Replika, narodni poslanik Ivica Dačić, predsednik poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije.

Želeo bih samo da pojasnim ono što je gospodin Čanak postavio kao pitanje.
Istina je da je Republika Srpska prva, ili hajde da ne upotrebim izraz prva, ali možda na neki način, posle formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i bivše Jugoslavije, Titove Jugoslavije, možda prva tvorevina koja je opstala kao neki ipak međunarodnopravno priznat entitet i redefinisan Dejtonskim sporazumom.
Dejtonski sporazum je potpisan zato što se nije više imalo gde, zato što se nije mogla više rasturati bivša Jugoslavija po nacionalnom principu, a čuvati Bosna i Hercegovina po građanskom principu. To je apsolutno nemoguće.
Podsetio bih vas da kada je stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, ona je bila unitarna država. Ona je postala federalna država tek 1945. godine.
S druge strane, i u Titovoj Jugoslaviji Srbi su bili konstitutivni narod u Hrvatskoj, u hrvatskom Ustavu i u Bosni i Hercegovini. Oni su 90-ih godina izbačeni iz Ustava Hrvatske kao konstitutivni narod. To zaboravljate.
Znam, gospodine Čanak, da vi tražite povratak na Ustav iz 1974. godine zbog autonomije Vojvodine, ali ajmo da zatražimo povratak Srba u Ustav Republike Hrvatske kao konstitutivnog naroda. Danas ih, naravno, i nema toliko, pa može neko reći da eto, pošto ih nema, rešili smo problem nacionalnih manjina.
Prema tome, ovde nije u pitanju bilo kakva pretnja. Uostalom, i pokojni premijer Đinđić je u poslednjim danima svog života i svoje vladavine posetio Republiku Srpsku. Kada je krenuo u Republiku Srpsku na njega je pokušan atentat, čini mi se da je to bilo tada kod hale "Limes". Zašto je tamo išao?
Uostalom, i vi ste prvi posle 2000. godine, takođe, obnavljali sporazume koje smo mi pravili sa Republikom Srpskom. A uostalom, zajednički ste pravili i stranke koje su se tako slično nazivale.
Na samom kraju, SPS će glasati za ratifikaciju ovog sporazuma. Mi nikome ne pretimo, samo kažemo, ako neko pokušava da otme Kosovo, taj mora da bude svestan da otvara Pandorinu kutiju i da ne može jednom rukom da otvara Kosovo, a drugom rukom da zatvara Republiku Srpsku. To ne može i to vi morate da im kažete iz Vlade Republike Srbije, jer ako im mi kažemo misliće da govori neko ko je sada na neki način pripadnik bivše vlasti.
Pošto ste vi još malo na vlasti, pa ćete vi biti uskoro predstavnici bivše vlasti, a barem dok ste sada na vlasti, recite im svima kao što ste i do sada govorili ovih dana, barem u Strazburu kada smo bili na Parlamentarnoj skupštini, niko nema pravo da od Kosova pravi presedan.
Evo, uzmite Crnu Goru, kaže Đelić, potpredsednik Vlade, dogovoreno je sa Crnom Gorom da bude uzdržana prilikom Kosova i Metohije.
Ljudi moji, o čemu mi pričamo? Kada je Crna Gora u svojoj istoriji bila uzdržana? Zaista ne znam o čemu ti silni junaci crnogorski gusle da pevaju ako sada pređoše na uzdržanost.
Ima li jedna junačka, herojska crnogorska pesma da nije protiv Albanaca, Turaka, Hrvata ili nekoga drugoga, ili da ima jedna koja je protiv Srba, a oni su sada uzdržani? Vi hoćete da mi budemo uzdržani protiv takvog crnogorskog rukovodstva. Ne možemo biti uzdržani.
Znači, Crna Gora je za nas druga država, ali Srbi u Crnoj Gori i iz Crne Gore moraju da imaju svoja prava i moraju da imaju pravo i na srpsko državljanstvo ovde, kao i Srbi iz Republike Srpske, iz Republike Srpske Krajine. To nije velika Nemačka zato što je dala pravo svim Nemcima da imaju državljanstvo zbog toga što su Nemci. Niko ne može to da zameri Srbima.
