Samo momenat, gospodine Baraliću, dobićete reč. Samo da razrešimo pitanje povrede Poslovnika. Dakle, svi narodni poslanici u petak, 13. jula 2007.godine, dobili su obaveštenje naziv akta pod rednim brojem 10, obaveštenje o predstavniku Vlade za Predlog zakona potvrđivanja sporazuma o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Republike Srbije i Republike Srpske.
Pročitaću i molim skupštinsku službu da odmah dostavi, ako je bilo nekih tehničkih problema da neki narodni poslanici nisu dobili ovo obaveštenje.
Molim vas da se ponovi obaveštenje i dostavi svim narodnim poslanicima.
Znači, izvinjavam se, evo dele. Molim da se podeli svim narodnim poslanicima odmah. Pročitaću obaveštenje, ako je sporno da postoji.
Po Poslovniku, narodni poslanik Rajko Baralić.

Zahvaljujem. Najkraće moguće.
Dakle, koristio sam sadašnje vreme. Rekao sam "je". Osim toga, ono što sporim, nadam se da nisam nikada nisam ostavio takav utisak, ne verujem da će neko verovati da sam narušio dostojanstvo Narodne skupštine. To je bila osnova za javljanje po Poslovniku, ali dobro, neka to bude stvar utiska i to ne sporim.
Ne hvalimo se time što glasamo, već obaveštavamo javnost da glasamo za jedan akt koji je već usvojila Skupština Republike Srpske i to je osnov zbog čega SPS, uzimajući u obzir i druge razloge, hoće glasati za ratifikaciju ovog sporazuma.
Za mene lično i moje uvažene koleginice i kolege sa one strane Drine i sa ove strane Drine sve funkcioniše kao u stihu "Drino vodo, plemenita međo". Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, a zatim narodni poslanik Zoran Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre da vam kažem da mi srpski radikali najoštrije protestujemo što je ova sednica sa ovom tačkom dnevnog reda nije sazvana u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije.

Možda se vama čini, predlagačima tačke dnevnog reda o ratifikaciji specijalnih odnosa Republike Srbije i srpske države Republike Srpske da je to u redu.

Međutim, vi ste imali, da ste hteli i da nije u pitanju vaše licemerje, a pokazuje se načinom na koji ne poštuje Narodnu skupštinu nijedan od potpisnika ovog sporazuma, ni ministar spoljnih poslova, član 114. Poslovnika Narodne skupštine, koji govori o tome da Narodna skupština Republike Srbije saziva posebnu sednicu.

Ako ste vi gospodo iz DS, DSS-a i G17 u prošlom sazivu glasali za izmenu i dopunu Poslovnika da postoji takva posebna sednica, koja se održava u domu Narodne skupštine, bivšem saveznom parlamentu, onda je bilo najlogičnije da ovo bude najposebnija stvar danas, koju 16. jula treba da ratifikujete pritiskom na crveno dugme.

Sećam se te, za vas davne, ali za mene koliko juče, 1998. godine. Izabran je predsednik Republike Srpske i odmah posle toga sazvana je zajednička sednica Veća građana i Veća republika Savezne skupštine. Tada sam bila poslanik u Veću građana Savezne skupštine.

Sednica je zakazana kao svečani čin, čini mi se, za 18,00 časova tog oktobra ili novembra, ne zamerite mi, a sve sam to naravno mogla da vam kažem i da vam čitam delove tog sporazuma da on negde postoji na zvaničnom sajtu Vlade Republike Srbije.

Dakle, sporazum koji je uspostavljen odmah posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, sporazum čijoj su ratifikaciji prisustvovali Slobodan Milošević i tadašnji predsednik Republike Srpske Nikola Poplašen, i čitavo državno rukovodstvo je najoštrije napadano od strane DS-a, DSS-a i SPO-a.

Moram da vas podsetim da je DS, zajedno sa DSS-om, u tim najtežim danima po srpsku državu i srpski narod i sa ove i sa one strane Drine bojkotovala rad u Veću građana i Veću republika Savezne skupštine, tako da vi niste ni prisustvovali ratifikaciji onoga što se zove Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih veza između Republike Srbije i Republike Srpske.

