Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se gospodinu Džudževiću. Nema onih kojima bih se eventualno obratio da eventualno prihvate jedan smislen amandman, a nije ovde ministar finansija sa saradnicima, ali, svejedno, pokušaću vas da ubedim.
Podneo sam amandman na član 2. izmene i dopune Zakona o akcizama da se član 2. briše zbog toga što smatram da nije dobro, pre svega za poljoprivredne proizvođače u Srbiji, a i po sve građane Srbije, da se ukida akciza na uvozne sokove i sve ono što liči na sokove od voća, vodu, itd.
Neko bi rekao da se ja ovde zalažem da tako i privatizovana srpska preduzeća na jedan poseban način sada ovde ostvaruju svoj profit, jer i tako više od toga srpsko društvo nema nikakvu gotovu korist, i nije baš tako. Ukoliko ne postoji ova akciza na koju ja želim amandmanom da ukinem, onda je potencijalno tržište proizvođača, voća pre svega, u Srbiji ograničeno i dakle manje su konkurentni, a osim toga, dalja liberalizacija uvoza u ovoj oblasti će do potpuno besmislenog dovesti tržište u ovoj oblasti u Srbiji. Mi smo jedna od država u svetu i Evropi koja ima izvanredan potencijal u flaširanju prirodnih voda.
Ukoliko ovaj amandman ne bi bio prihvaćen, to bi značilo da neki francuske ili italijanske nekvalitetne vode mogu da dampinškim cenama ili na drugi način, osvoje tržište Srbije, na stranu to što ćemo mi i naša deca piti nekvalitetnu vodu i na drugoj strani radnici zaposleni u domaćim punionicama i dakle, složiću se sa ovim problemom.
Slučajno neka neko ne pomisli da sam zaboravio na ono što sam govorio pre nekoliko dana. Ja se, naravno, zalažem da oni koji u Srbiji danas flaširaju vodu državi za to plaćaju u formi prirodnog faktora, onoliko koliko se država opredeli. Ali, smatram da ukidanje akciza na ovaj način za nas nije ni ekonomski ni tržišni ni politički izdržljivo.
Naravno, Vlada nije prihvatila predloženi amandman. Odbor za finansije nije se o njemu mogao izjašnjavati, jer na njemu nije bilo kvoruma, a Zakonodavni odbor je dao jednu krajnju formulaciju u vezi sa ovim. Želim da kažem da je naša obaveza da usvajanjem današnjeg zakona i njihovom korekcijom pomognemo u meri u kojoj smo mi kadri i u kojoj sežu naša znanja i ono što mi pretpostavljamo da će se možda dogoditi, da to učinimo upravo na ovakvim amandmanima i ovde u Parlamentu Republike Srbije.
Jer, i odmah da kažem, da je 2000. godine i citiraću izjavu gospodina Stojana Jeftića, sadašnjeg vršioca dužnosti predsednika Privredne komore Srbije, koji je jedno vreme bio i direktor Instituta za primenu nauka u poljoprivredi, a jedno vreme je bio i ministar poljoprivrede u DOS-ovoj Vladi, moram da kažem, ali bez obzira što je on član Demokratske stranke, da o njemu imam najbolje moguće mišljenje (ima i takvih), dakle, on je rekao da je 2000. godine odnos razvijenih i nerazvijenih područja u Srbiji bio 1 prema 17, a danas je to 1 prema 26. Dakle, Srbija mora ovaj trend da zaustavi i zaustaviće ga, između ostalog, tako što će odgovarajućom zakonskom regulativom obezbediti pre svega potencijalni plasman voća, a sada je i ovde o tome reč, i povrća u Srbiji.
Vlada je dala obrazloženje da to nije moguće, zbog toga što je to suprotno članu i famoznim direktivama Evropske unije i što se to kosi sa pristupanjem Srbije CEFT-a sporazumu.
Želim samo da kažem, već smo ovde imali argumentaciju u vezi sa tim i to kod amandmana na porez na dodatu vrednost, to prosto nije tačno. Država koja nema mehanizme da zaštiti svoje tržište od potpune liberalizacije osuđena je da se njena proizvodnja svede na minimalnu, a da njeni građani kupuju evropski bofl, jer nažalost, tako je skoro i danas u Srbiji.
