Hvala narodnom poslaniku Petru Jojiću.

Molim narodnog poslanika Božidara Delića, potpredsednika Skupštine, da uzme reč. Neka se pripremi gospodin Zoran Krasić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se Skupštini, pošto sam dobio molbu Udruženja penzionisanih generala i admirala i Udruženja oštećenih vojnih i civilnih lica Srbije, pod nazivom "Odbrana". Oni su napisali, na osnovu člana 56. Ustava Republike Srbije, jednu peticiju. Nešto ću govoriti, a nešto ću pokušati da citiram.
Odredbama člana 145. Ustava Republike Srbije propisano je: "Sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona." Reče jednom prilikom Aristotel: "Ići sudiji, znači ići pravdi".
Gospodine ministre, da li to važi i za Srbiju? Iz ovoga što ću kasnije izneti videćete da to samo u Srbiji ne važi. Jedan od sudija Vrhovnog suda Srbije napisao je jednom prilikom: "Pravo ili politika, politika ili pravo.
Zavidimo politici, jer ako se prepusti pravu biće i uspešna i demokratska. U suprotnom, prepuštanjem primata politici u odnosu na pravo, i pravo i politika više nisu ni pravo ni politika. Tada nema vladavine prava i nema demokratije". To je današnja situacija u Srbiji.
Citiram: "Ovom peticijom zalažemo se da se sudske odluke donose na osnovu Ustava i zakona, a ne na osnovu pojedinačnih stavova i presuda sudija Vrhovnog suda Srbije, kojima je politika važnija od prava i koji, po našem mišljenju, čine sve da uvrede i pravo i pravdu".
U čl. 47. i 48. Zakona o sudijama piše: "Pre stupanja na dužnost, sudije su dužne da polože zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine.'' Zakletva glasi - Zaklinjem se svojom čašću da ću svoju dužnost vršiti verno Ustavu i zakonu, po najboljem znanju i umeću, i služiti samo istini i pravdi.
Ovi penzionisani pripadnici Vojske, bilo da su oficiri, podoficiri, civilna lica, kada dođu na sud, a bilo je već više hiljada slučajeva, kada traže da im se vrati oteto, kaže im se da ruše državu, a istovremeno su dužni i obavezni da plate visoke sudske takse.
Po tom osnovu, opet je njihov novac stavljan u državnu kasu. Što se tiče države, upravo ova kategorija ljudi je najviše oštećena, jer su tu državu branili svojim životima.
Pored toga, ostali su bez svoje imovine, bez stanova i bez najosnovnijih sredstava za život.
U tekstu ove peticije navedeno je priznanje jednog ministra odbrane da je od novca koji je trebalo da se njima isplati za plate finansirana Kopnena zona bezbednosti prema Kosovu i Metohiji. Da li i to nešto govori?
Moram citirati predlog ovog udruženja: "Predlažemo da Skupština Republike Srbije donese zakon lex specialis, da se utvrdi ukupan dug prema nama, da se otvori poseban račun kod Ministarstva za Kosovo i Metohiju i celokupan novčani iznos uplati na račun, radi podizanja fabrika na tom delu naše teritorije, kako bi tamošnje srpsko i nealbansko stanovništvo moglo ekonomski da se održi. Tada bismo se, vansudskim poravnanjem, odrekli našeg novca".
Gospodo, ja sam već jednom prilikom govorio da su ovo vrlo velika i značajna sredstva. Ona prelaze milijardu evra.
Oni pišu: "Obraćamo se vama", misli se na Skupštinu, "u nadi da ćete nam pomoći da se postignu ciljevi da sve sudije sude po zakonu, a ne po volji carevoj.
Čini nam se da sudije Predrag Trifunović i Slobodan Dražić sude po volji carevoj, ako za cara možemo smatrati nekog od političara koji je javno u medijima, samo pre godinu dana, izjavio - neka nas vojna lica tuže, ništa neće postići".
Gospodo, vi koji težite Evropi treba da znate da je 70 hiljada tužbenih zahteva po ovom pitanju i još 46 hiljada tužbenih zahteva penzionisanih vojnih lica koji su penzionisani pre 1. avgusta 2004. godine.
Po našem mišljenju, suprotno činjeničnom stanju, suprotno Zakonu o obligacijama, Zakonu o radu, Zakonu o Vojsci, Zakonu o budžetu i suprotno Uredbi o platama i drugim novčanim primanjima lica na službi u Vojsci, učinjeno je to da od 2000. godine, pa do današnjeg dana, vojna lica primaju samo jednu trećinu od zakonski predviđene visine plate.
Citiram dalje: "Zašto mi nemamo pravo da ostvarimo svoje pravo i pravo na pravično suđenje?"
Ono što je bilo novina i za mene, dok nisam dobio ovu peticiju, jeste sledeće. Na osnovu čl. 75. stav 1. i 137. Zakona o Vojsci i u skladu sa odlukom Savezne vlade, na osnovu onog koeficijenta, to je od tri do pet prosečnih zarada za profesionalna vojna lica i 2,1 za civilna vojna lica. Sudski veštaci su prilikom veštačenja došli do toga da je za sve godine, 2000, 2001, 2002, 2003, 2004. i 2005. godinu, u budžetu za Vojsku bilo predviđeno dovoljno novca da profesionalni pripadnici imaju plate koje im pripadaju po zakonu.
Međutim, taj novac koji je Skupština, ova skupština, utvrdila Zakonom o budžetu, prema priznanju tužene strane, to je Ministarstvo odbrane i država, bio je uplaćen na posebnu aproprijaciju. Neko je to potrošio, kako kaže jedan od ministara odbrane, nenamenski.