Moram da vam kažem, zaista sam se malopre prisetila kao na filmskoj traci celog tog događaja kada je gospodin Nikolić o tome govorio, o Vaskrsu 1995. godine, bio je to 14. april. Eto, sticajem okolnosti, jer me lično vezuje taj datum pošto je datum mog rođenja.

Znam da smo tog dana išli, na čelu sa predsednikom naše stranke prof. dr Vojislavom Šešeljem, posle mitinga koji je održan na trgu u Loznici, da probijemo blokadu na Drini.

To ushićenje koje sam osetila tada i najmanje 10.000 ljudi koji su krenuli u tu protestnu šetnju probijanja blokade, prvo kada sam ugledala dečaka i devojčicu u narodnoj nošnji, a onda vojnike Republike Srpske i zagrljaj sa njima je nešto što ću pamtiti čitavog života.

Takav osećaj i osećaj pripadnosti narodu, koji se tamo borio za svoju slobodu i koji dan-danas živi pod okupacijom, iako samo formalno se čini da ima nekakvu slobodu, to je taksativno nabrojano ovde, da vi želite da našom saradnjom poboljšate da oni u svim segmentima života žive isto kao i mi, to jednostavno nije tačno, naročito zbog toga što je nedorečenost u ovom tekstu u odnosu na onaj iz 2001. godine.

A da niste posle 5. oktobra, jer naravno istorija srpskog naroda počinje sa vama, a ne sa onim što se desilo, izbrisali i skinuli sa svih zvaničnih sajtova republičke i savezne tadašnje vlade, Sporazum iz 1998. godine, vi biste videli da je on do najsitnijih detalja razradio zaista pravu saradnju koju smo mi želeli da imamo i koja je ratifikovana u prisustvu predsednika jedne i druge države.

Šta ste vi tada govorili i za Slobodana Miloševića i za nas, srpske radikale, i za sve srpske patriote toga dana kada je ratifikovan taj sporazum, pa kasnije sporazum o ujedinjenju Savezne Republike Jugoslavije, Rusiji i Belorusiji?

Da je to nešto strašno, da se time učvršćuje režim u Beogradu, da je to nešto što će da nas dodatno posvađa sa celim svetom.

Kako taj ceo svet danas i ta Evropa, koja poštuje vašu servilnost i to što dolazite na tepih američkih i drugih ambasada, tretira Srbe na Kosovu i Metohiji u Republici Srpskoj?

Evo, vi ste javne ličnosti, poslanici ste i istaknuti ste čelnici vaših stranaka, hajde, uputite se, recimo, na BN televiziju, na neku od onih emisija u kojima se govori o aktuelnim političkim temama.

Šta će prvo da vas zamoli gospođa Suzana ili neki drugi novinar te televizije? Da se precizno izražavate.

Naravno, vi ne biste drugačije, i da kad pominjete okupatora morate da kažete visoki predstavnik, jer ako to ne kažete, ako kažete da je okupator, a on to jeste, ta ili neka druga televizija će da plati neverovatno veliku kaznu.

Moram da vas podsetim šta je bilo, mada vas to ne zanima, kao što niste pratili svih ranijih godina stradanje i muku naroda u Republici Srpskoj, da je desetine hiljada žrtava položeno na oltar otadžbine, jer je Republika Srpska za minimum svoje slobode to morala da izbori u krvi srpskog naroda, da je gospodin Tomislav Nikolić, na mitingu Srpske radikalne stranke u Bijeljini, 6. septembra 2004. godine, obraćajući se građanima na prepunom trgu u Bijeljini rekao da on tu nije gost da je to samo jedna od stanica na putu prema Banjaluci, prema takođe srpskoj zemlji, i da je to sve Srbija.

Naša stranka, koju napada takav čovek koji je premijer Republike Srpske, a potpuno do guše umešan u kriminal, Milorad Dodik, trpi najgore moguće posledice vladavine takvog režima i prethodno SDS-a, oteli su ime Srpskoj radikalnoj stranci, zabranili naše političko delovanje i izmislili neke radikale koji tobož štite interese srpskog naroda i koji se tako lažno, uz pomoć Dodika i Čavića, predstavljaju na izborima.

