Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, a zatim narodni poslanik Rajko Baralić.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS, poznato vam je, od osnivanja od devedesetih godine uvek se zalagala za jedinstvo srpskog naroda i uvek je želela da uspostavimo najbolje moguće odnose sa svim Srbima, ma gde oni živeli.
Pitanje koje se danas nalazi na dnevnom redu nije pitanje ozbiljnog i odgovornog odnosa naše države prema RS, nije ni zbog toga što, kao što vidite, predstavnika režima nema u ovoj sali, ni iz Vlade, ni iz redova poslanika, nema ih ukupno 20-tak, toliko njih zanima i Republika Srpska i Republika Srbija.
Ključno pitanje koje se ovde nameće jeste da li mi ovom činimo išta dobro za naš narod u Republici Srbiji, da li ovim dobija nešto naš narod u Republici Srpskoj ili da li nešto naša država ili kako god da nazivate te dve tvorevine ovim sporazumom dobijaju. Možda neko dobija medijsku promociju, možda neko može da se pohvali kako želi dobro Republici Srpskoj, ali nisam primetio da ima nekakvih ozbiljnijih implikacija donošenja i usvajanja ovog sporazuma.
Naime, ceo sporazum se zasniva na tome da, polazeći od teritorijalnog integriteta, poštovanja suvereniteta i političke nezavisnosti Bosne i Hercegovine, mi sada želimo da imamo veze u obrazovnoj, privrednoj i svakoj drugoj sferi sa Republikom Srpskom. Takve veze mi imamo sa svim zemljama sa kojima imamo diplomatske odnose.
Dakle, apsolutno sa svim zemljama o svim ovim pitanjima razgovaramo i o svim ovim pitanjima se dogovaramo. Dobro je što je Srbija ipak, i to je jedina dobra strana svega o čemu danas razgovaramo, što posle negiranja i Republike Srpske i postojanje Republike Srpske Krajine i našeg naroda zapadno od Drine i Dunava od strane dela ili većine DOS-ovskih stranaka, ipak su došli na drugačiju poziciju, dobro je što više nikome ne pada na pamet da postavlja blokade na Drini. Ali, ono što jeste loše to je da se toga setite uvek samo kada je potreban neki politički poen.
Da vas podsetim na reči iz izborne kampanje Milorada Dodika, mi smo spremni da organizujemo referendum u RS i spremni smo da se ujedinimo sa Srbijom. Istoga dana su organizovani susreti sa Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom i ostalim članicama režima. Uzgred, taj Milorad Dodik nije bio samo na skupovima DS, bio je i na skupu DSS i na skupu G17 plus. On je svima poželeo pobedu, nisam samo razumeo za koga je on tu navijao, osim što sam shvatio da je navijao protiv srpskog naroda, protiv Srba u celini.
Dakle, završilo se svet to, završili su se izbori, šta bi od priče o referendumu, šta bi od priče o zbližavanju dve srpske države i šta bi od toga da će građani RS i građani Srbije osetiti tu vrstu boljitka, šta je to što predstavlja novi kvalitet koji će dobiti ljudi i u Srbiji i u RS. Na kraju krajeva, ispostavilo se ništa.
Oni u RS, kao i naša deca u Srbiji, moraju da uče iz knjiga u kojima će da piše, ne znam, veliki reformator Zoran Đinđić i veliki diktator Slobodan Milošević, ili ne znam već ko. Da li je to ta saradnja. Da li je to ono što vi nudite građanima RS? I to kako moraju kao bližnjeg svog da vole BiH, pa niste ih ubedili.
Mi danas imamo otprilike i glasove razuma u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koje nam objašnjavaju, nemojte, naljutiće se neki. Koji će da se naljute?
Nema Srbina u Republici Srpskoj i govorimo otvoreno o tome. Ne postoji Srbin u Republici Srpskoj i ne mislim bukvalno, već metaforički, dakle, 99% Srba misli ovo o čemu govorim. Oni ljudi ne da ne vole Bosnu i Hercegovinu, oni mrze Bosnu i Hercegovinu kao političku tvorevinu. To samo slep čovek ne vidi, onaj koji ne želi da vidi.
Srbi mrze političku tvorevinu Bosnu i Hercegovinu, oni vole geografsku Bosnu i Hercegovinu. Oni mrze pravno-političku tvorevinu koja im je politički nametnuta. Igraju Bosna i Hercegovina i Srbija fudbalsku utakmicu u Sarajevu na Košavskom stadionu, za Srbiju navija naš narod iz Republike Srpske, na tribinama su Srbi koji su naterani da budu u Bosni i Hercegovini i navijaju za Srbiju. Da li vi to ne primećujete?
