Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, po Poslovniku.

Gospodine Halimi, nadam se da se nećete okrenuti dok ja govorim, biću oštriji od Ace Vučića. Gospodine Halimi, nije Kosovo demokratsko pitanje, kako ste vi rekli, naroda Kosova i onih koji tamo žive, građana Kosova, nego je Kosovo i Metohija demokratsko pitanje države Srbije, naroda Srbije i građana Srbije, gde inače spada i nacionalna albanska manjina koja živi na teritoriji AP Kosovo i Metohija. To vam ne kaže samo Ustav Republike Srbije, to vam kaže i Helsinška povelja, to vam kaže i Povelja UN, to vam kaže i Rezolucija 1244.
Vi ste izabrani u ovaj parlament kao poslanik Republike Srbije i dužni ste, kao poslanik, da poštujete i branite Ustav Republike Srbije, bez obzira koja je vaša nacionalna pripadnost. Prema tome, molim vas da ubuduće uvažavate ovu govornicu i da izbegavate tu temu ili da govorite onako kako vam nalaže Ustav Srbije.

Reč ima narodni poslanik Željko Vasiljević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, po članu 225. i članu 226.
Zaista mislim da će ovo biti interesantno za sve vas, a naročito za gospodina Halimija i one poslanike koji dolaze sa juga Srbije. Kako javljaju prištinske novine, dnevnik "Ekspres" objavio je juče da posle odlaganja rešenja statusa Kosova raste bes i da bi rezultat tenzija i nezadovoljstva mogle da budu nekontrolisane demonstracije.
Međutim, nije to problem, to je nama potpuno jasno. Ovde piše - Džavid Jašari, član ratnih veterana OVK. List je takođe naveo da su se predstavnici udruženja boraca sa Kosova, iz Makedonije i Preševa, gospodine Halimi, okupili na ovom sastanku u selu Glođane i doneli odluku da će, u slučaju da se ne proglasi nezavisnost Kosova, oni ponovo obući uniformu i izazvati nemire na Kosovu. Pretpostavljam, pošto su iz Preševa, da će verovatno te nemire proširiti i na Preševo.
Molim vas, gospodine Halimi, da vi kao predstavnik albanskog naroda i vaše partije... Opet napominjem, kao predsednik partije niste se ogradili od skupa ratnih veterana Preševske doline. Rekli ste da je to manja grupica, 150 ljudi. Verujem da je bilo tako i mislim da nije bilo više do 150 ljudi, ali tih 150 ljudi jasnu poruku pokazuju ovom narodu, pa vas molim, gospodine Halimi, da sa ove govornice, ili kako god hoćete drugačije, jasno kažete srpskom narodu i poslanicima u ovoj skupštini šta vi mislite o ovakvim akcijama i koliko ovakve akcije doprinose stabilnosti i poštovanju između srpskog i albanskog naroda.

Reč ima narodni poslanik Stojanka Petković, po Poslovniku.

Pošto se sve vreme promoviše paritet između juga Srbije, gospodine Halimi, i Kosova i Metohije, želim da vas obavestim, vi ste nezadovoljni i neobavešteni o budžetu koji je namenjen teritoriji sa koje dolazite. Postavila bih vam jedno pitanje, šta biste rekli kada bih vam kazala činjenicu da je, recimo, opština Zvečan za 2007. godinu, iako je predala šest projekata za Nacionalni investicioni plan, dobila budžet 0,00. Jedina sredstva koja su odobrena iz 2006. godine, a nastaviće se u 2007. godini, jesu 124.000 evra za 24 stambene jedinice za izbegličko naselje u Malom Zvečanu.
Šta biste drugo rekli, a postavila bih to pitanje takođe i gospodinu ministru, ako jedna dečja ustanova, iz koje ja dolazim, "Lane", koja broji 48 radnika i 300 dece, što na celodnevnom, što na predškolskom pripremnom programu, nema od januara pa zaključno sa aprilom mesecom para da uplati doprinose za lični dohodak, samo zato što se načelnici za društvene delatnosti i finansijski sektor prosto iživljavaju pa nam daju manje novca nego koliko im prosledimo kao zahtev za isplatu ličnog dohotka. O tome da nemamo ni dinar materijalnih sredstava za 300 dece, i o tome da preživljavamo samo od 2.000 dinara, koliko je mesečni iznos za celodnevni boravak koji roditelji uplaćuju za ishranu dece, i da se od toga snabdevamo, što za ishranu, što za materijalne troškove, neću ni da govorim.