Moram ponovo da vas podsetim, gospodine Markoviću, verovatno ste tada bili u Ekspo dvorani na Novom Beogradu, da je taj nesrećni Dodik, koji je premijer zapadne srpske republike, došao na vašu, kako vi to kažete, konvenciju, to je valjda od one engleske reči, to je tako lepo, rekao da se nada na kraju svog govora, pred svima vama, pred Tadićem, pred vama, pred Ružicom Đinđić i ostalima koji ste se okupili, celom tom bulumentom, uz onaj medijski lobi koji je došao, odnosno navodno kulturnih poslanika, da će u noći između 21. i 22. januara, on kao premijer Republike Srpske da slavi.

To je rekao pred vama, gospodine Markoviću, jer će u Srbiji da pobedi Demokratska stranka Srbije.

Naravno da ste odmah zaćutali i da ste videli o kakvom se čoveku radi.

To je ono što mi znamo, ali to vas baš briga, dokle god vam služi i dokle god on kao takav, kao ranije Biljana Plavšić, služi okupatoru, vama je dobar jer vi imate zajednički interes, zajedno pravite sve te poslove, i nemojte mi reći da vi ne znate ništa o poslovanju, naravno Dinkić i te kako dobro zna, Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića u Republici Srpskoj, i pod čijim pokroviteljstvom je to urađeno.

Što niste napisali ovde, suzbićemo kriminal i korupciju u Republici Srpskoj? Pa vi nećete da se obavežete da to radite ovde, jer je vrh državne vlasti i te kako upleten u sve te kriminalne radnje.

Dakle, svi vi koji danas na ovakvoj sednici, na kojoj nema ni jedne trećine poslanika, četvrtine iz vladajuće koalicije, hoćete da ratifikujete odnos između dve srpske države, nikada niste imali iskren odnos prema tome. Moram da vam kažem ko je danas ministar odbrane, ne čudim se uopšte, to je prvo što je primetio gospodin Nikolić, i to je razlika između ovoga iz 2001. i ovog sporazuma iz 2006. godine, što se tiče odbrane na potpuno transparentan način.

Prvo, kako će da zagovara Dragan Šutanovac odbranu na potpuno transparentan način, kada ono što treba da bude transparentno za nas i za odbranu naše zemlje i što vojska treba da radi nije za NATO pakt, jer oni imaju drugačije ciljeve i drugačije metode delovanja. Zato im je Šutanovac dobar kao ministar odbrane.

Verujem da je njegov uticaj bio još u to vreme, ako ga je uopšte imao tada, da se takva odredba izbriše iz Sporazuma. Moram da vam kažem nešto što je on naknadno i priznao, on je posle toliko godina od potpisivanja tzv. mirovnog Dejtonskog sporazuma, tek 2005. godine prvi put prešao sa druge strane Drine, dok su poslanici Srpske radikalne stranke, ovi iz sadašnjeg saziva, oni iz prošlog, da ne govorim o tome, možda bi mu bilo neprijatno jer jedan od istaknutih boraca, dobrovoljaca koji je branio svoj grad, kolega Ognjen Mihajlović, do poslednjeg dana je bio na Grbavici i branio svoju rodnu grudu i mnogi drugi koji su ovde, vi ste se šetkali po Beogradu, išli po belom svetu, vodili kampanju protiv tadašnjeg režima, protiv tadašnjeg sporazuma iz 1998. godine.

Niti ste skupljali humanitarnu pomoć, niti ste davali krv, niti ste išli na ratište, na prve linije fronta, nije vas to ništa zanimalo, pa me zato i ne čudi što vi niste na Petrovdan bili u Bratuncu. Jer nikada ne govorite o srpskim žrtvama, one vas nikada nisu interesovale.

Da ne govorim o činjenici da je jedan od onih, koji je u svojoj vladi imao tri ministra Demokratske stranke, Milan Panić, na jednom od mitinga u Banjaluci rekao - poštovani građani Vrnjačke Banje. Isto to mogu da očekujem i od vas.

Otkud vi znate gde je Popovo Polje, gde je Mareva Ljut, gde je Nevesinje, gde je Trebinje, gde je Banjaluka, gde je Bijeljina? Vi to znate, ali samo na geografskoj karti, nikada tamo mnogi od vas nisu bili.

I onda ćete danas, potpuno licemerno a ne iskreno, kao što je to uvek radila naša stranka i naš predsednik, koji je zbog te ideje da svi Srbi žive u jednoj državi već pet godina u haškom kazamatu, da ratifikujete Sporazum. Naravno, nećete da pohrlite ni na jednu televiziju i da sa ponosom kažete - da, mi smo to uradili jer nam je Srbija u srcu, srpska zemlja i Republika Srpska, samo zbog toga što vam je to potrebno, ali u kratkoročne propagandne svrhe.

