Gospodine predsedniče, gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, ovo pitanje je veoma značajno i govori samo o onome kakav je prilaz i način razmišljanja kada govorimo o takvoj jednoj bitnoj suštinskoj stvari. Samo polazište da treba osloboditi od poreza na dodatu vrednost jedan deo naše populacije ili jedan sloj ljudi koji uzgaja decu govori o načinu razmišljanja onih koji su u vlasti. Jedan pozitivan prilaz toj stvari govorio bi, zapravo, da se razmišlja suštinski o budućnosti ove zemlje. Međutim, naravno toga nema.
Dakle, samo bih rekao jednu stvar koju smo čuli ovde, gospodine ministre od vas, da se pomeranje ili usvajanje ovakvih amandmana, veoma važnih, ne uklapa u ono što je fiskalni kapacitet već usvojenog Zakona o budžetu, što govori o tome da smo mi onda promašili redosled razmatranja svega ovoga.
Zapravo, onda je trebalo raspravljati o zakonima, odnosno amandmanima koji podupiru Zakon o budžetu, a sada se postavlja pitanje uopšte koja je svrha razmatranja ovih amandmana ako oni ne mogu da se promene, odnosno ne može da se usvoje u ovakvoj jednoj formi jer to ne dozvoljava fiskalni kapacitet već usvojenog zakona. Taj redosled razmatranja je trebalo drugačije da se postavi, što je svakako bio posao i predlagača ali i predsednika Skupštine.
(Predsednik: Vreme.)
Još samo na kraju da dodam, nepreciznost amandmana govori protiv toga da ga treba usvajati, ali zašto onda postoje podzakonski akti koje može Vlada da donese kao što su uredbe, normativi, zaključci itd.
Prema tome, sve se može uraditi ako se želi ono što je potrebno. Samo da završim, mogao sam da koristim i Poslovnik.
Mislim da nije korektno ovde od strane vladajuće koalicije, odnosno nekih poslanika da se govori o opstrukciji, o demagogiji, o anahronoj priči kada je reč o ovakvim amandmanima koji se tiču dece, koji se tiču budućnosti Srbije, jer to zapravo govori o njima ako na takav način protivureče.
Kada su socijalisti bili na vlasti u industrijskoj zoni u Požarevcu je bilo 5.000 ljudi koji su svakog jutra išli na posao i 5.000 ljudi koji su se vraćali sa posla, a danas ih ima oko 500 za vreme te, nazovidemokratske vlasti, o kojoj je govorio gospodin Matić iz DSS. Zahvaljujem.
