Hvala.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA O USPOSTAVLjANjU SPECIJALNIH PARALELNIH ODNOSA IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I REPUBLIKE SRPSKE

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.

Podsećam vas da, shodno članu 94. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto je ukupno vreme za raspravu pet časova, konstatujem da se vreme za raspravu po poslaničkim grupama raspoređuje proporcionalno.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile, da odmah podnesu prijave za red, sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 149a stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu zakona.

Da li predstavnik predlagača želi reč? (Da.) Ima reč ministar Milan Marković. Gospodine Markoviću, izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, meni je zadovoljstvo da danas u ime Vlade Republike Srbije pred vama obrazlažem Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između...

Izvinite, dobio sam informaciju da su stručne službe prosledile, a ako nisu onda ćete u sledećih nekoliko minuta dobiti ovlašćenje, kojim Vlada 13. jula ovlašćuje gospodina Markovića da bude predstavnik predlagača povodom ove tačke. U sledećih nekoliko minuta to će da vam se prosledi.

Dobio sam još u petak informaciju da je to prosleđeno. Izvinite. Izvolite, gospodine Markoviću.

Zahvaljujem, gospodine Obradoviću.
Dakle, sa zadovoljstvom ću danas pred vama, u ime Vlade Republike Srbije, obrazložiti Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Republike Srbije i Republike Srpske. Osnova za institucionalnu saradnju između Republike Srbije i Republike Srpske predviđena je Dejtonsko-Pariskim sporazumom kroz mogućnost uspostavljanja specijalnih paralelnih odnosa.
Prethodni sporazum o specijalnim paralelnim vezama potpisan je 5. marta 2001. godine u Banja Luci između tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske, sa praktično istim polazištem i ciljevima, kao i Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Republike Srbije i Republike Srpske, koji je potpisan 26. septembra 2006. godine, a čije je potvrđivanje danas na dnevnom redu ovog visokog doma.
Iskustva u primeni prethodnog sporazuma bila su vrlo pozitivna u svim predviđenim oblastima saradnje i doprinela su učvršćivanju ukupnih odnosa, kako sa Republikom Srpskom tako i sa Bosnom i Hercegovinom u celini. Zbog toga je, nakon istupanja Republike Crne Gore iz državne zajednice i nastavka državnog kontinuiteta Republike Srbije kao nezavisne, suverene države, doneta odluka o potpisivanju novog sporazuma koji bi odrazio nastale promene i otvorio još širi prostor za svestrani razvoj intenzivne i dinamične međusobne saradnje.
Sporazumom o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa potpisanim 26. septembra 2006. godine u Banja Luci Republika Srbija i Republika Srpska potvrđuju spremnost da i dalje pružaju puni doprinos održavanju trajnog mira i stabilnosti u regionu i zajednički rade na unapređivanju najšire saradnje, kako u oblasti privrede, tako i u domenu obrazovanja i nauke, zaštite slobode i prava građana, kulture, sporta i nizu drugih oblasti, kroz redovnu saradnju i komunikaciju na najvišem nivou, koju predstavlja Veće za saradnju, čiji su članovi predsednici republika i vlada, kroz kontakte ministara inostranih poslova i drugih resora, kao i kroz redovne kontakte predsednika Skupštine i skupštinskih radnih tela, kako je to predviđeno članom 7. ovog sporazuma.
Potpisivanjem Sporazuma o specijalnim paralelnim odnosima 26. septembra 2006. godine nivo i intenzitet odnosa između Republike Srbije i Republike Srpske značajno su poboljšani. Aktivnosti koje su ovim sporazumom predviđene i delom započete vrlo pozitivno su se odrazile, pre svega na privredne tokove, što je od ogromnog značaja za Republiku Srpsku.
Na ekonomskom planu, Republika Srpska je u ovom momentu nesporno veoma uspešna i u značajnoj meri u prednosti u odnosu na Federaciju Bosne i Hercegovine. Proces privatizacije je i dalje odmakao, a privreda je efikasnija. Najznačajniji su događaji svakako prodaja "Telekoma" Srpske "Telekomu" Srbije i stavljanje kamena temeljca za Termoelektranu "Gacko 2" 16. maja 2007. godine, što je investicija u vrednosti od 1,4 milijarde evra.
