ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE, 03.07.2007.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTO VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

03.07.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:15 do 17:00

OBRAĆANJA

Momir Marković

Objasniću vam. Nemam sada vremena, teče mi vreme, ne bi da trošim stranačko vreme. Objasniću vama posle o čemu se radi. Vama treba malo duže objašnjavati.

Hteo sam samo da pročitam jedan pasus, pa ćete videti ko je u stvari taj Saša Janković.

Kaže: "O tragovima barutnih čestica, odnosno nitrata na parafinskim rukavicama okrivljenih, dakle on je bio jedan od okrivljenih, veštak je takođe dao prihvatljivo objašnjenje, uzimajući u obzir prirodu ovih čestica..." itd. i veštak na kraju kaže "... njihovo prisustvo ne može da se uzme kao dokaz da je okrivljeni u kritičnom trenutku imao predmetni pištolj u rukama."

Dame i gospodo narodni poslanici, pitam vas da li ste znali za ovaj podatak iz biografije onoga ko treba da bude zaštitnik građana i ko treba sve nas da štiti, eventualno sutra.

Naravno, on je samo zaštitnik građana, pa će ta piramida da se širi kroz celu Srbiju i onda će biti nameštanja i nameštenika do zadnje opštine u Srbiji.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, a zatim narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

| Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Dame i gospodo narodni poslanici, Slobodan Jovanović je u jednom svom članku koji je objavljen 1940. godine u "Srpskom glasu", organu Srpskog kulturnog kluba, rekao da zakoni, ma kako dobri bili, nisu ništa drugo do jedan pravni sistem, a kakve će posledice jedan pravni sistem imati u praksi, to ne zavisi samo od njega, nego i od konkretnih političkih pitanja one posebne zemlje u kojoj se taj pravni sistem primenjuje.

Gospoda iz DOS-a očigledno za ovu mudrost Slobodana Jovanovića nisu čuli. Oni su mislili da je dovoljno prepisati tuđe zakone i da će, samim tim, biti ispunjeni tzv. evropski i svetski standardi.

Kada su krajem XIX veka njegovi saradnici pitali Nikolu Pašića, koji je tada postao prvi put predsednik srpske Vlade, gospodine Pašiću, kaže, zašto vi kod nas ne uvedete englesku demokratiju, koja je toliko popularna u svetu, a Pašić im je odgovorio, kaže, kako da uvedem englesku demokratiju, a gde su mi Englezi.

Otprilike tako se ponašaju i sve DOS-ovske vlade od 2000. godine. Oni bi hteli da budu Englezi, da prepisuju engleske zakone, a da se ponašaju kao Turci osmanlije, da u Srbiji vlada bezakonje, da vlada javašluk, da vlada birokratija.

Od 2000. godine sve DOS-ovske vlade obećavaju, između ostalog, i temeljnu reformu državne uprave. Krajem 2004. godine prva Vlada Vojislava Koštunice usvojila je jedan strateški dokument u oblasti reforme državne uprave, a to je Strategija reforme državne uprave.

Tom strategijom proklamovano je nekoliko osnovnih principa na kojima reforma državne uprave treba da počiva, kao što su princip decentralizacije, depolitizacije, profesionalizacije, racionalizacije itd. Nažalost, naravno nažalost po DOS-manlije, praksa pokazuje sve suprotno od onoga što su oni proklamovali na bazi političkih principa.

Što se tiče Zakona o državnim službenicima, odnosno o njegovoj primeni u praksi, želeo bih da narodne poslanike i građane Republike Srbije upoznam sa egzaktnim podacima kako je to u praksi izgledalo, pri tom napominjem da su u pitanju podaci koje je davala sama Vlada, odnosno njena ministarstva.

Prema podacima Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, na dan 31. avgusta 2001. godine u republičkim organima uprave, dakle u ministarstvima, izuzev MUP-a, i posebnim organizacijama i srodnim institucijama, kao što su Generalni sekretarijat i službe Vlade i Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, radilo je 8.099 lica, a od toga 171 postavljeno lice i 7.928 zaposlenih lica.

Nepune tri godine kasnije, na dan 31. marta 2004. godine, državna uprava u Republici Srbiji kadrovski je uvećana za nešto više od tri puta, broj lica koja su radila u centralnoj državnoj upravi, bez MUP, iznosio je 27.238 ljudi. Ako se ovi podaci uporede sa podacima Svetske banke o broju zaposlenih u pojedinim evropskim državama u periodu od 1999. do 2001. godine, dolazi se do zaključka da je srpska državna uprava kadrovski predimenzionirana, odnosno da je broj lica koja rade u državnoj upravi Republike Srbije iznad evropskih proseka.

Tako, na primer, broj zaposlenih u državnoj upravi u Republici Srbiji manji je nego u Irskoj, Grčkoj i Austriji, ali je zato veći nego u Finskoj, Češkoj, Mađarskoj i Poljskoj, koje su i same, sa izuzetkom Finske, države u tranziciji.

Kadrovska prenapregnutost srpske državne uprave ima i svoje finansijske posledice. Uporedni podaci o učešću fonda zarada zaposlenih i funkcionera u državnoj upravi u Republici Srbiji i državama centralne i istočne Evrope u ukupnom obimu javne potrošnje takođe su nepovoljni po Republiku Srbiju. U Republici Srbiji tokom 2004. godine zabeleženo je veće učešće fonda zarada u ukupnom obimu javne potrošnje nego u Albaniji, Austriji, Bugarskoj, Rumuniji i Slovačkoj. Veći procenat od Republike Srbije imale su samo Grčka, Hrvatska i Slovenija.