Oni jednako, svaki Srbin iz Banja Luke, Trebinja i Bjeljine voli Beograd i voli Srbiju, isto kao i mi koji smo rođeni u Beogradu, a i mi volimo naravno Kosovo i Metohiju. Mi, to se podrazumeva, da volimo i Bjeljinu, i Trebinje, i Banja Luku i svaki deo Republike Srpske, baš kao i Beograd, Pirot, Suboticu ili bilo koje drugo mesto u našoj otadžbini. To je valjda normalan odnos, to je valjda nešto što je potpuno prirodno. Ništa razumnije od toga ne postoji.
Mi sve od ovoga nismo na kraju krajeva dobili ništa. Kaže nam predstavnik režima ovde, ministar za lokalnu samoupravu, valjda ima pametnija posla pa je izašao napolje, on kaže, ovaj sporazum je odobren od strane međunarodnog predstavnika, visokog predstavnika međunarodne zajednice.
To valjda kada hoće da kažu, da je malo viši okupacioni službenik i onda ga nazivaju visokim predstavnikom. Oni niži okupacioni službenici koji njima uglavnom zapovedaju, oni nemaju taj poseban naziv, a taj visoki okupacioni službenik, to znači da njega moram da slušam, pošto taj može da smenjuje koga hoće, taj može da zapoveda kako hoće i taj može da radi šta god hoće.
To je ono što mora da se promeni u našem odnosu, što mora da se bude iskren prema građanima i što ljudi moraju da znaju o čemu je reč. Kažite ljudima, mi imamo problem, nama okupator ne dozvoljava, okupirana Republika Srpska kao što je i Srbija. Na ovaj ili onaj način, malo perfidnije samo i sa malo manje žive okupacione sile, i nikakve suštinske razlike nema.
Kažite nam okupator to ne da, ali ne da nam govore, mi imamo razlog da sarađujemo sa njima, ali mi moramo da čuvamo Bosnu i Hercegovinu; ne, mi imamo naše interese i interese našeg naroda. Ako nam okupator ne dozvoljava kažite nam koji su ti, da li su to vaši prijatelji, da li su to ovi vaši iz EU.
Koliko sam razumeo, ovaj Lajčak, koji je danas visoki predstavnik, to visoki znači, visok mu čin okupacioni, dakle, nisam primetio da se on zalaže da pomogne srpskom narodu, nego vidim posmenjiva sve živo, pravi nekakvu novu državu u Potočarima. On otima deo teritorije Republike Srpske, smanjuje teritoriju Republike Srpske, garantovanu Dejtonskim sporazumom.
Ni njega, kao što predstavnike nijedne druge političke partije mi iz SRS nismo videli da ste došli u Bratunac ili na neko drugo stratište, ali govorim o Bratuncu zato što je to bilo pre neki dan, da izrazite svoje saučešće povodom 12 godina od stravičnog pokolja koji su Nasera Orića muslimani izvršili nad Srbima.
Nije to interesovalo onog visokog okupacionog službenika. Nikoga ti Srbi ne interesuju, nikoga ne interesuje majka Prodanovića, koja je izgubila svog sina. Šta ih briga? Izgubila sina. Koliko je majki izgubilo dva sina, Svetozara i Stojana u Kravicama. Šta ćete, ne interesuje nikoga, zato što Svetozar i Stojan imaju baš takva imena.
Da su im neka druga imena, onda bi sve interesovalo, i vas i njih, i vašeg predsednika koji im bi im se izvinjavao, i vaše okupacione i niske i visoke nalogodavca, koji bi vam saopštavali kako morate da im se izvinjavate.
Ovde je pomenuto pitanje državljanstva. Nemojte da kažete da niste imali vremena za Bratunac, jer sam vas video sve u redu na privatnom prijemu kod gospodina Cobela prethodno veče, u 10,15 uveče ste bili kod njega, ovo je bilo u pola devet ujutru. Možda ste malo duže ostali kod njega, pa je to bio razlog što niste imali vremena za Bratunac.
Dalje, što se tiče državljanstva, znam zašto vama ne odgovara ta priča o državljanstvu i da nam ne pričate bezvezne priče o Herceg Bosni. Što ne kažete da danas u zapadnom Mostaru, Širokom Bregu, pa sve do Livna, Duvna, u kojem god hoćete mestu, samo se plaća u kunama, konvertibilna marka onako, što moraju ponekad da prime. Hrvatska kuna je sredstvo plaćanja.
Što ne kažete da je na svakom mestu isključivo hrvatska zastava. Što ne kažete da ti ljudi glasaju na izborima za hrvatski parlament zato što je njihova država matica Hrvatska. Oni nju doživljavaju kao svoju, iako žive na prostoru danas neke veštački stvorene države. Oni odlučuju o sudbini Hrvatske, jer svaka Hrvatska, kakva god bila tvorevina, mora da brine o bosanskohercegovačkim Hrvatima.
