Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, a zatim narodni poslanik Željko Vasiljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje koje svaki poslanik postavi sebi kada dobije neki predlog Vlade ili vladajuće većine jeste pitanje motiva - zbog čega se predlaže takav i takav dokument, odnosno takav i takav zakon.
Posebno kada se predlaže ovakav jedan dokument, koji po svojoj prirodi ne bi trebalo u parlamentu da ni jednog jedinog momenta nijednog poslanika stavi u dilemu da li treba uraditi sve da bi se veze između Republike Srbije i Republike Srpske ojačale.
To je samo taj prvi momenat, jer normalno je da svi mi pokušavamo da vidimo šta se krije iza toga. Ovde nas ubeđuju da ovaj dokument nema nikakve druge motive, sem isključivo razvoj dobrih odnosa sa Republikom Srpskom.
Prvo što svako od nas pogleda, to je da mi danas ratifikujemo ovaj sporazum koji je potpisan 26. septembra 2006. godine. Vi znate da je u Republici Srpskoj obaveza da je prva nedelja u oktobru izborna za Republiku Srpsku.
Setićemo se svi, toga dana svi oni koji su otišli u Republiku Srpsku da bi potpisali ovaj sporazum suštinski su bili samo deo predizborne kampanje Milorada Dodika, kojim su hteli da krunišu tu njegovu kampanju, kako bi pokazali građanima Republike Srpske kako Milorad Dodik uživa podršku i predsednika Republike i predsednika Vlade, što im je on posle uzvratio na njihovim predizbornim skupovima.
I onda to na neki način kod nas odmah stvari problem kada su ovakve stvari, jer mi jednostavno nećemo da lažemo ni građane Srbije ni građane Republike Srpske. Sigurni smo da je ovaj dokument takve prirode – čist politički marketing. Tu su stvari potpuno jasne.
Ne bi bio nikakav problem da ste vi iz vladajuće koalicije izašli ovde i izneli sve šta ste uradili za ovih proteklih sedam godina, jer ste već jedan ovakav sporazum potpisali.
Sve ono što je proisteklo iz tog sporazuma rekli poslanicima Skupštine Srbije i jednog jedinog momenta ne bi postojala dilema ni kod jednog poslanika da su stvarno vaše pobude iskrene i da stvarno želite da učinite nešto na poboljšanju uslova u kojima žive Srbi u Republici Srpskoj.
Evo, ja ću vas podsetiti, od momenta kada ste potpisali prvi sporazum do današnjeg dana, 56 nadležnosti koje je imala Republika Srpska kao entitet skinute su sa dnevnog reda i prebačene su na centralni nivo tj. na nivo BiH. Je l' to taj vaš uspeh? Jeste vi zbog toga potpisali ovakav sporazum?
Da li vam je poznato da otkako ste vi potpisali ovaj sporazum da je promenjen ustav Republike Srpske, pa su danas konstitutivni narodi u Republici Srpskoj Hrvati, oni nazivaju muslimani, sada su to Bošnjaci, i Srbi? Pitam vas, da li se sećate kako i zbog čega je nastala Republika Srpska? Baš zbog toga što je pokušano da se u ustavu srpski narod ukine kao konstitutivni narod, kao što su to uradili u Hrvatskoj 90-te godine, izbacili ga iz ustava, a 1995. godine skoro potpuno etnički očistili i iz Republike Srpske Krajine.
Zašto vi niste ništa uradili kao vladajuća koalicija, kao vlast, jer je Srbija između ostalog država garant Dejtonskog sporazuma. Razumem, niste mogli to da uradite silom, ali bar da ste uradili na način koji podrazumeva protest.
Zašto dozvoljavate da se krši Dejtonski sporazum. To je suština specijalnih odnosa Republike Srbije i Republike Srpske, da se zaštiti Republika Srpska.
Da vas podsetim samo šta se sve desilo od tada, ono što je najgore po Republiku Srpsku, ukinuta je vojska Republike srpske i stvorena je jedinstvena vojska BiH. Da li vi stvarno verujete da je to dobro za Republiku Srpsku i da je to dobro za građane Republike Srpske? Onda postavite pitanje zašto je došlo do svega onoga do čega je došlo 90-tih godina?
Visoki predstavnici to potpuno anuliraju, kao što je to urađeno i na KiM. Vi se sećate da je postojalo 280 standarda, koji su trebalo da se ispune, pa da dođe na red pitanje statusa Kosova i Metohije.
Pitam vas, da li ste vi protestovali zato što nijedan standard do sada ne samo da nije ispunjen, nego ste uopšte prešli preko toga da je trebalo to uraditi kako bi uopšte razgovarali o statusu KiM.
Iz oblasti poreza prenos je suprotan članu 68. Republike Srpske, kompletan bankarski poreski sistem prešao na oporezivanje na nivou BiH. Nadležnost imenovanja i razrešenja sudija i tužioca neustavno je prenesena na nivo BiH. Neustavno su poslovi obavštajno-bezbednosne službe takođe preneti na nivo BiH.
