Poštovani narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA O ZAJMU I FINANSIRANjU IZMEĐU KFW FRANKFURT NA MAJNI I REPUBLIKE SRBIJE "REHABILITACIJA LOKALNOG SISTEMA GREJANjA U SRBIJI – FAZA III"
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada. Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.
Podsećam vas da, prema članu 149a stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe. Dakle, proporcionalno.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 149a stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača, dr Mirko Cvetković, ministar finansija, želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu i finansiranju između KFW iz Nemačke i Republike Srbije u vezi sa projektom rehabilitacije lokalnog sistema grejanja u Srbiji - III faza.
Ovaj projekat i uopšte ovaj sporazum baziraju na protokolima koji su potpisani 2003. i 2004. godine i u kontinuitetu se radi na problematici rehabilitacije lokalnog sistema grejanja u Srbiji, pri čemu su prva i druga faza finansirane potpuno iz bespovratnih sredstava. U slučaju ove treće faze, predviđeno je da se u nju uloži 20 miliona evra. Od tih 20 miliona evra, 12 miliona evra je na kreditnoj osnovi, a osam miliona evra je bespovratno.
Što se tiče uslova pod kojima će se dobiti ovaj kredit, radi se zapravo o tome da će Republika Srbija, nakon što dobije kredit, isti usmeriti u odabrana preduzeća za lokalno grejanje u Republici Srbiji i njima će se to dati u vidu kredita, koje će oni vraćati sa kamatnom stopom od 2% godišnje, u periodu od dvanaest i po godina, u čemu su dve i po godine grejs period i deset godina je period otplate. Sama Republika Srbija će zajam od osam miliona vratiti u 18 jednakih, uzastopnih, polugodišnjih tranši.
Smatram da je ovo jako povoljan sporazum, 40% sredstava se dobija bespovratno, te predlažem narodnim poslanicima da donesu zakon o potvrđivanju, uz još jednu napomenu da su sredstva u budžetu za ove namene predviđena. Hvala vam.

Hvala, ministre.
Da li izvestilac nadležnog odbora želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Narodni poslanik Jorgovanka Tabaković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Srpska radikalna stranka. Izvolite.

Poštovane kolege poslanici, dragi građani Srbije, o ovom sporazumu i ovom kreditu i donaciji očigledno ću imati mnogo više da vam kažem od ministra. Odgovoriću vam na tri osnovna pitanja: ko daje ovaj kredit, za koje namene se daje ovaj kredit i šta mi kao država od toga dobijamo?
Šta mislite šta se krije iza magične reči KFW? Niko nas nije udostojio ni bližeg objašnjenja šta stoji iza ove skraćenice. KFW je Nemačka razvojna banka. Banka koja je u 100% vlasništvu nemačke države, od čega je 80% vlasništvo Vlade Savezne Republike Nemačke, a 20% je ova banka u vlasništvu pokrajina nemačkih.
U predizbornoj kampanji smo sve vreme kao pripadnici SRS pričali da je nama kao državi neophodna razvojna banka. Ili je taj stav nailazio na ćutanje ili je čak nailazio na osudu. Zašto prećutkujete narodu Srbije da nas finansira državna nemačka institucija? To nije sramota. Sramota je da osuđujete nas koji tvrdimo da treba da imamo razvojnu banku koja će da finansira svoju privredu, a ne kao Nemačka, koja je jaka i koja postoji 50 godina, da izlazimo na strana tržišta. Zašto prećutkujete?
Ne ugledate se na velike i jake države kakva je Nemačka, misleći da bi vam to neko zamerio. Ili možda postoji razlog za prećutkivanje. Da nije on sadržan u činjenici da je na adresi, gde postoji ova razvojna nemačka državna banka, istovremeno i jedno udruženje, odnosno holding, kako se to zove i u nemačkoj terminologiji i u našoj, znači na tom broju od 5 do 9, da ne pominjem naziv u Frankfurtu na Majni te ulice, jer ne umem da govorim nemački, ali je na adresi nemačke državne banke i holding koji u ovih 12 miliona nazovizajma u stvari nemačka država finansira izvoz proizvoda svoje industrije. To nije moja pretpostavka.