Samo srpska država to ne čini. Kakvi smo to mi ljudi? Mi ne poštujemo naše žrtve. Baš nas briga što je 3.500 Srba pobijeno. Niko od predstavnika Vlade nije bio u Bratuncu, nije bilo predsednika Srbije, nijedne političke partije, sem SRS.
Gledajte, mi sada kažemo - ajde da imaju pravo glasa ljudi u Republici Srpskoj. Znam zašto vi to nećete. Nećete zato što bi 80, da ne kažem 90% građana Republike srpske glasalo za SRS, zato što znate da bi to bio upravo onaj mali tas na vagi koji bi doprineo potpunoj, ubedljivoj i apsolutnoj pobedi SRS. To je ključni razlog.
Kažite to građanima Srbije. Kažite građanima Srbije da to isto radite i sa Srbima u Crnoj Gori. Neko malopre pomenu njihovu uzdržanost. Ne, gore je. U prvom navratu je Roćen rekao - uzdržanost, a onda su bili nezadovoljni Roćenovom izjavom do kraja, pa su pustili neke druge službenike, kada je onaj nesrećnik išao dole na promociju crnogorske nezavisnosti u Budvu, na koncert Rolingstonsa, jer nije mogao da čeka u Beogradu na Koncert. Đelić ili kako mu ime.
Dakle, njemu je rečeno, ne samo da će da budu uzdržani, nego će doneti istu odluku kakvu donese okupator, odnosno kakvu donese EU i SAD. Dakle, Crna Gora se danas zalaže, vaši prijatelji u Crnoj Gori, u režimu u Crnoj Gori, zalažu SE za nezavisno Kosovo i to ne kriju. I onda se neko pita, pa kaže - kako mi to hoćemo da pomažemo samo Srbima u Crnoj Gori; ne, nego da pomažemo samo onima koji se zalažu za nezavisno Kosovo.
Naša je obaveza da pomažemo Srbima u Crnoj Gori, srpskom narodu. Srbi moraju da imaju besplatno školovanje u Beogradu, a ne oni koji su za nezavisno Kosovo i koji žele razaranje srpske države. Vodite računa o tome.
To nije nikakav princip koji ne postoji svuda u svetu, to je princip koji sve zemlje civilizovanog sveta poštuju. Mi ništa ne tražimo više od drugih, samo hoćemo da brinemo o našem narodu, samo hoćemo da možemo neku odluku da donesemo.
Vi nam kažete, dame i gospodo, kaže - u informisanju ćemo da unapređujemo saradnju. U čemu se to ogleda? U tome što ste naredili svim televizijama da ukinu mapu Republike Srpske, da se ne vidi da bude sunce ili kiša u Republici Srpskoj, da se ne zna da li će sutra da bude 25 stepeni u Banja Luci ili 15 stepeni, zato što ste i to zapovedili, zato što ćete sutra to da uradite sa izdvajanjem Kosova iz granica Srbije, odmah na nekim televizijama beogradskim, čim bilo koja zemlja bude priznala jednostranu nezavisnost Kosova i Metohije.
U tome se razlikujemo. U tome što mi istinski želimo da budemo sa našim narodom, što želimo da popravimo i poboljšamo život i građanima Srbije i građanima Republike Srpske, da živimo zajedno, da nikakve razlike između nas nema, iste nas muke muče, isti su oni koji žele razaranje i Srbije i Republike Srpske.
Na istom prostoru živimo. Da li stvarno mislite da ima neke razlike između Srbina iz Malog Zvornika i Srbina iz Ljubovije, i Srbina iz Bratunca, i Srbina iz Bajine Bašte ili Višegrada. Nema.
Nisam video tu razliku. Nisam video tu razliku, odmah da vam kažem, ni između mog oca i majke, jedan sa ove strane, drugi sa one strane Drine poreklom.
Nemojte tu granicu veštački ni vi da pravite, nego da napravimo na bilo koji način i kako god je moguće uslove za najbliže moguće odnose, ne za istorijske veze, nego za veze budućnosti, jer to je obaveza naša prema našoj deci, prema budućnosti Srbije, prema deci Republike Srpske, prema budućnosti Republike Srpske. Živela Srbija i živela Republika Srpska.

Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, po Poslovniku. Izvinjavam se gospodinu Vučiću i gospodinu Todoroviću zbog nenamerne omaške u izgovaranju funkcije.

Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa odredbom člana 226. želeo sam da gospodin Milan Marković, ministar koji trenutno nije prisutan, ali je nadležan u ime Vlade za ovu tačku ...
(Vjerica Radeta, sa mesta: Nismo dobili.)