Sada ću vam navesti samo nekoliko rešenja Savezne vlade. To su rešenja od 5.04.2001. godine, 16.08.2001, 8.11.2001. i 30.11.2001. godine. Ovim rešenjima, sredstva koja su predviđena za Vojsku prebacivana su na druge stavke, tako da je samo 2001. godine iz vojnog budžeta, nenamenski, uzeto 9.714.000.000 dinara.
Kako onda, gospodo, može da se govori o platama vojnih lica, jer ovo što je urađeno 2001. godine odrazilo se kasnije na sve godine, pa, evo, i do 2007. godine. Ministar odbrane ističe da takva politika plata u Vojsci Jugoslavije, posebno u protekle dve godine, ne samo da je dovela profesionalne pripadnike Vojske Jugoslavije u nezavidan materijalni položaj, već i njihove plate znatno zaostaju za realnim rastom plata u društvu.
Dok su u to vreme plate u privredi povećane za 56,9%, u Vojsci su povećane samo za 17%, a to je napisao i tadašnji ministar odbrane, gospodin Boris Tadić.
Imajući u vidu navedeno, sud zaključuje da su sredstva koja su bila predviđena za plate zaposlenih u Vojsci preusmeravana i trošena za druge namene a da za to nije bilo zakonom propisanog razloga, te da je to od uticaja na pravilno utvrđivanje vrednosti boda, odnosno koeficijenta.
Kada se sve ovo ima u vidu, onda vam je jasno, gospodo, zašto mi od 2000. godine nismo imali završni račun. Kada je bila rasprava o budžetu, rekao sam vam da za Vojsku nije važno koliko im vi sredstava dajete budžetom i kakav je budžet, nego koliko ćete im stvarno sredstava dodeliti u toku godine.
Sudije Vrhovnog suda Srbije koje sam već ranije napomenuo, Predrag Trifunović i Slobodan Dražić, sa svojim većima, za razliku od navedenog i za razliku od drugih sudija istog suda, u nameri da nam kažu da nemamo pravo, ili da ne znamo svoje pravo, preinačuju prvostepene i drugostepene presude kojima su bili usvojeni naši tužbeni zahtevi, s obrazloženjem da tužioci nemaju pravo na razliku plate koju tužbom traže, jer im je ista redovno isplaćivana i da sudovi opšte nadležnosti ne mogu da ispituju zakonitost upravnih akata.
Među vama, gospodo, ima mnogo pravnika, a takvo obrazloženje, iz već navedenih razloga i onih koji slede, uvreda je i za zdrav razum, a uvreda je i za pravo.
Zašto se sudija Vrhovnog suda Srbije, Predrag Trifunović, suprotno načelu ravnopravnosti stranaka, prethodno dogovarao sa predstavnicima tužene strane, što je suprotno stavu Vrhovnog suda Srbije i suprotno utvrđenim činjenicama, i zamenom teza donosio odluke koje su, po našem mišljenju, suprotne zakonu i Ustavu?
Zašto sudija Vrhovnog suda Srbije Slobodan Dražić, u predmetu po reviziji tužilaca Branislava Milosavljevića i Tinka Stoiljkovića iz Ćuprije, nije saznao, a morao je da sazna, da su ovi tužioci, po istoj reviziji, podneli zahtev za njegovo izuzeće, pa nije savesno postupio kao sudija tako značajne sudske institucije? Iako je saznao za izuzeće, nije postupio po odredbama člana 71. Zakona o parničnom postupku i nije odmah prekinuo svaki rad na predmetu, nego je, suprotno svim pravilima i citiranim zakonskim odredbama, podneo kao neosnovanu reviziju od 28. decembra 2006. godine.
Šteta je, po zakonskoj definiciji, umanjenje nečijih sredstava ili imovine, ili sprečavanje njenog povećavanja. U konkretnom slučaju, novac za plate bio je obezbeđen u Zakonu o budžetu. Bilo ga je dovoljno i umesto da se isplati kroz plate, neko ga je, suprotno zakonu, nenamenski potrošio. To je onda šteta koja mora da se nadoknadi ovim licima.
Samo ću, na kraju, još da kažem, sudije Predrag Trifunović, Slobodan Dražić i njihova veća iznose pravne stavove suprotne ranijim stavovima istog suda i istih sudija. Navešću primer.
U rešenju Vrhovnog suda Srbije broj 1004 od 2001. godine, od 29. novembra, iznet je sledeći stav: "Spor po tužbi vojnog lica za isplatu plate je imovinski spor za koji je stvarno nadležan opštinski sud". U obrazloženju navedenog rešenja, kaže se da je o pravu na platu rešeno u upravnom postupku. Tužilac samo traži da redovni sud obaveže tuženog da mu isplatu izvrši.
Dakle, sasvim isto veće Vrhovnog suda Srbije, u rešenju 866 od 2006. godine, 15. novembra, ukidajući nižestepene odluke sudova i navodne razloge, a tužioci bi rekli da sudsko veće zauzima stav, ali na onoj drugoj strani, utvrđuje da visina plate, odnosno penzije, i ocena zakonitosti upravnih akata kojima je određena i pravilnost obračuna visine plata i penzija, ne isključuje nadležnost redovnog suda da postupa u parnici radi nadoknade štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada državnog organa.