Dakle, hoću da kažem da postoji jedna sasvim druga situacija na Kosovu i Metohiji, mnogo teža nego što je vaša i situacija o kojoj vi govorite.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, po amandmanu.

Javio sam se po amandmanu gospodina Nikolića zato što između tog amandmana i amandmana koji je podneo u ime Srpske radikalne stranke poslanik Slaviša Topalović postoji nekoliko dodirnih tačaka.
Iako je gospodin Topalović predložio promenu naziva ovog razdela, mi smo hteli da skrenemo pažnju Vladi Republike Srbije da ako postoji potreba da se pomogne tom kraju da se finansira nešto što je društvena delatnost, infrastruktura, opremanje itd., onda bi to bilo najbolje da se finansira preko fonda. Vi ste odgovorili da veći značaj ima uredba o osnivanju službe nego zakon o fondu. Dobro, neka bude tako. Preko finansiranja službe vi vršite transfer sredstava verovatno za opravdane potrebe.
Gospodin Nikolić je podneo amandman i smatram da treba za 300 miliona dinara da se poveća taj razdeo i umesto 300 i nešto miliona da bude 600 i nešto miliona, što odgovara nekom programu odranije, što odgovara jednom trendu koji godinama ide.
Vi ste taj amandman odbili sa obrazloženjem da pravno-tehnički nije dobro napisan, jer 300 miliona se obezbeđuje na nekoj poziciji koja je "sveta krava", a ta pozicija je u razdelu Ministarstvu finansija i Ministarstvo finansija ne dozvoljava da se njihove ekonomske klasifikacije diraju bilo kojim amandmanom.
Sada da se vratimo na ovu centralnu stvar. Verovatno postoje potrebe za tim sredstvima i mnogo većom količinom sredstava. Pošto je sada postala prosto neka moda ovde, sever, jug, istok, zapad, neka deoba, moram da vam skrenem pažnju samo na jednu činjenicu – da je država jedna velika porodica. Ako je u četvoročlanoj porodici, gde su otac, majka i dva deteta, pa oba deteta rade, nenormalno da onome ko ima najmanja primanja, pa ne može da živi od tih para, drugi pomažu, koji imaju više u kući, onda tu formulu primenite i na državu.
Država ne može da se razmatra u pogledu finansija segmentirano, obaška, pojedinačno. Svi vi koji insistirate na tom pojedinačnom pogledu na sredstva u suštini ne znate definiciju države. Vi ne znate da je država Republika Srbija garant ostvarivanja svih ljudskih prava na svojoj celokupnoj teritoriji. Na celokupnoj teritoriji Republike Srbije mora da se obezbedi zdravstvo. Ko je garant – Republika Srbija. Sada oni koji amandmanima povlače za svoj kraj, za svoju ulicu, neka razmisle šta će biti sutra kada im eventualno udari neka nepogoda pa im ulica više nije tako bogata. Onda će da vape za neku solidarnost sa strane. Neko treba onda da ih podseća - kako ste se ponašali kada ste imali. Nacionalna solidarnost, ako mogu da upotrebim taj izraz, mora da prožima budžet Republike Srbije.
Vi ste sada izmislili i ministra koji će da vodi računa o regionalnom razvoju, ministra čudo od čoveka. Samo da vas podsetim da je to onaj sa crnom kapicom, čarapom, što je obijao Narodnu banku Jugoslavije, upao je unutra, zapisnici postoje, postoje i izjave, i krivična prijava postoji i tužilac ne sme da ga goni, ne sme Mlađana Dinkića da goni. To su sve činjenice.
Sada bih ja pomogao ministru finansija gde da obezbedi tih 300 miliona a da ne poremeti strukturu budžeta. Evo, gospodine Cvetkoviću, da krenemo na neke pozicije. Ja bih vam preporučio da pogledate, recimo, sve pozicije gde su usluge po ugovoru, da vidite koliko se tu bez veze koriste sredstva.