Naravno, ovde nema ministra, još jednom to da kažem, i ja razumem njegovu logiku. Kod arhitekture budžeta on se rukovodi zakonom velikih brojeva i najlakše mu je tamo gde postoji velika potrošnja, da određenim zahvatanjem napuni budžet. On ovde čini suprotno. On ovde uvozne sokove i uvozne prirodne vode oslobađa akciza i na taj način ono nad čim stalno ovde, da kažem, izražava žal i praktično sve nas time dovodi u situaciju da ne verujemo da su oni krajnje ozbiljno i iskreno komponovali ovaj budžet.
U protivnom, već smo imali nekoliko primera za to i naveli smo precizne podatke, da država nije u stanju da uzme pare iz prirodnog faktora kod cementara, kod krečana i evo sada, punionica vode, i da nije u stanju da uzme 35 miliona evra da preregistruje ove tzv. crnogorske automobile i da nije u stanju i čitav niz drugih pitanja da reguliše, a da nema dovoljno sredstava za ove ili one namene.
Podsećam vas, juče je održana sednica Odbora za poljoprivredu i tamo je ponovo konstatovano, kao i na Odboru za finansije, da su sredstva za poljoprivredu 2007. godine manja od onih koja su potrošena u 2006. godini, zbog toga što Ministarstvo nije bilo u stanju da ova sredstva koja su bila balansirana potroše.
To praktično znači da je nas neko slagao, jer ukoliko postoji izvesno opravdanje ili pokušaj da se opravda zašto nisu dodeljeni potrebni krediti seljacima, zašto nije bilo dovoljno sredstava za protivgradnu zaštitu, zašto nije bilo dovoljno sredstava za aparate koji se zovu laktofrizevi u mlekarstvu, a sada vidimo da praktično Ministarstvo finansija nije u stanju ili neće ili ne sme da uzme novac tamo gde ga ima i da ga podeli tamo gde je neophodan.
Veoma je važno da razumemo o čemu ovde govorimo. Želeo bih da citiram jednog ekonomistu koji je rekao, bazirajući se na marketing, da se ženama može prodati skoro sve, a da se deci može prodati sve. Dakle i sokovi i ona oprema o kojoj smo jutros govorili, nažalost, spadaju u ovu kategoriju, pri čemu ja i o ženama i o deci mislim sve najbolje, da neko ne razume pogrešno ovo što govorim. Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije imaju odgovornost da spreče potpunu liberalizaciju srpskog tržišta u ovoj oblasti, da spreče da se dampinškim cenama u ovoj oblasti na potpuno nelojalan način eliminiše konkurencija proizvođača domaćih sokova i sličnih proizvoda u Srbiji. Takođe, da spreči da se na jedan način koji je potpuno neprimeren ostavi srpski seljak bez mogućnosti da svoje voće proda potencijalnom proizvođaču sokova.
Sve druge priče u vezi sa ovim padaju zato što Ministarstvo nije konzistentno, ne uzima novac tamo gde ga ima, a uzima novac tamo gde ne treba.
Još jednom želim da ponovim, ne uzima novac na uvezene sokove i flaširanu vodu, ali zato uzima novac na melni-pelenama, na kašice za bebe, na opremu za bebe, na sve što je neophodno za bebe i malu decu. Mi smo ovde ozbiljni ljudi, dobro razumemo kontekst usvajanja ovog budžeta, razumem Ministarstvo koje je na ovaj način pokušalo da izvesna obrazloženja da, ali moram da kažem da bih iskazao neinteligentan stav ukoliko bih to obrazloženje prihvatio kao konačno i kao zdravo za gotovo.
Ovde se štite izvesni lobiji koji zaista žele da naprave ekspanziju na tržištu Srbije kada su u pitanju voćni sokovi, punjene vode i drugi proizvodi koji su komponente za prirodne sokove.
Imamo odgovornost, kao narodni poslanici, da sprečimo da se ovo dogodi.
Dakle, neka ostane akciza, biće više para u budžetu, neće doći do potpune liberalizacije tržišta u ovoj oblasti i neće se dogoditi da pijemo nekvalitetne vode. Želim da kažem da su dve vode u Srbiji, nije mi to običaj ali ću ovde reći, a da rizikujem da me neko proglasi kao agenta koji reklamira neke vode, dakle, ''Vlasinska rosa'' i ''Voda-voda'' su one vode koje nemaju nikakvu konkurenciju na evropskom tržištu, ni po kvalitetu ni po karakteristikama koje ove dve vode imaju.