Jedan broj ovih ljudi se već obratio sudu u Strazburu. Pošto se radi o direktnom kršenju zakona, i ovde će se desiti ono što se desilo kada je, između 2000. i 2002. godine, nekoliko stotina, ili više od hiljadu lica otpušteno iz banaka u Srbiji. Sada su ta protivpravna rešenja našla svoj zakonski epilog. Mogli ste da pročitate ovih dana da će to državu Srbiju da košta tri milijarde dinara.
Opomenuo sam ministra finansija, sada opominjem i ministra pravde, ovo će Srbiju da košta više od milijardu evra.
Gospodo, svoje sudije, sudska veća, urazumite i tražite da rade po zakonu. Posle ove peticije, ova grupa građana Srbije planira i obaveštava Skupštinu Srbije da će izaći na ulice. Pošto se radi o ljudima koji su ceo svoj život posvetili upravo odbrani države, da li je to bila federativna, da li SRJ, ili danas država Srbija, nije važno. Krajnje sredstvo koje će oni primeniti je izlazak na ulice. Vlada i vi, gospodo ministri, treba da učinite sve da do toga ne dođe.

Za reč se javio gospodin Zoran Krasić, a neka se pripremi gospodin Tomislav Nikolić.

Gospodine Mrkonjiću, da vam malo pomognem oko Poslovnika.
Da je na početku sednice tu bio gospodin Periša Jovanović i da ste vi kao predsedavajući bili tu, vi biste gospodina Petrovića upozorili da on nije izvestilac povodom ove tačke dnevnog reda, da se on povodom ove tačke dnevnog reda baš ništa ne pita. Može da bude prisutan kao predstavnik Vlade.
Samo da vas podsetim, u ranijem sazivu, gospodin Stojković je obično bio prisutan, ali povodom ovih rasprava je rekao: "tu je Veliko personalno veće i drugo veće koje je, takođe, nadležno za razrešenje, ovde sam kao predstavnik Vlade, došao sam da čujem" itd.
Međutim, nama je gospodin Petrović pokušao da objasni sve ovo što se dešava, ali za to uopšte nije nadležno Ministarstvo. Gospodin Petković, koji je predsednik Odbora za pravosuđe, nije tu. On je, zvanično, u ovim našim aktima, ovlašćeni predstavnik povodom ove tačke dnevnog reda.
To što je gospodin Petrović na početku izdeklamovao nešto svoje, predlažem da baš ne uzimate za ozbiljno to, jer gospodin Petrović je poznat po tome što je svašta u ovoj skupštini ispričao. Ja sam zadužen da malo podsetim gledaoce i vas poslanike, i ove sa leve strane, ovi sa desne već to dobro znaju, kakva nam je ta demokratija i šta nam je to ona donela od 25. januara 2001. godine, pričam o republičkom nivou.
Odmah su se dosetili da treba da promene sudije i tužioce. Kako je išla ta promena? Neko od mojih prethodnika je čitao ta pisma, kako to ''prvoborci'' petooktobarske revolucije treba da napreduju, pa je tako, čini mi se, u Valjevu, za predsednika Trgovinskog suda izabran čovek koji i ne zna gde se nalazi sud, pa je izabrana ćerka nekog advokata, pa se ispostavilo da ona nije ni sudija, ali odmah je izabrana za predsednika suda itd, a kod gospodina Boška Ristića, on je odavno poznat, penzioneri su vodili Okružni sud u Nišu. Ovo je sada samo kontinuitet sa penzionerima, nema tu ničeg novog.
O čemu se radi? Radi se o jednom demokratskom principu: "što gore - to bolje". DOS je imao zadatak da pravosudni sistem unakazi. Šta su uradili? Setili su se ovi Koštuničini da treba da se promeni, oni kažu "institucija, legalizam" itd., i krenuli su sa promenom seta zakona o pravosuđu, pa su formirali apelacioni i upravne sudove. Naravno, to sve na papiru stoji, ali toga danas nema. Promenili su način izbora, način razrešenja itd.
Inače, nekada davno, ovo ne bi bio nikakav problem oko prestanka sudijske dužnosti zbog toga što je neko navršio radni vek. To je išlo po nekom svom automatizmu. Narodna skupština bi samo saznala da je nekome prestao radni odnos zato što je čovek otišao u penziju itd.
Tranzicija je shvaćena ne kao evolutivna promena u razvoju nekog društva, nego kao suludo priključenje Evropskoj uniji, koja nas i ne želi. Tu imate šizofrenosti o kojoj je pričao jedan od ovih poslanika.
Gospodine Petroviću, pošto ste vi zvanično izveštač, tako ste se predstavili ovde, ovde je Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti. To su 25. 49. brojevi za identifikaciju. Na ovom spisku se nalaze sudije kojima prestaje sudijska dužnosti zbog navršenog radnog veka. Na tom spisku ima ukupno 25 sudija. Međutim, potkrala se greška.
Moram da vam kažem da Magda Petar, sudija Opštinskog suda u Vršcu, treba da se razreši zbog trajnog gubitka radne sposobnosti, znači, ide na razrešenje. Moram da vas podsetim na još jednog kandidata. To su pravno-tehničke greške. To može da se ispravi.
Natalija Čepić, ili Čenić, ne vidim dobro, zbog trajnog gubitka radne sposobnosti. Znači, nije u pitanju navršenje radnog veka, nego trajni gubitak radne sposobnosti i onda ide, verovatno, pod nekom drugom varijantom.