Evo, Kabinet predsednika Vlade, gde su usluge po ugovoru 21 milion. Moram da pohvalim, jer je to jedan od retkih razdela gde piše za šta su planirana sredstva. To su sredstva planirana za savetnika predsednika Vlade. Kod Kabineta potpredsednika Vlade takođe postoje usluge po ugovoru u iznosu od 7 miliona dinara, međutim u obrazloženju nema nijednog slova čemu je to namenjeno.
Molim vas, sada obratite pažnju šta nam sledi u toku ove, možda sledeće, a možda i Đekna. Generalni sekretarijat Vlade, podgrupa 3.3, kaže se ovako: usluge po ugovoru, 32 miliona dinara. Dali su obrazloženje. Znate šta piše u obrazloženju – izrada novog građanskog zakonika; 32 miliona dinara će da košta izrada novog građanskog zakonika. Ako je u pitanju neka kodifikacija, to podržavam. Moram da vam kažem, na bazi naučnih radova profesora, asistenata, samo da uzmete jedan pravni fakultet u Srbiji ili da uzmete ovaj naš Institut za uporedno pravo, tvrdim da u roku od dva meseca šestorica ima da sednu i da napišu vrlo dobar nacrt jednog takvog zakona. Koliko će to da košta? Neka bude 150 hiljada dinara.
Zašto ovo pričam? Zato što ni prošle ni pretprošle godine nisam dobio odgovor niti obaveštenje, jer sam tražio da mi se odgovori koliko je sredstava potrošeno za Hibera, Gašu Kneževića i ove tekstopisce. Samo bih vas podsetio ko je Gašo Knežević. To je onaj kojem u rešenju piše da je primenio nacrt zakona koji još nije donet. Znači, tako je napisao čovek u svom rešenju, u obrazloženju - na osnovu nacrta zakona koji još nije donet ja sam odlučio. Taj uči decu na Pravnom fakultetu. Da vam ne pričam o Liliću itd.
Tih 35 miliona je potpuno nepotrebno da se da. Znači, to već postoji, ali verovatno tu postoje neki dogovori, kao što postoje dogovori sa listom "Ekonomist". Zamislite, pojavio se kao ekonomski stručnjak u listu "Ekonomist" Miša Brkić. To je onaj dopisnik "Glasa Amerike". On se u ekonomiju razume samo kada je u pitanju porodica Milošević, jer je ceo život posvetio Marku Miloševiću. On je najbolji biograf Marka Miloševića. On piše za list "Ekonomist", on ekonomski ekspert, on ekonomski stručnjak! Naravno, plate se tekstovi, naruče se, formira se javno mnjenje na taj način, da bi dalo podršku ovima koji rade na ovaj način.
Gde još možete da nađete pare, vezano za ovaj problem opština na jugu Srbije, kako se to kaže, a Preševska dolina nigde ne postoji, ali ajde de. Imate Kancelariju za saradnju sa medijima, 27 zaposlenih, a usluge po ugovoru 23,7 miliona dinara. Tih 23,7 miliona dinara ne morate uopšte da plaćate, nego samo lupite rukom o sto i Tijanić ima da objavljuje sve moguće informacije koje su potrebne Vladi, pošto je Vladi stalo da se obavesti javnost. Evo, to vam tvrdim odmah.
On je toliko zaplašen zbog ovoga što svakog meseca milion dinara sam deli novinarima, pa miljenice dobijaju po 200, pa po 300, a onaj veterinarski tehničar što vodi Jutarnji program mesečno troši po 100 hiljada samo za frizuru. To se sve plaća, da, da, iz TV pretplate. Ne znam, tamo vodi Jutarnji program, bio je na B92, ne znam kako se zove, valjda Srđan. Vama je verovatno to smešno jer mislite da to nije tako, ali proverite.
Evo, na zahtev poslanika Demokratske stranke ja tražim obaveštenje o tome što sam sada prokomentarisao. Neka se Tijanić izjasni i neka napiše da li je tačno, koliko košta šminka, koliko košta drugo. Može u okviru tog objašnjenja da da podatke o tome kako je to moguće da naša televizija kupuje emisije konkurentskih produkcijskih kuća Srđana Šapera i drugih.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Mora po zakonu.)
Dobro, kad mora. Idemo dalje. Možete da ukinete sredstva na nekim pozicijama koje se zovu "Tomson". Da, baš želim da promovišem novi naziv za neke pozicije. Recimo, Kancelarija za saradnju sa Haškim tribunalom, to je "Tomson" pozicija. Zašto? Oni što rade i Tomson što peva u Hrvatskoj, to je isto i nema nikakve razlike. Možete da smanjite kod ovog specijalnog tužioca za ratne zločine, i to je "Tomson" tužilaštvo.