Ono sa čime smo se još susretali u vreme DOS od 2000. godine jeste da je veliki broj ljudi zaposlen u državnoj upravi, na raznim mestima u državnoj administraciji, a da nije ispunjavao elementarne zakonske uslove. U tom smislu, karakterističan je slučaj Ministarstva prosvete i sporta, u kojem je, pored 400 lica koja su već radila u tom ministarstvu posle 2000. godine, primljeno još 200 lica, tako da je početkom 2004. godine, u vreme stupanja na dužnost prve Vlade Vojislava Koštunice, ovo ministarstvo brojalo čitavih 600 činovnika.

Nešto slično desilo se i u Ministarstvu pravde. U januaru 2004. godine broj zaposlenih povećan je za 20%. Inspekcijski nadzor u pojedinim ministarstvima pokazao je da su u državnoj upravi radno angažovana i lica koja nisu imala položen stručni ispit za rad u organima državne uprave. Samo u Ministarstvu prosvete i sporta tokom 2004. godine otkrivena su čak 122 takva lica. Ovo je, naravno, samo delić podataka koji govori o tome kako je DOS "reformisao" državnu upravu.

Mi smo danas čuli u obrazloženju gospodina Markovića da Vlada, zato što je postala tehnička, nije mogla da sprovede odredbe Zakona o državnim službenicima, odnosno da sprovede javne konkurse, kako bi državni službenici na svoje položaje bili postavljeni zaključno sa 1. julom 2007. godine.

Zakon je, međutim, donet još u septembru 2005. godine i stupio je na snagu, sem nekolicine odredaba, još 1. jula 2006. godine. Znači, Vlada da je imala političku volju, da je htela, ona je mogla da sprovede Zakon o državnim službenicima, da raspiše sve javne konkurse i da do 1. jula 2007. godine imamo postavljene državne službenike na položaje, shodno odredbama Zakona o državnim službenicima.

Naravno, ono što je sada potpuno izvesno, to je da mi više nemamo, sem onih dvadesetak ljudi koje je Vlada postavila shodno Zakonu o državnim službenicima, državne službenike koji su na valjan način postavljeni u skladu sa važećim odredbama Zakona o državnim službenicima.

Što se tiče retroaktivnosti, retroaktivnost kao pravni institut u ovom slučaju ne dolazi u obzir, zato što Ustav Republike Srbije, u članu 197. stav 2, izričito kaže da samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona. U ovom slučaju ne postoji nikakav opšti interes da se retroaktivno primene odredbe zakona.

Opšti interes bi značio, u slučaju da se zakon ne usvoji, da bi došlo do teških posledica po život i zdravlje ljudi, bila bi dovedena u pitanje bezbednost države, javni red i mir itd. Mi smo, međutim, čuli od ministra da je u pitanju nekih 300 ljudi koji treba da budu postavljeni na položaje. SRS smatra da neće doći u pitanje normalno funkcionisanje države, da se neće dodatno ugroziti bezbednost građana, državnog poretka, ustavnog poretka itd. ako ta lica ne budu postavljena na položaje.

Potpuno je jasno, dame i gospodo narodni poslanici, da Vlada Republike Srbije snosi političku odgovornost zato što je prekršila Zakon o državnim službenicima i nije, shodno odredbama tog zakona, do 1. jula 2007. godine postavila državne službenike na položaje. Za to im niko nije kriv.

Što se tiče SRS, ona neće dozvoliti da parlament Srbije bude za Vladu salon za plakanje, da ministri dva dana nakon što je protekao rok dođu u Skupštinu Srbije i kažu, pa eto, šta mi možemo, istekli su rokovi i dajte da retroaktivno primenimo zakon. Možda možete da se igrate sa skupštinskom većinom, što se tiče SRS, mi vam to nećemo dozvoliti.
...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Zahvaljujem, kolega Martinoviću. Reč ima ovlašćeni predstavnik SRS, gospodin Zoran Krasić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Dakle, posle gospodina Martinovića stiče se siguran utisak da je sneg pao i da su u julu divlje životinje pokazale svoje tragove.

Da se vratimo, 2005. godine donet je zakon, stupio na snagu 1. jula 2006, do 1. jula 2007. godine u kontinuitetu Vlada Vojislava Koštunice, izvorna, tehnička i ova nova je rekla - nas ne interesuje Zakon o državnim službenicima, nas ne interesuju te odredbe. Zašto nas sve to ne interesuje? Zato što imamo skupštinsku većinu i oni su u mogućnosti da obezbede retroaktivnost čak i onog zakona o izmenama i dopunama koji ima, recimo, samo tri člana.

Poslednji član određuje kada stupa na snagu ovaj zakon, drugi član vraća se retroaktivno unazad, primena odgovarajućih odredbi osnovnog teksta, te vraćamo se na početak onoga što je rekao gospodin Martinović, a ja samo malo drugačijim rečima, ako ste toliko silni, ako ste toliko snažni, vi ste to mogli i da uradite decembra ove godine.