Vi znate kada ovakvu jednu službu prenesete iz Republike Srpske na nivo federacije da je Republika Srpska na taj način ostala potpuno bez mogućnosti da se brani. Ukinuta vojska, ukinuta služba, i sada još pokušavate da nas ubedite kako ovaj sporazum treba potpisati jer će pomoći građanima Republike Srpske.
U čemu će mu pomoći? Time što ćete na mala vrata pokušati da se proturi Ustav koji predlaže vlast u BiH, gde bi po novom Ustavu, od četiri mogućnosti, koje pripadaju entitetima da se spreči nadglasavanje entiteta, tri biti potpuno zbrisana. Zahvaljujući poslaniku SRS u Republici Srpskoj, odnosno u federaciji BiH, Mirku Blagojeviću, taj ustav tada nije prošao.
Siguran sam da vi nećete uraditi ništa ako ovaj novi visoki predstavnik Ujedinjenih nacija koji je, čim je stupio na dužnost, oko 60 ili 70 državnih službenika, što iz policije, što iz drugih organa, suspendovao i oduzeo im pravo da rade. Krši njihova osnovna ljudska prava i nikome ništa.
Zašto vi niste reagovali kao vlast? Kako to da Miroslav Lajčak može na takav način da se ponaša u Republici Srpskoj.
Da napravimo jednu paralelu, zamislite da se to desi u Srbiji. Odmah bi upalili motore onim bombarderima u Avijanu da to vrate na staro ili bi krenulo novo bombardovanje. Vi nas ubeđujete da stvarate neke nove specijalne odnose sa Republikom Srpskom.
I bar deo građana iz Republike Srpske, sa kojima komunicira SRS, zamolili su me da vam prenesem njihovu poruku: nemojte više ni da ih branite, nemojte više nikakve specijalne odnose, držite se samo onoga što je do sada potpisano, što stoji na papiru i nemojte da uzmičete od toga. Držite se Dejtonskog sporazuma, držite se činjenice da je Srbija država garant Dejtonskog sporazuma i branite interese Republike Srpske.
Ovako, ovaj novi sporazum biće samo i isključivo u funkciji vaše predizborne kampanje. Ali, kako se ne zalažete za Dejtonski sporazum, tako vam prolazi i Rezolucija 1244.
Vidite te paralele, gde god Srbi imaju uporište u nekom međunarodnom dokumentu koji je nedvosmislen, kao što je Rezolucija 1244, vi se na to ne obazirete.
Dejton je nešto što je potpisano, kao što je i Rezolucija 1244, ali vama ne pada na pamet da tražite da se na osnovu Rezolucije 1244 vrati deo naše vojske i policije, do hiljadu, na Kosovu i Metohiju, da se vrate naši carinski organi na granice sa Kosovom i Metohijom, ne tražite da se vrate izbegla i raseljena lica sa Kosova i Metohije, kao što to ne tražite ni od Hrvatske.
Strazbur raspravlja o tome da sva izbegla i raseljena lica treba da se vrate na svoja vekovna ognjišta, u domove iz kojih su isterani. A šta vi radite kada odete u Hrvatsku, ili vaš predsednik stranke, odnosno predsednik Republike Srbije? Vi se izvinjavate.
Zašto se izvinjavate. Zato što je posle "Bljeska" i "Oluje" ostalo još nešto Srba da skonča i kako bi potpuno svaki pomen na Republiku Srpsku Krajinu ugušili.
Čudi me da vam nije palo na pamet da učinite nešto kada je u pitanju Vlada Republike Srpske Krajine u izbeglištvu.
Nijedan državni organ, apsolutno, nema nameru da legitimnog predstavnika srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine uvaži i da pokuša da se pomogne da oni ostvare svoja prava.
Znate, vama sada uopšte ne pada na pamet da upitate Hrvate kako je to moguće da su Srbi izbrisani iz Ustava Republike Hrvatske kao konstitutivni narod. Za vas je to politika svršenog čina i to se prihvata.
Po tome, za vas je bespotrebno da se postavlja to pitanje, jer vas to ne interesuje. Možda vas i interesuje, ali imate nalog da se takva pitanja ne postavljaju.
Da je to tako, kada je u pitanju DS i G17 plus, imam potvrdu iz Strazbura, iz 2006. godine, kada je podnesena deklaracija o položaju Srba iz Republike Srpske Krajine, pod zaštitom Ujedinjenih nacija, da poslanik iz redova G17 plus i DS-a takvu deklaraciju nisu potpisali.
Da vam ne kažem da je potpise dalo više od 30 poslanika, čini mi se, iz sedam država, čak i jedna baronesa iz Engleske je to uradila, shvatajući da su Srbima u Republici Srpskoj Krajini bila ugrožena i da im se još uvek ugrožavaju prava.