Znam da će to možda nekome smetati ovde, ali znam da će možda i nekima našim bivšim glasačima SPS da smeta, jer mi smo jedno vreme robovali konceptu građanske države, pa je Slobodan Milošević napravio prvi ustav Srbije da je Srbija građanska država. Na kraju ste ga optužili da je najveći ratni zločinac i da je najviše učinio protiv nacionalnih manjina. Ne možemo nikome da se dodvoravamo. Srbija se i zove Srbija zato što je država srpskog naroda. Inače, zvala bi se "građanija" da je po vašem konceptu država svih građana. Hvala vam.

Narodni poslanik Nenad Čanak, po Poslovniku.

Pošto se s gospodinom Dačićem očigledno nisam razumeo, vaš koncept, gospodine Dačiću, koji već više puta spominjete oko toga da svi Srbi treba da dobiju državljanstvo Srbije.
Moram vam skrenuti pažnju da, bez obzira na razne presedane, u svetu je vrhunski nedemokratski da neko može da odlučuje o tome kako će se živeti negde gde on ne živi. Upravo je to cela stvar.
Ljudi moraju da odlučuju o onome gde će i kako živeti, i samim tim samo državljani Srbije treba da budu oni koji će glasati o svojim predstavnicima koji donose zakone, pod kojima će oni koji su glasali živeti.
Primeri iz drugih država, recimo iz Hrvatske, gde se sa Novog Zelanda glasalo u Hrvatskoj, potpuno su nekorektni. Onda, vi sedite u Novom Zelandu, a donosite odluke kako će živeti ljudi tamo gde vi ne živite. Samim tim imate prava koja vam jednostavno nisu ničim ograničena i vi ne snosite posledice za svoju odluku. Ceo život je donošenje odluka i život sa njihovim posledicama. Ovde nema posledica i samim tim mislim da to ne treba raditi.

Ivica Dačić, replika.

Očigledno je da se gospodin Čanak i ja nismo razumeli, pa da još malo pojasnim ono što sam hteo da kažem. Znači, mislim da je to veoma važno za sve, ne treba nikome uskraćivati pravo da bude informisan.
Znači, kada sam govorio o pravu svih Srba da dobiju državljanstvo Srbije, nisam govorio o tome i nisam mislio samo na to da će ti građani, odnosno državljani Srbije, budući da imaju pravo glasa. Uostalom, vi ste se ovde zalagali sve vreme, dok niste došli na vlast, da svi imaju pravo da glasaju, a sada izgleda treba da imaju pravo da glasaju samo oni za koje ćete unapred da znate da glasaju za vas.
Ovde nije reč o tome. Vi znate da se biračko pravo ne dobija samo državljanstvom. Potrebni su i drugi uslovi. Prebivalište i sve ostalo.
Znači, nije, znam da ste vi jednom glasali pogrešno, pa se držali za ruku posle, ali u svakom slučaju samo državljanstvo ne znači da će neko imati pravo da ostvari biračko pravo.
Znate, Milan Panić kada je bio kandidat za predsednika, čuveni, političkom odlukom Miloševića je dobio pravo da bude kandidat, jer smo mu savetovali tada iz rukovodstva SPS da treba da prevaziđe i da se na neki način prekrši zakon, jer bi Panić posle kukao da mu nisu dali da bude kandidat, jer on je bio državljanin, ali nije imao prebivalište na teritoriji ove države. Ali dobro, imao je vas kao podršku.
Pa, dobro, šta da radite, u svakom slučaju moguće je da i sada napravimo određene presedane, ili se vi plašite da neko iz te... uostalom vi ste dali pravo i sada celoj našoj dijaspori na neki način da glasa, a mislim da ne glasa ni jedan posto, dva posto, koliko glasa na ovim izborima. U svakom slučaju, mislim da je simbolički i statusno važno pravo ljudi da imaju državljanstvo.