Neusvajanjem ove akcize, ove vode neće biti konkurentne. Da li neko ima takav interes?
Mislim da mi imamo odgovornost da ovu pojavu prepoznamo, da je nazovemo pravim imenom i da vas, uvažene koleginice i kolege, zamolim da prihvatite amandman koji je u istovetnom tekstu podneo i kolega iz SRS, da se briše član 2. u pomenutom Zakonu o akcizama, zato što na taj način obezbeđujemo sve ono o čemu sam ja ovde govorio.
Naravno, biće još prilika, razgovaraćemo o tome za tri, četiri meseca ponovo, videćemo da je ovaj budžet tanji nego što se misli i videćemo da polemika koju vodi guverner Narodne banke sa ministrom finansija u vezi sa deficitom u budžetu, koji je ovde pre neki dan usvojen, nije tako neozbiljna priča.
Dugo smo ovde, nas pedesetak, ostale koleginice i kolege su odnedavno, dobro razumemo šta se ovde dešava i voleo bih da na potpuno normalnoj komunikaciji mi međusobno dođemo do najboljih mogućih odluka i rešenja kada su u pitanju budžet i svi zakoni u Srbiji.
Ovako, neko ima obavezu da uradi ovo ili ono, to nije korektno. Vraćam se na ove naše poljoprivrednike. Oni još samo u Srbiji služe da ispeku pogaču i da ponude nekoliko zrna soli kada su izborne kampanje, da dočekaju lidere stranaka, da ih pokažu dve sekunde na TV i kad to prođe, oni više ne postoje.
Oni danas rade na ovoj temperaturi normalne poslove, u toku je žetva, u toku su drugi poslovi, o njima smo dužni da vodimo računa kod svakog zakona, jer ova priča da smo mi spremni na ravnomerni regionalni razvoj pada u vodu kod svakog drugog člana zakona ili izmena i dopuna zakona koji predlažemo.
Oni mogu da izdrže sve ovo o čemu ja govorim samo ukoliko mi imamo razumevanja za ono što oni rade. Ukoliko se to ne bude dogodilo, oni će iščeznuti, danas je u Srbiji 300 hiljada hektara zaparloženog zemljišta. To je nacionalni zločin. To je i politički zločin prema selu i prema hraniocima Srbije. Hvala.

Zahvaljujem kolegi Baraliću. Narodni poslanik Momir Marković, o amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, Podsećam poslanike kojima je ovo drugi ili treći mandat da se sete kada smo upravo ovde, u ovoj sali, usvajali prethodni Zakon o akcizama. Sećate se kolika je borba bila upravo da se oslobode plaćanja akcize uvoznici, a da se akcizom opterete domaći proizvođači. Na kraju, kada je to na jedvite jade prošlo kroz onaj zakon, uvoznički lobiji, prijatelji prijatelja, uglavnom svi malo ''žućkasti'', ali sada se širi krug prijateljstva, pa ih ima sa svih strana, ima ih malo više, konačno pritisnuše Vladu, pa Vlada donese ovakav Predlog zakona pred narodne poslanike.       
Da vas podsetim, član 2. kaže da se akcizom oporezuju sledeći proizvodi: derivati nafte – naravno, jer kroz derivate nafte će se skupiti pare.
Derivati nafte će poskupeti, automatski će poskupeti sve u čiju su proizvodnju uvedeni derivati nafte. Da ne pričam o tome da će prirodni gas, da će tečni gas takođe poskupeti, odnosno akciza će biti obračunata i samim tim cena toga veća, ali o tome ćemo kod amandmana koje su podneli poslanici SRS.
Duvanske prerađevine – jedino još tu možete da uzmete još koji dinar, i to ste, naravno, rešili da oporezujete. Alkoholna pića domaće proizvodnje.
+Sada dolazi tačka 5, kaže, prebrisano u ovom predlogu zakona – uvozni proizvodi, osvežavajuća bezalkoholna pića, sirupi, praškovi za osvežavajuća bezalkoholna pića, voćni sokovi, koncentrisani voćni sokovi i voćni nektar i voćni sokovi u prahu. Zašto ne prihvataju amandman gospodina Baralića, obrazloženje kaže, da se, amandman ne prihvata s obzirom da se ukidanjem akcize na osvežavajuća bezalkoholna pića, sirupe i praškove za osvežavajuća bezalkoholna pića, voćne sokove, koncentrisane voćne sokove i voćni nektar i voćne sokove u prahu iz uvoza, kao grupe proizvoda na koje se plaćala akciza, uvoznici izjednačavaju sa domaćim proizvođačima ovih proizvoda, a domaće zakonodavstvo se usklađuje sa zakonodavstvom EU i pravilima ''sto''.