I to je ono što vas karakteriše kada predlažete bilo kakve zakone, bilo kakve specijalne veze. Te specijalne veze završavaju se datumom izbora, bez obzira da li se ti izbori vrše ovde u Republici Srbiji ili u Republici Srpskoj. Bitno je da je ista strana u pitanju, strana koja je pod patronatom SAD-a i Evropske unije.

Reč ima narodni poslanik Željko Vasiljević, a zatim narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, raspravljajući o ovom sporazumu, moram da vas podsetim da je za Republiku Srpsku živote dalo preko 25.000 ljudi Srba i da je za Republiku Srpsku preko 100.000 ljudi ranjeno u prethodnim ratovima.
Kakvo je njihovo mišljenje o ovom sporazumu i o ovakvim političkim aktima, mogu najbolje da vam kažem zato što sam profesionalno sekretar Udruženja ratnih vojnih invalida i svakodnevno u moju kancelariju dolaze ljudi koji su stradali u prethodnim ratovima.
Moram da vam izrazim njihovo nezadovoljstvo nečim sličnim kao što je ovo. Da ovaj akt, odnosno ovaj sporazum nije pisalo ministarstvo čiji je ministar gospodin Marković jasno se vidi iz obrazloženja koje je on dao zašto treba prihvatiti ovaj sporazum.
Ljudi moji, zar zaista neko misli da nam je trebao sporazum da bi Republika Srbija, odnosno Telekom Republike Srbije postao vlasnik Telekoma Republike Srpske.
Nije to postao zato što je bilo ovog sporazuma, nego zato što je dao 200 miliona evra više.
Znači, ovaj sporazum nema nikakve veze i nikakve ingerencije u oblasti ekonomske saradnje, jer to smo mogli da imamo i bez ovog sporazuma. Zaista ovakav sporazum kakav je napisan i još više onako kako je obrazložen pomalo vređa intelekt i dostojanstvo ove skupštine.
Želeo bih da vas vratim na 14. decembar 1995. godine, potpisivanje Dejtonskog sporazuma, i tada su se mnogi radovali, oni koji su učestvovali u ratovima, što je time okončan rat u Republici Srpskoj i bili su sigurni da su Dejtonskim sporazumom stvorili državu srpskog naroda.
Moj prethodnik je ovde govorio o 56 ingerencija koje su sa Republike Srpske prešle na federaciju u Bosni i Hercegovini. Verujte mi, da je danas potpisan Dejtonski sporazum, sa ovakvim ingerencijama koje ima Republika Srpska, rat se još ne bi završio. Budite u to sigurni.
Još jedna stvar mi nije jasna. Zašto mi ovim sporazumom umanjujemo ingerencije i prava državi Srbiji u odbrani interesa srpskog naroda u Republici Srpskoj i Republike Srpske. Ovaj sporazum je umanjenje prava u odnosu na ono što nam je dao Dejtonski sporazum. Mislim da je to potpuno politički neprofitabilno i politički diletantski, jer sami sebi oduzimamo deo prava koja smo imali nekim međunarodnim aktima.
Ako pratite stavove i izlaganja i političara i ljudi iz Republike Srpske, potpuno će vam biti jasno da oni nisu zadovoljni odnosom Republike Srpske, građana srpske nacionalnosti prema federaciji BiH i onim procesima koji se dešavaju u Bosni i Hercegovini, naročito u Republici Srpskoj. Tu mislimo na ukidanje institucija i na ove pritiske za promenu Ustava Bosansko-hrvatske federacije, kojim će se oduzeti značajan deo ingerencija i institucija države Republici Srpskoj.
U prethodnom periodu, kada je postojao sličan sporazum, Republika Srpska je izgubila pravo na svoju vojsku, a sada se vrši jedan pritisak na Republiku Srpsku da pristane na ustavne reforme kojima će izgubiti i policiju.
Ako pročitate u članu 2. šta je predviđeno, ciljevi sporazuma, piše: suzbijanje kriminala. Gospodo, policija Republike Srpske se bavi i nekim višim interesima osim suzbijanja kriminala. Da bi se bavili suzbijanjem kriminala zaista nam ne treba ovaj sporazum. Dovoljni su neki drugi međunarodni akti koji ovo predviđaju.
Ovako definisani ciljevi sporazuma od strane srpske vlade je prihvatanje unapred ustavnih reformi u Federaciji BiH i smanjenja ingerencija u oblasti MUP-a, što mislim da je nedopustivo.
Verovatno vam je poznato da na teritoriji BiH postoje tendencije koje se bave oduzimanjem dela teritorija Republici Srpskoj.