Zašto? Jer taj pretposlednji član vraća sve na 1. jul 2007. godine. Zašto smo mi u toj situaciji? Mi smo u toj situaciji zato što nisu ispunjene materijalne pretpostavke da ovaj zakon se sprovodi na način kako je to gospodin Marković na početku milozvučno nama ispričao. O depolitizovanoj državnoj upravi, kako tamo samo državni sekretar deli sudbinu sa ministrom i ovi savetnici po ugovoru o delu, koji čak mogu i preko interneta da komuniciraju sa ministrom, a ne moraju da ulaze čak ni u ministarstvo. Sada se vidi da su i pomoćnici i svi ovi drugi koji imaju taj tretman državnog službenika na položaju u stvari poprilično političke ličnosti.

Da oni nisu političke ličnosti, odavno bi se završio konkurs. Ilustrovaću vam to jednim vrlo lepim primerom. Neko plaća tu produkcijsku kućnu mrežu koja je, pa ono znate - Evropa, samo što nismo ušli, i tamo se javljaju razne ličnosti kao voditelji da nas ubede. Tako nas je jedna gospođa ubedila o depolitizovanoj državnoj upravi preko jednog televizijskog priloga.

Prilog je bio otprilike ovakav: postavljali su pitanje nekolicini ljudi koji su postavljeni po konkursu na mesto pomoćnika ministra, šta oni misle o tome. Oni kažu - mi smo profesionalci, nama to ništa ne smeta što ćemo pet godina da radimo, ministar može da se menja kako god hoće, ali mi smo do koske profesionalci.

Onda pitaju jednog pomoćnika ministra iz Ministarstva pravde da li je on profesionalac, on kaže - jesam, veliki sam profesionalac. Pa dobro, obzirom da DSS i SRS mogu da naprave vladu, to je bilo negde tamo februara, marta taj prilog, a on kaže - pa onda ne bih mogao da ostanem u tom ministarstvu ako bi radikal bio ministar pravde. Zašto? Pa kaže - oni su protiv evropskih integracija, a ja sam dušom i telom za evropske integracije.

Evo vidite na jednom vrlo interesantnom primeru se pokazalo da u stvari ti pomoćnici ministra samo u priči gospodina Markovića i Balinovca su depolitizovani. Oni su u suštini i te kako politizovani, možemo tačno da kažemo ko kojoj stranci pripada, koju člansku kartu ima, a ja bih vam poneki put mogao da kažem i koji je broj članske karte pojedinih tih pomoćnika ministara koji su depolitizovani. Ima nekih koji imaju 3-4 članske karte, ali to je druga priča, to su neke druge stvari.

Meni je izuzetno drago što je gospodin Martinović vrlo pregledno pokazao kako se kretao broj zaposlenih u državnoj službi. Videli ste sami da se to nekoliko puta povećalo u odnosu na ona crna vremena 2000. godine. Ko je omogućio da se do tih razmera razvije državna uprava ili, da budem sada precizniji, birokratija? Znači, sada imamo u klasičnom smislu pravu birokratiju, po definiciji i Lenjinovoj i ovim drugim definicija, to je čista demokratija.

Šta ona ima za zadatak? Da očuva postojeći sistem vlasti, postojeće stranke koje su na vlasti. Kako? Tako što su rešili svoju materijalnu egzistenciju time što rade u ministarstvu, neki imaju relativno dobru platicu, pripadaju nekoj političkoj stranci ili opciji i oni reklamiraju to svuda. Pa naravno, njihove žene, deca, to sve sutra mora da glasa za demokratski blok, bez obzira na pojavni oblik demokratskog bloka, na to fluidno stanje.

Ali, nama se priča ovde, to su ljudi na položaju, oni su na položaju zato što su mnogo pametni, zato što su profesionalci, oni će da budu pet godina, pa na pet godina ponovo ide konkurs. Zašto na pet godina? Da kada se promeni ministar ne ode profesionalac u fioku. Ma, ići će vam ti profesionalci u fioku, ljudi, ići će vam. To što je lepa priča to je samo lepo, ali kod vas u praksi je to potpuno drugačije. To su do koske ljudi koji pripadaju tim političkim opcijama.

Tačno može da se kaže od ministarstva do ministarstva kojoj stranci pripada državni službenik na položaju. Pripada onoj stranci odakle je ministar koji vodi to ministarstvo ili je u pitanju nepotizam. To je opet ono što je Nušić tako lepo slikovito objasnio u svojim komedijama i mi to doživljavamo danas.

Kada krene neki ministar, zna se, kreće bulumenta za njim, jer su sve to eksperti, stručnjaci, oni su depolitizovani. Samo da vas podsetim da obratite pažnju na ''Službeni glasnik'' Republike Srbije, pa ćete videti kako je došlo do preraspodele tih stručnjaka. Gde je otišao Mlađan Dinkić, kako su pojurili neki sekretari.

Kada je Mlađan Dinkić u pitanju ima i elemenata da se kaže da nisu politički opredeljeni, jer oni su opredeljeni samo za ovo, to se zna. Gde su pare, tu je Mlađan Dinkić. Zbog toga su i promenili koncepciju budžeta, pa ste videli koliko je sredstava moralo da ide prema ministarstvu gde se seli Mlađan Dinkić.

Imam legitimno pravo da kritikujem ceo koncept Zakona o državnim službenicima, i cela SRS, zato što smo vas na ovo upozoravali još 2005. godine, kada ste ovde isto sa smeškom rekli - ma da, to je 126 glasova, to ćemo mi da izglasamo itd, ma to ćemo mi da primenimo.

