Dakle, ministar je seo u vremeplov i doveo nas u vreme kada je ova povelja napisana, u vreme kada još postoji Varšavski pakt, Berlinski zid, Regan uveliko sprovodi plan sa Papom o rasturanju naše države, a sada ispada da smo mi u Srbiji čekali samo još na ovu povelju o lokalnoj samoupravi pa da se opismenimo, da dovedemo u red naše opštine i da kao neki đaci čekamo da usvojimo i buduće povelje, recimo o kukuruzu i krompiru u Evropi, povelju o zaštiti mesnih zajednica u Evropi, povelju o morskim algama u Evropi itd.
Zbog ovakvih predloga koji potiču iz dalje prošlosti ili, bolje rečeno, iz prošlog veka, predsedavajući bi mogao da naloži tehničkoj službi da pored ovog sata imamo i kalendar, da uočimo vremensku razliku za još neku povelju koju će vladajuća koalicija verovatno izvući iz naftalina i izneti pred poslanike.
Kakav je interes Srbije da prihvati ovu povelju? Šta konkretno Srbija dobija, a šta gubi? Ili je sve ovo reda-radi, tek da se negde upišemo, da se zna?
Imamo li mi Zakon o lokalnoj samoupravi? Imamo. Imamo li mi definisan status opština u novom Ustavu? Imamo. Čudo je kako smo dosad mogli, evo čak 22 godine bez ove povelje.
Šta ćemo sada sa nekim odredbama, odnosno članovima ove povelje, koji se prosto ne uklapaju u postojeće zakone, odnosno Ustav Republike Srbije?
U Srbiji, gde je toliko nepravde, kriminala, pljačke, uzurpacije službenog položaja, zloupotreba vlasti, raspravlja se danas o Evropskoj povelji. Što se ta Evropa ne seti Povelje Ujedinjenih nacija, nego je stalno krši, tražeći otimanje dela teritorije Republike Srbije?
To znači, postoje povelje za po kući, što kaže narod, i postoje one što se ne poštuju. Evropa se brine za nepovredivost prava lokalne samouprave, umesto da recimo donese povelju o očuvanju teritorijalnog integriteta evropskih država, pa da se na taj način stavi na stranu Srbije. Ali, Evropa to neće. Vidimo kakve su izjave evropskih lidera kada je Kosovo i Metohija u pitanju.
Vratimo se sada na neke članove ove povelje, za koje smatram da se o njima nešto može reći. Čitajući član 5. stiče se utisak da je to u stvari startni signal da se krene u pretrčavanje iz jedne opštine u drugu zbog raznoraznih interesa. Možete pročitati sami ovaj član, pa prosudite.
U članu 9, o kome je inače bilo dosta reči, govori se o finansijskim sredstvima lokalnih organa vlasti.
Mada bih podsetio ljubitelje povelja na dvostruke aršine upravo te Evrope, koja zarad svojih političkih interesa ne bira sredstva za ostvarenje svojih ciljeva.
U doba najcrnjih sankcija u novijoj istoriji Evrope, Evropa se setila da onim opštinama gde je vladala tzv. koalicija ''Zajedno'' pomogne finansijski, tako što im je uputila hiljade tona mazuta i nafte, u čuvenoj operaciji - nafta za demokratiju.
Na stranu to što su se oko te nafte za lidere koalicije Zajedno po gradovima dugo vukle afere zbog zloupotreba. Upada u oči cinizam Evrope i želja da kod građana Srbije izazove podele.
U jednom gradu hladna porodilišta, hladne bolnice, hladne škole, u drugom gde je stigla kobajagi Evropa i demokratija, tamo je toplo. A pri tom je ta Evropa, zajedno sa svojim saveznikom Amerikom, hermetički zatvorila granice Srbije.
Obratite pažnju na član 10, koji govori o pravu lokalnih organa vlasti na udruživanje. Sve je dobro do momenta kada se te asocijacija počnu baviti načinom da se odvoje od matice države i kada reaguje država, odmah se nađe neki dežurni, rekao bih, vitez Koja iz Evrope, koji se hvata za povelju kojom se dokazuje kako država guši lokalnu samoupravu.
Pored mnogih povelja i deklaracija koje postoje u Evropi, voleo bih da znam da li postoji neka povelja koja je mogla da spreči poletanje bombardera sa evropskih aerodroma natovarenih uranijumskim bombama, da ih ne prosipaju na tlo Srbije, zato što je branila deo svoje teritorije, svoje Kosovo i Metohiju, koje je mnogo značajnije za Srbiju nego Foklandska ostrva za Veliku Britaniju, ali Veliku Britaniju zbog tog rata niko nije bombardovao.
Od Evrope smo dobili Varvarinski most, Aleksinac, Niš, pogođena porodilišta, bolnice, škole, tragediju u Grdeličkoj klisuri. Sve njihove povelje gledam kroz njihova dela u Srbiji.
To što nas oni uče kako se uređuje lokalna vlast i kako se odnosi država prema opštini, to su priče za one koji čekaju da budu registrovani kao ljubitelji svih povelja, direktiva i protokola, samo da imaju prikačeni epitet evropski. Da sutra neko napiše povelju o boji kišobrana koji se nose u Evropi, odmah bi se time i mi bavili.
Sada bih na jednom praktičnom primeru pokazao kako se izvršna vlast odnosi prema lokalnoj vlasti.
Gospodine ministre, sada bih vas pitao da li vam je možda poznato ime Dušana Jeftića iz sela Lukovica kod Svilajnca? Verovatno nije, možda me čak i ne slušate, ali interesuje me šta biste vi uradili za ono što ću da vam kažem šta su vaši lokalni odbori u Svilajncu uradili.
Dame i gospodo narodni poslanici, taj Dušan Jeftić je potpisao vašu inicijativu za opoziv predsednika opštine Svilajnac. Lepo u formularu stoji potpis, stoji i matični broj.
Nevolja je samo što je taj Dušan Jeftić, evo vam i izvod iz matične knjige umrlih, umro još 26. aprila 2006. godine. Znači, falsifikovali ste potpis umrlog čoveka za opoziv.
Dalje, da li su vam poznata imena Stojanović Živana iz Svilajnca, i on je umro, Petković Nataše iz Svilajnca, i ona umrla, Jovanović Zorana iz Svilajnca, i on je umro, i mnogo drugih lica koja su se našla na spiskovima lica koja su potpisala opoziv za predsednika opštine u Svilajncu.
Preko 100 izjava ljudi da su im falsifikovani potpisi, njihovi lično, njihovih rođaka, članova porodice koji su preminuli, i sada se pokreću tužbe protiv falsifikatora, pre svega iz DS.
Ono što bih rekao i što je veoma bitno, da su predstavnici DS upali u Opštinski sud u Svilajncu i prisilili predsednika suda da podnese ostavku.
Novi vršilac dužnosti predsednika suda je preinačio presudu, tako da su mogli da se prikupljaju potpisi bez overe u sudu. To govori o vama kako se odnosite prema lokalnoj samoupravi.