Tu naročito mislim na najnoviju inicijativu da se Potočari, odnosno deo Srebrenice izdvoji iz Republike Srpske, zato što je, čuj bože, tu groblje na kome su sahranjeni Muslimani koji su pobijeni 1995. godine. Niti je tačan taj broj koliko ih ima, niti želimo da prihvatimo da je to argument.
Do sada smo pričali o tome da li neke teritorije treba da pripadnu po nekom drugom kriterijumu određenoj državi, a ovo je verovatno jedinstveni presedan u svetu, da neko svoje groblje traži da se iz jedne države izdvoji i pripoji drugoj državi.
Takođe vam je jasno i verovatno ste čuli da je hrvatski narod u Muslimansko-hrvatskoj federaciji izneo stavove da i oni žele da imaju svoj entitet u okviru Bosansko-hrvatske federacije, a mi nemamo baš mnogo protiv toga, ali su izneli jasan stav da žele da im se pripoje opštine u Posavini, koje su pripale Dejtonskim sporazumom njima. Time žele da preseku Republiku Srpsku na dva dela.
S obzirom da je Srbija Dejtonskim sporazumom, između ostalog, i garant teritorijalnog integriteta Republike Srpske, mi ovim sporazumom treba da pokažemo jasan stav da se suprotstavljamo takvim stavovima nametnutim od Muslimansko-hrvatske federacije i njihovim političarima, koji neprekidno vrše uticaj na međunarodnu zajednicu da Republika Srpska izgubi još jedan značajan deo svojih institucija.
Pošto vreme već ističe, želim da se osvrnem na jednu, u članu 1, po meni, grešku, gde piše da:"U originalu na službenim jezicima Republike Srbije i Republike Srpske". Po meni, ovde nije trebalo da stoji množina, nego jednina, jer je službeni jezik i u Republici Srpskoj i u Republici Srbiji srpski jezik. Tom pravnom korekcijom bi pokazali da je to jedan narod koji govori jednim jezikom.
Polazeći od naslova - Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih veza između Republike Srbije i Republike Srpske, mislim da je ovde nastala greška.
Ako pročitate šta piše ispod naslova, jasno je da ovde treba da piše da je to sporazum između Republike Srbije i BiH. Dole navodeći koji su sve razlozi i specijalni paralelni odnosi, videćete da se to odnosi na poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta, političke nezavisnosti BiH. Ako sve ovo budemo nabrajali, videćete da se sve odnosi na BiH, a samo u naznakama na Republiku Srpsku.
Želim da vam kažem još jednu stvar. Ovih dana je pokrenuta inicijativa od strane Elektroprivrede Republike Srpske da se 70 sela, naseljenih srpskim stanovništvom, a nalaze se u Bosansko-hrvatskoj federaciji, koja još uvek nemaju struju, elektrifikuju i da se na taj način spreči iseljavanje ovih ljudi sa te vrlo značajne teritorije Bosansko-hrvatske federacije, a u kome Srbi čine većinu.
Još samo jednu konstataciju, da je ovim sporazumom omogućeno određenom broju ratnih vojnih invalida iz Republike Srpske da pređu u sistem socijalne zaštite Republike Srbije. Moram da kažem da je tu napravljena jedna diskriminacija. Žao mi je, gospodine Markoviću, očigledno je da vi niste ovo radili, nego da su vas o tome informisali.
Da je to urađeno protivzakonito, odnosno protiv člana 5. Zakona o boračko-invalidskoj zaštiti, koji to isključivo zabranjuje, ali je onda uzet jedan presedan, da se samo određeni broj ratnih vojnih invalida, a to je negde oko 720, koji su svoje invalidnine dobijali preko Biroa Republike Srpske.
Mislim da je time načinjena diskriminacija drugih ratnih vojnih invalida sa teritorije Republike Srpske, kojima nije omogućeno pravo, a imaju državljanstvo Republike Srbije, da uđu u naš sistem zaštite. To je veliki problem za nekoliko stotina, mogao bih da kažem i hiljadu ratnih vojnih invalida. Ako je to bio razlog za potpisivanje ovog sporazuma, molim vas da se i ostali ratni vojni invalidi iz Republike Srpske, koji imaju državljanstvo Republike Srbije, uvedu u naš sistem zaštite.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a zatim ćemo napraviti pauzu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako do kraja svog života budem u prilici da glasam za ujedinjenje Republike Srbije i Republike Srpske, onda ću znati da sam imala razloga da živim.
Ako je ovo nekome smešno, onda samo potvrđuje ono što mi ceo dan ovde pričamo, da vi iz skupštinske većine samo formalno pokušavate da se dodvorite građanima Srbije, da se dodvorite Srbima i u Srbiji i u Republici Srpskoj, da vi u stvari ne znate ni šta je na dnevnom redu, ni o čemu se ovde govori.