Naravno, svim ostalim zakonima i drugim ostalim stvarima se može uređivati način ostvarivanja svega što proističe iz državljanstva Republike Srbije. Hvala vam.

Narodni poslanik Miloš Aligrudić, predsednik poslaničke grupe DSS-Nova Srbija- dr Vojislav Koštunica.

Sporazum koji je pred nama, tj. Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma treba svakako usvojiti jer je naše mišljenje da je on u najboljem državnom interesu Srbije.
Treba da se podsetimo malo šta je to Bosna i Hercegovina danas, kako je ona nastala. Ona je u ustavno-pravnom smislu nastala nametanjem Dejtonskog sporazuma, mirovnog sporazuma iz onog vremena kojim je završen oružani sukob.
Taj mirovni sporazum nije napravljen tako da bi sve strane, koje su bile u sukobu, bile srećne, pogotovo nije pravljen tako da bi srpska strana bila srećna.
Ali je napravljen i zasnovan na drugom dokumentu, koji je postao sastavni deo međunarodnog pravnog poretka i u koji se mi danas, kao što se uzdamo i u Povelju UN, tako se uzdamo i u taj dokument.
To su zaključci Badenterove komisije, koja je odlučila da se desolucija bivše Jugoslavije okonča tako što bi se formirale nove države na području bivše Jugoslavije, koje bi imale međunarodno definisane granice, identične onim granicama koje je Titov režim posle 1945. godine oformio na prostoru već sada bivše Jugoslavije.
Da li je to rešenje pravično, po mom dubokom uverenju nije, ali je postalo sastavni deo međunarodnog pravnog poretka, da se ne vraćamo do kraja na sve događaje koji su tome prethodili. U ovom trenutku moramo znati i moramo praviti vrlo jasnu razliku između stvari, kada sa jedne strane govorimo o Kosovu, Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, u odnosu na Bosnu i Hercegovinu kao skup entiteta, sa druge strane. Srbi u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini su konstitutivni narod te tvorevine, bez obzira da li ta tvorevina egzistira sama za sebe, da li je sposobna za samostalni život ili egzistira na aparatima koje podržava međunarodna zajednica sopstvenim vojnim prisustvom. To je u ovom trenutku irelevantno za ovaj sud. Dakle, oni predstavljaju konstitutivni narod.
Na Kosovu i Metohiji Srbi su takođe konstitutivni narod u sopstvenoj državi Srbiji, a Albanci su nacionalna manjina. To je ogromna i prva razlika.
Druga razlika je, što se tiče Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, entiteti su zasnovani na međunarodnom pravnom aktu sui generis, a položaj Kosova i Metohije je deo unutrašnjeg pravnog poretka Republike Srbije i nikog više. Te dve osnovne stvari razlikuju ove dve situacije i u tom smislu ih ne treba brkati, sve do onog momenta dok neko sa strane, van ove države, neko ko smatra sebe sposobnim i spremnim da govori u ime međunarodnog poretka, a takve izjave često čujemo od zvaničnika Sjedinjenih Američkih Država danas, od zvaničnika nekih drugih evropskih država, protiv toga se, nadam se, svi ili ogromna većina nas bori, a to je da se relativizuju odredbe međunarodnog pravnog poretka u koje spadaju i zaključci Badenterove komisije, između ostalog.
Prema tome, ako se ta linija u jednom trenutku pređe najmanje što može da se kaže je da niko od zvaničnika Srbije ili političara u Srbiji ne može očekivati poštovanje zaključaka odluka Badenterove komisije, kada je reč o ostatku prostora bivše Jugoslavije. Toliko o tome.
Što se tiče, dakle, koristi ovog sporazuma, ona je višestruka. S jedne strane, dakle ona se zasniva na poštovanju mirovnog sporazuma, jer u tom smislu nemamo izbora, bez obzira da li se to nekome sviđa ili ne. S druge strane, koristi se pravo iz tog istog mirovnog sporazuma, iz istog ustavnog poretka, državne tvorevine Bosne i Hercegovine za uspostavljanje specijalnih paralelnih veza.