... pretpostavljam, da nam da odgovor da li će i isti ovakav sporazum, kakav je danas na dnevnom redu, Republika Srpska za tri meseca zaključiti sa Republikom Hrvatskom. Mislim da sa pozicije Republike Srpske i njene budućnosti to je normalno, ali mislim da bi ta informacija učinila da malo splasne nadmetanje u patriotizmu kome ovde prisustvujemo.
Dakle, da li Republika srpska namerava da već početkom jeseni zaključi identičan sporazum o specijalnim paralelnim vezama sa Republikom Hrvatskom? To je jedno pitanje na koje želim odgovor.
Kada sam već ovde, želeo bih odgovor i od ministra pravde, odnosno Visokog saveta pravosuđa, dokle će državni tužilac u Srbiji da bude penzioner? Čovek koji je radni vek navršio 10. decembra 2005. godine i dalje je Republički javni tužilac.
Znam da on služi za razne potrebe i interese političke prirode. On je bio taj koji je odlučio o ukidanju poternica za Miru Marković i neke druge ljude, ali bruka i sramota za jednu državu da čovek koji je po imperativnoj odredbi člana 39. Zakona o javnom tužilaštvu, navršenjem radnog veka, trebalo da ode u penziju, jer mu je prestao mandat i ne može mu ga produžiti niko, pa ni Narodna skupština, i dalje figurira na tom mestu.
Još gore, obraćam se pre svega narodnim poslanicima DS, za nekoliko dana, tačnije 23. jula, ističe mandat Specijalnom tužiocu za organizovani kriminal. Njega imenuje Republički javni tužilac. Slobodan Janković je penzioner skoro dve godine. Da li ćete i to dozvoliti, jer vi na to možete da utičete?
Još jedna paralela - šta bi bilo, da je ne daj bože, Slobodan Janković umro, a Skupština to nije konstatovala? Umro je tužilac Radovanović, umrle su još neke sudije i tužioci, nikada to Skupština nije konstatovala, jesu oni pokojnici i dalje sudije i tužioci? Dosta farse u ovom parlamentu. Podneo sam zahtev, kao narodni poslanik DHSS-a u okviru poslaničke grupe LDP, da se hitno sastane Odbor za pravosuđe i da se ova farsa prekine.
Podsetiću vas, Visoki savet pravosuđa je, kada je Slobodan Janković prošle godine pokrenuo inicijativu da se razreši Treći opštinski tužilac Gordana Čolić, rekao, ne može on to da radi, on je penzioner. Može li penzioner da postavlja Specijalnog tužioca? To nigde u svetu nema.
Izvinjavam se što sam prekinuo ovo takmičenje u patriotizmu, ali ovo je ozbiljna stvar. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a zatim narodni poslanik Nataša Jovanović.

Patriotizam nije atletska disciplina: ili ga imate u srcu ili nemate. Dakle, nema takmičenja u tome.
Dame i gospodo narodni poslanici, SPS glasaće za ratifikaciju ovog sporazuma, koji ima uporište i u Ustavu Republike Srbije i u tački 3. Dejtonskog sporazuma, koja tačno kaže pod a) da entiteti imaju pravo na specijalne odnose sa susednim državama i to nije sporno.
Za SPS Drina nikada nije bila granica, ona je uvek bila kičma srpskog naroda. Znao sam da ćete to reći, zato sam ovo i rekao. Zahvaljujem što ste tako odreagovali.
Dakle, molio bih uvažene kolege, ima pet sati, govornica je po Poslovniku data narodnim poslanicima, dakle, za SPS Drina je kičma srpskog naroda, to sam hteo da kažem. Ako to nekome smeta, neka objasni.
Želim da kažem da nije ništa neobično što jedna država na ovakav način potpisuje sporazume i bilo bi dobro da ih ima više i sa drugima. Podsećam da u ovom trenutku u nekim bivšim republikama Jugoslavije, recimo kao što je Makedonija, potpuno obespravljeno živi 100.000 Srba oko Kumanova u Skopskoj Crnoj Gori.
Da je jedan niži diplomatski činovnik u našoj ambasadi, čije ime ne mogu spomenuti, da mu ne napravim problem, pre neki dan privatno dao 200 evra jednom Makedoncu da sabere nekoliko kostiju i lobanja na srpskom vojničkom kumanovskom groblju, da to ambasadora ne zanima i da to nikoga u ovoj zemlji ne zanima.
Da u nekim drugim, takođe, okolnim državama, naša diplomatija ništa ne čini da se istorijski spomenici, kulturne vrednosti ove države i ovog naroda vrednuju na odgovarajući način.
To je sramota. Bilo bi dobro da je danas ovde ministar spoljnih poslova da ga to pitamo, ali biće prilike, nadam se, da na ova pitanja odgovori.