Pokazali ste to i vi koji ste učestvovali u raspravi, da vi uopšte niste svesni situacije u kojoj se nalazi Republika Srpska, a nažalost bojim se ni situacije u kojoj se nalazi Republika Srbija. Kada ovo kažem, onda mislim na probleme vezane za Kosovo i Metohiju, ali o tome ćemo valjda, kako ste najavili, 24. da govorimo.
Ovo što ste vi iz Vlade Republike Srbije nazvali sporazumom o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Republike Srbije i Republike Srpske je, s obzirom na sadržinu ovog teksta, potpuno pogrešan naslov.
Ovde ste mogli slobodno da stavite da se radi o nekakvim paralelnim odnosima između Republike Srbije i BiH. Vi ste to upravo tako napisali od člana prvog do poslednjeg, provlači se ili eksplicitno napisano BiH ili iz onoga što može da se pročita između redova očigledno je da se odnosi na BiH.
Ne verujem da na ovaj način činite ništa što priželjkuju Srbi u Republici Srpskoj i što priželjkuju Srbi u Republici Srbiji, a to je upravo ono što sam rekla na početku svog izlaganja. Mi želimo, i građani Srbije i Srbi iz Republike Srpske, da se ujedine Republika Srpska i Republika Srbija, a nikakvi paralelni odnosi, bar ne na način kojim ste ih vi ovde nazvali specijalnim, nisu potrebni samo zato što apsolutno ništa ne znače.
Dobro je malo pre kolega primetio da ste u članu 1. napisali da se ovaj tekst piše u originalu na službenim jezicima Republike Srbije i Republike Srpske. Upravo to je potvrda onoga što kažem i što poslanici SRS ceo dan govore, da ste vi ovo pisali zbog vaših odnosa sa BiH, a ne sa Republikom Srpskom.
Gospodine ministre, možda vam neko sada šalje poruku, vidim da se igrate telefonom. Za vašu informaciju, službeni jezik i u Srbiji i u Republici Srpskoj je srpski jezik.
Kada je u pitanju konkretan tekst ovog sporazuma, naravno da ovde imamo i te kako primedbi na ono što ste vi napisali. Evo već u ovoj, rekla bih da je član 2, pa onda valjda preambula posle naslova ovog sporazuma, kažete između ostalog: "Republika Srbija i Republika Srpska uspostavljaju specijalne paralelne odnose na osnovama uverenja da je dosledno, celovito i ubrzano sprovođenje Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH i njegovog aneksa osnov za stvaranje uslova za trajni suživot naroda i građana u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini u celini". Ovaj stav vam nema apsolutno nikakve veze sa naslovom i sa onim što ćete vi danas, odnosno u danu za glasanje da proglasite da ste izglasali.
Takođe, kažete da će Republika Srbija i Republika Srpska poštovati suverenitet, teritorijalni integritet, političku nezavisnost BiH. Kako vam nije palo na pamet da, recimo, ovde stavite zapetu pa da dodate da će celovitost BiH, odnosno naš odnos, Republike Srbije, prema celovitosti BiH zavisiti od toga kakav će biti odnos BiH prema pitanju Kosova.
Zar to nije moglo da se već u ovom sporazumu na neki način uslovi i da im se stavi do znanja kakav će odnos biti Republike Srbije, odnosno da im se jasno kaže, ako BiH prizna nezavisno Kosovo da će Srbija priznati nezavisnu Republiku Srpsku. Da li je to greh, da li je to nešto što ne misle građani Srbije i što ne misli svaki Srbin u Republici Srpskoj? Naravno da nije.
Zašto smo govorili otpočetka da je ovaj sporazum samo farsa i da je to bio deo predizborne kampanje. Pa zato što, ne znam koliko ste vi naravno pratili, vi ste išli na te konvencije, vrhovi vaših stranaka, na konvencije kod Milorada Dodika, u neke zatvorene sale, i niste imali baš kontakta sa onim što se u toku izborne kampanje govorilo.
Mi smo jasno stavljali do znanja da to što obećava Milorad Dodik je samo deo predizborne kampanje, da to što on obećava da će sačuvati Ustav, ustavni okvir koji je bio do pre izbora, da je to samo politička varka.
Naravno, ispostavilo se da smo mi bili u pravu i naravno da Milorad Dodik prihvata sve što mu nametne visoki predstavnik, kao što je radio i ovaj pre njega. I što je najtužnije, sve ono što je izgubljeno u Republici Srpskoj izgubljeno je potpisom nekoga iz vlasti iz Republike Srpske. Ne možemo da se žalimo i da kažemo da je policija u Republici Srpskoj faktički nestala zato što je to nametnuo visoki predstavnik. Ne, nego zato što je to potpisao predstavnik vlasti, Srbin iz Republike Srpske.
Tako je bilo sa svim onim što je izgubljeno u Republici Srpskoj. Znate li šta danas u Republici Srpskoj ima od policije? Samo vatrogasna služba i pozornici na ulici, sve drugo je policija na nivou Federacije BiH.