Međutim, kada govorimo o ekonomskim vezama Srbije i Republike Srpske svakako treba pomenuti kupovinu 59% banjalučkog "Kosig" osiguranja od strane "Dunav" osiguranja, kupovinu 67% kapitala banjalučkog "Čajaveca" od strane "Hemofarma" iz Vršca, saradnju banjalučkog "Elmosa" sa novosadskim "Novkabelom", početak rada Komercijalne banke Banja Luka, sa većinskim vlasništvom beogradske Komercijalne banke, aranžman o plasiranju traktora i poljoprivrednih mašina iz Srbije, perspektivu o izgradi hidroelektrane "Buk-Bijela" od 150 megabajta, otvaranje TANJUG-ovog međunarodnog pres-centra u Banja Luci itd.
Od ukupne spoljnotrgovinske razmene Republike Srpske u 2006. godini najviše robe je uvezeno upravo iz Republike Srbije, i to oko 330 miliona evra, a izvezeno u Srbiju oko 120 miliona evra. Naravno, veze Srbije i Republike Srpske prevazilaze ekonomiju i one su mnogobrojne, od ličnih, porodičnih, pa do kulturnih, prosvetnih, naučnih, zatim veze u oblati socijalne zaštite, zdravstva itd.
Tako je potpisan i Sporazum o saradnji Beogradskog i Banjalučkog univerziteta, kao i Sporazum o saradnji Udruženja pravnika Republike Srpske i Udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu Republike Srbije. Činjenica je i da se prosvetni sistem Republike Srpske značajno oslanja na obrazovni program i plan i udžbenike Republike Srbije u osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju.
Potrebno je pomenuti i protokol kojim se omogućava da korisnici invalidnina, koji su stekli državljanstvo Republike Srbije, svoja prava ostvare u Srbiji, kao i ugovor o dugoročnoj saradnji Banje Koviljače i Fonda Republike Srpske za zdravstveno osiguranje itd.
Kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, posebno bih istakao perspektive saradnje naših podrinskih opština sa podrinskim opštinama Republike Srpske, što može biti nukleus buduće saradnje opština u slivu Drine.
Dakle, kao što se iz ovih primera vidi, veze su mnogostruke i vrlo raznolike. Jasno je i poznato da naši odnosi, odnosi Republike Srbije i Republike Srpske, nisu opterećeni nikakvim spornim pitanjima. Saradnja je veoma razvijena, pogotovu zbog velikog protoka stanovništva, koje je povezano rodbinskim, poslovnim, istorijskim vezama, preko granice koja se prelazi samo sa ličnom kartom.
Ovi su odnosi kvalitativno obogaćeni stalnim radnim kontaktima, čestim uzajamnim posetama i izraženim razumevanjem najviših funkcionera Republike Srbije i Republike Srpske.
Ovakav razvoj značajan je i za očuvanje identiteta srpskog naroda u Bosni i Hercegovini i u sadašnjim okolnostima doprinosi razvoju i stabilnosti Republike Srpske, ali i celokupne Bosne i Hercegovine, kao i Republike Srbije.
Potpisivanje sporazuma pozitivno je primljeno od strane Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu i međunarodne zajednice. Pozitivan stav prema sporazumu iskazali su i zvaničnici Bosne i Hercegovine u razgovorima sa ministrom spoljnih poslova Republike Srbije Vukom Jeremićem, tokom njegove zvanične posete Bosni i Hercegovini, kao prvoj destinaciji posle preuzimanja dužnosti 28. maja ove godine.
Imajući u vidu višestruki značaj ovog sporazuma, kao i činjenicu da je u Republici Srpskoj već izvršenja njegova ratifikacija, Vlada je predložila da se zakon o potvrđivanju usvoji po hitnom postupku. Zahvaljujem vam se na pažnji i stojim na raspolaganju za sva dodatna pitanja koja se otvore u toku diskusije.

Hvala. Reč ima šef poslaničke grupe SRS Tomislav Nikolić. Da li po Poslovniku, gospodine Jovanoviću? Izvolite, gospodine Nikoliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije na veoma čudan način, preko novouspostavljene funkcije dežurnog ministra, sarađuje sa Narodnom skupštinom Republike Srbije. Za ovaj mesec ili za ovu godinu dežurni ministar ili babica za sve je gospodin Milan Marković, ministar za lokalnu samoupravu. Hoćeš Zakon o državnoj upravi, tu je gospodin Milan Marković, specijalne veze sa Republikom Srpskom, gospodin Milan Marković.
Ima li u ovoj Vladi Republike Srbije podele nadležnosti, podele odgovornosti? Dobili smo Sporazum o specijalnim odnosima sa Republikom Srpskom, jedan jeftin politički poen koji mnoge vlasti u istoriji Srbije koriste, otkako postoji Republika Srpska, stvorena zahvaljujući borbi srpskog naroda i želji da imaju svoju državu. Potpisnici Sporazuma nisu ovde u sali.