Šta se desilo 21. januara do formiranja ove nove Vlade? Svi oni raniji koalicioni partneri, a verovatno je tu najviše izvisio SPO, ostali su bez visoko profesionalnih pomoćnika ministara. Neki su mogli i dalje da ostanu u Ministarstvu, ali pod uslovom da se učlane, znam za jedan konkretan predmet gde su tražili da bude član G 17 plus, ako bude član G 17 plus onda bi mogli nešto da rade na temu člana 179. stav 2.

Međutim, danas je nemoguće, ni ta odredba više ne postoji, zato što je danas 3. jul. Prvog jula je svima prestala funkcija, postavljenim licima, i oni su već u ponedeljak morali da napuste ministarstvo. Da li je to 380, kako reče gospodin Marković, ili je to neki veći broj, ne ulazim u to, morali su neki da odu jer više nemaju veze sa državnom službom, znači više nemaju nikakvih dodirnih tačaka.

E sad, ako vi obezbedite retroaktivnost člana 2. Predloga zakona koji je na dnevnom redu, vi onda kažete sledeće - da je čoveku zaključena radna knjižica, on više ne može biti na tom položaju. Samo da vam skrenem pažnju, gospodine Markoviću, vi ste mlad čovek, ekspert za terorizam, ne znate ove stvari.

Po prethodnom Zakonu, koji vi mislite da je na snazi, a tvrdim da nije na snazi, ali u varijati vašoj da je na snazi, pomoćniku ministra kada prestane ta funkcija njemu prestaje radni odnos u ministarstvu. Kritikovao sam tu odredbu starog Zakona, tako da vodite računa kada me ispravljate, jer nikada neću da vam kažem nešto što nije tačno.

I na svojoj koži sam to osetio, jer su zbog takve odredbe u starom Zakonu koji reguliše radni odnos u državnoj službi neki ljudi, koje sam zatekao u Ministarstvu trgovine, izuzetno dobri kadrovi, morali da budu šest meseci na raspolaganju, a onda im je prestao radni odnos.

I 2005. godine sam kritikovao između ostalog stari Zakon zbog te odredbe, a vi ste se takođe smeškali i uvek kažete - nije tačno. Nikada DOS nije rekao - da, ovo što radikali pričaju je tačno. Ne, uvek kaže - vi to niste dobro protumačili, vi ste maliciozni, vi nešto izmišljate, vi vodite neku socijalnu demagogiju, sve crno.

Nekada ste pričali da smo primitivno prosti, doduše sada više to ne pominjete, ali nije bitno. Znači vi nikada niste rekli - radikali su u pravu. Bilo je dovoljno da prođe nekoliko meseci, pa da vam se lupi o glavu to što smo vam mi rekli i da vi opet ne izvučete neku pouku.

Vi i dalje srljate, vi i dalje srljate sa ovim konceptom koji je očigledno pogrešan. On je toliko pogrešan da su čak morali i poslanici koji podržavaju vladu Vojislava Koštunice, u kohabitaciji sa Tadićem, da podnose amandmane na ovaj predlog zakona, što je nepojmljivo. U ovako koncipiranoj Vladi, koja ima neku nategnutu većinu, prosto je nemoguće da poslanik vlasti podnosi amandman, a da se prethodno nije dogovorio sa Vladom.

Mi sada imamo situaciju da poslanici vlasti više ne mogu da trpe tu nepravdu, ne mogu da trpe ono što im prigovara njihova socijalna sredina odakle su, pa oni jednostavno kažu - moram da podnesem amandman, radi svoje časti, radi svoje savesti.

Imate slučaj sa geometrima, samo da vas podsetim. Vi ako to usvojite, vi ste poništili koncept celog zakona. Samo na vreme da vam kažem šta može da se desi. To vam govorim na vreme zbog države, ne zbog vlasti, jer mi nije sasvim svejedno kakva će država biti, da li će biti fildžan, da li će postojati institucije ili neće.

Ovo što ste napravili sa državnom upravom, državnom administracijom ili demokratskom birokratijom jeste apsolutna katastrofa. Ova vrsta kapilarne seobe vlasti u agencije, područne organe, da ne pričam sve kako ste ih nazvali, katastrofalna je po državu. Evo ga ovaj vaš RRA. Javljaju se oni koji su i ruke i noge dizali za Zakon o radio-difuziji, pa kažu - ne valja.

Zašto naknadna pamet kod vas pojedinačno dolazi do izražaja kroz dve-tri godine? Što vam ta pamet nije prisutna kada se donosi zakon? Što ne napravite pauzu, pa razmislite o onome što vam se stavlja kao prigovor? Da li nama imponuje ako vi usvojite amandman SRS? Nama je sasvim svejedno, ali nama je stalo do države.

Do amandmana da vam skrenemo pažnju šta treba da se izmeni. U tom smislu podnosimo amandmane, pa čak i one koji su najmisaoniji - ''član se briše''. To su najbolji amandmani.

Vidite, vi iz DSS ste napokon i shvatili nešto, ali ste zarazili ove iz DS, izgubili su onu kondiciju, onu euforiju, onu brzinu i sada su i oni postali neobavešteni, tromi, spavači. Gde sad nađu da se uspavaju, kada se država brani i kada se vrlo važne stvari odlučuje u pogledu sudbine države.

Evo, sad vam kažem, ako se, kojim slučajem, usvoji Predlog zakona kako je predložila Vlada, vi ste dali neke rokove do maja 2008. godine. Hipotetički da bude da ste na vlasti u tom periodu. Vi opet nećete moći da sprovedete ovaj zakon. Zašto? Zato što su državni službenici na položaju eminentno ljudi koji imaju direktnih dodirnih tačaka sa politikom, jer je nemoguće da budu toliki profesionalci da nemaju nikakve veze sa politikom, jer neće ministar da ga predloži, neće Vlada da ga izabere.