Međutim, u ovoj hrpi dokumentacije kako prestaje dužnost i nosiocima pravosudnih i javnotužilačkih funkcija, verovatno, nije problem kod prestanka dužnosti zbog navršenog radnog veka ili trajnog gubitka radne sposobnosti.
Kada je u pitanju prestanak dužnosti na lični zahtev, verovatno svi mi treba da se zapitamo zašto ta dužnost prestaje na lični zahtev. Nemam nameru da branim bilo koga ko podnosi ovakav zahtev, jer to je lična volja. Ali, ako neko u tom svom pismu, gde kaže da mu prestaje dužnost sudije Vrhovnog suda, navede šta se dešavalo, šta je njega motivisalo da se odrekne ili ode iz pravosuđa, onda bismo morali da se zamislimo nad tim šta se to dešava u našem pravosuđu, da nam se ne bi desila "Sablja", 12.000 uhapšenih (Batića nema, tražio je ovde da 15 minuta važi smrtna kazna), pa da se to vrati ponovo, i to u vreme kada smo primljeni u Savet Evrope.
Mi smo primljeni u Savet Evrope u vreme vanrednog stanja. To je malo čudno, ali pokazuje da je, čak, Savet Evrope požurio da nas primi da bi dao podršku demokratskim snagama u raščišćavanju nekih stvari. To raščišćavanje ne ide više po principu ''Sablje'', jer to je istrošeno. Međutim, vidimo, prema nekim tužiocima, a i prema nekim sadašnjim poslanicima kojima je gusto, pa i ovde poneki put, ko Mile drekavac, obrazlažu svoje ideološke stavove o nekoj odgovornosti, kako od njih nešto zavisi, neko od njih traži neku saglasnost itd.
Vidimo da je gusto, da se klupko odmotava, da se dolazi do nekih podataka, verovatno i do političke pozadine svih ovih stvari koje su nam se dešavale, a koje ste vi na jedan vrlo perfidan način, preko svojih medija, predstavljali kao recidive prošlosti, retrogradne snage, ideološki inspirator itd. Moram da vas podsetim da se sve to nalazi u jednom kriminalnom miljeu zvanom DOS.
Gospodine Petroviću, ja sam jednom ovde, vi niste bili prisutni, upozorio javnost, verovatno ste čuli, znam da ste zainteresovani za ovaj slučaj ''stečene mafije'', imate zašto da budete lično zainteresovani, sad upozoravam pravosudne organe - da posebnu pažnju obrate na taj predmet; nisam zadovoljan što su neki pušteni na slobodu, ali ne mešam se u rad pravosudnih organa.
Međutim, nije korektno da ovde prozivate neke tužioce zato što su pokrenuli istragu povodom ''Sartida''. To je u pitanju. U pitanju je ''Sartid'' i nekoliko meseci vođena akcija, da se vidi kako je došlo do tako lepih ugovora itd.
U potpunosti se slažem da je to sve unutar koalicije ove levice ovde. SPS nije u ovoj priči. Nemam nameru da glumim svetog Savu, da vas branim, da vas mirim itd. Kako ćete vi to da raspravite, ne znam. Samo da vas podsetim da je bara vrlo mala. Vrlo je mala bara, Labus ćuti, još mudro, biće tu još pričica i priča, neću da vam otkrivam sve karte, šta će do kraja da bude. Dobrim putem idete, povadićete oči, to sam apsolutno siguran.
Ovde govore surove činjenice, jer u svim tim mafijama koje su danas aktuelne pred pravosuđem neminovno se govori o DOS-u. DOS je nezaobilazan. Vi sad morate da se raspetljavate, pošto je taj duh izašao iz lampe, javnost je obaveštena. Zašto bi se vlast brukala - eto, obavestili su nas spektakularno.
Samo da vas podsetim, tokom izborne kampanje nekoliko mafija je strpano u zatvor. S pravom sad javnost očekuje da dobije prave informacije i da se epilog završi na sudu, a ne po sistemu kakav je bio u ''Sablji'', mada ima naznaka da i to primenjujete; spektakularno se hapsi, a preko noći pušta, da niko ne zna.
Nemojte tako da radite. Radite transparentno, jasno, da se sve vidi, da svima bude apsolutno jasno šta je ko uradio, jer više nema prostora za medijske manipulacije, po sistemu – ''Blic'' je objavio. Naravno da će ''Blic'' da objavi kad se zna gde se, šta i ko kako nalazi.
Znači, za te resurse koje imate u medijima, računajte da su se poprilično obrukali, istrošili, i tu nemate kapaciteta da nešto završavate kako ste zamislili.
Moram da iskoristim priliku pošto je tu gospodin Petrović.
Gospodine Petroviću, mislim da je krajnje vreme da ova vlada počne da razmišlja malo i o Ustavnom zakonu. Da ne bih sad ponavljao, kao gospodin Batić, koji se, kad god izađe, pozove na onaj član gde treba da se izabere Ustavni sud, pa Zakon o Ustavnom sudu itd, ja ću to sad da preskočim, pošto je postala opštepoznata činjenica da ne poštujete Ustavni zakon. Međutim, rizikujem da vam skrenem pažnju da postoje neki članovi, poput člana 6. Ustavnog zakona, gde je potrebno da, u skladu sa novim ustavom, dođe potpuno novi set propisa o pravosuđu i da vam skrenem pažnju na još neke stvari.
Vodite računa kada budete predlagali nove kandidate za pravosudne funkcije. Zašto da vodite računa? Vodite računa jer ću se potruditi da za svakog vašeg kandidata obezbedim kvalitetnu dokumentaciju. Sada je jedan aktuelan, koji treba da napreduje.