Ministar za spoljne poslove nije u sali, kao da se vi stidite ovog sporazuma, kao da vam predizborna kampanja nalaže da imate ovakav sporazum, a ne možete da objasnite, a što biste imali ovakav sporazum kada to nije baš po ukusu zapadnih moćnika pred kojima polažete svakodnevno računa. Tako da ovaj sporazum smatram svojevrsnim licemerjem Vlade Republike Srbije.
I ne znam otkud ta hitnost, kada niko ne radi, kada nema ni predsednika Skupštine, ni cele Vlade, Narodna skupština potvrđuje sporazum o specijalnim vezama sa Republikom Srpskom, a recimo ne raspravlja o Kosovu i Metohiji.
E sad, da vidimo šta znači ovaj sporazum. Osnov političkog delovanja SRS je da je Republika Srpska srpska država i da će jednog dana Srbija i Republika Srpska, akobogda Crna Gora i Republika Srpska Krajina činiti jednu državu na Balkanu. To je naš osnov delovanja. Mi vam nikada nećemo reći nijednu reč protiv saradnje sa jednom srpskom državom, koja se privremeno ne naziva Srbijom, nego Republikom Srpskom.
Za bilo kakav sporazum kod nas nema protivljenja. Uostalom, ovaj sporazum ste sklopili 2001. godine, a postojao je i sporazum pre njega. I nije samo izmena u tome da ga druga država uspostavlja, i nije više Savezna Republika Jugoslavije, to je simbol vaše vladavine; 2001. godine mnogo veća država srpska je sklopila sporazum sa Republikom Srpskom, 2007. mnogo manja. Ne daj bože da ostanete još neko vreme na vlasti, nudili biste nam još neki noviji sporazum kojim bi se još manji deo teritorije Srbije vezivao sa Republikom Srpskom.
Ima nekoliko, a jedan veoma bitan član koji je promenjen i koga sada da pitam zašto je to promenjeno, kada ministar Marković o tome nema pojma. Pitaću Narodnu skupštinu, ako je 2001. godine članom 2. određeno da će učesnici u sporazumu posebno ostvarivati saradnju u oblastima odbrane na potpuno transparentan način, zašto u sporazumu koji danas Republika Srbija potpisuje sa Republikom Srpskom nema te odredbe.
Zašto Republika Srpska i Republika Srbija neće sarađivati u poslovima odbrane na potpuno transparentan način. Ministru treba pomoć, treba činovnici da mu pričaju zašto to. Ovo je čisto politička priča, gospođo, ovo nije pravnički posao. Šta će nama sporazum o odbrani sa Nacionalnom gardom Ohaja, a nemamo sporazum o odbrani sa Republikom Srpskom.
Potpisnici su Tadić, Koštunica, Čavić, Dodik, što se ovde nisu svečano lepo obukli, lepo, da pokažu Republici Srpskoj i Srbiji, da je ovo jedan veliki dan, uzvišeni čin, specijalne veze. Kakve specijalne veze? Od 2001. godine, otkad ste vi potpisali specijalne veze, Republika Srpska tone sve dublje. A mi smo nekakav garant te Republike Srpske i mi smo garant Dejtonskog sporazuma.
A vi gledate kako urušavaju potpunu kredibilitet vojni, policijski, politički kakav sve ne. Vama to uopšte ne smeta, vi se uopšte ne mešate u Republiku Srpsku, izuzev da plasirate američki kapital preko naše firme, a da zato američke firme ovde kod nas dobijaju određenu imovinu, kao na primer kupovina Telekoma Republike Srpske.
Jednog dana ćete mi objasniti koliko je to dobar i koliko je to uspešan potez, i šta smo dali banci koja je to u stvari finansirala u Srbiji na raspolaganje, da bismo mi napravili taj veliki politički potez.
Zašto mi ovde nedostaje Milorad Dodik? Zato što je bio na završnoj konvenciji Demokratske stranke, pa je rekao, želim vam da uništite SRS u Srbiji, kao što sam ja uništio u Republici Srpskoj. Takav čovek, koji želi da uništi SRS u Srbiji, ne može da bude potpisnik sporazuma o specijalnim vezama sa Srbijom. Jer s kim sada to Dodik potpisuje ovaj sporazum? Sa Srbijom, sa delom Srbije najvećim koji predstavlja SRS, ili sa Tadićem ili Koštunicom.