Kadrovska komisija Vlade sedne i kaže - kakav je odnos snaga u parlamentu, mi imamo 65, vi imate 50 i nešto, dajte da nađemo neku proporciju. U tim proporcijama se i kreće zapošljavanje. Vi mislite da nisu političke ličnosti ako ga primite iz inicijative mladih, ako ga primite od ove Sonje Liht, neke njene organizacije ili ove iz Cesida. Duboko politizovanje. Zašto? Ako ništa drugo, zbog toga što su primali iz inostranstva pare da bi vršili destrukcije u zemlji i vršili su destrukcije.

Vaš koncept je urušen, vaš koncept je postao toliko očigledan da se gadi građanima Srbije, jer su posledice vaše politike loše. Pričamo vam šest godina kakve će biti posledice, vi se smeškate i kažete - imamo 126, imamo podršku iz inostranstva, mi smo omiljeni, onaj Valevski kaže - lider na Balkanu, perspektiva Evrope itd. Kad, istrča 11 miliona, ''drp-sistem''. To građani Srbije više ne mogu da trpe.

Jutros sam gledao podatke o bruto-društvenom proizvodu, kako se on kretao od 2001. godine naovamo. Po glavi stanovnika smo opet na začelju. Nekada je na Balkanu Albanija bila sa najgorim podacima, a sada je ispred nas. Znate, ta priča o demokratiji, o blagodetima demokratije, o demokratiji koja donosi preporod, svi problemi su demokratsko pitanje itd, po pokazateljima kojima statistika prati ta kretanja vidi se da je loše.

Znači, mi danas nemamo tih 300 i nešto ljudi na položaju. Ako je tumačenje gospodina Milana Markovića za član 170. stav 2. da propis na osnovu koga su postavljeni je onaj propis koji je stavljen van snage i da on i dalje može da se primenjuje, onda je njima prestao i radni odnos. Ako je moje tumačenje da taj zakon više ne postoji od 1. jula 2006. godine, onda ne znam njihov status. Ne znam kako ste vi mogli da postavljate ove ljude, osim one koje ste postavili po konkursu, po političkoj nagodbi.

Onda vam skrećem pažnju da one koje ste razrešili, i oni su morali da budu razrešeni po nekom propisu. Njih ste razrešili po zakonu koji ne postoji. Ne kukam nad njihovom sudbinom, zato što su to ljudi iz SPO-a, možda iz Nove Srbije, možda iz nekih drugih stranaka koje su bile u onoj vladi, ne kukam, ali pričam o principu kako vi primenjujete zakon.

Vi donesete zakon, date mu jedan veliki for od godinu dana da se pripremi itd, i ništa se ne uredi u tih godinu dana. Kada bude pet minuta pred kraj roka, e predlog zakona, hitan postupak, retroaktivnost. Mi smo se naučili da je retroaktivnost normalna pojava od kada je DOS došao na vlast. Nekada je to bio stvarno izuzetak, pa se tri puta glasalo oko jednog člana, da li se dozvoljava retroaktivna primena tog člana.

Pred Ustavnim sudom zahtevao sam da se uvek stenogrami dostave Ustavnom sudu kada se ocenjuje ustavnost nekog zakona, ako je osporavanje zbog retroaktivnosti. Zašto?

Da se vidi iz rasprave da li su postojali opravdani razlozi, da li je postojao opšti interes za retroaktivnost. Ali, gde ste vi mogli sa Vučetićem. On dobije nalog šta mora da se uradi, prevuče preko kolena i završi posao. I on je isto ekspert.

Dalje, kaže se da su raniji propisi koji su regulisali radni odnos zaposlenih u državnoj upravi bili opterećeni politikom itd. Član 179. stav 2, na koji se poziva gospodin Marković, upravo sadrži tu političku konotaciju. Kad su oni na vlasti, to njima odgovara, ta politička konotacija njima odgovara. Prosto, demokratija je neki neverovatan fluid. Merilo za kvalitet demokratije jeste da li su ispunjeni interesi DS. Ako su ispunjeni interesi DS, onda je to evropsko, savremeno.

Zaboravio sam, tamo mi je papir, da prikažem javnosti kako je kod nas došla ova Državna revizorska institucija. Ona je došla po nalogu iz inostranstva. Mi moramo po tom nalogu da napravimo još jedan organ koji će da kontroliše, kome će ta Državna revizorska institucija da podnosi izveštaj.

Samo da vas podsetim, Rade Obradović je gurao taj zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, kada nije bilo ustavnog osnova. Sa nekim izmenama, pre nekoliko dana, navodno je došao neki ustavni osnov. Kada se pogledaju papiri, nalog iz inostranstva, pa se čak u tom nalogu daju primeri kako je to u Engleskoj.

Znači, ovi od kojih vi uzimate pare iz inostranstva, njih apsolutno ne interesuje Srbija. Oni bi hteli da državnu strukturu u Srbiji preslikaju sa nekom državnom strukturom neke od država Zapadne Evrope. Da li postoje materijalne pretpostavke za to, da li postoji potreba, šta se dobija, apsolutno njih ne interesuje. Oni imaju tamo nešto da proknjiže, koliko treba da plate Srbiji, ovi naši se zalete za te pare, oni su drčni za pare, čim vide pare sve prihvataju, samo daj pare.