U članu 2. ste nabrojali gde ćemo to posebno da imamo te specijalne veze sa Republikom Srpskom i meni je interesantno zašto ste ovde napisali privatizacija i denacionalizacija. Privatizacija mogu da razumem, i razumem, ali kakve veze ima denacionalizacija u odnosima između naroda, Srba u Srbiji i Srba u Republici Srpskoj. Ovo mislim da ne razume ni onaj koji je ovo napisao.
Naravno, rekao vam je gospodin Tomislav Nikolić, nije vam palo na pamet da napišete da ćete sarađivati u odbrani, da ćemo imati specijalne odnose kada je u pitanju odbrana, i Republike Srpske i Republike Srbije. A kada je u pitanju odbrana Republike Srpske, onda smo to u obavezi po Dejtonskom sporazumu.
Ali, kao što reče malopre gospodin Todorović, vas iz vlasti sadašnje u Srbiji ne interesuje nijedan sporazum koji čini nešto dobro Srbima ni u Republici Srpskoj, a ni u Srbiji. Kada kažem u Srbiji, onda mislim na Rezoluciju 1244, koju nažalost sve manje pominjete.
Predvideli ste ovde i da će postojati neko veće, odnosno da već postoji valjda, s obzirom da je ovaj sporazum, da ga mi samo ratifikujemo, potpisan 26. septembra 2006. godine. Pitam, pošto u obrazloženju nema nijedne reči o suštini ovog sporazuma, pretpostavljam da vi gospodine Markoviću znate da li se ovo veće nekad dosad sastojalo i šta su konkretno uradili predsednici vlada i predsednici Republike Srbije i Republike Srpske. Molila bih vas, kada se budete obraćali poslanicima, da nas obavestite o tome.
U članu 7. vrlo je interesantno da ste predvideli "da bi se ostvarila saradnja u oblasti zakonodavstva održavaće se redovni kontakti između Narodne skupštine Srbije i Republike Srpske na nivou predsednika Skupštine i skupštinskih radnih tela".
Skoro smo dobili onaj spisak država sa kojima, pa ste ponudili narodnim poslanicima da se izjasne sa kojom državom bi želeli da učestvuju u grupama prijateljstva interparlamentarnim, i tamo nema Republike Srpske, a oni imaju parlament. Vi ste tamo samo predvideli BiH.
Takođe, mislim da je neophodno da recimo posle ovog člana 10. ili pre, svejedno je, da u ovom sporazumu predvidite da ovo veće ima obavezu da Skupštinu Srbije, a naravno i Republike Srpske, obaveštava o rezultatima svog rada, o tome o čemu se dogovaraju, kakve zaključke donose, da se ne svede samo na tajne sporazume i tajne dogovore, kakvi inače i sada su na snazi između funkcionera ove dve srpske države.
Volela bih da vas pitam, gospodine ministre, a i kolege poslanike koji će glasati za ovaj sporazum, da li su ovi vaši specijalni oblici saradnje i to da recimo nikome iz vlasti ne padne na pamet da ode u Bratunac da oda poštu žrtvama Nasera Orića, a da nekoliko dana pre toga ode u Hrvatsku predsednik Srbije i da se tamo izizvinjava Hrvatima, samo ne znam zbog čega.
Kako se nije setio da se izvini srpskim žrtvama, kako se nije setio da se izvini nestanku, odnosno kapitulaciji, porobljavanju Republike Srpske Krajine.
Naravno, njemu to ne pada na pamet, on nema tu vrstu svesti. On se tada pohvalio kako i u njegovoj porodici ima predstavnika ne samo Srba, nego i drugih nacionalnosti.
Ne znam na koga je mislio, ali recimo znam da smo majka njegove žene i ja iz istog mesta, ali kao što je rekla Nataša Jovanović, na grob moga oca ne mogu da odem od 92. godine, niti u kuću u kojoj sam se rodila, a tašta Borisa Tadića redovno može da posećuje i posećuje svoju rodbinu u tom istom Guberu pored Livna.
Takođe bih volela da vas pitam, da li su ti vaši specijalni oblici saradnje ona nevešto upakovana laž o tome gde je uhapšen general Tolimir? O tome takođe nemate odgovor, na to pitanje nemate odgovor niti vi ministre, niti bilo ko iz ove vladajuće većine.
Takođe, hoću da vas pitam da li je ovaj sporazum potpisan na Savi ili na Drini? Ovo govorim zbog onog čuvenog odlaska gospodina Vojislava Koštunice na Raču na Savi, kada je pokazujući u reku Savu, na reku Savu, rekao da ova reka Drina nikada neće razdvajati Srbe.