Da ste imali uslove, vi biste izvršili ovu ratifikaciju odmah posle potpisivanja, jer bi vam to trebalo uoči izborne kampanje. Ovako, to danas radite tako bledo, anemično, potpuno nezainteresovani za sudbinu tog naroda tamo i za činjenicu da u onome što se naziva muslimansko-hrvatska federacija, a kako to ovde lepo stoji u Sporazumu, niko od Srba ne može da ostvari svoja prava.

Pitajte Vjericu Radetu kada je zadnji put bila u Guberu, opština Livno, u svom rodnom selu, i da li ona, pošto je to u sastavu federacije, slobodno, kao poslanik, kao Srpkinja, sme da ode tamo. Pitajte to isto Momčila Duvnjaka, da li on sme da ide u svoj Malovan. Pitajte bilo koga od Srba, koji imaju tamo svoju imovinu i čiji su grobovi predaka tamo, da li smeju da odu od 1992. godine.

Naravno, vas to ne zanima, sve je to za jednokratnu upotrebu i samo onda kada vam treba, ali narod Republike Srpske, narod Srbije i svi Srbi koji su izbegli iz Republike Srpske Krajine to vrlo dobro znaju.

Završiću kako to danas rade milioni Srba, a ne samo srpski radikali, jer milion puta smo vam rekli, ako to možete da shvatite i da dopre do vas, da su se u poslednjem otadžbinskom ratu u Republici Srpskoj i deca četnika i deca partizana nazivali četnicima, pa je tako, nekada samo slogan Srpske radikalne stranke, danas slogan za sve ljude kojima je i Republika Srbija, i Crna Gora, i Republika Srpska i Republika Srpska Krajina u srcu, Srbija je večna dok su joj deca verna.

Po Poslovniku, narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS.