Šta podrazumevaju specijalni odnosi? Mnogo toga. Podsećam da je ministar prosvete u DOS-ovoj Vladi, gospodin Gašo Knežević, ukinuo iz lektire u Srbiji Petra Kočića, na primer. Dakle, deca u Srbiji danas ne uče ni "Jazavca pred sudom", ni bilo šta drugo što je Petar Kočić napisao. Verujem da im se najviše zamerio pripovetkom "Jablan i Rudonja", zato što nije moguće da jedan sirotinjski bak nadbode, kako se to kaže, vlastelinskog.
Dakle, da se vrati Petar Kočić u lektiru, pa će to biti jedan od nenapisanih članova ovog sporazuma, da se vrati u lektiru i Stevan Sremac, zato što ste ga takođe ovde izbacili, i da se vrati Mihajlo Lalić, takođe, jer ste i njega izbacili. Ali, to je inače manir ovih dana, braća Kačinjski iz lektire Poljske i gimnazijalaca, izbacili su Dostojevskog, Kafku i Getea. Valjda je to taj doprinos evropeizaciji poljske države i verujem da ta analogija vredi i ovde.
Ima nekoliko pitanja o kojima ne treba ovde ni polemisati. Kako god ko to bude želeo da protumači, ako jednog dana Republika Srpska postane država u punom kapacitetu, to bi zaista bilo prvi put u istoriji da se jedna nova država stvorila zapadno od matice, i to je veoma važno.
Kako god to danas bude oblikovao i kritikovao, važno je da kažemo da su Republika Srbija i srpski narod u jednom istorijskom trenutku, dakle, učinili su ono što je jedino bilo moguće, a da li je u tome bilo nekakvih grešaka, da li se moglo više, da li je tom prilikom neko prekršio odgovarajuće norme, sudiće istorija.
Svaka normalna država postupila bi na isti ili na sličan način. Mi ne treba da imamo nikakav kompleks zbog toga, naprotiv, samo su od stotine pozorišta, u kojima srpski narod zadovoljava svoje kulturne potrebe, samo dva imaju ime Srpsko narodno pozorište, to je Novi Sad i to je Banja Luka. To nije slučajno.
Dakle, važno je da oni veruju, da ljudi sa one strane Drine veruju da je država Srbija njihova matica. Ako tu veru izgube, nema ni za njih, ni za nas nikakve perspektive u budućnosti.
Verujem da se to neće dogoditi. Verujem da će sve ono što jedan narod čini narodom biti u stanju da obezbedi čvrste veze u budućnosti, da se ovde ljudi školuju, da ovde rade, da tamo putujemo, da postoji privredna saradnja. Ne bih tako oštro kritikovao ono što se u toj stvari radi, ako tu ima nekih kriminalnih radnji, onda je to drugo pitanje.
Dakle, bio bih zadovoljan kada bi ova država mogla da otkupi neke druge važne objekte koje je Srbija gradila, pa se više ne zovu njenim, kao što je luka Bar i mnogo toga drugog.
Za Srbiju ne sme da bude nikakav teret to što sa Republikom Srpskom prihvata jedan sporazum, koji je njena Skupština već usvojila. Naprotiv, to treba da bude obaveza i za ovaj parlament i za sve druge da te veze produbljuju, da se na najvišem mogućem nivou uspostavlja, održava i unapređuje saradnja između Republike Srbije i Republike Srpske, ali i svih drugih delova gde živi srpski narod, i svih drugih koji su zainteresovani, to je pitanje diplomatije, to nije pitanje ove politike o kojoj ovde govorim.
U tom smislu, poslanici SPS-a će podržati ovaj sporazum, njegovu ratifikaciju. Takođe imam primedbe koje se tiču onog člana koji se nekada nalazio, a sada ga nema i govori o onome ko će koga i da li će ga braniti ukoliko dođu teški dani, ali verujem da to takođe ne mora biti upisano u sporazumu. To ili je upisano u srcu, ili nije.
Dakle, ako jednom dođu teški dani, nadam se da neće, onda to pitanje ne bi smelo da se na taj način postavi na dnevni red. Hvala lepo.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS, po Poslovniku.

Danas je dva puta povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, najpre u 10,00 časova, kada ste nam rekli da je Vlada 13. obavestila Narodnu skupštinu da je predstavnik Vlade po ovoj tački ministar Milan Marković. Mi još uvek nismo dobili to obaveštenje.
U međuvremenu smo dobili izveštaj Zakonodavnog odbora, koji je održan 16. Ne mogu da shvatim kako ste organizovali službu da nemamo dokument koji je stigao 13. na pisarnicu, a dobili smo dokument koji je 16. stigao na pisarnicu.
Molim vas, kada već obmanjujete narodne poslanike, da to činiti malo skriveno. Mi nismo baš toliki idioti da nam kažete u 10,00 sati da smo dobili obaveštenje, a u pola jedan još uvek nemamo to obaveštenje. Kome je upućeno to obaveštenje, onome ko vodi Skupštinu ili narodnim poslanicima? To je jedna stvar.