Odmah da vam kažem, Jovan Prijić će najbolje da vam kaže ko je taj kandidat. Zašto? Zato što je Jovan Prijić imao prilike da preslušava transkripte snimljenih razgovora i ko je sve iz Tužilaštva u kojoj mafiji, do kog nivoa upleten, umešan itd.
Unapred vam skrećem pažnju, da se ne bi desilo da kažete - ne znam, predložio mi državni sekretar. U prethodnoj tački je tako bilo.
Ministar Cvetković kaže - nemam pojma zašto sam ovde, to je državni sekretar predložio. Kad malo raščeprkamo podatke o tome šta je to predložio, ko ga je predložio, vidimo zaslužni kadar petooktobarske revolucije, ali ima tu još nekih dodataka koji ukazuju na to da poprilično kriminal cveta u tom DOS-u i da tu više nema skrivanja. To se radi prilično javno.
Naravno, ovo je sve moj skromni doprinos, da prikažem građanima Srbije da je taj demokratski blok - drp sistem; nema tu ideologije. Koja ideologija postoji kod njih? Nema tu ideologije.
Molim vas, šta su predlagali? Imali smo prilike da tri godine slušamo u Odboru za pravosuđe šta je gospodin Petrović radio sa pravosuđem u Mačvanskom okrugu. Vi možete da svirate do mile volje, ali to je ostalo u zapisnicima Odbora za pravosuđe. Evo ljudi koji su bili članovi Odbora za pravosuđe u prošlom sazivu. Jednostavno, dokumentacija je sama izlazila.
Nisam imao nameru da se šetam po Šapcu i da tražim - dajte mi podatke za ovoga, za onoga. Ne, nego prilikom izbora, pošto smo u Odboru za pravosuđe imali prilike da to razmatramo, da damo neko mišljenje, došla je dokumentacija za sve kandidate koji su konkurisali za neko mesto. Onda se razveze priča, i od poslanika i od ovih kandidata koji su konkurisali, koji su napisali, pa i kada Ministarstvo izvrši proveru na terenu, tačno se čuje ko je uticao, kako je uticao, zašto je uticao, ko koga gura, ko je čiji kadar itd.
Hoćete da mi kažete da sada više nema tog parcelisanja unutar ove nove vlade? Ima ga. Ono je neki put nametnuto, neki put je dobrovoljno. Zašto? Male su vrednosti tih ljudi koji žele da budu sudije po svaku cenu, pa prihvataju da se svrstavaju u neki blok ili da su simpatizeri neke od stranaka koje čine Vladu i na taj način sami sebe reklamiraju, demonstriraju svoju odanost. Smatraju da je to glavni uzrok za njihov izbor ovde. To je činjenica. Možemo da negodujemo, ali to je činjenica.
Koliko su puta članovi Odbora za pravosuđe bili pozivani od strane nekog kandidata, ili nekog rođaka, koji kaže - ako vi podržite, oni su završili sa tim i tim strankama. Ako ne verujete, idite u svoje mesto, pa pitajte sudije od 2001. godine po kojim kriterijuma su izabrani.
Žao mi je što nema gospodina Jovanovića, on je bio potpredsednik one Vlade kada je bilo hapšenja, i to an gro. Naravno, on je tada izabran za potpredsednika Vlade, dva puta je samo došao u Narodnu skupštinu, bio na ovom baksuznom mestu, gde su vodotoci.
Moram da vam skrenem pažnju da su od 2001. do 2003. godine pod čudnim okolnostima neki ljudi izabrani za sudije.
Neki su pod čudnim okolnostima otišli u okružni sud. Da bi napredovali do okružnog suda, morali su da se dokažu, gospodine Ristiću. Kako da se dokažu - presudama koje su doneli kao sudije u opštinskom sudu. Da, da, da, a onda se dešavalo da na dan izbora predsednika nekog suda ovde Živković, Boško Ristić i Hiber menjaju papire. Znate? To je verovatno neka demokratska procedura.
(Vjerica Radeta, upadica s mesta: a Ljiljana Mihajlović?)
Pustite Ljiljanu Mihajlović. Znamo mi sve ko je i kako postavljan, zašto je biran i po kojim kriterijumima biran. Koliko je tih kandidata, treba tri dana da nabrajamo, teško je nabrajati imena, ne možete sud da pronađete u kojem toga nije bilo. To ljudi u sudu najbolje znaju. Odite u bilo koji sud i kažite - predmet sam dobio, treba da mi sudi taj i taj čovek. Od pisarnice, preko portirnice, pa nadalje, svako će da ti kaže - taj je iz DSS-a, taj je iz DS-a, taj je iz Građanskog saveza, taj je iz ovoga, taj je iz onoga.
Molim? Kažete da radikali nemaju. Najviše radikala ima? Dobro, ja očekujem posle ovoga što ste rekli da ćete da izađete za govornicu i da nam konkretno kažete gde su to sudije koji su radikali, socijalisti, koji ne pripadaju demokratskom bloku.
Ljudi, pa, nemoguće je da ne pripadaju demokratskom bloku.
Samo da vas podsetim da su 24. septembra 2000. godine bili izbori za Saveznu skupštinu i za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Vama nije smetalo da 5. oktobra oborite, maltene, Republičku vladu, za koju nisu ni bili izbori. To je vaše shvatanje demokratije. To je bilo demokratski - ajde zapali, Mićun će to da renovira posle, nekim fondovima. Što kaže Batić, tri futera. Znamo to, Batiću. Batić kaže - tri futera su samo izgorela itd.