To pravo ne kažem da se do kraja iscrpljuje ovim sporazumom, ali se u dobroj meri ostvaruje ovim sporazumom.
Ne kažem da možda ne bih želeo da ove veze budu veće, složenije i drugačije nego ove koje su prikazane ovim sporazumom, ali ovo što je prikazano ovim sporazumom je ono što je moguće i ono što je moguće treba iskoristiti.
Ne možemo biti protiv ovoga, što ne isključuje mogućnost da te veze budu dublje i sadržajnije u nekom budućem periodu. Ali to je ovo što imamo ispred sebe i svakako ne mogu da razumem nekoga ko bi bio protiv ovoga, pogotovu ne one koji kao argument ističu paralelizam između Kosova i Republike Srpske. Jer tog paralelizma na ovom nivou, ako se poštuju međunarodna pravila i principi, ne može biti.
Mislim uopšte neshvatljivi su mi oni predstavnici onih političkih stranaka koji su te argumente iznosili protiv ovog sporazuma, a pogotovu ako su iznosili one argumente koji govore - da se ovakvim sporazumom narušava suverenitet Bosne i Hercegovine, bože moj, zbog toga što Republika Srbija navodno na to nema pravo.
To je pravo utvrđeno međunarodnim dokumentima, i irelevantno je da li je u pitanju Republika Srbija, kao naslednik Savezne Republike Jugoslavije, ili je u pitanju Republika Srbija kao nekadašnji deo te iste federalne tvorevine. To je potpuno nebitno za ostvarenje ovog sporazuma i on je sa tog aspekta formalo-pravno apsolutno zasnovan.
S drugog aspekta, ovo je jedini način da se izađe u susret suštastvenom interesu Republike Srbije, a to je da vodi računa o predstavnicima svog naroda. Oni ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi, koji su samim tim deo onog naroda koji predstavlja konstitutivni narod i same Republike Srbije, da se ostvare i određeni njihovi interesi. Ti interesi su zajednički i ako postoje takvi interesi oni su istovremeno i interesi Republike Srbije.
S druge strane, neko je ovde već govorio, postoje tendencije kojih smo svedoci, da se jednostavno ukinu entiteti Bosne i Hercegovine na način na koji postoje po mirovnom sporazumu, po Dejtonskom mirovnom sporazumu, što smatram da je izuzetno loše. Nije samo izuzetno loše, nego može imati veoma, veoma tragične posledice.
Jednostavno, nemam ništa protiv toga da jedna međunarodna priznata tvorevina, kao što je Bosna i Hercegovina, ima nešto što se zove unutrašnja funkcionalnost. To je korisno za sve članice, za sve entitete i građane koji žive u tim entitetima, ali to ne može da bude na uštrb onih minimalnih interesa koji su bili definisani Dejtonskim mirovnim sporazumom, usled čega je taj sporazum bio i prihvaćen, bez obzira šta mislim i šta neko od nas može misliti o samoj sadržini i dometu tih prava koji su bili tim sporazumom definisani.
Prema tome, uspostavljanje specijalnih paralelnih veza između Republike Srbije i Republike Srpske je u najboljem interesu Republike Srbije i u najboljem interesu Republike Srpske.
Istovremeno, duboko sam uveren da je i u najboljem interesu svih entiteta u Bosni i Hercegovini, jer je to jedan od načina na koji se može, ukoliko postoji ozbiljna volja između onih koji predstavljaju te entitete u Bosni i Hercegovini, podržati prosperitet i celinu Bosne i Hercegovine. To je jedan jedini način koji mi možemo da vidimo u ovom trenutku i koji može da pomiri te dve stvari. U suprotnom, ne postoji neko drugo rešenje.
Dakle, smatram, Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija smatraju da se ovaj sporazum mora u Narodnoj skupštini potvrditi. Hvala.