Zaista više ne mogu da odbranim Skupštinu i njeno dostojanstvo od vas koji Skupštinu vodite, zato što je ovo sada flagrantno i izražavam otvorenu i opravdanu sumnju u to da se skupštinska služba bavi falsifikatima služeći Vladi Republike Srbije.
Naime, dobili smo konačno to obaveštenje Vlade Republike Srbije da će da je u ovoj tački dnevnog reda predstavlja i Milan Marković, ministar za državnu upravu i samoupravu. Prvo, to saopštenje Vlade je datumirano 13. juna 2006. godine.
Kucano je najverovatnije u Skupštini Srbije, zato što je drugi font Vladin i drugačije u Vladi razmiču slova, pošto pred sobom držim i dopis koji je stvarno stigao iz Vlade i dopis za koji sumnjam da je urađen u Skupštini Srbije jutros.
Dalje, zaveli ste ga pod istim brojem pod kojim ste 29. juna zaveli ovaj akt, zato što više niste imali broj za 13. jul. Stizali su novi akti koji su zavođeni, morali biste da zavedete pod današnjim datumom, a onda ste pribegli jednom triku. Šta to znači da jedno novo saopštenje Vlade Srbije zavedete pod istim brojem pod kojim je pre 15 dana zaveden neki akt u vladi?
Na kraju, posebno šta ukazuje na kriminal. Čak i ako je Vlada 13. jula poslala ovo saopštenje nije mogao da ga potpiše Božidar Đelić, pošto je taj dan proveo slaveći sa crnogorskim rukovodstvom nezavisnost Crne Gore. Čitav dan, 13. jul, Božidar Đelić je proveo u Crnoj Gori, nije mogao da potpiše ovaj akt.
Ljudi, u šta vi pretvarate ovu Narodnu skupštinu? Jesmo li mi zaista za vas samo neko ko treba da obavi određene poslove? Jesmo li mi rukavica koju ćete vi da bacite kad obavite poslove? Recite nam to otvoreno. Ovo se nikada nije dešavalo. Gde je ona firma G17 plus koja je povodom nekih datuma podnosila nekakve krivične prijave protiv nekih službi u Skupštini Srbije.
Ovo mi veoma liči na ponašanje firme G17 plus. Ovo je bio njihov manir. Nemojte, ljudi, da se igrate sa ovim. Nas Vlada nije obavestila o zameni predstavnika Vlade. Zašto bi nas izveštavala kad je valjda dužnost ministra spoljnih poslova da nam međunarodne ratifikacije ovde predstavlja i prezentuje.
Ovo se čak i objavljuje u posebnom delu "Službenog glasnika". Ne objavljuje se u delu koji glasi - akti lokalne samouprave i državne uprave, nego međunarodni ugovori i konvencije. Očigledno je da je ovde bilo mesto ministru spoljnih poslova, a onda ste izmislili, ko li se trenutno nalazi u Vladi, nije na putu negde u inostranstvu, evo ga Milan Marković, hajde da napišemo Milan Marković.
Sad odgovor na ovo pitanje nam duguje sekretar Skupštine. Šta se ovo dešava u Skupštini? Jutros nas je jedan potpredsednik Narodne skupštine obavestio da nismo dobili pisano obaveštenje Vlade i da ćemo ga dobiti u najskorije vreme. Dva sata posle toga drugi potpredsednik nas obaveštava da smo dobili još u petak, ali da evo daće nam još po jedanput, repete, ko nije bio zadovoljan u petak dobija još jednom akt u ponedeljak.
Ovo nema smisla, i to baš na aktu koji se zove specijalne veze sa Republikom Srpskom. Zbog toga, gospodine Albijaniću, zbog toga sam jutros bio protiv toga da vi vodite ovu sednicu. Vama ne smeta falsifikat, vama ništa ne smeta.
Pogledajte, nikog oko vas nema ko bi sada preuzeo dalje da vodi sednicu, vi to sada morate, ali vama to ne smeta, gospodine Albijaniću. Znači, svako može da ponižava i da vređa ovu skupštinu, vodiće sednicu Albijanić, ne bojte se ništa.
Sad shvatam zašto Rade Obradović neće da vodi sednicu. Ako mislite tako da se prepucavate vi iz DS i DSS, a da nam poturate G17 plus, nema smisla. Isprsite se ovde, majčini sinovi, vi koji vodite državu. Gde je predsednik Odbora za spoljne poslove? Gde je ministar spoljnih poslova? Sedite ovde kad raspravljamo o sporazumima koji se odnose između nas i za sada još jedne zemlje. Entitet je država, samo nisu smeli da je nazovu državom, nazvaće je kad-tad.
Još jednom ponavljam, podnećemo zahtev Administrativnom odboru da ispita kako je došlo do ove obmane narodnih poslanika i zašto u toj obmani učestvuje skupštinska služba. Nemojte te ljude tamo da terate da prave falsifikate i da ostaju bez posla, i da ih gone tužioci, kao što je bilo u prošlom sazivu, kada ste isto tako antidatirali nekakva dokumenta.
Nemojte da ljudi koji imaju 30, 35 godina staža ostaju bez posla jer ste im naredili da ovako nešto potpišu ili bi ostali bez posla. Nemojte, neka zavede Albijanić ovakav akt, ili neka zavede sekretar Skupštine, da znamo da je svojom rukom zavela sekretar Skupštine ovaj akt, pa znamo ko se bavi time. Nemojte da prebacujete na činovnike, mi sa činovnicima nećemo da se obračunavamo, mi hoćemo da se obračunamo sa vama.
Gospodine Albijaniću, ova sednica nije mogla jutros da počne. Vlada ovde nema predstavnika, Vlada i Skupština falsifikuju, jer vi ste sada ovde nešto u ime Vlade uradili, pretpostavljam da ste dobili saglasnost od nekoga iz Vlade, pošto je predsednik Vlade negde na putu tri-četiri dana, pošto je ministar spoljnih poslova negde na putu, ko vas je onda obavestio, ko vam je dao potpis za ovaj akt koji smo danas dobili?
Ozbiljne stvari su u pitanju, ozbiljne tačke dnevnog reda, a vi se ponašate kao da ste upali u neko pozorište, u kome postoje glumci i statisti, pa ste vi glumci, a mi smo statisti, mi ćemo tu da pridržavamo materijale dok ne dođe do glasanja. Neko će da podigne ruku, neko će da izađe iz sale, a Skupština i dalje nastavlja svoj posao.
Stvari se veoma komplikuju. Očekuje nas rasprava o Kosovu i Metohiji, nadam se iduće nedelje. Ako mislite da je ovako vodimo, ne očekujte ništa dobro. Uozbiljite se, dobili ste na poklon vlast, ali nemojte prema Srbiji da se ponašate kao prema nečemu što ste dobili na poklon ili što vam je ostavio otac ili tata u nasleđe, pa gledate što pre da prodate i da kupite dobra kola.
Ovo je Srbija. Svaka vlada Srbije mora da bude ozbiljna i mora ozbiljno da se bavi budućnošću Srbije, a ne budućnošću evroatlantskih integracija, NATO ili EU. Hvala.

