Za poslaničku grupu SRS je ostalo još dva minuta. Izvolite, predlagač amandmana. Narodni poslanik Milorad Buha. Imate pravo na repliku.
Na repliku ima pravo ovlašćeni predlagač, odnosno predstavnik SRS-a i ima pravo Jorgovanka Tabaković koja je bila spomenuta. To je pravo na repliku.

Po Poslovniku član 104. Gospodin Vlahović je podebelo u sukobu interesa.
Prva stvar, ovde je govorio u prvom nastupu šest minuta, a posle toga četiri minuta. To je besplatna reklama za sva preduzeća i agencije u kojima je on suvlasnik ili vlasnik. On je zloupotrebio vreme DS. Vi iz DS-a dobro razmislite kome dajete prostor da zloupotrebi ovu govornicu i da se besplatno reklamira. Ono što je uložio kao ulogu u ovaj dobrovoljni penzioni fond od 10.000 evra, verovatno je manja vrednost u odnosu na samoreklamiranje od ovih 10 minuta. Svi zajedno da razmislimo kome mi dozvoljavamo da govori ovde. Kada kažemo povrede i sukob interesa, ovo je debeli sukob interesa.

Izvolite, o amandmanu.

Gospodine ministre, o amandmanu, šta vas je rukovodilo time da povećate cenzus? Može da se da jedan prostor. Prvo me zanima ko vas je izlobirao za takvu vašu odluku, jer znate da u ovu kategoriju ljudi najčešće spadaju pored advokata i stomatologa i raznorazne agencije.
Evo jedan primer. Lokalna samouprava, recimo, konkretno za Grad Beograd, za svaki sekretarijat kada se obratite kao preduzetnik ili kao pravno lice za neku dozvolu, upute vas na neku agenciju koja će vam uraditi elaborat. Takvih agencija ima more.
Daću vam još primer iz vremena vladavine Gradom Beogradom SPO-a i DS-a, DSS-a tzv. celog demokratskog bloka. Da biste dobili saglasnost da postoji u toj ulici saobraćajni znak, Sekretarijat za saobraćaj vas uputi na svoju agenciju "Jugino stin", koja vam je u to vreme uzimala 2.000 maraka, sada je to 2.000 evra. Zašto niste ovim amandmanom predvideli da taj cenzus bude predviđen samo za proizvodne organizacije, za male radionice i zanatlije?
Ovo obrazloženje zemlje EU, mislite da nam deluje fascinantno. Uopšte. U tim zemljama postoje jake esnafske organizacije i komore advokata, raznih tih agencija, koje mogu da izlobiraju vrlo uspešno zakon, a vi to sada radite na osnovu pojedinaca.

        Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Amjad Migati.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, a Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Amjad Migati.

Ovaj amandman logično je povezan sa prethodnim amandmanom. Mi u SRS smo iznenađeni zašto ste povećali cenzus za plaćanje PDV-a, jer, podsećam vas da ste ranije, odnosno gospodin Dinkić dok je bio ministar, rekao je da će, čak, taksisti, na primer, na pijaci, na buvljaku da uđu u sistem PDV-a. Mi zaista želimo da sve bude otvoreno, jasno i glasno.

Zašto? Zato što sa tim kada uvećavamo broj koji je u sistemu PDV-a, onda ima mogućnosti da sam procenat PDV-a smanjimo sa 18% na 14%. Što više korisnika, što više plaćaju taj sistem, to više država ima para.

Međutim, vi ovde stvarate prostor za neka čudna preduzeće, kao, da sistem PDV poboljšamo. Neverovatno da advokati, kada znamo da su njihove usluge veoma visoke, taksisti da uđu u sistem PDV-a, kada ne mogu da se uporede sa advokatima. Zato ne bi bilo dobro da tu povećavamo taj prag.

Treba da se trudimo da sve zajedno da sve ulazi u sistem PDV-a, sve da bude jasno, glasno, čisto. Tako bi moglo, taj procenat da se smanji. Sistem poreza koji je na dobitku, treba onda tu aktivirati kada se smanji sistem PDV-a.

To je logično, a ne ovo što ste rekli. Stalno kažete da hoćete da sve bude transparentno, nećete kriminal, korupciju.

Međutim, ovde otvarate prostor, neću da ulazim u to, da li je to slučajno ili namerno, za takve korupcije, za takvo izbegavanje da se plati PDV.