Nama se u pravni sistem instalira strano tkivo, sa kojim mi u jednom trenutku i ne znamo šta da činimo. Vidite i sami, pravite neke institucije, onaj prethodni predsednik se hvalio kako je doneto 280 zakona. Da li možemo na prstima jedne ruke da izbrojimo koliko se tih zakona primenjuje? Koliko smo tih zakona morali da menjamo, da odlažemo primenu i ne primenjuju se ni dan-danas. Oni koji su vam dali pare, naravno, moraju da podnesu neki izveštaj svojim poreskim obveznicima, konstatuju da, nažalost, iako su oni pomogli, dali pare, Srbija donela propise, ti propisi ne primenjuju.

Znači, ovi su u stanju svakog da prevare, i Evropu, i Srbiju i ceo svet, samo kada su u pitanju pare. Ovo posebno ističem zbog toga što se neki ljute kad kažem da je u pitanju "drp-sistem".

Na svakom konkretnom primeru mogu da vam dokažem da je prioritet da se drmne, da se mazne, i naravno, tu su ovi buzdovani iz medija koji kažu da je to u skladu sa evropskim tekovinama.

Mi ćemo imati depolitizovanu državnu administraciju, kako je to ovde rečeno, kako je to gospodin Balinovac 2005. godine najavio, sve će to da bude u redu, ali kada dođete do šaltera vidite da to nije depolitizovano, nego politizovano i to bogami od portira pa nagore.

Kaže se - do 2000. godine moralo je direktno da se potplati, a sad mora od portira pa do direktora. Nekada za građevinsku dozvolu sekretaru potplatili pa završili posao. Sada od portira, preko načelnika, sve redom mora da se potplati da bi se završio posao. To nam se predstavlja kao evropski standard.

Mi u Zakonu o budžetu imamo odredbe koje regulišu radni odnos državnih službenika. Vi ste glasali za Zakon o budžetu. Pogledajte šta piše u članu 7. i članu 8.

Član 6. se direktno tiče plata zaposlenih u državnoj službi, a član 8. zapošljavanje i ukupan broj državnih službenika u pojedinom državnom organu.

Po članu 8, ako nema kadrovskog plana na dan donošenja budžeta, svi moraju da cepaju kolena i da idu kod ministra finansija da dobiju saglasnost da bi se primio makar jedan zaposleni koji im je neophodan, jer to nalaže potreba da se obavi posao koji je u nadležnosti nekog državnog organa.

Znači, naučili ste nas da je samovolja najveća demokratska tekovina, a da zakoni služe radi retroaktivnosti. Molim vas da se zapamti ovo, jer ovo je definicija legaliteta, u koju smo čuli da su se neki zaklinjali, da im je to najpreče na srcu.

Sećate se, Koštunica je rekao, da se naprave institucije, da institucije profunkcionišu, da sve to ide svojim tokom. Nijedna institucija vam ne funkcioniše.

Samo da vas podsetim na još jednu manipulaciju sa brojevima ukupnog broja zaposlenih. Vi ste dali 258.500. Moram da vas upozorim da ste tu izbacili veliki broj ljudi iz vojske, da izbacujete iz nekih drugih državnih organa, a da se u masi ne smanjuje ukupan broj u tim institucijama, nego da primate svoje miljenike.

Sada ću da vam dam jedan primer, aktivno vojno lice ide na raspolaganje šest meseci, a posle toga dobija prestanak radnog odnosa, aktivno vojno lice, znači oficir, a na njegovo mesto je došao čovek po ugovoru.

Znači, zastavnik mora da bude izbačen zbog transformacije, a na njegovo mesto dolazi čovek po ugovoru, koji pojma nema šta je to oružje itd.

Nekom drugom prilikom ću da zamolim gospodina Delića da vam pročita o tome kako su se neki modernizovali u našem okruženju, približno istih potencijala i veličine kao što je Srbija, a kako se kod nas sve uništava; danas su javili da se nešto uništava, i ljudi i materijalno-tehnička sredstva.

Vama nije stalo do države. Vi želite da je dimenzionirate da bude nemoćna po svim atributima suvereniteta i nezavisnosti.

Zato mi nećemo da glasamo sa ovakav predlog zakona, a prekosutra ćemo konkretno da vam objasnimo šta znače ovi amandmani. Mislim da imamo dva amandmana na ovaj predlog zakona.
...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Zahvaljujem kolegi Krasiću.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko još nije iskoristio svoje pravo na osnovu člana 93. Poslovnika? (Ne.)

Da li želi ministar, gospodin Marković, reč? Izvolite.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je bila dosta kvalitetna diskusija i mislim da smo pomenuli dosta toga, mislim da su se videle i neke slabosti postojećih zakonskih rešenja, i dobro je da smo vodili ovu diskusiju i da smo mogli da zaključimo i takve elemente.

Uz dužno poštovanje svih onih koji su govorili i iznosili primedbe, rekao bih nekoliko stvari vezano za ono što se čulo u poslepodnevnoj diskusiji.

Nije sve to imalo mnogo veze sa ovim zakonom, nešto jeste, nešto nije, ali narodni poslanici su tražili da odgovorim. Samo bih ukratko hteo da kažem nekoliko stvari.

Pitanje odluke o nazivima ulica donosi jedinica lokalne samouprave, Ministarstvo samo daje saglasnost. Zaista, sve što je urađeno u Ministarstvu je isključivo u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, a odluku o tome, i prethodnu i konačnu, donosi jedinica lokalne samouprave.