Naravno, gospodine Todoroviću, da ću da zaštitim Skupštinu, tu sam da zaštitim Narodnu skupštinu Republike Srbije sa ovog mesta.
Dakle, tačno je da na ovom dokumentu stoji pogrešan datum. Tražim, dakle, da skupštinska služba hitno dostavi Vladi zahtev da ovu tehničku grešku ispravi. Neću da prejudiciram, ali vidljivo je da je tehnička greška jer su brojevi ostali zavedeni pod 2007. godinom, i u Vladi i u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tražim da se hitno ova tehnička ispravka obavi i dostavi Narodnoj skupštini. Nadam se da će to zadovoljiti odgovorom i da možemo da nastavimo skupštinski rad.
Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić, a zatim narodni poslanik Nikola Vukelić.

Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, sve vreme ove prepodnevne rasprave bio sam u sali i pažljivo slušao šta se o ovom predlogu zakona govorilo. Mi nastavljamo tu tradiciju da vrlo često ne pričamo, odnosno na proširimo tu temu i pričamo o nekim drugim stvarima.
Ono što u ovoj prepodnevnoj raspravi svakako nisam čuo, to je valjani i validni pravni argument protiv ovakvog jednog sporazuma, što me, naravno, i ne iznenađuje, jer on i ne postoji, s obzirom da je ovaj predlog zakona, odnosno zakon o potvrđivanju specijalnih paralelnih veza sa, odnosno između Republike Srbije i Republike Srpske, zasnovan na međunarodnim pravnim normama, zasnovan na mirovnom sporazumu, zarad javnosti, ovde piše mirovni sporazum, to je onaj poznati Dejtonski sporazum.
Naravno da je ovaj sporazum u skladu sa novim Ustavom Republike Srbije. Ali, ovde u prepodnevnoj raspravi je izneto par političkih argumenata protiv ovog sporazuma.
Naravno, svojim kolegama narodnim poslanicima to pravo ne osporavam. Oni imaju legitimno pravo da osporavaju ovaj sporazum kakav jeste, ali jednostavno želim da iskoristim svoje pravo da ukažem na nelogičnost te argumentacije.
Prosto je neverovatno da su oni koji smatraju sebe predvodnicima evropskih integracija protiv ovakvog sporazuma, koji je jedna regionalna saradnja, odnosno saradnja između Republike Srbije i Republike Srpske.
Dakle, to je prosto neshvatljivo da neko ko se zalaže za neke više i složenije integracije nipodaštava integracije koje se tiče našeg neposrednog okruženja.
Takođe, to su zastupnici ideja ekonomskog, privrednog razvoja naše države. Između ostalog, ovaj sporazum imaće, u to sam uveren, i direktne posledice po ekonomski, privredni razvoj, kako naše države, tako i Republike Srpske.
Mi svakako nemamo firme i nemamo preduzeća koja mogu da budu lideri u evropskoj ekonomiji, ali za početak treba da stvaramo firme i privredne subjekte koji treba da budu regionalni lideri. Ono što se dešavalo u prošloj godini, dakle, objedinjavanje "Telekoma", odnosno kupovina "Telekoma" Republike Srpske od strane "Telekoma" Republike Srbije, pa kupovina osiguravajućeg društva u Republici Srpskoj, govori da naše firme polako izlaze iz naših granica, postaju regionalni, značajni privredni igrači.
To je preduslov, da te firme tako ojačane, budu značajnije i na evropskom, pa i na svetskom tržištu. Zato mi ostaje nejasno da neko ko se zalaže za ubrzani privredni, ekonomski razvoj naše države bude protiv ovog sporazuma.
Takođe, ovde je rečeno da je ovo politički sporazum između političkih stranaka na vlasti. Da je to tako ne bih glasao za ovaj sporazum. Dakle, vlasti će se menjati. Niko na vlasti nije bio doveka i tačno je da sada postoje političke opcije koje su na vlasti i koje će ratifikovati ovaj sporazum, odnosno Predlog zakona. Tačno je da postoji i da će se formirati veće koje će sprovoditi ovaj sporazum, u čiji sastav ulazi predsednik Republike Srbije ,gospodin Boris Tadić, predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Vojislav Koštunica, predsednik Republike Srpske, gospodin Dragan Čavić i predsednik Vlade Republike Srpske, gospodin Milorad Dodik.