Da li vam je Milorad Dodik rekao, ovo potpisujem, ali nemoj slučajno da radikali imaju specijalne veze sa Republikom Srpskom, nego gledajte da ih što pre uništite, kao što sam ih ja uništio u Republici Srpskoj. Zašto sada ovaj sporazum kada nije izborna kampanja? Vi to radite obično u izbornoj kampanji.
Zašto danas? U državi nema ni predsednika Vlade, ni ministra spoljnih poslova, ni predsednika Skupštine, a mi najsvečaniji čin mogući. Koji nam je sporazum najvažniji od sporazuma o specijalnim odnosima sa Republikom Srpskom. Da li ima važnijih zakona, osim rasprave o Kosovu i Metohiji, ima li važnijeg akta koji donosi Skupština od ovog o specijalnim vezama sa Republikom Srpskom.
Koliko je važan? Toliko koliko mu Vlada pridaje važnosti. A Vlada dežurnog ministra, koji nam reče da će da se gradi Termoelektrana u Gacku, da je Udruženje krivičara potpisalo sporazum i da još uvek sa ličnom kartom može da se prelazi u Republiku Srpsku.
Jednu stvar da znate, ko ima dobre odnose sa Republikom Srpskom, taj nema dobre odnose sa Federacijom. Federacija ne da te dobre odnose Republike Srpske i Srbije, uvek ih koči, zaustavlja. Ovaj sporazum i nisu bolji odnosi sa Federacijom, i ne treba ni da budu.
Nemojte ovde da hvalite Federaciju. Kakva Federacija, šta govore o nama, šta misle o nama, kako su nas tužili. Šta tvrde da smo im učinili, kakvi dobri odnosi. Ako ste počinili genocid nad jednim narodom, kako možete da mu budete prijatelj. Naš saradnik je Republika Srpska, nije se izborila za celokupno svoju teritoriju, otet joj je deo Dejtonskim sporazumom, a i to što je ostalo, to jednog dana mora da bude sastavni deo srpske zemlje.
To ne sme da se zaustavi i nemojte o tome da govorite samo u kampanji, nego o tome da govorite svaki dan. I ovaj sporazum treba da ima jednu tačku koja kaže, sve ćemo učiniti da jednoga dana stvorimo zajedničku državu. To je sporazum o specijalnim vezama sa Republikom Srpskom. Sve drugo su prazne priče.
Da li će vaš kriminalac koji se bavi strujom da učestvuje u nekoj hidroelektrani ili termoelektrani, šta to koga zanima.
Da li će Hamović da uzme pare, da li će ovaj ili onaj, jesu to specijalni odnosi sa narodom. Ne, nisu. Specijalni odnosi su da Srbija i Republika Srpska budu jedna država. To ko želi da ostvari, taj neka donese SRS na potpis sporazum o specijalnim vezama i taj sporazum ćemo oberučke potpisivati. I prednjačićemo, i čestitaćemo onome ko pokrene kao predstavnik Vlade tu inicijativu.
Ali, vi nemate ono što treba da bi čovek tako nešto pokrenuo. Vi nemate kuraži, nemate hrabrosti, vi ste raspolućeni, vi biste drage volje da sarađujete sa Republikom Srpskom, ali da ne naljutite nekoga. Šta vas briga da li ćete da naljutite nekoga ako sarađujete sa Republikom Srpskom? Šta vas briga da li ćete da naljutite nekoga ako branite Kosovo i Metohiju? Šta vas briga da li ćete da naljutite nekoga ako razvijate Srbiju. Ali, vi imate taj limit, čekaj da proverim šta kažu ovi što smo stajali kod njih u redu pre neki dan i da nam se oni ne naljute.
Šta je za vas Republika Srpska? Neko sa kim treba spajati sporazume o specijalnim vezama ili neko s kim treba živeti zajedno. Kako da dozvolimo da dve srpske države budu jedna pored druge, kako? Pogledajte šta rade, cepaju delove teritorije Srbije da bi jednom narodu pravili jedinstvenu državu. Mi imamo dve srpske države, nećemo da napravimo jednu od njih. Šta nas to sprečava? Vaša ili autocenzura ili spoljna cenzura. Ali, recite nam ovde iskreno: dokle ćemo da prepisujemo ove sporazume, kada ćemo da učinimo nešto, čemu služi ovaj sporazum.
Mi možemo termoelektranu da gradimo i na Havajima. Jesu li to specijalne veze? Sada ste trenutno u jačim odnosima sa Ohajom nego sa Republikom srpskom ako stvarno usvojite njihove oznake, a to ne može bez zakona. Nije ono poslaničko pitanje bilo tek tako izrečeno danas. Vi vodite vojsku bez zakona.