Gospodine predsedavajući, ja bih vas zamolio da potražite obaveštenje i objašnjenje od gospodina Koštunice. Mi smo imali priliku ovih dana da čujemo da je specijalni tužilac za ratne zločine zaključio neki sporazum sa svojim kolegama iz neposrednog okruženja. To je već međunarodni element. Da li to podleže ratifikaciji u Narodnoj skupštini ili ne podleže?
Pre neki dan sam primetio, tako je televizija objavila, da je direktor policije zaključio takođe neki ugovor sa kolegama iz neposrednog okruženja. Da li i to ima taj međunarodni element, pa podleže ratifikaciji u Narodnoj skupštini ili svaki činovnik u ovoj vladi može da pravi međunarodne ugovore i međunarodne sporazume sa kim mu padne na pamet da treba da se prave neki ugovori? Kao što vidite, ima puno potrebe da se daju obaveštenja i objašnjenja.
Ministre, idemo dalje, gde biste još mogli da obezbedite sredstva. Recimo, usluge po ugovoru za Službu za upravljanje kadrovima – to je 33,5 miliona dinara. Ja mislim da sam u ovih pet-šest stavki koje sam prokomentarisao pronašao preko 100 miliona dinara koje slobodno možete da uključite u ovu poziciju, ovo što je gospodin Nikolić obuhvatio amandmanom. To je podgrupa 3.9 - Služba Koordinacionog tela Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Vaše slepo odbijanje ova dva amandmana koja se tiču ove podgrupe dovodi nas do nekih zaključaka. Ako vi ne želite da prihvatite ovaj amandman, znači da ste vi možda otpisali tu teritoriju pa kažete – nema potrebe da bacamo pare, to će ionako da bude tuđe.
Sada kada smo čuli da je tu potrebno ispraviti nešto što je bila selektivnost u prošlosti, možda bi značajan deo ovih sredstava, na čije povećanje se odnosi ovaj amandman, mogao biti usmeren i onim selima, zaseocima gde žive Srbi. Vi ne prihvatate ovaj amandman i kakav je zaključak, na šta nas navodite? Zašto?
Nikolićev amandman ste odbili, odnosno dali ste mišljenje da ga ne prihvatate samo zbog pravno-tehničkih stvari, znači ne postoji suštinski razlog odbijanja, neprihvatanja, nego pravno-tehnički. Kako je on mogao da se drzne i da 300 miliona uzme kod Ministarstva finansija i da prebaci ovamo? Eto, to je vaša ljutnja.
Vi morate da znate, jer iza svakog broja se krije politika, dela, rad, i šta vi nameravate, kako nameravate, da li to može efikasnije, da li mora da bude ovako skupo, da li može jeftinije, ali vi ćutite, ne želite da pričate o tome. Računate, hajde ova radikalska baraža će da prođe, puj pike i sve će da se zaboravi, tu će biti onda "Ekonomist", "Blic", "Pres", terajte sve vaše medije, a odmah će da izmisle neku novu temu, poslanik ujeo kuče, da se ne priča o budžetu, i ova diskusija se toliko minimizira da se što pre zaboravi. Dakle, da građani kažu – šta da radimo, ne možemo, oni su vlast i njih Evropa hoće. Ja sada samo podsećam na ono što je bilo, dobro pamtim, videćete u nastavku ove sednice.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeli 3, 12, 18, 26. i 27. amandman je podneo narodni poslanik Ninoslav Dimitrijević.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman moguć, a Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Ninoslav Dimitrijević.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, žao mi je što se Vlada odrekla rekonstrukcije jednog dela puta (a odnosi se samo na kilometar), koji za budžet Republike Srbije sigurno ne predstavlja ništa, ali bi Srbiji značio mnogo.