Ako neka od ovih osoba ne bude na vlasti kroz dve ili tri godine, čvrsto verujem da će ovaj sporazum ostati na snazi, odnosno znam da će ostati na snazi, jer je on u najboljem interesu i Republike Srbije i Republike Srpske. Tako da argument da je ovo politički sporazum političke elite na vlasti jednostavno ne stoji.
Ovde u zakonu je izneto u kojim oblastima će se vršiti, odnosno sprovoditi saradnja između Republike Srbije i Republike Srpske.
Ne bih vas zamarao, jer vi imate taj predlog i svi možete to da pročitate. Upravo su ovde taksativno navedene oblasti u kojima će se sarađivati. To je najbolji odgovor za neke primedbe koje su ovde iznete.
Navešću jedan banalan primer. Ovde su pokretane velike političke teme i govorilo se kroz istorijski i politički aspekt itd. Ali, pre jedno nedelju dana smo na Odboru za poljoprivredu dobili smo analizu vezanu za protivgradnu zaštitu, ponukani elementarnim nepogodama koje su se dogodile u Sremu, u Mačvi, u valjevskom kraju.
Zaključak je vrlo prost, da je upravo to rubno područje, dakle zapadni deo Srbije, posebno ugrožen, zato što ne postoji, recimo, saradnja sa Republikom Srpskom. Ovaj sporazum će to omogućiti. Jer gradonosni oblaci kada se formiraju oni se formiraju ne neposredno nad teritorijom gde taj grad nanese štetu, nego već kilometrima dalje.
Dakle, potrebna je između ostalog i saradnja između Republike Srbije i Republike Srpske da se gradonosni oblaci koji se formiraju u Republici Srpskoj, da se tu aktivno deluje, da se tu razbijaju, jer kada oni dođu do ovih rubnih područja, onda je već kasno i šteta nastaje.
Znam da je ovaj primer banalan, ali evo iznosim primer koji je svež i koji je direktno u interesu građana Republike Srbije. Takvih primera, kada pogledamo sve ove oblasti u kojima će se sarađivati, zaista je puno.
Još jednom da ponovim, ovaj sporazum je odraz jedne političke pozicije i Republike Srbije i Republike Srpske. Pametni ljudi rade jer znaju da se sve u svoje vreme radi. Ne možete nešto raditi kada za to nije vreme. Mi iz Demokratske stranke Srbije ćemo, naravno, ovaj predlog zakona podržati.
Na kraju ću se samo osvrnuti na jedan komentar koji je ovde izrekla gospođa Nataša Jovanović. Tačno je da je gospodin Dodik napravio lapsus na konvenciji Demokratske stranke, ali bogami u velikoj meri je bio i u pravu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nikola Vukelić, a zatim narodni poslanik Milan Stanimirović.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaki pripadnik srpskog naroda koji ima bar minimum nacionalne svesti mora da bude ponosan na postojanje Republike Srpske, koja je nastala borbom srpskog naroda za slobodu i opstanak zapadno od Drine.
Koliko je vama stalo, gospodo iz DOS-a, do ovog sporazuma i uopšte do opstanka Republike Srpske govori vaše prisustvo, odnosno neprisustvo u ovoj sali.
Narodu u Republici Srpskoj i Republici Srbiji je jedan narod. Nema nikakve razlike između Srbina u Semberiji i Srbina u Mačvi. Nema nikakve razlike između Srbina u Posavini i Srbina u Sremu. Dakle, jedan prirodan proces je ujedinjenje jednog te istog naroda.
Kroz celu istoriju Bosna je smatrana srpskom zemljom. Posle Drugog svetskog rata u Ustavu Bosne i Hercegovine i Ustavu Republike Srbije Srbi su bili konstitutivni narod. Evo u tome vidimo svu nedoslednost tzv. međunarodne zajednice.