Takav čovek, gospodine Albijaniću, koji ne zna da li je reka Drina ili je reka Sava ta koja predstavlja simbol ne razdvajanja nego spajanja Srba i u Republici Srpskoj i u Republici Srbiji, takav čovek je potpisao ovaj sporazum. Ovo sam potpuno svesno ilustrativno navela da bi javnost, pre svega, i u Republici Srbiji, a i u Republici Srpskoj, verujte da se rad našeg parlamenta u Republici Srpskoj prati maksimalno.
Dok su govorili kolege iz Srpske radikalne stranke dobijala sam više puta i pozive i poruke od Srba iz Republike Srpske, mislim i na članove svoje uže i šire porodice, a i na članove Srpske radikalne stranke, koja je takođe moja porodica.
Dame i gospodo narodni poslanici, ministar je ovde rekao da je, onako epohalno, valjda dostignuće to što je omogućen prelazak Srbima, odnosno svim građanima Srbije u Republiku Srpsku, samo uz ličnu kartu, bez pasoša. To je tačno, gospodine ministre, ali ne znam da li imate podatak koliko se ljudi vratilo sa Rače i sa Pavlovića ćuprije zato što imaju izbegličku legitimaciju, što su poreklom iz nekog mesta u Republici Srpskoj ili u Bosni i Hercegovini. Koliko ih nije moglo otići na sahranu članova svoje porodice zato što su vraćeni sa granice.
Vi ste za taj sporazum – nikad ga nigde, tražila sam ga i na internetu i u službenim glasnicima, nisam videla – ali sam videla, pošto često idem i privatno, a i po stranačkim obavezama, videla sam zalepljen papir na prelazu na Rači, gde piše da sa starim izbegličkim legitimacijama ne može da se prelazi granica na Drini. Nove, u međuvremenu, nisu izdate ili su, recimo, neuki ljudi koji nisu pročitali u novinama da treba da se prijave, a niko ih lično nije obavestio da zamene izbegličku legitimaciju.
Znači, gospodine ministre i dame i gospodo poslanici, ovo je šarena laža, ovaj papir ne znači ništa, ovaj papir neće zbližiti formalno građane, odnosno Srbe iz Republike Srpske i Srbe iz Srbije. Ali, vi ne možete napisati nikada nikakav papir koji će na bilo koji način razdvojiti Srbe iz Srbije i Republike Srpske.

Poštovani narodni poslanici, završili smo prepodnevni rad. Određujem pauzu od jednog sata. Nastavak u 15 časova i 10 minuta.
(Posle pauze – 15,20)

Izvinjavam se što malo kasnimo, hteo sam da bude više poslanika, ali mislim da gospođa Goca Čomić nema ništa protiv da izvoli za mikrofon. Izvolte, Goco. Neka se spremi gospodin Dejan Mirović.

Dame i gospodo, na dnevnom redu je ratifikacija Sporazuma o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Republike Srbije i Republike Srpske.
Verovatno da nije tema ratifikacije upravo citirana ovo bi prošlo kako i inače rutinski prolaze ratifikacije sporazuma koje vlade zemalja čine, a za koje je potrebna potvrda Skupštine da bi sporazum mogao biti primenjen. Međutim, zbog toga što je predlog sporazuma koji je pred nama praktično samo povod za jednu debatu, danas imamo prilike da slušamo, u stvari, o dve teme.
Najmanje o tome šta je sadržaj sporazuma i najmanje o proceduri, za koju je Skupština po Ustavu ovlašćena da je sprovede kada je u pitanju ratifikacija sporazuma između vlada, pa ma kada taj sporazum bio potpisan, pre mesec, pre šest meseci ili pre godinu dana.
Nas čekaju ratifikacije sporazuma koje su vlade parafirale, koje se tiču, na primer, zaštite životne sredine ili se tiču ugovora o zajedničkom ekonomskom tržištu Jugoistočne Evrope CEFTA, kao što nas čeka i ratifikacija sporazuma koje su vlade parafirale, a tiče se zajedničke elektroenergetske zajednice Jugoistočne Evrope, koju čine sve zemlje bivše Jugoslavije, i Rumunija, i Bugarska, i Albanija. Znači, da nije tema koja je predložena, verovatno bi rasprava o ratifikaciji sporazuma trajala kratko i završila bi se glasanjem.
Međutim, danas umesto da govorimo o procesu ratifikacije, u suštini smo otvorili temu analize primene Dejtonskog sporazuma. Dejtonski sporazum, kojem ima 11,5, uskoro će 12 godina, jeste sporazum koji je 14. decembra potpisan i napravljen uz saglasnost Beograda, Zagreba i Sarajeva, tako da u suštini nemate ni pobednike ni poražene, i sporazum koji je potpisan zaista je trebalo da prekine ratna dejstva na teritoriji bivše Jugoslavije.
Sporazume o miru, ugovore o miru vlade mogu da potpisuju, ali samo ljudi na teritoriji na kojoj se sporazum odnosi mogu taj mir i stabilnost, i zajednički život zaista da naprave.
