Dame i gospodo narodni poslanici, da bi Narodna skupština Republike Srbije potvrdila Konvenciju o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi, predlagač je trebalo da narodnim poslanicima dostavi na uvid i pripremu za ovu raspravu, propise kojima se reguliše policijska saradnja u drugim državama, kao uporedno pravnih propisa kako su druge zemlje ovu veoma osetljivu pravnu materiju uredile u svojim zemljama, a pre svega trebalo je da nam se dostavi na uvid sledeće:
1. Kako je, međusobno, regulisana policijska saradnja pravnim dokumentima između i u okviru evropskih institucija, odnosno zemalja Evropske unije;
2. Kako je ona regulisana i uređena između Evropske zajednice i Velike Britanije;
3. Kako je i kojim dokumentom regulisana između Evropske zajednice i SAD;
4. Kako je regulisana policijska saradnja između Evropske zajednice i drugih zemalja Južne Amerike;
5. Kako je regulisana policijska saradnja između SAD i zemalja Južne Evrope, odnosno Južne Amerike i
6. Kako je uređena policijska saradnja između SAD i zemalja Afrike, Azije, Australije, Kanade, Rusije i Belgije.
Srpska radikalna stranka ovo napominje i ističe posebno, jer nije sigurna da će SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i druge zemlje, koje drže do ozbiljne bezbednosti svoje države, dozvoliti da strane obaveštajne službe mogu vršljati po jednoj državi kako one misle i kako to njima odgovara.
Ono što bi trebalo istaći, odnosno Srpska radikalna stranka, takođe, stavlja primedbu na to što ne znamo kako je regulisana bilateralna saradnja između gore navedenih država, a posebno, kako je regulisana bilateralna saradnja između policija SAD i drugih zemalja, Velike Britanije i Irske.
Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka smatra da je uz ovaj predlog zakona o policijskoj saradnji trebalo da se dostave i ova dokumenta o bilateralnoj saradnji.
Kada se razmatra Zakon o potvrđivanju konvencije o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi, kao i Predlog koji je dostavljen narodnim poslanicima, želim da istaknem da se ovaj predlog zakona o policijskoj saradnji sa zemljama jugoistočne Evrope odnosi na zemlje – Republiku Albaniju, zamislite, kao poverenika ove konvencije, kako je to predviđeno u članu 38. Predloga.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, mi treba da zaključimo Konvenciju i sporazum sa neprijateljskom državom, koja otima 15% teritorije Republike Srbije.
Srpska radikalna stranka to ne prihvata i osuđuje. Ovo treba na drugi način da se reguliše. I niko nije smeo u ovom pravno-političkom trenutku da ovo pitanje postavlja i reguliše na ovakav način, niti stvarati prijateljske veze sa neprijateljskom državom broj jedan prema Srbiji.
Ova konvencija, kao što je istakao ministar za unutrašnje poslove, jeste zaključena i taj Sporazum u Beču.
Međutim, ona se odnosi na neke male zemlje u okruženju, ali ozbiljne države, koje drže do bezbednosti, nisu obuhvaćene ovom konvencijom da bi Srbija, kao država, držala do svoje bezbednosti, suvereniteta, integriteta i bezbednosti svojih građana, radi se o: Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Moldaviji, Rumuniji, Srbiji i Crnoj Gori.
Po mišljenju narodnih poslanika Srpske radikalne stranke apsolutno je neprihvatljivo, jer je u suprotnosti sa odredbama Ustava Republike Srbije, odredbama Zakonika o krivičnom postupku, odredbama Krivičnog zakonika i drugih propisa Republike Srbije.
Odredbe Predloga ovog zakona direktno ugrožavaju bezbednost Republike Srbije i njenih građana.
Zbog ovakvog zahteva, koji se postavlja od strane Evropske zajednice, Srbija je 1914. godine ušla u Prvi svetski rat sa Austro-ugarskom, jer su Austro-Ugari želeli da vode istragu na teritoriji države Srbije, tada, u to vreme, kao moderne države.