Kao što vidite prostor se suzio. Došlo je vreme da se podnose računi, izveštaji. Ljudi više ne mogu da ćute, znate. Poneko se javi i otvoreno kaže šta se sve dešavalo, kako se dešavalo, ko je vršio transformaciju, na koji način je vršio transformaciju.
Skrećem vam pažnju na sve ove predmete u kojima postoji neka vrsta mafije. Vodite računa gospodo sudije, gospodo tužioci, kako ćete te predmete da okončate. Moj predlog je da to radite u skladu sa Ustavom i zakonom. Nemojte da slušate izvršnu vlast, jer svi oni koji su slušali izvršnu vlast, završili su u zatvoru. Svi oni koji su sadili tikve sa Demokratskom strankom, završili su u zatvoru, o glavu im se razbilo. Znači, sudije, zakon u ruke i radite, oduprite se svakom pritisku. Imate podršku Srpske radikalne stranke (žagor u sali).
Ako pokleknete prvi put...
Izvinite, molim vas, jel vi to negodujete protiv Ustava i zakona? Pa, ja sa ponosom ističem da se mi pridržavamo Ustava i zakona, a vi se nešto smeškate.
Hoćete da kažete - kao Tito. Pa, nije to plot, a? Ja znam, vi ste ta vrsta levičara. Vi ste ta vrsta levičara i iz tog gnezda ste se ispilili, doduše, i tata vam je tu.

Hvala, gospodine Krasiću.

Reč ima gospodin Tomislav Nikolić. On je poslednji diskutant, nadamo se.

Poštovani narodni poslanici, evo, Poslanička grupa SRS-a bi da svede svoj stav i svoje učešće u raspravi o ovoj tački dnevnog reda.
Mi smo danas govorili o DOS-u, u jednom, drugom i trećem obliku, ali ovo je DOS. Svi problemi koji se danas rešavaju, sve vaše diskusije, blago, jednih protiv drugih, u stvari su u okviru jedne kuće, u okviru DOS-a.
Ne zaboravite, 5. oktobra o.g. navršiće se sedam godina od kako ste na vlasti. Još malo, pa ćete biti na vlasti duže nego Slobodan Milošević.
Za tih sedam godina, ostaćete upamćeni kako ste jedni druge optuživali, kako ste jedni druge pokušavali da prevarite i kako je Srbija zbog toga trpela, jer ste po tri ili četiri godine radili loše, u kampanjama iznosili sva zla jedni o drugima, a onda, posle izbora, formirali zajedničke vlade.
Ovako su vam počinjale i prethodne vlade, 2-3
meseca mira, dok ne krene i ne ispliva, dok ne izađe na površinu. Tako i ova tačka dnevnog reda.
Zašto ne kažete, gospodine ministre - ovo je sve uradila DSS? Zašto ne kažete - lišili su Srbiju Republičkog javnog tužioca? To bi onaj stari Dušan Petrović briljantno sa ove govornice obrazlagao. Ali, ovaj Dušan Petrović je želeo da uđe u Vladu. E, kad se uđe u Vladu, ne sme da se pominje ono što si napadao samo mesec dana pre toga, a to nije život.
Verovatno se ne osećate potpuno zadovoljnim ovom funkcijom koju sada obavljate, jer ko zna šta će vam još natovariti da ovde odbranite. Iako je, po pravilu, neodbranjivo ono što zabrlja DSS, apsolutno neodbranjivo.
Vidite, uvek pred izbore, vlast pohapsi mafije i tu su vam umešani svi - tužioci, sudije, mediji, Vlada, i to je taj sistem vladavine nad građanima Srbije, nad njihovom pameću. Nema tu zakona.
Bio je neki Marsilio od Padove, a u nekim izvorima ga nazivaju Marsilio Padovljanski, koji je rekao da zakoni služe da ograniče samovolju sudija i gospodara. Za vas zakoni služe da mogu da vam posluže, a kada ne mogu, ostaju po strani.
Vi ste sami izbrisali neka krivična dela iz našeg zakonodavstva. Paljenje Savezne skupštine nije krivično delo.
Nije organizovani kriminal, uopšte, iako postoje transkripti kako ste se mesec dana pre toga dogovarali o tome ko će šta da pali, ko će šta da ruši, ko će koga da premlati. Upad u Narodnu banku s oružjem nije delo organizovanog kriminala. Upad u Saveznu upravu carina nije krivično delo organizovanog kriminala.
Vi formirate posle toga odeljenje Tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala, specijalne sudove, a ne gonite dela koja su slika i prilika organizovanog kriminala. Šta onda radite? Onda idete po putevima, po naplatnim rampama, hapsite ljude i kažete - ovo je organizovani kriminal. Pa, onda idete na carine, pa na one carinike koji otvoreno medijima kažu da im je naređeno ili da su prosleđivali novac u vrh svog dela vlasti. Njih hapsite, držite ih u pritvoru, da biste ih potpuno tiho, mirno, noću, kao one iz ''Sablje'', puštali iz pritvora.
Optužili ste mnogo profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Da li javnost zna da su pušteni iz pritvora? Jesu, pušteni su. Samo da razgovaramo kao ljudi. Ko je gde završio fakultet, nije ni važno. Nije važno. Tu ste optužili mnogo čestitih ljudi, neke među njima - zato što su patriote, zato što je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu predavanje mogao da održi ruski ambasador, mogao kubanski, ali nije mogao američki. To nije bio bastion američkog ambasadora.