Nemačka bankarska institucija u vlasništvu nemačke države KFW ima pet organizacionih delova van holdinga, van proizvodnih kompanija. Oni se bave pratnjom nemačkih izvoznika i taj deo je KFW IPEKS. Drugi deo se zove KFW Ferder. Finansira infrastrukturu, komunalne sisteme u drugim državama, obrazovne institucije, unapređenje klime i energetsku efikasnost.
Treći deo KFW banke se zove Mittelstandsbank, koji finansira mala i srednja preduzeća i, takođe zanimljiv detalj, nastao je iz fuzije sa nemačkom bankom za poravnanje.
Postoji deo koji se bavi finansiranjem zemalja u tranziciji i razvoju, i to je deo koji se ovde pojavljuje, između ostalog kao neko ko realizuje ovaj kredit.
U okviru sistema KFW, nemačke državne razvojne banke, nalazi se i KFW DEG, deo koji se bavi finansiranjem privredne ekonomske strukture.
To nije sve. Kad uđete na sajt KFW grupacije, videćete da se kredite koje plasira daje preko Vollks banke, Raiffeisen banke ili neke privatne banke.
Nemačka razvojna državna banka je dobila raščišćen teren u kojem ne postoji banka ili ih ima još nekoliko koje ćete u najskorije vreme, po vašem planu, izmeniti im strukturu da država tu nema ni procenat učešća, da bi ta banka mogla preko ovde osnovanih svojih filijala i organizacionih jedinica da razvija nemačku privredu. Ni to nije sve.
Ovo protiv čega se ovde borite, podržavate uzimanjem kredita od KFW banke, a to je sledeće.
Ova banka ima i u Nemačkoj državnoj pošti 45% učešća i to od 2003. godine, a do tog datuma procenat je bio pretežan. Kome vi ovde pričate priču da savremeni ekonomski procesi iziskuju izlazak države iz svih strateških oblasti? KFW grupacija ima u Prokredit banci, koja postoji ovde u Srbiji, vlasničko učešće od 13,63%.
Znači nije dovoljno to što korišćenje svih kredita ide preko srodnih, povezanih banaka, to što vi kao država velikodušno prihvatate ove nazovipovoljne uslove kredita, nego u zemljama tipa Srbija ili Azerbejdžan ide i sa direktnim učešćem u bankarskim organizacijama. Kod nas je to Prokredit banka, u Azerbejdžanu je to npr. MIKRO FAJNANS BANKA.
Građani treba da znaju da ono što važi za Nemačku, kao vrednu i razvijenu zemlju, ne treba da važi za Srbiju, jer vlast misli da mi ne treba da imamo razvojnu banku i da mi treba da budemo pretvoreni u idealne dužnike.
Onako kako napadno, uporno i drsko banke pokušavaju od građana, koji žele da žive preko svojih mogućnosti, da stvori idealne dužnike, to isto pokušava da uradi i sa državom Srbijom, pretvarajući je u idealnog dužnika, odnosno u idealno tržište za plasman finansijskih sredstava.
Da to nije sporno, vi ne bi ni prećutkivali. Prećutali ste, da, gospodine ministre, nežno ste se nasmejali, prećutali ste da ste i Agenciju za sanaciju i stečaj banaka u januaru ove godine zadužili istom takvom pomoći, koja se zove pomoć za dokapitalizaciju fonda za osiguranje depozita.
Gospodin Parivodić, nije nebitan datum, neposredno pred izbore, pred proglašenje rezultata izbora, gospodin Parivodić i Džambić iz te agencije, koja se inače bavi stečajem, sanacijom i likvidacijom banaka, ili da prevedem na srpski, raščišćavanjem terena za strane banke u ovoj zemlji, potpisali su 17. januara jedan ugovor, jedan sporazum sličan ovom, u kojem ste dobili od te grupacije značajna sredstva za unapređenje rada ove institucije, u vrednosti od 9 miliona evra.
Drage kolege, mi smo raspravljali ovde o budžetu. Niko od vas, zajedno sa mnom, nije tada video da u budžetu Republike Srbije stoji stavka od 8,74 miliona evra, koja su na zahtev KFW grupacije prenete na račun Agencije za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, odnosno kako se sada zove, Agencije za osiguranje depozita. Nije smešno, ali je sumnjivo zašto se krije.