Sporazum o specijalnim vezama: ima li ovde policije, ima li ovde vojske, ima li ovde zajedničkih spoljnih poslova, ima li ovde išta zajedničko? Kako može da bude posle šest godina istovetan sporazum, prepisivački sporazum o specijalnim odnosima sa Republikom Srpskom? Što se to ne izgradi za ovih šest godina bar za jednu stepenicu više? Valjda ti sporazumi služe da se podižu na viši nivo.
Ovako možete napraviti i sa Bugarskom, odmah sutra. Sve ovo što piše ovde može i sa Bugarskom, jer nema ni odbrane, ni policijske zaštite, nema ni saradnje. Zato, iako je osnov našeg delovanja ujedinjenje srpskih država, dok se ne budemo izborili da vam takav sporazum podnesemo na ratifikaciju, mi u vašim igrama nećemo da učestvujemo.
Posebno ne u igrama u kojima ne želite ni vi da učestvujete. Čak ni predsednik Skupštine nije hteo danas da dođe da vodi ovu sednicu. I on nije smeo da naljuti velikog brata, vodeći sednicu na kojoj se odlučuje o nekakvim specijalnim odnosima sa Republikom srpskom. Ne, to će pasti na vas poslanike. Vi ste to izglasali.
Vi ionako ne zaslužujete da budete ni ministri, ni zamenici ministara, ni pomoćnici, ni sekretari, vi ste narodni poslanici, vi ste mašina. Da ste vredeli bili biste u Vladi. Pošto ne vredite ništa, ni toliko da dođu ministri ovde da vas predstavljaju, da vam budu na čelu, vi ste samo za glasanje.
Vi ćete glasati o sporazumu o specijalnim odnosima sa Republikom srpskom, a ne znate šta to znači. Nikoga ovde nećete pitati šta smo to uradili za ovih šest godina, imali smo sporazum. Vi produžujete važnost jednom papiru. Ako je to, i time završavam, priča, eto, ako uzmete Kosovo i Metohiju, mi ćemo da se ujedinimo sa Republikom srpskom, recite ovde otvoreno. Recite na ovaj način - mi se ujedinjujemo sa Republikom srpskom, a ne možete da nam uzmete Kosovo i Metohiju. To je prava priča.
A da vi ovde nekog plašite, pa u nekoj kao diplomatskoj ofanzivi pretite sada kako ćemo mi sa Republikom Srpskom, baš danas, da uspostavimo mnogo bolje odnose ako nam otmu Kosovo i Metohiju, pa će Republika Srpska možda imati referendum. Da li piše ovde da će u Srbiji i Republici Srpskoj biti sproveden referendum o budućnosti zajedničke države? Ne piše.
Ne možete da uplašite ovim papirom ni one koji nam otimaju Kosovo i Metohiju. Možete da uplašite raspravom o Kosovu i Metohiji, jedinstvenim stavom, zajedničkim stavom. Neka bude i disonantnih tonova, nije važno, ali da se zna do koje mere je ko od nas spreman da brani Republiku Srbiju u granicama koje je propisao Ustav.
Teška srca, zato što kada je Republika srpska u pitanju mi mnogo toga možemo da prihvatimo i da prećutimo, ali teška srca vam kažem - ovo potpisujte bez nas, ovo ćete izglasati bez nas. Ako ste spremni da napravimo novi sporazum sa Republikom Srpskom, ako tamo imamo partnere koji to smeju, koji će imati bar još dve ili tri tačke, u kojima ćemo definisati u nekom periodu u budućnosti stvaranje zajedničke države, onda se obratite SRS.

Gospodin Jovanović, pa gospodin Dačić. Gospodine Jovanoviću, po Poslovniku ili kao šef kluba? Kao šef poslaničkog kluba. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nije nam ostavljeno puno prostora za ozbiljnu raspravu i to je poražavajuća činjenica. Iako nemam ništa protiv vas, gospodine ministre, verujem da je i vama besmislena situacija u kojoj se nalazite i da niste želeli svojim nastupom da pošaljete poruku javnosti Srbije, građanima Republike Srpske ili Bosne i Hercegovine o tome da zapravo mi Republiku Srpsku tretiramo kao jednu opštinu Srbije.
Ovo je jedan od retkih sporazuma koji potpisuju i predsednik i premijer, koji istovremeno preuzimaju na sebe obavezu aktivne realizacije tog sporazuma. Ovim sporazumom se u članu 4. uspostavlja rad veća, odnosno veće koje će raditi na realizaciji sporazuma. Oni su nam neophodni za raspravu. Ne toliko ministar inostranih poslova, jer nam on tu ne bi mogao reći mnogo više od onoga što ste nam rekli vi, ali predsednik i premijer svakako. Oni su ovaj sporazum potpisali u septembru.