Međutim, tadašnja Vlada i tadašnja vlast nije dozvolila da je vode Austro-ugarski agenti.
Ovaj Predlog zakona je u direktnoj suprotnosti sa sledećim odredbama Ustava Republike Srbije:
– U direktnoj suprotnosti je sa odredbom člana 13. Ustava Republike Srbije, jer se ovim Predlogom zakona ne obezbeđuje zaštita državljana, Srba, u inostranstvu. Republika Srbija je, prema odredbi ovoga člana, dužna da štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu. Ovo je normirano navedenim članom Ustava Republike Srbije, jer možemo doći u situaciju da se neko nađe i u ovim okolnostima. Zbog toga SRS ovo ističe posebno.
– Norme ove konvencije o policijskoj saradnji direktno ugrožavaju ljudska prava i slobode građana Republike Srbije. Član 2. Predloga konvencije, zamislite, braćo i sestre, dame i gospodo, dragi građani Srbije, ''dozvola za boravak je odobrenje bilo koje vrste''.
Šta to znači? Odobrenje da uđe i u Generalštab, i u Ministarstvo odbrane i u kasarnu bilo koju, a ujedno, to nije odobrenje za lov i ribolov.
U članu 25. Ustava Republike Srbije, normirano je i zagarantovan je fizički i psihički integritet koji je predviđen, a ujedno, prema Ustavu, nepovrediv.
Ovom odredbom našeg Ustava niko ne može biti podvrgnut medicinskim i naučnim pregledima bez svog slobodno datog pristanka. Međutim, odredbe i norme koje se predlažu u ovoj konvenciji dozvoljavaju mogućnost da se lekarski pregledi vrše i bez pristanka određenog lica.
– Ustav Republike Srbije garantuje zaštitu podataka o ličnosti, a Predlog konvencije ne garantuje, da neće doći do brojnih zloupotreba kod obrade ličnih podataka u elektronskom sistemu.
– Odredbe ove konvencije su u direktnoj suprotnosti sa odredbom člana 27. Ustava Republike Srbije, koji reguliše pravo na slobodu i bezbednost.
U stavu 3 ovoga člana je propisano: "Svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito".
Dame i gospodo narodni poslanici, u Predlogu ove konvencije nema te odredbe da se može građanin ili bilo koje lice žaliti na odluku svakog državnog organa, a naš Ustav predviđa da svako lice i svaki građanin naše države ima pravo da uloži žalbu ili neko drugo pravno sredstvo protiv odluke svakog državnog organa.
Međutim, ovde nema pravne ni ustavne zaštite lica i građana na koja bi se mogla primeniti.
– Ova konvencija je u suprotnosti i sa odredbom člana 29. Ustava Republike Srbije, jer ne garantuje dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda.
Naime, prema odredbi člana 29. Ustava, garantuje se licu lišenom slobode bez odluke suda da ima pravo da ne izjavi ništa, da ne bude saslušano bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji će mu besplatno pružiti pravnu pomoć, bez odluke suda mora i bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, biti predato nadležnom sudu ili pušteno.
Ovo napominjem jer će se nacionalno zakonodavstvo primenjivati u skladu sa ovom predloženom konvencijom.
Međutim, predloženi, a usvojeni, a odloženi za primenu, Zakonik o krivičnom postupku i te kako se razlikuje i u direktnoj je suprotnosti u određenim odredbama sa Ustavom Republike Srbije.
Nadalje, dame i gospodo, ova konvencija je u suprotnosti i sa odredbom člana 30. Ustava Republike Srbije, koji reguliše pritvor i lišenja slobode, zatim članom 31. Ustava Republike Srbije, koji reguliše trajanje pritvora.
Kada se govori o ovoj konvenciji da organi koji prate ili teraju neko lice i žele da ga uhapse imaju pravo, čak i oni koji dođu iz inostranstva i pređu našu granicu, da liše slobode takvo lice i da ga drže šest sati, a da mu se to vreme ne računa, da bude predato nadležnim lokalnim državnim organima, a pre svega pravosudnim organima, u vremenu od 00,00 do 09,00 časova. Što je apsolutno neprihvatljivo.