U ovome je princip finansiranja KFW. Na 9 miliona evra, koje je dala KFW banka Agenciji za osiguranje depozita, država Srbija je morala da uplati 700 miliona dinara, i doslovce je pisalo, iz budžeta Republike Srbije.
Gospodine ministre, u ovom budžetu, listajući tu veliku knjigu, mislim da ste samo kroz stavku Razdeo 444, koji se zove troškovi kreditiranja, uplatili tu sumu onako kako su od vas tražili strani finansijeri.
Zašto se niste pohvalili tom investicijom, nego ste je nazvali propratnim troškovima zaduživanja i ona iznosi 750 miliona dinara.
Ono što jeste sporno, to je da u trenutku kada je taj sporazum sklapan, gospođa Elke, direktorka te KFW institucije, u svom govoru izrekla sledeće dve rečenice: "Državna ekonomija takođe ima koristi od ulaganja novca u banke, za razliku od čuvanja u slamaricama, jer se tim novcem može raditi, pruža se podrška lokalnim bankama, a država nije isključivo zavisna od podizanja kredita kod inostranih banaka".
Da ponovim ključnu rečenicu - "a država nije isključivo zavisna od podizanja kredita kod inostranih banaka". Oni koji nam daju sredstva kažu da ne treba da budemo zavisni od inostranih kredita, ali to za vas nije dovoljno.
Vama je važno da izađete pred javnost Srbije i saopštite neistinu da je reč o povoljnom kreditu. Tvrdim da u ovoj sali, da u ovoj zemlji ne postoji osoba koja je ozbiljna i koja bi mogla da stane iza svoje tvrdnje koja može da kaže koliko košta ovaj kredit.
U dokumentu koji ste nam podelili, a koji govori o uslovima kredita, kamata je nepoznata. Zajmoprimac država Srbija se obavezuje na kredit čiju cenu ne zna, jer u članu 4. zakona piše da će se kamata, koju ćemo plaćati na ovaj kredit, znati u trenutku poslednjeg povlačenja.
Kako možete reći da je reč o povoljnom kreditu? Kako možete reći da kredit košta 2%, ako će toliko plaćati one lokalne samouprave i organizacije koje budu koristile kredit, ali državi? Ne možete nas zavaravati time što ste na nekoliko mesta dali slične vrednosti troškova kredita, koji su daleko iznad ovoga o čemu govorite.
Dragi građani, ovaj kredit, za koji ste vi, ja, svi mi, jedini garant, na ovaj kredit se ne daje hipoteka. Za ovaj kredit je garant porez koji uplaćujemo svi mi kroz budžete lokalnih samouprava i kroz republički budžet.
Samim tim mi smo zanimljivo tržište za ulaganje onima koji procenjuju, a procenili su na zadnjim značajnim finansijskim sastancima, da smo Makedonija, Hrvatska i Srbija najznačajnije tržište i najperspektivnije za ulaganje para. Pored zemalja koje se zovu Brazil, Indija, Rusija i Kina, mi spadamo u tu grupu najatraktivnijih zemalja, a imamo Vladu koja prihvata da nas zaduži, da nam stvori obavezu na koju ne možemo da utičemo, ali za koju ćemo morati da podnesemo izuzetno teške uslove.
Gospodine ministre, zašto ne kažete građanima da niste u stanju da koristite ove kredite? Zašto ne kažete građanima da ste u 2006. godini morali da platite kamatu, kaznu na nepovučena sredstva, u vrednosti od 1.056.000 evra? Na kredite Evropske banke za obnovu i razvoj, čijeg ste prvog čoveka, gospodina Lemijea, juče primali, dužni ste ovom narodu i već ste platili kroz budžet 2006. godine 954.781 evro na nepovučena sredstva.
Na odobren, a ne iskorišćen kredit plaćamo kaznu, dragi građani. To je nekih 81 milion dinara. Ceo godišnji budžet za izbeglice i raseljena lica je 810 miliona, a 81 milion je bukvalno bačen u vodu nesposobnošću Vlade, koja želi da se zadužuje, a nije u stanju da iskoristi te kredite.