Sad će ti ljudi izaći na slobodu, izašli su na slobodu, i ti ljudi su potpuno nevini. Znaju to i neki vaši poslanici ovde. Šta će biti sada s tim ljudima? Da li su oni ta ''prosvetna mafija''? Je li to neka ''profesorska mafija''?
Šta ste vi uradili povodom toga što je Vojislav Koštunica neke ljude, dok vi još niste bili na vlasti, optužio da su mafija? Jel se vi sada priključujete i prosleđujete dalje zaključke Vojislava Koštunice?
Da vas podsetim, pre samo nekoliko meseci, vaš predsednik, tada već predsednik Srbije, rekao je da Srbija nije demokratska zemlja. Vi ste tada bili poslanik, šef Poslaničke grupe. Sa takvim nedemokratom vi sada činite Vladu.
Šta danas radite, gospodine Petroviću? Šta ste vi? Zamena za Zorana Stojkovića, za nekoga ko je pre godinu i po dana pisao svojoj većini u Skupštini i ona mu se nije odazvala. Od svoje većine je tražio da mu razreše tužioca koji je napunio i završio radni vek, i to mu nisu učinili. Vi ne postavljate pitanje zašto.
Koji je razlog imao Vojislav Koštunica da ne obezbedi većinu od 126 poslanika da razreši čoveka, još jednu stvar ne treba zaboraviti, koji je postao Republički javni tužilac godinu dana pred penziju? Godinu dana pre navršenja tog radnog veka, postavljen je za Republičkog javnog tužioca. Tada je rečeno ovde, u Skupštini - obračunaćemo se sa kriminalcima.
Evo, sačekali smo i tu godinu, i još dve. Sa kojim kriminalcima ste se obračunali? Kada je organizovani kriminal nastupio u Srbiji? Kada je došla prva mafijaška vlada. Prva mafijaška vlada je konstituisana 2001. godine.
Videćete, isplivava polako. Stidljivo, jedni o drugima govorite šta ste to radili od 2001. godine. Šta vi sada hoćete da kažete? ''Sartid'' je kriminal, a Cementara u Popovcu nije kriminal, samo zato što je na jedno uticala jedna stranka iz DOS-a, a na drugo, druga stranka iz DOS-a.
Šta priča Vladan Batić o sudijama? Svog kuma je postavio za predsednika Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, na Novom Beogradu. Šta priča Čedomir Jovanović? Ko mu je odobravao da ulazi u Centralni zatvor kada god hoće i da izvodi osuđenika ili pritvorenika iz zatvora, da idu na terevenke, orgijanje, i da se vrate ujutru u zatvor. To je DOS, to je bio vaš potpredsednik Vlade.
Nemojte da pokušavate da očistite ono što ne može da se očisti. Srbija nema Ustavni sud. Srbija danas gubi Republičkog tužioca, tužioca za organizovani kriminal, a sada stižu zahtevi, 27 sudija samo u jednom dopisu. Gde su nam nove sudije? Ima li smisla da nam sada razrešite Republičkog tužioca i da više nemamo Republičkog tužioca? Ima li smisla da razrešite Tužioca za organizovani kriminal i da nemamo Tužioca za organizovani kriminal? Ima li smisla da 27 sudija razrešimo, a da nemamo novih 27?
Sedam sudija Vrhovnog suda danas razrešavamo. Imamo li mi Vrhovni sud? Nemamo više nijednu instituciju u pravosuđu. Ostajemo bez svega. Da sam na vašem mestu, rekao bih - ljudi, dok Srbija nema Ustavni sud, neću da budem ministar pravde. Nema ko da me kontroliše. Vi u Skupštini nećete, moja većina neće da me kontroliše, vi ćete negde da mrmljate ili da žagorite, ili da se tiho bunite u porodici ili među prijateljima, a ja pravu kontrolu bez Ustavnog suda nemam.
Kakve ćete sve akte doneti, gospodine ministre, koji neće podleći nikakvoj kontroli ustavnosti i zakonitosti? Takva se demokratija ne stvara i ne održava se. To što u nazivu jedne stranke imate reč - demokratska, ne znači da nije u stanju da sprovede diktaturu. ''Sablja'' vam je dokaz kako demokratske stranke mogu da uvedu diktaturu.
Jeste li ikada dozvolili da odgovori Ustavni sud da li je po Ustavu Nataša Mićić uvela vanredno stanje na teritoriji cele Republike Srbije? Da je to bilo u skladu sa Ustavom? Zašto smo morali u novom ustavu da kažemo da vanredno stanje može da se uvede na teritoriji cele Republike? Zato što po onom ustavu vanredno stanje nije moglo da bude uvedeno na teritoriji cele Srbije, a Nataša Mićić ga je uvela na teritoriji cele Srbije.
Ko će o tome da odlučuje, ko će da proverava njenu krivicu? Nikada, niko, čak i kada je u opoziciji, zaštićeni su kao "svete krave". I ako oni izađu da vam prigovore povodom Poslovnika, nekog izbora ili o nečemu drugom, gotovo je, predsednik pravi pauzu da se vidi šta ćemo sa Čedom. Pomene li neko da će da bude uhapšen, američki ambasador odmah istupa u medijima i kaže - ja ne gledam ko je kriv a ko nije, gledam ko sme da bude uhapšen, a ko ne sme. Čedomir Jovanović ne sme.