Ljudi koje obuhvatate paušalom znate da godišnje veoma dobro zarađuju, a ne samo dva miliona ili četiri miliona, mnogo više od toga, ali opet će da pokazuju da je samo tri ili četiri. To je jedno.

Drugo, gospodin Dinkić svojevremeno kada je obrazlagao zašto treba i taksisti da plate PDV, rekao je da ne mogu biti izuzeti od ostalih, svi moraju pred zakonom da budu jednaki.

Kako objašnjavate ovo sa članom 21. Ustava? Ova grupa ljudi koji zarade do četiri miliona godišnje ne moraju da uđu u taj sistem. Šta na primer sa onim koji ima malu prodavnicu, koji ima promet manji od četiri miliona godišnje, mora da bude u sistemu PDV.

Stvarno nešto nije logično, svi su jednaki pred zakonom. Prema tome, bilo bi dobro da još jednom razmislite o tome, da vratite na prvobitno, dva miliona, da bi kasnije čak i tu izbacili i sistem paušala, uopšte ne bi postojao u poreskom sistemu.

(Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)        Narodni poslanik Milorad Buha podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 28. doda član 28a.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, smisao mog amandmana je da posebno razmotrimo odgovornost poreske administracije, koja je u obavezi da obavi vrlo ozbiljan zadatak koji se odnosi na ubiranje poreza na dodatu vrednost.
Mi smo budžetom predvideli, budžet je usvojen pre nekoliko dana, da će se po tom osnovu iz sredstava fizičkih lica i pravnih lica sabrati ukupno 270 milijardi dinara, što predstavlja oko 46% budžeta ili 3.300.000.000 evra, što u svakom slučaju predstavlja vrlo ozbiljan, obuhvatan, zadatak koji ima poreska administracija.
Mi u Zakonu o porezu na dodatu vrednost nemamo sankcije za administraciju koja to sprovodi. Smisao mog amandmana je da se ugrade kaznene odredbe za administraciju koja često nesavesno, a nekada i uz volju izvršava, odnosno ne izvršava kako ovaj zakon tako i druge zakone. U tom pravcu je smisao mog amandmana da se na određen način ugrade određene kaznene sankcije za prekršaje i privredne prestupe koje administracija čini u postupku naplate poreza na dodatu vrednost.
Međutim, moramo ukazati na brojne propuste te administracije koja ima dvostruki sistem, dvostruke aršine u naplati poreza.
Posebno za ona privredna društva i preduzeća koja predstavljaju preduzeća koja su pod posebnom političkom zaštitom nekih političkih grupacija, posebno grupacija na vlasti, koje u nekim situacijama znaju da zaštite krupne ribe i usmere, a posebno to rade preko inspekcijskih organa, pažnju inspekcijskih organa na manja preduzeća, na srednja i manja preduzeća i onda kažnjavamo umesto krupnih riba, velikih preduzeća, koji su najizdašniji uplatioci poreza na dodatu vrednost, a zakačimo ona preduzeća koja su pogrešila ili u proceduri ili u obračunu, a efekti štetnog uticaja ovih malih i srednjih preduzeća su daleko manji nego kada bi se izvršila prava kontrola i kada bi veliki platili određene svote poreza.
Kada govorimo o odgovornosti i uticaju moramo reći, a ja ću u okviru svog amandmana i navesti, da moramo imati i uzeti u obzir određena iskustva Evropske unije. Ovde je ministar na raspravi oko budžeta rekao, ali je rekao samo suženi okvir poreza na dodatu vrednost u državama Evropske unije. Kada smo govorili o stopama, posebno opštoj stopi od 18% kod nas, spomenuo je samo one države u Evropskoj uniji koje imaju veće stope od slučaja kod nas, odnosno 18%. Moramo zbog javnosti reći da u Evropskoj uniji u harmonizaciji sistema obračuna poreza na dodatu vrednost imamo države koje su samostalne u svojoj fiskalnoj politici, koje imaju manju stopu i to stopu od 15%. Spomenućemo države, to su Luksemburg i Kipar. Imamo 16% u Španiji i Nemačkoj. Moramo to zbog javnosti ukazati, da postoje i druga pravila.
Kod posebne stope, odnosno snižene stope, sve direktive Evropske unije išle su od 1977. godine u pravcu ujednačavanja i harmonizacije poreskih stopa, a posebno kod sniženog nivoa poreskih stopa i okvira na proizvode na koje se odnose te stope, pa su sve direktive tražile ujednačavanje i harmonizaciju u odnosima od pet do devet, a sada ću vam reći kako to primenjuju države u Evropskoj uniji.
Imamo Slovačku koja nema posebnu stopu, odnosno smanjenu stopu. Imamo Dansku koja takođe nema poresku stopu.
Imamo Luksemburg koji takođe nema poresku stopu, a imamo Irsku koja ima 13,5% sniženu stopu i 21% opštu stopu. Bez obzira na svu zakonsku regulativu Evropske unije, na određene pritiske, države Evropske unije, manje i veće, samostalno vode fiskalnu politiku.
Ovo govorim samo iz jednog aspekta, što mi slepo izvršavamo naloge Evropske unije, MMF-a, Svetske banke i svi koji prođu našu državu zadaju domaći zadatak i mi to slepo izvršavamo.
Pozivam ministra, da se u okviru mog amandmana, a posebno u okviru amandmana SRS, dobro razmisli, da pronađe najbolje rešenje. Mi srpski radikali smo konstruktivni u smislu pronalaženja rešenja.
Nemojte gledati na to stranački, ozbiljno pristupite razmatranju naših amandmana i sigurno ćete doći do dobrih rešenja.

 Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, smisao amandmana koji je podneo narodni poslanik, gospodin Buha, jeste u tome da i oni koji dolaze kod privatnih subjekata i određuju cenu PDV-a imaju takođe odgovornost, da postoji odgovornost i od onih, odnosno kod onih službi iz administracije dolaziti. I, naravno, ovaj amandman treba podržati.
Međutim, ja sam se javio i naravno ovaj amandman treba podržati, zbog nečeg drugog. Dobio sam dva odgovora na poslanička pitanja koja sam postavio u jednom od prethodnih zasedanja.
Odgovor na poslaničko pitanje koji mi je dostavljen od strane MUP-a, gospodina Jočića, kaže: ''Obaveštavamo Vas da su policijski službenici MUP-a Republike Srbije podneli su krivičnu prijavu Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, protiv vlasnika i odgovornog lica preduzeća "Trizon", gospodina Trifunovića Zorana i samostalnog referenta za izvoz i uslužnu preradu i doradu u komercijalnom sektoru ''Rafinerije nafte'' Novi Sad, Papulin Branislava.''
Te dve ''krivične prijave su podnete na osnovu člana'' itd. i ''navedenim krivičnim prijavama'', odnosno tu ''nije obuhvaćen komercijalni direktor ''Rafinerije'' NIS Novi Sad, niti odgovorno lice u ''Rafineriji'' NIS Novi Sad, sa prezimenom Balać, kako je navedeno u vašem aktu.''
Dame i gospodo narodni poslanici, "Pera Pisar" će biti odgovoran što je "Trizon" za 10 miliona evra oštetio državu, dakle NIS, a samim tim i državu Srbiju. ''Trizon'' je došao na suđenje sa lisicama, izašao je i pustili ga.
Kako je mogao ''Trizon'' iz suda da izađe i da pobegne, ko je odgovoran što se ''Trizon'' sada nalazi u inostranstvu, umesto da se nalazi u zatvoru.
Ko je omogućio ''Trizonu'' da ošteti za 10 miliona evra, a pričali smo već o tome kako je onaj mazut prodavan, a bio je zalog ''Hipo'' banke.
Dame i gospodo narodni poslanici, nisam zadovoljan odgovorom na poslaničko pitanje, jer ja nisam tražio da uhapse "Peru Pisara" i da protiv njega podnesu krivičnu prijavu, nego sam tražio da se utvrdi odgovornost i da se podnese krivična prijava protiv komercijalnog direktora ''Rafinerije'' kao najodgovornijeg čoveka.
Sa druge strane, pitam šta je sa tim krivičnim prijavama, zašto su još uvek na nivou krivičnih prijava, šta je sudstvo i pravosuđe uradilo po tom pitanju?
Dobio sam odgovor Ministarstva za investicije, ministra Velje Ilića, gde mi je odgovorio da u zakonu ne postoji klauzula po kojoj se može uzeti provizija, pa poštujući zakon on nije uzeo proviziju za auto-put Horgoš – Požega.
Podsećam građane Srbije da je od Horgoša do Novog Sada izgrađena polovina puta i da se na tom delu naplaćuje putarina, da je od Beograda do Novog Sada izgrađen kompletan auto-put i da se na tom delu naplaćuje putarina. Da je država Srbija podigla kredit 122 miliona evra za most kod Beške. Ovo mi se, naravno, gospodine predsedniče, ne računa u vreme, da je napravljen ...