Druga stvar, mene raduje kada gospodin Baralić kaže da za SPS Drina nije granica. To smatram dobrim stavom, ali ga je trebalo imati 1995. godine, gospodine Baraliću. Ne bi onda bilo potrebno da mi 4. maja 1995. godine pravimo protest u Loznici, koji smo nazvali "Drina neće biti granica", i umalo nas specijalci nisu pobili ne Šepačkom mostu zbog toga što smo konvencionalno, ceremonijalno prešli most, da pokažemo da Drina nije granica.
Nevolje su nastale kada je bio u pitanju Vens-Ovenov plan, koji Republika Srpska nije htela da prihvati, a pritiskana je od Srbije da ga prihvati. Od onda je počelo ucenjivanje, pritiskanje i blokada Republike Srpske. Ta blokada je bila najgora 1995. godine. Vi to vrlo dobro znate.
Mnoge stvari bi u Dejtonu bile drugačije da je Republika Srpska imala potpunu pomoć Srbije i da nije bila blokirana pre toga. Zato prihvatam da je to dobar stav SPS, ali da je bio veoma negativan od 1993. do 1995. godine, kada je direktno uticao na sudbinu Republike Srpske.
Još jedna stvar, ako kažete da se odbrana podrazumeva, pa ne mora ni da piše, pa i specijalne veze se podrazumevaju. Zašto onda pišemo sporazum o specijalnim vezama? Onda se podrazumeva sve. Ako se podrazumeva da ćemo u odbrani nenapisano jedan drugom da priskočimo u pomoć, valjda ćemo i u kulturi. Zašto onda da pišemo da ćemo u kulturi jedan drugom da priskačemo u pomoć, a ne pišemo ono što je najvažnije?
Znači, što se nas tiče, ovo nije dobar sporazum. Onaj ko je hteo da potpisuje sporazum sa Republikom Srpskom, mogao je da konsultuje Skupštinu Srbije, pa da kaže: šta mislite da treba da bude sastavni deo tog sporazuma?
Ovako smo kao deca. Na ovo nema amandmana. Ovo je uzmi ili ostavi. U kampanji smo potpisali sporazum sa Republikom Srpskom, godinu dana posle toga vam ga dajemo na ratifikaciju: uzmi ili ostavi. Ako nećeš da uzmeš, ti si izdajnik, ti ne voliš Republiku Srpsku. Ako tražiš da to sadrži sve ono što je potrebno, ti to ne možeš da popraviš ni na koji način.
Vrlo je opasno prihvatati i glasati za sporazume koje ova vladajuća koalicija sklapa. Tu nema trunke patriotizma i vi to vrlo dobro znate. Trunke patriotizma nema u ponašanju ove nove vladajuće koalicije. Srbija to već sada oseća. Ne bih voleo da to oseti i Republika Srpska.
Dakle, isprsite se junaci, predložite specijalne veze sa Republikom Srpskom, ali specijalne veze do kraja. Nemojte da vam sada ovde veličam kako se Hrvatska ponaša prema svojim građanima, kako se ponaša prema ljudima u Hagu, koje je optužio Haški tribunal, a građani su Hrvatske. Cela Hrvatska im je na raspolaganju. Ovde je cela Srbija Hagu na raspolaganju.
Svaki Hrvat iz bilo kog kraja zemljine kugle odlučuje o sudbini Hrvatske. To je kod njih normalno. Valjda i jeste normalno. Ako tražiš od njega novac da pošalje ocu i majci, ako je podigao ocu kuću u selu, ako je pomogao da se popravi put u selu, zašto ne bi uticao i na to ko će biti na vlasti?
To i mi tražimo, da svi Srbi imaju državljanstvo Srbije i ista prava kao i mi koji smo ovde rođeni i ovde živimo. Zašto nam je to teško? Ali, nema dvojnog državljanstva za one koji nisu hteli da budu sa nama zajedno.
Šta će nam dvojno državljanstvo sa Crnogorcima? Koji interes Crnogorci iz Crne Gore imaju da budu državljani Srbije?
Da su taj interes hteli, bili bi u zajedničkoj državi. Koji interes Srbija ima da Milo Đukanović ima državljanstvo Srbije? Nema nijedan.
Zato Srbija raširenih ruku zove Srbe iz Crne Gore - samo napišite papir i dobićete državljanstvo. Nemojte tamo da ih maltretirate i nemojte da izmišljate razloge da ne dobijaju državljanstvo, nego će da dobiju, da vidimo tačno koliko Srba ima u svetu. Šta tome fali?