Da li se još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.) Hvala.       
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka, Socijalistička partija Srbije, Liberalno demokratska partija i Demokratska stranka Srbije.
Reč ima narodni poslanik Žarko Korać.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo, biću sasvim kratak. Iako Dejtonski sporazum nesumnjivo dopušta potpisivanje ovakvog sporazuma, iako postoji snažan interes Srbije da ima što intenzivnije i korisnije veze sa svim zemljama u okruženju, iako je ovaj sporazum potpisan 2001. godine, doduše na inicijativu tadašnje Savezne vlade, odnosno tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije, ratifikovao ga je Savezni parlament, znači to nije bilo nešto što je radila Republička vlada, iako postoje dobri odnosi između Republike Srpske i Republike Srbije, čini mi se da bi politička korektnost tražila da se ovakav isti sporazum ponudi i Federaciji.
Ne postoji nijedan jedini stvarni razlog, pa čak ni taj čuveni koji se ovde pojavljuje, koji ne bih koristio i mislim da on nije na svom mestu, a to je etnički princip. Moram da vas upozorim da u Federaciji žive takođe pripadnici našeg naroda i to ne baš mali broj. Neki se nalaze i na visokim državnim funkcijama.
Taj sporazum bi raspršio sumnju, iako je sve to dozvoljeno po Dejtonskom sporazumu, iako postoji korist za građane Srbije i iz Republike Srpske, da se ovde želi poboljšanje odnosa sa Bosnom i Hercegovinom u celini.
Šta izjavljuje neki političar u Federaciji, odnosno u Sarajevu, to ne mora naročito ovu skupštinu da interesuje. Oni imaju svoje političke stranke, predstavnike, borbe političke i naravno to je nešto što se dešava u svakoj zemlji. Ali, interes ljudi koji žive u Federaciji je takođe da razvijaju odnose sa zemljama u regionu.
Jedna od najspornijih posledica Vlade Franje Tuđmana jeste činjenica da je on takođe, kao deo svoje politike, što nije više sada zvanična politika Hrvatske već duže vreme, pokušavao i postigao da postoje posebni odnosi sa nekada tzv. tvorevinom Herceg-Bosnom koja više ne postoji, nuđenjem državljanstva Hrvatima koji žive u Hercegovini, obezbeđivanje prava njima da glasaju na izborima u Hrvatskoj i slično.
Mislim da postoji jako mnogo interesa i da bi mudrost i razum tražili da se ovakav sporazum ponudi i drugoj strani. Inače, on se zaista može shvatiti i shvatiće ga mnogi kao etnički princip povezivanja na Balkanu.
Etnički princip je takođe legitiman, takođe je moguć, ali on zbog prirode onoga što su balkanske države, bar većinom, proizvodi jako mnogo problema.
Želim da vas podsetim, i s tim završavam, da bi ovde ljudi bili veoma osetljivi kada bi se potpisivali etnički sporazumi npr. sa zajednicom Rumuna u Srbiji, sa zajednicom Bugara u Srbiji, sa zajednicom Mađara u Srbiji, sa zajednicom Hrvata u Srbiji, ne izjednačujem to sa situacijom koja je u BiH, ne izjednačujem, ali kažem da je bolje ponuditi ovaj sporazum i Federaciji.
Ako želi da ga potpiše neka ga potpiše, a ako ne želi, ona će izneti svoje argumente, i bez argumenata, ali time bi se prosto stvarala drugačija klima u odnosima među balkanskim državama, posebno državama nastalim na prostorima bivše Jugoslavije.
Bez obzira što se to zove sporazum o specijalnim paralelnim vezama sa RS, ne postoji nikakav razlog da se ne predloži jedan sporazum sa Federacijom i da se ove anomalije o kojima je Čanak govorio, da se u jedan deo ulazi sa ličnom kartom, a u drugom delu sa pasošem, da se sve to na neki način eliminiše i da se vodi postepeno stvaranju normalnih odnosa sa svim državama u okruženju. Hvala lepo.