Naime, radi se o kompleksu Vratne, koji se sastoji iz kanjona reke Vratne, a Srbija je prepoznatljiva u svetu po tom kanjonu reke Vratne, po manastiru i po prirodnom rezervatu sa nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta. Ono što je najspecifičnije za Srbiju jeste upravo kanjon reke Vratne sa tri kamene prerasti. Radi se o jednom svetskom fenomenu, jer su sve tri kamene prerasti različitog porekla i načina postanka. Zainteresovane su mnoge naučne ekspedicije iz celog sveta, a i prošle godine smo imali jednu naučnu ekspediciju iz Engleske koja je došla da proučava ovaj prirodno retki fenomen. Evo kako izgleda jedna kamena prerast; to je, inače, najveća kamena prerast na teritoriji bivše Jugoslavije i jedna od najvećih u svetu.
Žao nam je što se neće omogućiti da mnoge naučne ekspedicije, mnogo planinarska društva dođu, mnoge turističke ture specijalno dođu i obiđu ove kamene prerasti, a da ih planinarsko društvo ne odvede čak i do treće kamene prerasti do koje se mora hodati nekoliko sati ili koritom reke Vratne ili suvozemnim putem koji smo trasirali.
Takođe mi je žao što se Vlada odrekla još jedne manifestacije, a ona se zove "Mokranjčevi dani".
To je muzički festival koji ima 42-godišnju tradiciju, a inače je dobio ime po značajnom kompozitoru, ne samo kompozitoru, nego i dirigentu i horovođi svetskog renomea, a to je Stevan Stojanović Mokranjac, koji je svojevremeno sa svojih 15 rukoveti i sa Prvim beogradskim pevačkim društvom, predratnim, obilazio Evropu i prezentovao Evropi dostignuća horske srpske muzike sa etničkim i duhovnim komponentama.
Danas ovo radi Darinka Matić-Marović sa svojim horom "Obilić", sa svojim horom "Kolegijum muzikum", koja pronosi svetom slavu Stevana Stojanovića Mokranjca.
Mogu vam reći da su najveći umovi Srbije dolazili i bili učesnici "Mokranjčevih dana", a od njih mogu da pomenem Mladena Jagušta, Vidu Ognjenović, Darinku Matić-Marović, Zorana Hristića, a izvinjavam se i mnogim drugim koje nisam pomenuo, dakle, oni su isto tako bili gosti na ovim "Mokranjčevim danima".
Ono što je karakteristično, to je učešće horova ne samo lokalnih, duhovnog hora Crkve Svete Trojice i gradskog hora, već i horova iz svih bivših republika Jugoslavije i horova iz Bugarske, Rumunije i Rusije.
Samo da vas podsetim još jednom da ime Stevan Stojanović Mokranjac u svetu svetske horske muzike znači isto koliko Nikola Tesla u svetu tehnike.
Treći deo amandmana odnosio bi se na jedan veliki problem koji zdravstvo u Negotinu ima, ne samo u Negotinu, već zdravstvo u celoj Srbiji, u manjim opštinama takođe.
Naime, radi se o popisu iz 2002. godine gde je oko 43.500 stanovnika registrovano u opštini Negotin i na osnovu najnovijeg plana mreže koji je projektovan za zdravstvo, mi smo dobili određeni broj lekara, sestara i drugog pomoćnog medicinskog osoblja, koje nažalost nije dovoljno da obavlja kvalitetno svoj rad.
Naime, radi se o popisu iz 1991. godine, komparacije radi, koji je uočio negde 50.000 stanovnika opštine Negotin, a sada, ponavljam, 43.500 je znak da se stanovništvo nije izgubilo, ali da se praktično radi o 14.000 stanovnika koji se nalaze na privremenom i povremenom radu u inostranstvu.
Šta je problem? Problem je u tome što svih ovih 14.000 stanovnika takođe, koji su na povremenom radu u inostranstvu (jer u inostranstvu nemaju stalno zaposlenje, odlaze samo povremeno i rade sezonske poslove), svoje zdravstvene usluge ostvaruju u zdravstvenom centru Negotin.
Cilj ovog amandmana je bio da se praktično u odnosu na ovih 14.000 stanovnika poveća broj zdravstvenih radnika, jer sa najnovijom mrežom zdravstva – a to je u vezi sa ovim budžetom i žao mi je što je procenat izdvajanja iz budžeta Republike Srbije za budžet zdravstva sve manji i da je poslednjih šest godina najmanji – praktično se dovodi u pitanje ne samo kvalitet već i obim zdravstvenih usluga koje mogu zdravstveni centri u tako malim mestima pružiti svojim osiguranicima.