Nažalost, on je na tragu sporazuma koji su potpisivani sa Republikom Srpskom ili sa nekim drugim prostorima o kojima se govorilo kao političkim činjenicama tokom prošlosti, a oni danas to definitivno nisu u realnosti na isti način.
Ovo nije sporazum, ovo je politička manipulacija. Sredstvo jedne izborne kampanje. Ovo je bila politička potreba trenutka u kojem se nalazila Republika Srpska u septembru mesecu 2006. godine, i sa druge strane politička potreba Vojislava Koštunice, koji je između ostalog i kroz tu demonstraciju pokušao da homogenizuje Srbiju oko njenog nacionalnog pitanja uvodeći je u ustavnu raspravu i ustavni referendum.
Šta je problem ovog sporazuma? Naravno, iz pozicije LDP mislim da ne možemo zaobići činjenicu da se ovim sporazumom ne definišu mehanizmi partnerstva Republike Srbije i Republike Srpske, ali i BiH. Tačno je da ovaj sporazum ima svoj pravni osnov u Dejtonskom sporazumu, ali isto tako danas, 12 godina posle Dejtona, očigledno da je potrebno puno novih ideja, puno dodatne energije i da je potrebna drugačija politika, kako bi se ono što je Dejtonom uspostavljeno dalje afirmisalo, razvijalo u skladu sa potrebama građanki i građana BiH, Republike Srpske, svakog grada, opštine, svake porodice u toj nesrećnoj zemlji, za čiju smo nesreću mi kao Srbija u velikoj meri odgovorni.
Mislim da su ciljevi sporazuma koji su ovde navedeni protokolarni i konfuzni, to su fraze. Interes Srbije nije da sa Republikom Srpskom gradi svoje odnose na frazama. Šta znači da je jedan od ciljeva sporazuma ''razvoj transparentne saradnje izvršnih, zakonodavnih i drugih institucija''? Kako uostalom može da saradnja da se odvija?
Na koji način parlament sarađuje sa drugim parlamentom, ako ne javno, transparentno, otvoreno. Da li smo mi u bilo kojoj situaciji radili na neki drugi način? Šta znači pod definisanim ciljevima sporazuma ''razvoj institucionalnih i svih drugih oblika saradnje u okviru opštih političkih i privrednih uslova''? Opet fraza. Puno opštih mesta produbljuje krizu u kojoj se nalazi Republika Srpska, komplikuje naše međusobne odnose, dovodi u problem BiH, i praktično za poziciju dobijamo nešto protiv čega mi navodno želimo da se borimo, između ostalog i usvajanjem ovog sporazuma.
Ako mislimo da ozbiljno govorimo o Republici Srpskoj, treba da slušamo ljude u Republici Srpskoj. Ako slušamo ljude u Republici Srpskoj, onda ćemo shvatiti da njihova želja nije rušenje BiH, njihova želja je afirmisanje autentičnih interesa u okvirima BiH, i mi u tome treba da im pomažemo.
Mislim da ovaj sporazum nije ono što je Republici Srpskoj u ovom trenutku potrebno, a očigledno je da tako nešto misle i Vlada i predsednik Republike kada na ovakav način dovode parlament u poziciju da raspravlja o jednom tako važnom dokumentu kakav je ovaj sporazum. Ako se tako nešto radilo u prošlosti, onda je ta prošlost dokaz da to ne smemo mi danas da ponavljamo.
Mi kao LDP imamo veliku dilemu, na kakav način da doprinesemo normalizaciji odnosa Srbije, Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Glasanje protiv ovog sporazuma nije doprinos, jer tu saradnju ostavlja nedefinisanom, neartikulisanom i izvan bilo kakvog pravnog dokumenta.
Glasanje za ovaj sporazum je glasanje za onu vrstu politike koja zloupotrebljava tragediju Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i koja pokušava da se održi u životu manipulisanjem najelementarnijim nacionalnim interesima.
Ko je odlučio u Srbiji o investiciji od 700 miliona evra? To je javno preduzeće, 700 miliona evra je bila investicija koja je za 200 miliona evra bila veća od drugoplasirane ponude. Da li je neko preuzeo odgovornost za tako nešto ili je Srbija bogatija za 200 miliona evra od Austrije? Ko je odlučio da drugo državno preduzeće takođe učestvuje u privatizaciji, ovog puta osiguranja u Republici Srpskoj?