To je ono što je prikazano u izveštaju o završnom računu za 2006. godinu. Koliko je toga u onim završnim računima koje nam niste dostavili? Zato tražimo da vidimo te završne račune; 1.056.656 evra samo na nepovučena sredstva Evropske banke za obnovu i razvoj, od čega je 101 hiljada evra baš ovoj instituciji, Nemačkoj razvojnoj banci, koja je sto posto u vlasništvu nemačke države.
Ovaj kredit uzimate da bi finansirali lokalne sisteme grejanja, odvajanje merača toplotne energije i adaptaciju podstanica. Ovo je treća faza. Šta je sa prvom i drugom? Da li ona Uprava za javni dug, koju ste osnovali 2005. godine, treba ovde da podnese izveštaj šta su to donacije, kako je iskorišćen svaki dinar, a tvrdim da u prilogu ovog ugovora stoji potvrda o robi koja će biti isporučena. KFW Ipeks, kao članica ove grupacije, bankarske, nemačke, državne, u stvari plasira robu na ovo tržište.
Nije problem, prodavac prodaje ako nađe kupca. Da li smo mi ti koji treba da progutamo sve ono što vi kažete da je dobar posao? Da li se grad Beograd može pohvaliti rezultatima od istog ovakvog projekta koji se ticao ulaganja u infrastrukturu za vodovod?
Neću da tvrdim ono što su vam tada tvrdili sindikati, da se tačno znalo od koje se firme treba kupiti svaki vodomer. Neću da tvrdim da nisu bili baždareni, kao što oni kažu, ali meni tajna, prećutkivanje, rađa sumnju.
Prvi od troškova, dragi građani, u ovom kreditu kaže - porezi i ostali javni troškovi, kao i troškovi uvoza, neće biti finansirani iz ovih sredstava. Krediti se ne uvoze, pare se ne uvoze, uvozi se roba, roba stranih proizvođača, kojima ste široko otvorili liberalizacijom vrata, da može da se uvozi sve i svašta, ali to nije dovoljno.
Pričate da je povoljan kredit na koji plaćamo, ne zna se, dragi građani, kolika kamata, jer to piše u članu 4, ali 1,2% marže godišnje na ukupan iznos, 0,5% troškova na povučen kredit na ukupan iznos, pa vi vidite koliko je to na 12 miliona evra. Ako eventualno zakasnimo sa otplatom, ako nismo umeli da iskoristimo kredit kao država, osnovano sumnjam da on neće biti ni servisirani na vreme, u tom slučaju KfW banka ima pravo da podigne kamatnu stopu na dug za 2% godišnje. Vi tvrdite da je 2% cena tog kredita kao kamata. Nije tačno, ona se ne zna kolika je.
Znači, pored toga što se kamata može na dug povećati za 2%, zajmoprimac, to je država Srbija, moraće da plati i odštetu od 2% takođe iznad one koja je ugovorena, a kao odštetu za ono što nismo vratili na vreme. Za nepovučena sredstva 0,25% od ukupnog iznosa kredita, a to je u prošloj godini vas, dragi građani, koštalo milion evra.
Pored toga, mi smo, kao država, zajmoprimac, odnosno država Srbija, koja u ime svih nas preuzima ovakvu obavezu, dovedeni u situaciju, da KfW banka, kada nam da kredit, može odlučiti da, ukoliko utvrdi da nenamenski koristimo kredit, u svakom trenutku najstrože uslove i najveću štetu propiše. Ali, ako odlučimo da pre vremena vratimo kredit, neće moći.
Dok KfW banka ne nađe tržište i nekog sličnog državi Srbiji, koji će primiti pod ovakvim teškim uslovima kredit, nema prevremenog vraćanja i to piše u ovom papiru koji ste nam dostavili.
U ovom dokumentu stoji da će robe biti nabavljane preko međunarodnog nadmetanja. Zašto nam niste rekli šta je isporučeno u prve dve faze? Zašto se, kao poslanik, moram snalaziti da dolazim sa izveštaja o konferencijama za štampu gradske vlasti, gde je i u koliko stanova ugrađeno nešto od tih merača toplotne energije? Zašto se ne pohvalite ako je ovo tako dobar ugovor?