U eri kampanje o pravima pacijenata koju Ministarstvo zdravlja sprovodi, smatram da to nije adekvatno onome što u stvari zakonom rade, a to je redukcija mreže. Postavlja se jedno ozbiljno pitanje ne samo kvaliteta, već i obima usluga, što za narod znači da li ćemo uspeti da pružimo sve one zdravstvene usluge, da izvedemo sve one operacije, da lečimo sve one bolesti koje su inače predviđene da se rade i da se leče u zdravstvenim centrima, pa i u negotinskom zdravstvenom centru.
Smatramo da je nepravedna hajka na zdravstvene radnike koja se vodi ovih dana, ovih godina. Sa druge strane, zdravstvenim radnicima se onemogućava upravo u budžetu Republike Srbije uloženim sredstvima da svoj posao rade onako kako bi trebalo da rade, a na kraju, položili su i zakletvu da će raditi na takav način.
Pitam se da li će biti dovoljno kapaciteta, da li će biti dovoljno prostora da se u hitnom slučaju pruži usluga. Ne daj bože, može da se dogodi i neka nesreća (svedoci smo dešavanja nesreća, kao što su npr. železničke nesreće i slične) i da li će biti, na kraju krajeva, i po zakonu da jedno odeljenje, kao što je operativno odeljenje u zdravstvenom centru, ostane, koje ima jedinicu postoperativne intenzivne nege, da li će biti dovoljno da jedna sestra pokrije one svoje obaveze i u poslovima intenzivne nege i na odeljenju?
Ja vam kažem da ćemo doći u situaciju da će se postaviti pitanje da li treba raditi nakaradno ili ne treba raditi. Pitam se ko će pružiti takve usluge našim osiguranicima iz naše opštine ukoliko mi budemo prestali da radimo, ukoliko budemo onemogućeni da radimo onako kako treba da se radi. Ne samo da se radi o redukciji zdravstvenog medicinskog kadra, već se radi o redukciji broja postelja. Mogu vam reći da će Zdravstveni centar Negotin izgubiti 50 postelja po najnovijoj uredbi. Nigde nisam video u budžetu gde se povećava broj postelja koji će amortizovati smanjenje broja postelja u zdravstvenim centrima ovakvih malih opština. Da li će se ponovo čekati na operaciju, kao što se to radilo u doba sankcija, po nekoliko nedelja? Gde ćemo slati, gde ćemo primati hitne slučajeve, ko će im pružati usluge, to ostaje veliko pitanje.
Ono što dalje nije dobro, a što se takođe vidi iz budžeta, to je centralizacija zdravstva, centralizacija zdravstvenih usluga.
Molim vas, u budžetu jasno piše da će ogromna sredstva da se ulože u velike zdravstvene kuće, i to tako treba. To su referentne kuće koje i edukuju nas lekare iz manjih mesta. Ali, ne smemo zaboraviti i na manja mesta i na manje domove zdravlja i na bolnice. Ne samo da se radi o ulaganjima u opremu, radi se o tome da su ulaganja praktično nebitna, ulaže se, na primer, u fasade, ulaže se u zamenu prozora, na kraju krajeva gde je i sam tok novca veoma sumnjiv, ali se ne ulaže u opremu.
Mogu da vam kažem da je za Zdravstveni centar Negotin deset godina opština sprovodila samodoprinos, jer je mnogo malo opreme nabavilo Ministarstvo zdravlja a mnogo više je nabavljeno sredstvima samodoprinosa. Vi znate odlično šta znači samodoprinos, da je samodoprinos socijalistička tekovina, i da ga danas neoliberalni koncept države ne priznaje i ne vidi ga. Kažem vam da je 90% modernih sredstava, moderne opreme nabavljeno upravo iz ovog samodoprinosa.
Dalje, u budžetu se kaže - zaposliće se 1000 zdravstvenih radnika, ali gde? Takođe u velike kuće. Mi imamo sada jedan veliki paradoks u zdravstvu da velike kuće zapošljavaju, a male kuće gube radna mesta, gube broj lekara, gube broj sestara.