Što se tiče termina po kom će Ministarstvo predložiti zakone koji proizilaze kao obaveza iz Ustavnog zakona Republike Srbije, a koji su uslov za raspisivanje lokalnih izbora, želim da vas obavestim da je Ministarstvo spremno i sposobno da te zakone završi do kraja septembra.

Kada sam se obraćao na konferenciji za štampu, rekao sam da je krajnji rok, po mom mišljenju, imajući u vidu druge obaveze koje su moguće da se dese, da je krajnji rok da se ti zakoni polovinom oktobra nađu pred narodnim poslanicima.

Kada će ih Narodna skupština usvojiti, to zavisi od dinamike rada u Narodnoj skupštini, ali oni sigurno mogu da se nađu do polovine oktobra pred narodnim poslanicima i mislim da će to biti sasvim dovoljan rok da se nakon toga ti zakoni i usvoje.

Ono što je bitno, potrebno je da razumemo da je neophodno da se o tim zakonima sprovede široka diskusija, ne samo unutar Vlade, nego pre svega političkim strankama, stručnoj javnosti itd, jer zakoni iz oblasti lokalne samouprave će se odnositi i na suštinsko menjanje same lokalne samouprave, odnosno nivoa decentralizacije, zatim formiranja novih gradova, zakon o teritorizaciji, zakon o lokalnim izborima i izborni sistem, i mislim da je potrebno dosta da razgovaramo o tome i da napravimo dogovor kako bi to trebalo da izgleda.

U diskusiji vezano za ovaj zakon konstantno se provlačila kao tema sudbina nekih 300 ljudi. Nije ovde u pitanju sudbina 300 ljudi imenom i prezimenom, mi govorimo o ljudima koji imaju zakonom utvrđenu posebnu odgovornost da upravljaju određenim organom, ili da upravljaju nekim organom u sastavu ministarstva i u skladu sa tim oni imaju i posebne odgovornosti i posebne nadležnosti.

U tom smislu kažem da postoji interes da to funkcioniše nesmetano. Ne govorim o pojedincima. Nisu tu pojedinci bitni, bitno je da su oni na čelu i da imaju određene odgovornosti, zato sam čitao, ako se sećate, u prvom delu diskusije, odredbe člana 33. Zakona o državnim službenicima. Upravo odatle pokušavam da izvučem argument za zahtev Vlade da se ovakav zakon usvoji.

Dakle, nije u pitanju sudbina tih ljudi, nemojte da na taj način banalizujemo tu stvar, ne radi se o njih 300 da li će da primaju platu ili ne.

Ovde je izrečeno, igrom slučaja, da je plata ministara ne znam kolika. Plata ministara nije tolika, ona je u rangu potpredsednika Narodne skupštine.

Činjenica je da sistem i to je nešto što se uređuje Zakonom o platama, nije tema ovog zakona, nešto što se uređuje Zakonom o platama i o čemu smo diskutovali u Narodnoj skupštini, čini mi se da smo i u ovom mandatu pričali o tome kada smo počeli razgovore o tome da treba doneti zakon o Narodnoj skupštini, potpuno je nenormalna, nelogična stvar da oni ljudi koji se nazivaju nameštenicima imaju plate od 16 ili 18 hiljada dinara.

Potpuno se tu svi slažemo i očekujem da će Vlada vrlo brzo izaći sa izmenama zakona o platama, jer prosto ovde svi mislimo, nema nikakve logike, potpuno je neprijatno u krajnjem slučaju raditi kada ste svesni da neko do vas, ko sa vama ceo dan provodi, jedva može da skrpi kraj sa krajem.

Tu se potpuno razumemo, nema dileme i mene su ovde isti vozači vozili ko i vas, i iste sekretarica, i sve to znam, kao što i vi znate i slažem se u potpunosti s vama, ali nije tema ovog zakona, ništa drugo.

Jeste povratno dejstvo, kolega je veoma lepo govorio, ne poznajemo se, zaboravio sam prezime, veoma lepo je govorio i o povratnom dejstvu zakona. Dakle, taj stav 2. člana 197. Ustava Republike Srbije daje mogućnost za povratno dejstvo.

Opšti interes treba da utvrdi Narodna skupština. Ako vi utvrdite da postoji taj opšti interes, onda može, a ako utvrdite da ne postoji, onda ne može.

Pozivam vas da imate na umu onu odredbu člana 33. Zakona o državnim službenicima, kada razmišljate o tome da li ćete utvrditi opšti interes, za koji mislim da postoji u smislu funkcionisanja države.

Mislim da je bio lapsus, kada je koleginica rekla da neka nova vlada treba da trpi državne sekretare ove vlade. Državni sekretari su u onom domenu funkcionera. To su one političke ličnosti, oni nisu na pet godina. Državni sekretar je zamenik ministra nekadašnji.

Državni sekretar odlazi zajedno sa ministrom, govorim o pomoćnicima ministra, kao vrh službenički, i oni su ti koji ostaju i nakon odlaska političke garniture. Tu se spajaju politička garnitura i profesionalna garnitura.

Dakle, namera ovog zakona, kako je rekao kolega Baralić, jeste bila kvalitetna. To je profesionalizacija državnih službenika i da dođemo do toga da se političke nomenklature menjaju a državni službenici da ostaju.