Razlika između onoga što vlade imaju namere u sporazumima koje potpisuju i razlika između realnosti ume da bude ogromna. Ono što je važno da razumemo da je sporazum o kome je reč danas neposredna posledica načina na koji je Dejtonski sporazum koncipiran i prostora koji je Dejtonski sporazum ostavio za specijalne veze entiteta sa susednim državama.
Namera i cilj, u to ne sumnjam, bila je da se stvore stabilni uslovi u regionu, da se stvore osnovni uslovi da možemo da krenemo napred, nakon što smo svi zajedno platili ogromnu cenu jednog pogrešnog, loše procenjenog, katastrofalnog političkog i istorijskog projekta, koji je regionu, bar iz Srbije, i u Srbiji ponuđen krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina.
Zato što se u suštini priča o primeni Dejtonskog sporazuma, hoću da u taj deo rasprave, ako mogu, unesem doprinos opisujući i današnju Bosnu i Hercegovinu u brojevima od jedan do šest. To je jedna država koja ima dva entiteta, ima tri naroda, ima četiri miliona stanovnika, pet nivoa vlasti, što nema ni jedna druga država u Evropi i ima šest međunarodnih organizacija koje se još uvek, 12 godina kasnije, staraju o tome da kako-tako sistem javnih poslova, javnih finansija, javne administracije, svi sektori koje neka država treba da ima, da funkcionišu.
Meni ne bi smetalo da naša Skupština, da li na plenarnim sednicama ili na odborima koji su za to zaduženi, raspravlja o primeni Dejtonskog sporazuma, jer su glasovi i kritike na rezultate za poslednjih 12 godina glasni u raznim krugovima, ali mi smeta i zameram da se razgovara o Dejtonskom sporazumu u stvari plasira teza o tome da je etnički identitet isto što i politički identitet.
Nikada nije bio, nije i neće biti, i tu zabludu najčešće uspostavljaju ili komunisti ili nacionalsocijalisti, a cenu te zablude plaćaju građani i građanke, kojima se ispostavlja zabluda da je etnički identitet isto što i politički identitet.
Takva vrsta zablude u suštini je skrenula raspravu sa onoga što treba da budu naši komentari i opaske o specijalnim paralelnim odnosima između Republike Srbije i Republike Srpske, na temu i debatu koju nikada nismo u stvari otvorili ni u društvu ni u Skupštini, a to je kakve su posledice Dejtonskog sporazuma na region i kakve su posledice desetogodišnjeg projekta devedesetih, koji ispostavlja sada svoju cenu. Loši politički projekti imaju te osobine da njihovu cenu plaćaju građani, zato treba biti pažljiv kada se donose političke odluke.
Šta je neposredni doprinos ovog sporazuma u okviru, ponavljam CEFTE, znači jednog većeg regionalnog projekta, koji podrazumeva zajedničko ekonomsko tržište Jugoistočne Evrope, i u okviru EEZ, koji podrazumeva zajedničko energetsko tržište? Dejtonski sporazum kaže da zemlje unutar tog regiona mogu ostvarivati specijalne veze, a na korist onoga što smatraju da su potrebe društva u jednoj ili u drugoj zemlji koje taj sporazum potpisuju.
Zašto spominjem ova dva druga regionalna sporazuma, čiju ratifikaciju ćemo imati u ovoj Narodnoj skupštini pre ili kasnije? Zato što su to dva segmenta gde će važiti pravila EU. To će biti prva dva cela segmenta gde će region zapadnog Balkana i jugoistočne Evrope ponašati se identično po pravilima koja važe u EU.
Zašto mi je važno da spominjem Evropu i EU? Zato što se ovde čulo jedno nametnuto pitanje o temi da posebne veze podrazumevaju teritorijalnu preraspodelu na osnovu pojedinačnih političkih programa i želim da sa vama podelim procenu da postoji samo jedna budućnost za naš region i samo jedan način da svi narodi zapadnog Balkana i jugoistočne Evrope zaista žive kao da su ponovo u jednoj državi. To je EU.
Što češće i bolje budemo sarađivali i sa Republikom Srpskom i sa Bosnom i Hercegovinom, i u okviru sporazuma koji će Republika Srpska imati sa Hrvatskom, i sa Crnom Gorom, Albanijom i Makedonijom, to pre ćemo imati promenjeno reformisano društvo i državu, i mi i naši susedi, i zaista se nadam za pet, za 10 godina, nijedna reka neće biti granica i nijedan rezultat koji ljudi sa ove teritorije mogu da ostvare neće biti nedostižan.
Jedan od načina da se u taj proces promena zajedničkih uđe je i ratifikacija ovog sporazuma i zato će DS podržati, ratifikovati Sporazum o specijalnim paralelnim vezama. Hvala vam.

Hvala, gospođo Čomić. Za repliku se javio gospodin Aleksandar Vučić.