Dakle, Srbi, koji su bili konstitutivan narod u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, nemaju pravo na samoopredeljenje, a Albanci na Kosovu, koji su bili etnička manjina, imaju pravo i po svaku cenu sada pokušavaju da im daju nezavisnost.
Srbi u Republici Srpskoj Krajini nisu imali nikakva prava. Čak su Amerikanci Hrvatima pomogli u završnom genocidu nad srpskim narodom u operaciji "Oluja".
Međunarodna zajednica je razbila bivšu SFRJ, a sada po svaku cenu i veštački pokušava da očuva veštačku tvorevinu kakva je Bosna i Hercegovina. Nedoslednost tzv. međunarodne zajednice, čiji su predstavnici i notorni lažovi, poput visokog predstavnika, bivšeg predstavnika u Bosni i Hercegovini, Pedi Ešdauna, i nije toliko iznenađenje za srpski narod, ali problem je i ono što boli srpski narod u celini, jeste ponašanje predstavnika naše vlasti, vlasti DOS-a.
Danas kada je ugrožen opstanak i elementarno pravo naroda u Republici Srpskoj, predsednik Republike Srbije Boris Tadić jurca od Zagreba do Sarajeva i izvinjava se, a u ime koga? Sećamo se da je bio na 10-godišnjici Srebrenice. Naravno u Bratuncu i u Skelanima nije mu padalo na pamet da bude. Kada je bila 10-godišnjica "Oluje" i 10 godina progona srpskog naroda iz Hrvatske na parastosu u crkvi Svetog Marka došao je sa velikim zakašnjenjem. Time je valjda hteo da pokaže koliko mu je stalo i koliko je imao želju da prisustvuje tom parastosu.
Ko je spreman da se izvine srpskim žrtvama? Je l' se Tadić možda izvinjava za Medački džep, za Paulin dvor, za "Bljesak" za "Oluju", za Pakračku Poljanu, za Koranski most? Je l' se možda izvinjava za smrt banjalučkih beba? Je l' se možda izvinjava za Skelane, Bratunac? Je l' se možda izvinjava za srpske žrtve u Sarajevu?
Da ne pominjem da li se možda izvinjava za zločine nad srpskim narodom koji su počinjeni u Drugom svetskom ratu i o tome možete najbolje da se informišete u najnovijoj knjizi prof. dr Vojislava Šešelja, istorijskom delu, ''Rimokatolički zločinački projekat stvaranja veštačke hrvatske nacije''. Da nesreća po srpski narod bude veća, vidimo komentar neoustaša predsednika Hrvatske stranke, Ante Đapića, koji kaže da je Tadićevo izvinjenje dobar potez, ali da nije dovoljno, jer sada treba da dođe na red naplata ratne odštete. Taj isti Đapić prisustvuje u Zagrebu na Maksimiru, na Tomsonovom koncertu, gde sve vrvi od mržnje prema srpskom narodu.
Na kraju, ovde vi kažete u ovim materijalima, da posebno treba unapređivati saradnju u sledećim oblastima, pa pominjete informisanje, zaštitu sloboda i prava građana u skladu sa najvišim međunarodnim standardima, zatim suzbijanje kriminala. Zašto ste onda na onakav kriminalan načini isporučili generala Tolimira u Hag? Da još jedan Srbin tamo skonča, ne bi li vi umilostivili Karlu del Ponte.
Na kraju, želim samo još jednu stvar da istaknem, vi ovde stalno provlačite tezu kako se ovde neko takmiči u patriotizmu, od početka, od konstituisanja ove sednice nekoliko puta ste pominjali, kako tamo gde su radikali branili srpski narod, kako tamo radikala više nema.
Ovo sada ne govorim kao poslanik SRS i kao član SRS, nego kao pojedinac i u svoje lično ime.
Osnovni motiv zašto sam učlanjen u SRS i zašto se bavim politikom, jeste morali dug prema Vojislavu Šešelju i SRS-u, prema Vojislavu Šešelju koji je jedini bio uz srpski narod u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, onda kada mu je bilo najteže, kada se borio za slobodu.
Nemojte, molim vas, da se zarad svojih jeftinih političkih poena na takav način izrugujete sa tragičnom sudbinom sopstvenog naroda.