Dakle, onaj što će cele godine voće negovati, ulagati, brati, pripremati za proizvodnju izjednačava se sa onim ko uvozi. Drugim rečima, oni koji imaju pare, a u ovom slučaju pare imaju samo tajkuni koji su u klubu. Doduše, možda nije ovaj klub ''sto'', u njihovom privatnom klubu, malo ih više ima od stotinu, onih koji su se na ovaj ili onaj način ogrebali o vlast za ovih sedam godina i obogatili.
Njima se omogućava da uvoze ove proizvode. Samim tim se srpska poljoprivreda svodi na prosjački štap i samim tim se proizvođači ovih proizvoda u Srbiji dovode u vrlo neravnopravan položaj. Samim tim se i radnici koji kod tih proizvođača rade i zarađuju parče hleba dovode u neravnopravan položaj i svima se gura ruka u džep, ne bi li se nekoliko tajkuna ''žuto-plave'' koalicije obogatilo.
Smatram da ovaj amandman treba prihvatiti, ali treba prihvatiti i amandman koji će sada doći na red, pa u paketu i ovo da obrišemo.

Zahvaljujem se.
Da li se još neko javlja za reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako treba podržati amandman koji je predložio kolega Rajko Baralić, a sličan amandman ja imam o članu 8. Samo bih se nadovezao na raspravu mojih prethodnika za govornicom. Gospodin Baralić je napravio jednu analizu zaštite, pre svega, neposrednog poljoprivrednog proizvođača, domaćeg proizvođača vode i sokova.
Evo, šta se dešava. Podsetiću vas na jednu paradoksalnu situaciju od pre tri, četiri godine, kada je istaknuti član DS, gospodin Đorđević, vlasnik ''Si&Si'' Company, da bi zahtevao da se na ''Rauch'' proizvode, austrijska firma, lepe posebne etikete na kojima stoji da je to proizvod od voćnog ekstrakta, a ne voća. Normalno, to znaju danas i deca.
Gospodine ministre, ako vi niste znali da vas obavestim, kao i premijera, baza za proizvodnju voćnih sokova su bundeva i šljiva i onda se boji sa prirodnim aromatima. Normalno, gospodin Đorđević, kao istaknuti član DS, tada u to vreme uspeo je da zaštiti sebe kao domaćeg proizvođača. Međutim, vreme se promenilo. Većina proizvođača sokova i mineralnih voda u Srbiji je privatizovano. Tu privatizaciju sada ne bih komentarisao, to će sigurno biti tema rasprave kada bude pitanje o nepoverenju Vladi. Šta se sada dešava? Većina tih proizvođača su, počev od prve srpske kompanije "Knjaz Miloš", "Vrnjci", ''Si&Si'' Company, proizvođači i sokova. Vi na ovaj način sada idete kontra pričom.
Odjednom nagla briga, možemo imenovati, za ''Rauch'', za ''Pago'', koji su već prisutni na našem tržištu, za štetne energetske napitke tipa red-bul, a ovom akcizom na uvoznike mogli ste da uspostavite apsolutnu kontrolu nad domaćim proizvođačima energetskih pića, koji se na nesreću, mogu slobodno da kažem, i dalje vode kao refresh osvežavajući napici. Ne, ne stoji ova vaša argumentacija da je to usaglašavanje sa zakonom EU. Zbog čega? Daću vam konkretan primer.
Tržište EU je vrlo zatvoreno tržište. EU i te kako štiti svoje tržište, što od kineske robe, robe drugih zemalja EU, drugih evropskih zemalja koje nisu u EU, a posebno se štiti od američke robe. A, vama smeta akciza na uvozne sokove. Samim tim napravićete prostora da već kompanije poput ''Rauch'' i ''Paga'', a ja se plašim da ste izlobirani ovaj put od slovenačkog "Fruktala", ne počistite tržište domaćih proizvođača. Kažem vam, kakve god su privatizacije bile u tim kompanijama radi par hiljada ljudi. Hrane svoje familije. Zarade u tim kompanijama nisu tako male. Vi ovim direktno gurate u propast. Na taj način vi nećete privući ni stranog investitora.
