete li mu dozvoliti opredeljenje?
Ne, nisam, već u Vukovaru je potpuno jednak broj. To što je veći broj birača Hrvata, to je zato što ih oni dovode iz Rijeke i Zagreba da glasaju, a ne zato što žive u Vukovaru. Vrlo precizno o tome vodim računa, kao i o srpskim pravima koja su ugrožena na teritoriji avnojske Hrvatske.
Hoćete li njima da dozvolite to demokratsko pravo, hoćete li javno da se zalažete i da kažete – evo, Srbi u Republici Srpskoj imaju svoje demokratsko pravo da žive zajedno sa Srbima u svojoj državi. Može li to, gospodine Halimi? Reći ćete – ne može, i da vas to ne interesuje.
Za Srbe ne može ništa, a za vas može sve. Ne može to tako. I za Srbe ima da važi sve ono što važi za sve druge, a ne – mi ćemo da uzmemo i Gračanicu, Kosovsku Mitrovicu. Ne možete da uzmete ni Gračanicu ni Kosovsku Mitrovicu, pa ćemo lepo da pitamo sve i svakoga šta misli o tome, pa da vidim kako ćete da ostvarite većinu u Gračanici, Čaglavici, Goraždevcu, Šilovu, Ranilugu i u svakom drugom mestu. Pa ćete da vidite da od toga nema ništa.
Nemojte da se igrate sa državom, nemojte državu da razarate na sve moguće načine i da mislite da je to lako, jednostavno i moguće. Državu Srbiju uništiti nećete, šta god da pokušate da uradite, kako god da pokušavate to da napravite.
Mene brine to što nema nikakve brige za to kod predstavnika vlasti, što se ne sekiraju zbog vaših reči, ali to govori o njihovom odnosu prema državi. Ne brinite, biće onih koji će znati da vam kažu – stani malo, prijatelju, zaleteo si se previše, nije Srbija ni vaša prćija, ni šaka zobi da je svako ko hoće pozoba. Čuvaćemo našu Srbiju.