Takođe, još jedna velika nelogičnost jeste i smanjen obim specijalizacija. Praktično danas u Srbiji u manjim mestima nema novih specijalizacija, sve specijalizacije su planirane za velike kuće. Takođe se slažem da velike kuće moraju biti referentne, moraju imati dovoljan broj specijalista, dovoljan broj kadra, ali se ne smeju zaboraviti male kuće. Nažalost, mi ostajemo bez mnogo, mnogo profila specijalista, ostajemo bez specijalista nuklearne medicine, bez dijabetologa, bez nutricioniste itd. Da ne nabrajam sve za šta će biti uskraćena manja mesta.
Ono što dalje, nažalost, sledi po ovom budžetu, koji je uložio svega 20% od planiranih sredstava u Fond zdravstvenog osiguranja, jeste značajna redukcija lekova koja će se desiti u bolničkim ustanovama. U bolnicama će biti doveden u pitanje dovoljan broj antibiotika u odeljenjima u operativnim granama, pa i dovoljna količina lekova u drugim medicinskim disciplinama. Zatim, postaviće se pitanje medicinskog materijala, sanitetskog materijala. Da li ćemo mi ponovo kupovati gazu? Da li ćemo mi ponovo kupovati špriceve i igle kao u doba najžešćih sankcija? To su ozbiljne stvari koje treba da se razmotre kada se kreira budžet.
Ono što se još dovodi u pitanje je citostatika. Mi znamo danas da imamo citostatika koje su na pozitivnim i negativnim listama. Šta će biti sa citostaticima koji su na pozitivnim listama, s obzirom na povećan trend malignih oboljenja koje doživljavamo svakog dana u Srbiji?
Takođe, pitanje veštačkih kukova i druge opreme tog karaktera; znamo da ljudi godinama čekaju za veštački kuk, a sada, po ovom budžetu, veliko je pitanje da li će i doživeti da dobiju veštački kuk.
Ono sa čime se takođe zdravstvo suočava jeste i sistem dežurstava. Mogu da vam kažem da je sistem dežurstava takođe predviđen da se plati iz budžeta i tako kreiran da to može da se ostvari samo u velikim kućama, a da u malim kućama nema dovoljno kadrova, nema dovoljno lekara koji će sprovesti ovakav sistem dežurstava po važećem Zakonu o radu i po važećem Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Doći ćemo u priliku, kao nekada, da urolog dežura umesto ušnog ili očnog itd.
Na kraju krajeva, ja vidim jedan neoliberalni koncept zdravstva koji me navodi na to da pomislim da je profit iznad interesa pacijenta, kao i da se pacijent usmerava ka privatnoj praksi.
Što se tiče privatne prakse, čast izuzecima u velikim gradovima u određenim naučnim medicinskim disciplinama, koji zaista ne mogu da se finansiraju iz budžeta Republike, ali privatno zdravstvo se u manjim mestima zloupotrebljava.
Pacijent je u malim mestima često izložen hiperdijagnostici, odnosno, da za narod bude jasnije, onim dijagnostičkim metodama koje donose novac i prihod privatnoj ordinaciji, a koje čak i ne bi možda morale da se urade. Pitanje je i stručne kontrole, ne sećam se da je u nekoj privatnoj ordinaciji bila neka stručna kontrola.
Ali, činjenica je da u budžetu nisam video ni stavku za finansiranje privatnog zdravstva, stavku za davanje kredita, stavku da i privatnik sklopi ugovor sa Fondom. Molim lepo, onaj ko dobije kredit biće milosrdniji i objektivniji prema pacijentu. Onaj ko ne dobije kredit, koji sam mora da se snađe, njegov odnos prema pacijentu će biti drugačiji.
Na kraju krajeva, čuo sam u nekoliko navrata da će plate zdravstvenih radnika biti povećane, ali je pitanje da li će i takve plate biti dovoljne da zadovolje standard radnika? Da li će biti dovoljne da zadovolje povećan obim posla sa smanjenim brojem kadrova?
I, na kraju krajeva, ipak bih rekao - da li je dovoljno za lekara opšte prakse 40.000? Da li je dovoljno za lekara specijalistu 50.000 - 70.000, ako se zna činjenica da su studije pet godina, da je specijalizacija još pet godina? Da li je dovoljno za sestru 20.000 za takav posao koji radi?
Sve bi to bilo ispravnije da Vlada hoće da prizna sindikat lekara i farmaceuta, za koji danas smatra da je nereprezentativan, a ja vam kažem da se jedino sa sindikatom lekara i farmaceuta može pregovarati u cilju rešavanja ovih problema. Hvala lepo.