Namerno, u zadnjem minutu ostavljam najzanimljiviji detalj. Gospodine ministre, vaš prethodnik je, potpisujući ovaj sporazum u aprilu prošle godine, rekao da je ukupan posao 32 miliona evra, od čega je osam donacija Vlade Nemačke, koju ne sporim, 12 miliona kreditnih sredstava, koja pišu u ovom ugovoru, i 10 miliona lokalnog učešća, dok je dva miliona evra od strane nemačke Vlade namenjeno tehničkoj pomoći i konsultantskim uslugama.
Dragi gospodine ministre, sa vašim potpisom u ovom budžetu za 2007. godinu stoji namena ne od 10 miliona evra, kako ste rekli, lokalnog učešća, nego 12 miliona evra, ali ne kažete za koju namenu, pa moja priča sa prvim kreditom, objavljenim u međunarodnim ugovorima, o tome da su provizije načini života ove vlasti, a kroz konsultantske usluge, uglavnom, ste dokazali.
Čime dokazujete da ne poštujete reč narodnog predstavnika, da ne poštujete upozorenje ovog naroda da ne možemo na pohlepi i provizijama da zasnivamo naš ekonomski život, ali ni na lažima. U kojoj meri je ovo šarena laža, u kojoj meri ovo diskredituje vlast i Vladu koja nas uverava da za naše dobro uzima ovolike kredite, zadužujući nam generacije, imaću prilike da i u kasnijim javljanjima još koju progovorim. Hvala.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.) Hvala.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe DS i SRS.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vujadinović.

Poštovana gospodo, najveći hendikep i minus našeg parlamenta jeste što desna strana, šta god da se pojavi, energično je protiv, a leva strana je isključivo uvek za. Mi ćemo sigurno napredovati ka evropskim integracijama ako se to za i protiv na levoj i desnoj strani malo pomeša, i kada budemo pratili problem, kada budemo diskutovali za ili protiv, u diskusijama se budemo izjašnjavali po problemu, po problematici.
Ovo je slučaj baš kada bi i koleginica Tabaković i svi ostali trebalo da kažu - gospodo, sve kreditne linije, preferencijalne linije koje stoje, koje imamo šanse da dobijemo, požurite, iznesite, da bi ovoj zemlji, željnoj potrošnje, i ovoj zemlji željnoj investicija, pomogli da krene u neki investicioni ciklus.
Gospodo, shvatite da smo mi, baš zbog ogromnog kašnjenja i cele naše društveno-ekonomske situacije, izgubili šansu da u velikom broju kreditnih linija preferencijalnih učestvujemo. Bugarska i Rumunija su samo za poljoprivredu nekoliko milijardi evra koristili nekoliko kreditnih linija preferencijalnih.
U tom smislu, u dobroj nameri, apsolutno i pišem i protiv sam prekomernog zaduživanja, ali kada se pojave preferencijalne kreditne linije, sa izuzetno dobrim uslovima, mi generalno treba da teramo Vladu, da te preferencijalne linije dajemo zadatak Vladi da ih pronađe i da sve šanse koje postoje u evropskim državnim bankama, evropskim razvojnim fondovima, evropskim i svetskim institucijama, da te preferencijalne linije sa dobrim kreditnim uslovima iskoristimo i da posebno lokalnoj samoupravi i opštinama ukažemo kakve su to kreditne linije koje postoje da bi to iskoristili.
U Srbiji, gde je lokalna samouprava uspela da ona pronađe ta određena kreditna sredstva, da poveća investicione fondove sopstvenom aktivnošću, te su se sredine promenile. Tako se i druge zemlje menjaju zahvaljujući jednim delom, ne samo svom ekonomskom bogatstvu, nego i preferencijalnim kreditnim linijama.
Ovde je očigledno da se radi o preferencijalnoj kreditnoj liniji, jer je tu kamata 2%, gde piše u članu 2, i to na 12 miliona. Na 20 miliona, pošto je osam donacija, to izađe 1,25 kamata, pa sa svim onim kaznenim odredbama o kojima je koleginica govorila, to je krajnje neverovatan kredit, jer dobro znate da su sadašnji investicioni krediti 3-4%, to su najbolji mogući krediti. Nema boljeg kredita.
Nema, niti će biti boljih kredita od 3-4%. Jedna ponderisana kamatna stopa od 1,25% na ovu liniju od 20 miliona evra, pa to je božji dar, shvatite gospodo. Nije bitno da li to posmatra Mirko Cvetković ili neko iz Demokratske stranke, ili neko iz Radikalne stranke, treba da govorimo o ciframa, gospodo. Zaista bi to bilo najvažnije.