Svako zadržavanje lica na licu mesta, bilo na ulici, bilo gde na drugom mestu, ako je njega neko zadržao, on je njega praktično lišio slobode.
Osim toga, ova konvencija predviđa, čak i nošenje i upotrebu lisica. E pa, znate šta, u tom slučaju ne možemo prihvatiti da se na ovako komotan način ova pitanja tako regulišu jednim našim propisom, koji mi treba, eto tako, možda neodgovorno, sveobuhvatno da prihvatimo, a šta bude sutra, to niko ne vodi računa sada.
Predlog konvencije je u suprotnosti i sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, pre svega kada je u pitanju pritvor i kada su u pitanju ovlašćenja organa unutrašnjih poslova.
Članovi 142, 143, 144, 145. i 146, ove odredbe i ovlašćenja pripadnika organa unutrašnjih poslova odnose se na ovlašćenja koja imaju isključivo pripadnici organa službi bezbednosti u našoj zemlji, a pre svega unutrašnji poslova.
Srpska radikalna stranka se najenergičnije protivi usvajanju ovog predloga zakona o potvrđivanju Konvencije.
Centralna Američka obaveštajna služba, dame i gospodo, građani Srbije, da znate, imala je 486 tajnih letova, za poslednje dve godine, jer su pripadnici CIA i iz nekih zemalja Evrope, Azije i drugih, Južne Amerike i Afrike, privodili građane u privatne zatvore, a kao primer navodim Makedoniju i Rumuniju. Ne možemo dozvoliti da nam CIA dođe i da nam CIA ovde uređuje našu bezbednost i stanje u Republici Srbiji.
Dame i gospodo, u ovoj konvenciji je najproblematičnija jedna okolnost i jedna mogućnost koja se uvodi i jedna institucija, to je pružanje simulovanih pravnih usluga preko tajnog agenta.
Naime, dame i gospodo, pružanje mogućnosti angažovanjem prikrivenog islednika to vam je uglavnom tajni agent.
Najopasnija stvar, kada je u pitanju tajni agent, koja nije dovoljno rešena, jeste pitanje da li prikriveni islednik odgovara za krivična dela koja izvrši u svom prikrivenom špijunskom i agentskom radu.
Zakon o krivičnom postupku koji je usvojen, a odložena njegova primena u 2006. godini, ovo pitanje je dodatno iskompromitovao i pogrešno postavio.
Iz činjenice što Zakon zabranjuje samo da prikriveni islednik podstrekava ili provocira na izvršenje krivičnog dela, a ne reguliše pitanje da li može vršiti krivična dela u svom radu kako je to predviđeno članom 153. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine, čije je primena odložena, proizilazi, dakle, da za krivična dela ne odgovara, na to ukazuje logika stvari, odnosno suština rada prikrivenog islednika. On se ubacuje u kriminalnu grupu, zamislite, kao njen član i logično je da u tom svojstvu mora da vrši krivična dela, jer bi bio inače otkriven.
Čini mi se da je novi Zakonik o krivičnom postupku koji se mora primenjivati, ako se usvoji ova konvencija, njegove odredbe moraju biti u saglasnosti sa ovom konvencijom i Konvencija sa Zakonikom o krivičnom postupku, a Zakonik o krivičnom postupku i Konvencija u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Čini se da je i novi ZKP na tom stanovištu, iako ovo pitanje ne reguliše izričito, to proizilazi iz odredbe člana 150. stav 2. koja kaže – da će se u slučaju da prikriveni islednik izvrši krivično delo primeniti odredbe Krivičnog zakona koje regulišu nužnu odredbu i krajnju nuždu.
Šta ćemo sa ostalim krivičnim delima ako on počini, a nije delovao u izvršenju krivičnog dela, u momentu činjenja krivičnog dela da se pozivao na nužnu odbranu i na krajnju nuždu.
Šta ćemo za ona krivična dela koja on počini, a nije bio u stanju nužne odbrane i krajnje nužde.