Ko je blesav da u Srbiji uloži novac, kada zna da ćete nekom metodom, koja veze nema sa slobodnom ekonomijom, za godinu, dve, maltene da mu zatvorite fabriku. Zašto ne zadržite akcizu pa samim tim prinudite strane ulagače da privatizuju i da on direktno kupe neku fabriku u Srbiji, da urade dobar socijalni program, da zadrže radnike, da nastave sa proizvodnjom toga i da tako budu konkurentni na domaćem tržištu, pa da se na taj način tretira kao i domaći sok. Plašim se da će već stvarno za tri, četiri meseca po našim prodavnicama da budu prisutni samo "Fruktalovi" sokovi.
Inače, moram da vas obavestim da ta kompanija ima vrlo zastareli metod proizvodnje sokova u odnosu na naše kompanije. Zanima me samo, dokle ćete dopuštati takvim merama nekontrolisan priliv, pre svega, slovenačke robe, njihovih proizvođača.
Još ću vam povući jednu paralelu. Forsirate u ovom slučaju austrijske proizvođače, u Srbiji su prisutne austrijske banke, pa, da li će Guzenbauer za godinu dana da bira i predsednika države, gospodina Tadića. Verovatno. Dolazite u jednu situaciju ropstva. Plašim se, gospodine ministre, ne plašim se, već se iskreno nadam da ćemo jednog dana gospodina Dinkića, Vlahovića, Milosavljevića, ovim slučajem i vas, optužiti za delo zločinačkog udruživanja protiv srpske privrede. Uveli ste novu temu u srbijansko pravosuđe, a to je ''terorizam u privredi''.

Izvolite, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je još gospodin ministar dao obrazloženje za donošenje budžeta i ovog paketa zakona, još jednu stvar je istakao. Kaže da Srbija ima jedan hroničan problem koji ova Vlada nastoji da reši, a to je smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, odnosno smanjenja razlike između uvezene robe i robe koja se izvozi. Međutim, jedno se priča, a sasvim drugo radi. Možda su to lepe želje gospodina ministra, ali činjenica jeste da svim zakonima koji se donose ovde u ovoj skupštini jedino korist mogu da imaju strani proizvođači robe široke potrošnje i uvoznici. Evo, to se vidi na primeru o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Osim svih ovih štetnih posledica za domaću poljoprivredu i domaću poljoprivredno-prerađivačku industriju imamo jedan opšti problem, a to je, da taj spoljnotrgovinski deficit u jednom trenutku Narodna banka svojom gimnastikom i zloupotrebama neće moći više da pokriva i doći će svakako do ekspanzije, odnosno do skoka evra u odnosu na dinar. Navodno obrazloženje ministra da je ovde reč o tome da mora da se ispoštuju direktive EU i Svetske trgovinske organizacije jednostavno ne pije vodu, odnosno postavljam jedno prosto pitanje – da li je gospodin ministar finansija ministar finansija EU ili ministar finansija Vlade Republike Srbije?
Ako će da radi u interesu EU, nemam ništa protiv i to da radi, ali ne može da radi na štetu građana Srbije i srpske privrede.
Kada je pričao o sokovima, to još počinje od vaše ''petooktobarske'' revolucije. Mi smo imali nekoliko proizvođača domaćih sokova, koji nisu samo kupovali baze na tržištu, nego su imali jedan kompletan proizvodni ciklus, od otkupa poljoprivrednih proizvoda, pravljenja koncentrisanih sokova, pravljenja sokova u prahu. Gospodo, kada ste došli na vlast 5. oktobra krizni štabovi su u "Delišesu" upropastili "Delišes". Potpuno upropašćen!
Od onog trenutka kako ste postavili krizne štabove jedan po jedan pogon se polako gasio. Za koliko je novca prodat? Samo jedna cisterna vredi više nego što ste prodali čitavu jednu fabriku, a pod izgovorom da je tako loše poslovala na tržištu da, jednostavno, niste mogli za više. Upropastili ste je!
Pokidali ste proizvodne cikluse, gurnuli preduzeća u dugove vašim kriznim štabovima i naravno da ne vrede puno. Izgleda ni to nije dovoljno, mora da se nastavi taj trend uništavanja srpske privrede, pa ste sada rešili, pod izgovorom direktive Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije, da ukinete akcize na proizvode od sokova.