Da li smo o tome razgovarali u okviru bilo koje institucije ili su to bili politički hirovi. Ako je to ekonomski opravdano, hajde da nam to neko predstavi na jasan način, da se ovde pojave ministri, pa da od njih čujemo zašto je dobro to što je urađeno, dobro za građane Republike Srpske i dobro za Srbiju, dobro za Bosnu i Hercegovinu, dobro za svakog čoveka.
Ali, za referat su neke druge teme, a ne definisanje odnosa sa Bosnom ili sa Republikom Srpskom, entitetima i državom koji su napravljeni na desetinama hiljada ljudskih života, a ti ljudski životi, danas očigledniji nego ikada, uništeni su neodgovornom politikom, politikom koja je bila posvećena ličnim ciljevima, nesposobnim ambicijama i licemernim političkim parolama.
Ovo je, kao što je rekao i moj prethodnik, između ostalog i licemerno, pet strana i ništa više.
Ako želite da podržimo ovaj zakon, tj. ovaj sporazum, objasnite nam zašto to treba da uradimo.
Ako niste u stanju da nam objasnite zašto to treba da uradimo, objasnićemo mi kada pobedimo na izborima i kada napravimo sporazum u kome će se ponuditi jasni odgovori za svaki od problema za koje ovaj parlament vrlo dobro zna, a o kojima ne želi da govori.

Reč ima šef poslaničkog kluba SPS-a, Ivica Dačić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, tema o kojoj danas raspravljamo je od vitalne važnosti za našu državu i za naš narod u celini. To su odnosi Srbije sa Srbima koji su, slomom bivše Jugoslavije, ostali da žive van sadašnje teritorije Republike Srbije.
Pridružujem se protestima svih onih koji smatraju da je ova tema zasluživala i ozbiljniji pristup ovome i, naravno, nije dobro da je ovoliko vremena prošlo od dana potpisivanja ovog sporazuma do njegove ratifikacije u parlamentu.
Ovo je pitanje broj jedan za svaku državu i za svaki narod. Vi znate da su neke stranke u prošlosti optuživane za koncept "velike Srbije", ali ovo je životno pitanje našeg naroda. Srbi koji su bili konstitutivni narod, Srbi koji su stvorili prvu, drugu i treću Jugoslaviju, postali su nacionalne manjine u nezavisnim državama stvorene raspadom bivše Jugoslavije.
Naravno, tačno je da krivicu za to snosi i sam srpski narod, zato što je pravio državu sa onima koji mu nikada nisu bili braća i zato što je pravio državu i robovao konceptu Jugoslavije, umesto da stvori državu koja je omeđena onim što je dobio pobedom u Prvom svetskom ratu.
Raspadom bivše Jugoslavije Srbi su postali nacionalne manjine i zbog toga je veoma bitno da Republika Srbija ima jasan odnos prema svim Srbima koji žive na teritoriji prethodne Jugoslavije. Taj odnos mora da se zasniva od pitanja državljanstva, pa preko svih drugih prava koja neko na osnovu nacionalne pripadnosti ima i naravno do uspostavljanja specijalnih i posebnih odnosa koje Srbija sa određenim regionima ili, kako to sada u Dejtonskom sporazumu stoji, sa entitetima treba da ima.
Republika Srpska je prva srpska država preko Drine. Tačno je, bila je Republika Srpska Krajina, ne mislim da poredim koja je nastala prva ili druga, nego govorim da je to prva država u istoriji srpskog naroda koja je prešla Drinu.
Da li je ona država ili ne? Zavisiće i od odnosa Republike Srbije prema toj teritoriji. Zato je obaveza Republike Srbije, jer je SRJ potpisnik Dejtonskog sporazuma, da brani i čuva tekovine Dejtonskog sporazuma.
Oni koji znaju šta se dešava u međunarodnim odnosima vide da je na delu revizija Dejtonskog sporazuma.
Pokušava se stvoriti unitarna Bosna i Hercegovina, o tome se raspravljalo na više mesta u međunarodnim organizacijama i institucijama. Između ostalog, raspravljalo se i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Znači, sa jedne strane se pokušava Srbija podeliti i pocepati i pokušava se da se oduzme Srbiji Kosovo i Metohija, a sa druge strane se pokušava ugušiti Republika Srpska i stvoriti jedinstvena unitarna Bosna i Hercegovina.
U Srbiji se traži da svaka nacionalna manjina ima pravo da se školuje, pa i ovde da govori na svom jeziku, a u Savetu Evrope je stajalo da se preteralo u dokumentima sa time da svaki entitet ima pravo na svoje neke posebnosti, pa čak i na kulturne, jezičke i sve ostalo.