Ako govorimo o zaduživanju kao problemu, da govorimo selektivno, da ono što je potpuno kada se radi o preferencionalnim linijama da podržimo, da tražimo da se one uvećaju, a da suprotno, s druge strane, i mi i ova leva strana podvrgnemo kritici prekomerno zaduživanje i poremećaje u budžetu, neravnotežu budžetsku, izazvanu prevelikom javnom potrošnjom.
Potpuno se slažem da i mi na levoj strani mora da kažemo, naša je spoljna ravnoteža, odnosno deficit spoljnotrgovinski nastaje delimično i zbog toga što branimo inflaciju niskim kursom i tako dalje. To mi isto treba da kažemo, kao što vi, ova desna strana, treba da traži da zahteva da se kreditne linije, koje se mogu koristiti, a koje su ispod 3 - 4% na godišnjem nivou, apsolutno ubrzo aktiviraju i da uđu u našu budžetsku potrošnju, pogotovo sa grejs periodom, jer je očekivano da ćemo sa rastom bruto društvenog proizvoda od 8%, valjda moći da vraćamo te kredite.
Zašto nam trebaju krediti? Zašto su Srbija, Bosna i Hercegovina, Makedonija najveći korisnici kredita? Zašto dolaze banke? Zašto dolazi kapital? Svi znamo zašto.
Zato što smo mi željni potrošnje, što još uvek građani Srbije i ovih zemalja koriste frižidere Ante Markovića. Zbog toga. Često sam i pisao, frižidere iz vremena Ante Markovića, televizore i ostalo još uvek koristimo, zbog toga smo željni kredita.
(Iz sale: Nije tačno.)
Sto posto je tačno, Tomo, ali morate vi da odete u provinciju da vidite, da li je tačno ili nije.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Ne živim u Njujorku.)
Dobro, ali više ste u Beogradu.
Imamo Fond za razvoj. To je naša razvojna banka. Imamo Fond za razvoj koji isključivo radi, gospodin Cvetković je član Upravnog odbora Fonda, on može govoriti, Fond za razvoj je isključivo razvojna banka. On više nije ona stara institucija koja je transferisala pare. Radi na čisto bankarskom kreditu, na razlici između aktivne i pasivne kamatne stope.
Cela administracija Fonda se izdržava samo od 5% tih razlika, kao jedna zaista efikasna institucija. Slučajno znam tu problematiku, zato što sam korisnik kredita, ispred firmi gde sam radio. Tu su investicioni krediti od 1% do 3%.
Takođe, taj fond u principu dodeljuje u svojim ekonomskim mogućnostima i iz sredstava budžeta preferencionalne kreditne linije po raznim namenama.
Vi već sada znate i apelovao bih baš sada da se sredstva Fonda što pre aktiviraju, da počne redovan rad, jer vi dobro znate da dve kreditne linije, posebne, gde je izdvojeno po jedna milijarda, jedna je za mikrozapošljavanje, a druga start ap kredite za početnike, još nisu operativno raspoložive, a veliki broj zahteva obrađenih čeka i veliki broj ljudi očekuje, od 5.000 do 30.000 evra te linije iznose, da startuje, da počne taj neki svoj biznis, da započne na osnovu tih linija.
Zaista bi bilo dobro da mi, ako je moguće, postepeno da o problemima pričamo na način kako to problemi zaslužuju, a pre svega da to diktiraju cifre, i leva, i desna strana. Dakle, ako ova linija zahteva da se kaže da je zaduživanje i da će ova linija upropastiti zemlju, onda ljudi neko...
(Vjerica Radeta, sa mesta: Kolika je kamata?)
Kamata je 2% u članu 2, ali je 1,25 na 20 miliona. Zašto ne bi vraćali? Ako nećemo vraćati, što ga uzimamo? Polemišem za govornicom. Ako vi kažete, hipotetički, šta će biti ako se desi da ne vratimo, onda ne treba ništa da uzimamo. Mi uzimamo da bi vraćali, a ne da dođemo u kašnjenje.
