Dame i gospodo narodni poslanici, koristiću fine srpske reči umesto ''eksterne'', da kažem spoljni uticaj itd. Ne volim da koristim strane reči u svom jeziku, pogotovo ne u srpskom Parlamentu, jer tu treba da gajimo, to je mesto gde treba da se gaji srpski jezik.
Kada neko izađe i kaže nešto, navede jedan primer, a ja imam nekoliko primera kako je politika DOS-a uticala na domaću privredu. Osim ''Delišesa'' koji je pravio te poznate domaće sokove ''Hani'', šta je sa ''Godominom''? Još jedan poljoprivredno industrijski kombinat koji je potpuno uništen, više nema ni plantaža, ni pogona, ničega. Nije tačno da nije radio 2000. godine, to nije tačno.
Dalje, spominje se ovde da je to politika u razvijenim zemljama. Je l' vi Srbiju smatrate razvijenom zemljom? Je l' to neko zbija šalu sa nama?
Je l' se to neko pravi da ne živi u Srbiji ili neko toliko dobro živi da ne obraća pažnju kako živi većina građana Srbije? Neka i na to obrati pažnju, valjda predstavlja jedan deo svog biračkog tela koji sigurno da ne mogu da se pohvale visokim životnim standardom koji gospodin ima.
Dalje, kada je u pitanju carinska zaštita prvo morate dobro da se prisetite kako je to izgledalo po stvaranju državne zajednice, kakvu ste carinsku politiku pravili, kakva ste sve popuštanja imali prema Crnoj Gori i kakve su vam, baš zbog politike Crne Gore, bile carinske stope.
Te carinske stope ni dan-danas nisu promenjene. Možda su uvedene pod formom drugog zakona, ali nisu bitno promenjene. Znači, država nema adekvatnu carinsku zaštitu kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi.
Nije čudo da zemlje koje se nalaze u tranziciji, kako vi to volite da kažete, primenjuju i vancarinske metode zaštite domaćih proizvođača i domaćeg tržišta. Jedan od tih mogu da budu akcize, pošto već ne dajete subvencije domaćim proizvođačima, onda ih štitite akcizama ili jedno ili drugo, ne može ni jedno ni drugo.
Koliko je taj lobi jak za koji se, uvoznički lobi, ne samo on, postoji svetski koji svetske organizacije stavlja u jedan određeni položaj, a jedan od takvih lobija su proizvođači bezalkoholnih pića. O tome imamo izveštam Međunarodne zdravstvene organizacije.
Pročitaću samo poslednji pasus tog izveštaja, koji kaže – modaliteti subvencija i suzbijanje konkurencija su toliko brojni da je put ka liberalizaciji trnovit i gorak.
Jedan od frustrirajućih primera je dogovor evropskih i američkih proizvođača bezalkoholnih pića i konzerviranih proizvoda da ignorišu preporuku Svetske zdravstvene organizacije, da smanje količinu šećera i soli u svojim proizvodima, uprkos rastućem dramatičnom trendu gojaznosti na planeti i sa njima povezanim bolestima, dijabetesa i koronarnih oboljenja.
Znači, gospodo iz Vlade i većina koja podržavate tu Vladu, radite u interesu svetskih proizvođača bezalkoholnih pića, a ne u interesu građana Srbije. Tu je problem svih Vlada od 5. oktobra naovamo.