Hajde da se jednom konačno prebrojimo i da počnemo da razmišljamo kao Srbi, i ovi koji su u državi i oni koji su tamo. Kao da je tamo bilo lako izaći na demonstracije kada su nas bombardovali! Gazda bombarduje, a njegov radnik izašao da demonstrira po Evropi protiv bombardovanja. Srbi su i to izdržali. Izdržite i vi malo, ako hoćete da budete na vlasti.
Sabirali ste, sabirali do 126, a sada treba voditi državu. Prepisujete sporazum. Da je to valjalo, do sada bismo mi sa Republikom Srpskom imali mnogo bolje odnose nego što ih imamo i ne bi zavisili od smena vlasti, jer tamo su Srbi na vlasti, ovde su Srbi na vlasti. Zašto bi sada neke partije različito reagovale kada je u pitanju Republika Srpska?
Nije vama do toga. Vama je to da se pohvalite u kampanji kako je Republika Srpska uz vas, pa dovedete predsednika Vlade Republike Srpske da vas podrži. Šta time izazivate. Kako se niko od vas nije setio da kaže: čekajte ljudi, posvađaćemo Srbe ako se on pojavi samo na nečijem skupu.
Razumem da ste bili toliko neinteligentni da dovedete Nemce. To shvatam. Tu ste se potpuno upropastili. Došao je Nemac da vas podrži u kampanji da pobedite, a njegov ambasador posle tri meseca kaže: Kosovo i Metohija će biti nezavisno. Znači, to je direktna podrška Demokratske stranke nezavisnosti Kosova i Metohije.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Nikoliću.)
Da vi dovedete predsednika Vlade Republike Srpske, države koja ima specijalne veze sa Srbijom, da podrži samo jednu političku opciju ili samo dve koje će posle toga da prave koaliciju, to je nemoralno. Posle toga, da bi mu se odužili, vi ovde nama podnosite na ratifikaciju sporazum o specijalnim vezama sa Miloradom Dodikom. Tako bi to trebalo nazvati.
Da je bar tu, pa da ga pogledamo u oči i da ga pitamo: kakvu to saradnju Srbije i Republike Srpske želiš; da li si obećao referendum, gde je taj referendum; da li si tražio od Koštunice i Tadića referendum u Srbiji? Nisi.
Igrate se mačke i miša. Imate jednu kapu koja pokriva vašu ideologiju. Vaša ideologija je ne naljutiti Ameriku. Što se Amerika ljuti ako neka država hoće da se brani.
Što se Amerika ljuti ako neki narod hoće da ima svoju državu? Zašto je to suprotstavljeno američkim interesima?
(Predsedavajući: Gospodine Nikoliću, molim vas da završite.)
Završavam. Što im tako ne kažete? Što glumite tamo neke servilne ljude, što ste tamo neki seizi, šta ste vi tamo? Zašto ne kažete: ljudi, zašto mi vama smetamo, zašto vam smeta srpsko Kosovo i Metohija, zašto vam smeta saradnja Republike Srpske i Srbije?
Zašto niste u ovom sporazumu napisali da ćemo se ujediniti, kao politički program, cilj, pa ćemo da vidimo kako će to da ide? Ako već pretite da će to biti ujedinjenje ako nam uzmu Kosovo i Metohiju, pa će da se uplaše i neće da nam uzimaju Kosovo i Metohiju, zašto niste išli do kraja u ovom sporazumu?
Ili, što niste podneli izveštaj od 2001. do 2007. godine, dok je trajao prethodni sporazum koji ste potpisali, šta je to urađeno? Šta je postignuto sporazumom između Republike Srpske i Republike Srbije, konkretno, izuzev špekulacija i trgovine? Šta je još postignuto? Da li smo osnažili veze, da li smo usvojili iste školske programe? Šta smo uradili na ujedinjenju Republike Srpske i Srbije? Da li SPC deluje na teritoriji Republike Srpske? Deluje. Zašto se ne ugledate za tim primerom? Najlakše je izmišljati sve svoje institucije.
Vi ne shvatate da Srbija i Republika Srpska moraju da žive zajedno, moraju da budu jedna država, moraju po svetskim principima, po svetskim pravilima, samo treba Srbi da se za to založe. Gde je nedostatak - u Srbima na vlasti. Fotelja vam je važnija od borbe za državu.
Vi razmišljate: da li će nam odobriti Amerika i posle idućih izbora da budemo na vlasti, ako se borimo za ujedinjenje Republike Srpske i Srbije? Dok tako razmišljate, pisaćete ove bele i prazne papire. Kada počnete ozbiljno da razmišljate, da li ste videli, kad god imate neku ozbiljnu ideju, kad god je gusto i kada vam treba SRS, da li smo se nekada sklonili? Nismo.