Tomo, ako budete u vreme posle grejs perioda na vlasti, sigurno vas ova linija neće opteretiti, a rešićete lokalne probleme, gospodine Nikoliću. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Vujadinoviću. Jedino ne znam da li ovaj račun mešanja i podele može da se primeni na Skupštinu, to je u matematici.
Replika, narodni poslanik Jorgovanka Tabaković, ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke.

Gospodine Vujadinoviću, jeste načelna rasprava, ali ne možete da mešate investicioni kredit i frižidere Ante Markovića, i ličnu potrošnju, nema to veze jedno s drugim. Reč je o kreditu koji se dobija od nemačke Razvojne državne banke, koji iznosi ne 20, sporazum čitavu transakciju vezuje u 20 miliona, od čega je osam miliona donacija. Nema ni donacije ni kamate, ima samo troškove, gospodine. Ima troškova na ukupan iznos.
Znate koliko iznosi to ponderisanje? Rizikujem da pred javnošću Srbije dam okvirnu cenu ovog kredita i odgovorno tvrdim da ona nije ispod 6% na godišnjem nivou. Svi korisnici kredita, koji su koristili kredite od inobanaka, znaju da je najniža cena 6,85 do 7,13 na ovakvu vrstu kredita, na sličan rok i grejs period.
Nemojmo građanima pričati da je nešto lakše i bolje nego što stvarno jeste jer nema potrebe. Hoćete da razgovaramo otvoreno, sa činjenicama. Mi to uvek radimo na takav način. Nema potrebe da zamagljujete stvari i govorite da su neke druge kamate i troškovi od onog koji jesu. Ukupno zaduživanje jeste problem. Kod ovog kredita o kojem danas pričamo je problem što on nije u toj meri pozitivan, nije tako po dobrim uslovima kao što govorite, nije dovoljno reći preferencionalan.
Da li vi znate, bankar sam po struci, dugogodišnje iskustvo bankarsko imam, svaki kredit čija se kamata za period korišćenja približava vrednosti ukupnog kredita je prihvatljiv ili ne, ali ako prelazi kamata na godine korišćenja vrednost kredita, on je nepovoljan kredit. Ovaj je u granici da može biti povoljan, ali je problem da li se koristi i za šta.
Kažem vam koliko je to metara cevi zamenjeno, vodovodnih, za onaj raniji kredit za infrastrukturu u vodovodu ili ovaj za grejanje. Mi ovim kreditom finansiramo izvoz nemačkih proizvođača. Mi finansiramo Nemačku državnu banku, koja je ovde našla pogodno tle za plasman kredita. To je činjenica.
Da vas podsetim, kada je trenutno predsedavajući, gospodin Albijanić, podneo amandman kojim je tražio da se pod šapu i kapu gospodina Dinkića stavi i ona Agencija za infrastrukturu, upravo je ovo bio razlog, jer preko te agencije se plasiraju svi ovi krediti. A da je to unosno, govori vam i činjenica da se gospodin Dinkić s teškom mukom odrekao kontrole nad onim što je 2006. godine potpisao.
Pozivam vas kao ekonomistu da o ovim stvarima zaista razgovaramo samo jezikom činjenica.

Narodni poslanik Rajko Đurić, po Poslovniku.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 226. Na izvestan način, oprostite što skrećem ovu raspravu. Povod je tekst u današnjim "Večernjim novostima". Taj tekst glasi, evo ga na 18. strani - Prebrojavanje pod čergom.
Naime, vest bi verovatno bila radosna, s obzirom na to da je najavljeno raseljenje Roma u Gazeli, ovde ispod mosta, da nije gospodin Živojin Mitrović, koga inače beogradski novinari, a i moji poznanici, zovu "Žika ubica", izjavio sledeće: "Adresu na koju će se Romi raseliti u gradu, još ne žele da otkrivaju".
Ako je to tačno, onda se postavlja pitanje - da li nadležni u gradskoj vlasti uvažavaju princip javnosti, demokratskog načela i ljudska prava ili je paradigma njihovog rada i ponašanja ona koja je svojstvena totalitarnim režimima.
I ranije sam i pismeno i usmeno obavestio gospodina predsednika Republike, Borisa Tadića, o gradskoj mafiji, koja je stvorila tim od Roma, od kojih bi pojedinci trebalo da se nađu u zatvoru.