Nažalost, time nije ništa rešeno. Pozivanje na nužnu odbranu i na krajnju nuždu je uvek moguće i nije potrebno, čak je potpuno besmisleno to izričito predviđati.
Problem je, ako nisu ispunjeni uslovi za nužnu odbranu i krajnju nuždu, a to će u praksi po pravilu biti čest slučaj. Da li će prikriveni islednik odgovarati za ovakva krivična dela, nije rešeno.
Iz navedene formulacije Zakonika moguće je da se prihvati i shvatanje da prikriveni islednik ne odgovara za ova krivična dela, što je izgleda i bila namera zakonodavca, odnosno predlagača, koju nije smeo jasno da izrazi, odnosno da jasno prikaže.
Ono što je bitno, još bih napomenuo, najpre, ako zakon zabranjuje lakši slučaj podstrekavanja na krivično delo, onda je logično da zabrana važi i za teži slučaj izvršenja krivičnih dela. Jer, izvršenje u sebi logički obuhvata i podstrekavanje.
Drugi važniji argument je da u osnovu izvršenja i postojanja krivičnog dela moraju biti izričito taksativno propisani zakonom, u zakonu, odnosno u ovoj konvenciji, šta je to slučaj sa predviđanjem i propisivanjem nužne odbrane i krajnje nužde.
Prema članu 15. navedene Konvencije primena kontrolisanih isporuka, što je sada moguće samo za dela organizovanog kriminala, a to predviđa član 504. Zakonika o krivičnom postupku, koji se, napominjem, mora primenjivati pri sprovođenju ako bude ova konvencija usvojena, to može biti nezakoniti transport opojnih droga, oružja i ukradenih stvari i drugih predmeta, koji su proistekli iz vršenja krivičnih dela ili su sredstvo za izvršenja krivičnih dela, uslov je da bi bilo znatno otežano otkrivanje ovih krivičnih dela i lišenja slobode lica koja su to počinila, prema članu 154. Zakonika o krivičnom postupku stav 4.
Istovremeno je novi Zakonik o krivičnom postupku, na koji se moram pozivati jer će Konvencija opet morati da bude u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, dalje, on konstatuje i predviđa norme kontrolisanih isporuka po kojoj se ona primenjuje samo za nezakoniti transport navedenih stvari. Kontrolisana isporuka se prema novom rešenju člana 154. Zakonika o krivičnom postupku u stvari može primeniti za bilo koje drugo krivično delo, jer Konvencija ovde ne kaže taksativno, u Konvenciji nisu tačno specificirana koja krivična dela iz našeg nacionalnog krivičnog zakonodavstva, radi se samo o organizovanom kriminalu.
Dalje, automatsko-računarsko pretraživanje ličnih i drugih podataka.
Dame i gospodo, ovo je nedopustivo. Zamislite sada kada vam dođe CIA i druge obaveštajne službe, a hvala bogu, imamo ih kao savetnika u ovoj državi i u svim institucijama našeg sistema, da oni još imaju pravo i da im se omogući da pretražuju sve podatke, čak i one podatke koji blage veze nemaju sa organizovanim kriminalom ili sa kriminalom uopšte ili sa terorizmom.
U Predlogu konvencije, dame i gospodo, u članu 2. regulisano je pitanje obrade ličnih podataka. Imate: pronalaženje, konsultacija, korišćenje, otkrivanje slanjem, širenjem ili stavljanjem na raspolaganje na drugi način, svrstavanje ili kombinovanje, blokiranje, brisanje ili uništavanje.
Ovde imate sve, osim što još nema kako se utvrđuje na osnovu ovih metoda, samo još što nema seksualnih metoda, koje treba primeniti u ovom predlogu zakona. Kada sam rekao ovu zadnju rečenicu, to se odnosi pre svega na lične podatke, broja lica na osnovu više faktora, fizički, fiziološki, mentalni, koji se odnosi na njegov ekonomski i kulturni ili socijalni identitet. Dakle, slobodno mogu da kažem da ovde fali još seksualni identitet. (Aplauz.)