Samo zbog jedne takve politike čovek treba da se zamisli i da postavi sebi jedno pitanje, kada bude na izborima i kada budu izbori za koga će da glasa, da li će taj za koga glasa da razmišlja o njegovom interesu, za šta je dužan, ili o interesima raznih finansijskih lobija, raznih da ne kažem belosvetskih špekulanata, što je najvažnije ovog uvozničkog lobija, jer naravno Evropsku uniju ne interesuje Srbija kao zemlja koja će nešto da proizvodi, koja će da stvara novostvorenu vrednost, koja će nešto da izvozi. Srbija njih interesuje isključivo kao tržište i što je najgore ima tajkuna u Srbiji koji rade zajedno sa njima i koji sarađuju sa ovom vladom.
Činjenica jeste da trenutno na ovo tržište osim ''Fruktala'', koji je spomenut, polako ulazi i Kolinska, znamo da je to kumovsko prijateljstvo između bivšeg direktora Narodne kancelarije, sada ministra u Vladi, ''Grand'' kafe itd. Dokle ćete čitav narod i čitavu državu da podređujete isključivo interesima pojedinaca?

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vlahović.

Ja bih samo želeo, javnosti radi, da kažem nekoliko činjenica koje su potpuno suprotne kritikama koje smo čuli sa ove govornice. Ne znam da li je vama poznato, ali ko se iole ozbiljnije bavi praćenjem potrošnje bezalkoholnih pića jasno mu je da danas domaća proizvodnja ima najveće učešće u ukupnoj potrošnji bezalkoholnih pića i da to ne može da se poredi sa onim što je zatečeno 2000. godine.
Podsetiću vas da kompanija ''Nektar'', koja je domaća kompanija, danas ima ukupno 30% ukupnog tržišnog udela. Podsetiću vas da kompanija koja 2000. godine nije radila, ''Župa'' iz Aleksandrovca, ima najveće učešće u ovom trenutku kada su u pitanju bezalkoholna pića u Republici Srpskoj, dakle u Bosni i Hercegovini, a isto tako vrlo visoko učešće u Srbiji.
Onima koji se malo stručnije bave ovom tematikom želim da kažem da akcize ni u jednoj zemlji nisu sredstvo za zaštitu domaće privrede.
I ne postoji nijedna razvijena zemlja koja nastoji, inklinira, da se kreće prema Evropskoj uniji ili je zemlja kandidat u kojoj akcizna politika ima diskriminatorsku ulogu u odnosu na proizvode iz inostranstva, odnosno proizvode iz uvoza i domaće proizvodnje.
Zaštita domaće proizvodnje se ostvaruje carinskom politikom i podsetiću vas, da se na sve što se uvozi u kategoriji bezalkoholnih pića plaća odgovarajuća carina u sklopu carinskog zakona, odnosno Zakona o carinskim tarifama, koji smo mi, dame i gospodo narodni poslanici, usvojili u ovom parlamentu.
Prema tome, ukidanje ove kategorije, odnosno akciza na bezalkoholna pića ima svoje dvostruko utemeljenje. Sa jedne strane briše se diskriminatorska odredba koja je postojala u prethodnom periodu, a sa druge strane konačno se priznaje ono što je činjenica, što svi znamo, a to je da potrošnja ove kategorije pića nema nikakvih negativnih eksternih uticaja kao što je slučaj sa alkoholom, naftom, naftinim derivatima, gde se dodatnim akciznim oporezivanjem, zapravo, taj novac koristi za eliminisanje ovakvih negativnih efekata. Prema tome, treba reći kakvo je danas stanje u domaćoj proizvodnji bezalkoholnih pića i jasno je da to stanje ne može da se poredi sa onim što je zatečeno 2000. godine.
Kada govorimo o ulasku ''Kolinske'' na domaće tržište tu, takođe, treba reći da sa tim država apsolutno nema nikakve veze, nego da se radi o povezivanju dva privatna preduzeća, sa jedne strane ''Grand'' kafe, sa druge strane ''Kolinske''. Da se radi o regionalnom povezivanju koje je, pre svega, poslovno motivisano i koje, na kraju krajeva, predstavlja samo jedan od niza regionalnih povezivanja što je sasvim normalno za one koji se nalaze u biznisu. Potrebno je mnogo šire tržište i samo regionalni lideri mogu dugoročno da opstanu.

Po Poslovniku, narodni poslanik Dejan Mirović.