Nosićemo mi na leđima ideje, ali nemojte da se hvalite ni vi iz SPS da ćete ovo da prihvatite. Šta prihvatate ovim, da je Vlada podnela dobar sporazum, da je ministar potpisao dobar sporazum sa Republikom Srpskom, da je to kraj vaših želja? Ovo nije kraj naših želja.
Ovo je trgovinski sporazum između Republike Srbije i Republike Srpske, čist trgovinski sporazum i bespasoški prelaz granice, eto to je. To je sve što imate od odnosa Republike Srbije i Republike Srpske.
Hajmo dalje. Hoćete vi da pokrenete da se dalje ide? Nećete. Hoćete da prihvatite da mi pokrenemo. Hajmo do kraja, hajde da tražimo ujedinjenje dve srpske zemlje, od svog rukovodstva, od svog naroda.
Da li ste spremni da izađemo na referendum za ujedinjenje? E, onda pišite specijalne odnose.
Šta ima specijalni odnosi sa našim narodom i našom državom? Pa nego šta nego su specijalni. Još ovde predlažete i sa Bosnom i Hercegovom specijalne odnose. Pa sa njima imamo diplomatske odnose, a ovo su specijalni, ovo su srpski odnosi. Potpisujemo sporazum o srpskim odnosima, pa ne može da bude ovaj kurtoazni dogovor.
Ovo je jedna država. Kad - tad, videćete, kad - tad to će biti jedna država. Hajde što pre da bude, što gubimo vreme. Takav sporazum donesite, vodite državu.
Okupljate nas na sednicu, veoma važnu sednicu, na kojoj samo menjamo naziv SRJ u Republika Srbija, to je taj zakon koji nosi ovu sednicu. To je taj zakon koji uopšte nije uspeo da okupi ministre.
Sećam se kada smo prvi put taj sporazum o specijalnim vezama, čini mi se 1997. godine, sklapali, ovde su bili svi i iz Republike Srpske i iz Srbije, i predsednici skupštine i predsednici vlade, i predsednici država, i to je bio svečani čin. Bilo je mnogo novinara. Od onda su i novinari shvatili da je to samo ceremonija.
Pogledajte, nikoga ne interesuje ova sednica. Razumem da Vladu ne interesuje, ali ne interesuje ni poslanike. Vi uopšte ne shvatate da je ovo veliki čin, ovo je tačka dnevnog reda za vas, kao i sledeća koja će biti, kao i ona policijska saradnja sa Moldavijom, eto to vam je to.
Ratifikacije su danas na dnevnom redu, a ovo je stvar za jednu sednicu, Republika Srpska i Republika Srpska da se ujedine, da naprave državu, da Srbe više niko ne razdvaja. Da mene juče u Foči u šumi ne zaustavlja Hajrudin, policajac, da me pita gde sam pošo. Nema razloga, što bi on to radio.
Poznao me, pa me pita - šta tražiš ovde. Baš mu milo nekako da se iživljava na jednom narodnom poslaniku iz Srbije. To su te specijalne veze.
Učite se malo od drugih, svima dajte sve, ali mislite ipak uvek na to da je ovo srpska država.

Samo momenat, gospodine Baraliću, dobićete reč. Samo da razrešimo pitanje povrede Poslovnika. Dakle, svi narodni poslanici u petak, 13. jula 2007.godine, dobili su obaveštenje naziv akta pod rednim brojem 10, obaveštenje o predstavniku Vlade za Predlog zakona potvrđivanja sporazuma o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Republike Srbije i Republike Srpske.
Pročitaću i molim skupštinsku službu da odmah dostavi, ako je bilo nekih tehničkih problema da neki narodni poslanici nisu dobili ovo obaveštenje.
Molim vas da se ponovi obaveštenje i dostavi svim narodnim poslanicima.
Znači, izvinjavam se, evo dele. Molim da se podeli svim narodnim poslanicima odmah. Pročitaću obaveštenje, ako je sporno da postoji.
Po Poslovniku, narodni poslanik Rajko Baralić.

Zahvaljujem. Najkraće moguće.
Dakle, koristio sam sadašnje vreme. Rekao sam "je". Osim toga, ono što sporim, nadam se da nisam nikada nisam ostavio takav utisak, ne verujem da će neko verovati da sam narušio dostojanstvo Narodne skupštine. To je bila osnova za javljanje po Poslovniku, ali dobro, neka to bude stvar utiska i to ne sporim.
Ne hvalimo se time što glasamo, već obaveštavamo javnost da glasamo za jedan akt koji je već usvojila Skupština Republike Srpske i to je osnov zbog čega SPS, uzimajući u obzir i druge razloge, hoće glasati za ratifikaciju ovog sporazuma.
Za mene lično i moje uvažene koleginice i kolege sa one strane Drine i sa ove strane Drine sve funkcioniše kao u stihu "Drino vodo, plemenita međo". Hvala lepo.