Da li mi to u našim životima dezavuišemo, banalizujemo, to je već od slučaja do slučaja, mi ovde govorimo o nečemu što je opšti akt, ali je dobra prilika da se ukaže na probleme koji postoje.

Ali kad govorimo o nečemu što je opšti akt i govorimo o rešenjima opšteg akta, onda možemo da apstrahujemo pojedinačne slučajeve, ali kažem dobra je prilika i to posebno važi za poslanike opozicije da koristeći to ukažu na te loše stvari i volim da se one čuju u javnosti. Slažem se da je naziv državni sekretar malo neprimeren. To sam govorio kada sam bio poslanik opozicije, to mislim i sada.

Prosto unosi zabunu, to treba da bude zamenik ministra, ne znam zašto se zove državni sekretar, ali kao i vi, tako i ja poštujem zakon i poštujem terminologiju zakona. To je sada državni sekretar.

Tu je bilo pomenuto pitanje, gospodina Baralića, mi smo rekli primićemo gospodina iz Gornjeg Milanovca, kao što u Ministarstvu primamo svakog predsednika opština, ali nemojte sa ove govornice da dajemo prednost jednoj ili drugoj stvari. Videćemo, razgovaraćemo, pa ćemo videti šta se dešava.

Vi svi to znate, imamo velikih problema u lokalnim samoupravama.

Očigledno je da prethodni zakon nije baš najbolje anticipirao moguće odnose kod nas u Srbiji i mislim da ćemo tu nešto morati da menjamo. U stvari, Ustav je već dao odlično rešenje, a to je da se predsednici opština biraju iz reda odbornika.

Jedan od kolega je pomenuo da se ovaj zakon ne primenjuje u autonomnim pokrajinama i u jedinicama lokalne samouprave. To je tačno.

U jedinicama lokalne samouprave i u autonomnim pokrajinama se još uvek primenjuje Zakon o radnim odnosima u državnim organima, a to je rešeno članom 189. ovog zakona, i treba da se donese novi zakon.

Taj novi zakon nije u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, to je u nadležnosti Sekretarijata za zakonodavstvo. Ova Narodna skupština je usvojila takav Zakon o ministarstvima.

Istina, i ona prethodna je usvojila takav Zakon o ministarstvima, meni nije jasno zašto je na taj način iscepkano Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali nisam u mogućnosti da na bilo koji način to menjam.

Činjenica je da nije sve to logično, nema tu neke logike u tome, šta je čija nadležnost. Dakle, potpuno je nelogično i to što Ministarstvo za državnu upravi i lokalnu samoupravu nije predlagač i ovog zakona, ali sada je tako prema Zakonu o ministarstvima.

U svakom slučaju slažem se da je neophodno što pre da se dođe do tog zakona, jer treba da se uredi položaj ljudi zaposlenih u autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama, a ne da se primenjuje Zakon o radnim odnosima u državnim organima. Bilo je pomenuto pitanje autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava. Tu se ne primenjuje ovaj zakon, nego prethodni.

Tu se non-stop ponavlja jedno isto pitanje.

Kaže - Vlada je mogla da postavi, ali nije postavila. Očigledno je da nije postavila do 14. februara, kada je istekla mogućnost da postavi. Nemam potrebu da branim zašto Vlada neka prethodna u periodu od 14. februara nije postavljala, ovde sam da vam kažem da Vlada nije postavila, nisu izvršena postavljenja, protekao je rok, nalazimo se u vrlo neprijatnoj situaciji i jedini izlaz iz te situacije je da usvojite zakon koji vam ja danas ovde obrazlažem u ime Vlade.

Ne mogu da se složim, mada mislim da tu ima mesta dosta da se razgovara, da li stav 2. člana 180. kaže da prestaje radni odnos, onda kaže prestaje dužnost, prestanak dužnosti nužno ne povlači prestanak radnog odnosa, ali ako otvorimo tu temu, ona je dosta dugačka.

Slažem se i mislim da smo generalno otvorili neke teme pravno-tehničkog karaktera, koje su posledica loše pravno-tehničke redakcije postojećeg zakona.

Neke razlike su i dalje ostale, kao član 179, ali bože boj, različito doživljavamo neke stvari, različito tumačimo neke zakone. Meni ostaje na kraju da vam se zahvalim na ovoj načelnoj raspravi, da sačekamo prekosutra, pretpostavljam da je rok 24,00 časa za raspravu po amandmanima, da razgovaramo o predloženim amandmanima i nakon toga na vama je odluka da li ćete prihvatiti zakon.

Drago mi je da gospodin Nikolić ovako uživa, znao sam da mu nedostajem, ali nisam znao da je to baš ovoliko. Hvala vam svima na pažnji.
...
Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka

Esad Džudžo

| Predsedava
Zahvaljujem ministru Markoviću.
Ovim obraćanjem zaključujem načelni pretres o Prijedlogu zakona i podsećam vas da je članom 140. stavovi 4. i 5. Poslovnika predviđeno da se od završenog načelnog pretresa do otvaranja pretresa Prijedloga zakona u pojedinostima mora da prođe najmanje 24,00 sata, kao i da u vremenu između završenog načelnog pretresa i otvaranja pretresa Prijedloga zakona u pojedinostima nadležni odbori mogu da podnesu amandmane na Prijedlog zakona. Saglasno toj odredbi, sednica će se nastaviti u četvrtak u 10,00 sati, pretresom Predloga zakona u pojedinostima. Zahvaljujem. Prijatno.