Sa jedne strane smo svedoci pokušaja rasparčavanja Srbije i pokušaja unitarizacije Bosne i Hercegovine, i ukidanja Republike Srpske. Naša država na to ćuti. Naša država mora odlučno da stane u odbranu Srba preko Drine, naravno i Srba u Republici Srpskoj Krajini.
Naša država mora da traži da Hrvatska ne može da uđe u Evropsku uniju dok se ne obezbedi povratak Srba u Republiku Srpsku Krajinu, dok se ne obezbedi povratak imovine. To je najveći genocid koji je napravljen posle Drugog svetskog rata. Ne potcenjujem bilo koje druge zločine, ali nekoliko stotina hiljada ljudi je državnom akcijom proterano iz Republike Srpske Krajine. Mi danas želimo da uspostavimo dobre odnose sa Hrvatskom, bez pogleda unazad i još smo svedoci da nam Hrvatska drži lekcije u oblasti ljudskih prava.
Sa druge strane, imamo Srbe u Crnoj Gori. Apsolutno je neprihvatljivo da srpski ministar, bilo koji, ili potpredsednik Vlade ili predsednik Vlade, ode u Podgoricu a da ne razgovara sa Srbima u Crnoj Gori. Srba u Crnoj Gori ima najmanje trećina. Prema tome, apsolutno je neprihvatljivo.
Srbija mora da podrži zahteve Srba u Crnoj Gori, zahteve za posebnost u Crnoj Gori. Naravno, Srbija mora da se opredeli šta hoće u pogledu državljanstva. Svi dobro znamo da u pogledu sticanja državljanstva postoje dva principa: princip tla i princip krvi. Svi građani imaju pravo, ali naravno, postoje države na svetu koje niko ne proglašava da su nacionalističke, gde svaki pripadnik tog naroda, ma gde živeo, ima pravo na državljanstvo. Svaki Srbin, ma gde živeo u svetu, mora da ima pravo na srpsko državljanstvo.
Ne može da stoji odrednica: svi građani Crne Gore. Ne mogu svi građani Crne Gore biti na isti način tretirani kao pripadnici srpskog naroda koji žive u Crnoj Gori. To je apsolutno neprihvatljivo. Ako se Srbija bude tako ponašala, verujete mi, posle sledećeg popisa biće više Srba u Crnoj Gori nego Crnogoraca.
Ono što se isto odnosi na Republiku Srpsku, ali i na srpske krajeve Crne Gore, ako međunarodna zajednica traži po svaku cenu nezavisnost Kosova i Metohije, ako se jednostrano proglasi nezavisnost Kosova i Metohije, zašto mi ne bismo jednostrano proglasili nezavisnost Republike Srpske?
Da li ste pročitali da Rusija izražava pretnju da će priznati jednostrano sve ostale koji žele da se priključe Ruskoj Federaciji, bez odluke Saveta bezbednosti UN? Znam da mi nismo isto što i Rusija, ali možemo barem da pretimo, gospodine ministre, a ne unapred da kažemo da nećemo ništa da uradimo.
Kada ljudi u Republici Srpskoj kažu: tražimo referendum. Mi odavde iz Srbije kažemo, ne mi nego pripadnici vladajućih stranaka, ne, ne može Republika Srpska da organizuje referendum. Zašto ne može? Po kojim to propisima i principima može Kosovo? Po kom to međunarodnom pravu? Po faktičkom pravu, po pravu stanja na terenu.
Republika Srpska je srpska tvorevina. Prema tome, moja osnovna zamerka državnom rukovodstvu jeste, možda vam smeta kad neke stvari govorimo mi koji smo nekada bili na vlasti, možda mislite da nije dobro da mi to kažemo, sa zadovoljstvom vam ustupam da kažete to umesto mene.
Recite slobodno, jer vas je ovaj narod birao. Isprsite se i recite, kao što ste rekli za Kosovo i Metohiju. Kada smo mi to govorili, stavili ste nas na stub srama. Recite slobodno da ćete čak i prekinuti diplomatske odnose sa nekim državama koje jednostrano priznaju Kosovo i Metohiju.
Izvolite, jeste li nešto meni dobacili? Da li ste vi predstavnik Vlade? Vas je birala ova skupština, gospođo, a mene je birao narod Srbije. Vladu je birala Skupština, a Vlada je izabrala njih. Odakle vama pravo da mi dobacujete kada govorim? Ko ste vi?