To je to Ministarstvo pravde u koje ste vi ušli. Da li ćete vi uspeti to da iznesete na leđima? Nećete. Ili ćete pući, gospodine Petroviću, ako ste častan čovek, ili ćete se povinovati, pa kako voda nosi, vi ćete tako plivati.
Samim tim što nas Vlada danas nije udostojila da kaže da ćete vi biti njen predstavnik za ovu tačku, to je znak koliko oni vas cene. Uvek, za svaku tačku dnevnog reda, Vlada treba da napiše ko je njen predstavnik. Imate vi pravo, kao ministar, da dođete na svaku sednicu, ali nas interesuje da nas Vlada udostoji i da kaže – ako je ona skrojila dnevni red za ovu sednicu - evo, za tu tačku dnevnog reda je predstavnik taj ministar, za tu tačku taj, a gospodin Petrović, za tačku - izbor i razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija, koja nije ušla regularno u dnevni red, jer vi znate da 24 sata pre početka sednice mi moramo taj materijal da dobijemo.
Mi dobijamo materijal sada, za tačke o kojima diskutujemo, i odjednom se pojavi još 27 sudija, pa ponovo treba da se vraćamo. Svi govornici bi imali pravo da ponovo dobiju reč, jer nisu znali da i ove sudije odlaze, iako im je 2005, 2006. i 2007. godine prestala sudijska funkcija.
To je ono što je prekretnica u radu ove vlade. Treba da radite po Ustavu i zakonima, a ko je kriv, neka odgovara. Ako je to ministar iz prethodne vlade, pa je, recimo, vodio nauku, a sada vodi potpuno drugu materiju, sve može, nije ni bitno, ako je kriv, neka odgovara.
Ne može onaj ko je kriv zato što su pljačkali na putevima - da postavi ministra iz drugog resora, onaj što je kriv što su pljačkali na carini, da postavi ministra iz drugog resora. Ne može, ljudi.
Čak ni ti krivci, glavni krivci, nisu u zatvoru, nisu u pritvoru, nego oni ljudi što su uzimali kartončiće; videli da velike ajkule kradu, pa i oni odlučili poneki dinar da uzmu. E, vi njih dočekate i njih uhapsite.
Petu godinu već slušam kako ćete da rešite ko je ubio Zorana Đinđića i sve se vrti u ovih 126 poslanika većine, u starom sazivu, u ovom, tu ste negde. Nikoga izvan vašeg kruga niste našli kao odgovornog za ubistvo Zorana Đinđića, kao nalogodavca. Vi ste optuživali DSS, a ona vas, treću optužbu u Srbiji još nisam čuo, ni protiv koga.
Za ubijene novinare, šta vama smeta, ako je režim Slobodana Miloševića ubio novinara pre osam godina, da vi nađete ko je ubio tog novinara? Ali, šta je onda povod nekima iz vaših redova da kažu - imamo podatke o svemu tome, ali ne znamo zašto se ne vodi istraga, zašto ne izlaze krivci pred sud javnosti ili bar pred nadležni sud?
Kod vas mnogo toga smrdi. U oblasti pravosuđa, vi po Ustavu treba da razrešite sve nosioce pravosudnih funkcija i da izaberete nove. Hoće li Vlada u ovom sastavu izabrati nove opštinske, okružne i gde vam je ceo jedan sud, gospodine ministre, sud koji odlučuje o tome kojih pet sudija Ustavnog suda će biti predloženi od strane pravosuđa?
Lako je doći ovde i pričati o prošlosti, ovu državu treba da vodite. Kako je vodite vi? U skladu sa Ustavom i zakonom?
Onaj tamo, na drugi način, svega će biti, jeste, i to meni dobacuje Boško Ristić, čiju sam štetu, kao predsednik Administrativnog odbora, morao da namirujem narodnim poslanicima.
Dakle, nemaju prava, nemaju prava, a oni, ljudi, odu na sud, dobiju sa kamatom posle svega. Ne ide to tako. Jak si koliko si jak, pa šta, hajde, pobij sve ako si jak. Dolazi vreme kada više nisi tako jak. Koliko puta smo govorili s ove govornice - ponašajte se kao da ste već sada u opoziciji.
Ja vama ne pretim porazom, ja se nadam da su sledeći izbori naši, ali uvek kada ste na vlasti, sami sebi pretite time da ćete biti u opoziciji, da vas čeka sve ono što drugim ljudima radite sa pozicija vlasti.
Da li je Čedomir Jovanović mislio da će ikada da siđe sa vlasti? Kakva je zla taj Srbiji naneo! Gde je sada? Da nije Amerike, koja ga sada direktno podržava i gura, šta biste mu sve uradili. Do sada bi bio u zatvoru da nije vašeg straha, vaše autocenzure, vaše autosugestije, vaše blokade u mozgu - Čedomira Jovanovića ne diraj. Pa, ne diraj njega, pa, ne diraj Đinđićeve ministre, pa, Đinđićeve šefove kabineta, pa, Đinđićeve iz DB-a, iz policije, pa, onda, ne diraj Koštuničine, pa ovog, pa onog itd. Koga da diramo? Hajde ove radikale, pobijte nas i šta ćete posle, znači, nas pomlatite, a šta ćete posle? Meso mora da se daje aždajama.
Ova tačka je besmislena, apsurdna. Šta dobijamo ovom tačkom? Konstatujete, ministre, da je pre dve godine prestao mandat tužiocu i da ne ugrožavamo druge zakone. On nije mogao da radi, da prima platu, država je mogla da ga, kao penzionera, zaposli negde, da napravi ugovor i da plaća nove doprinose. Na Zapadu se penzionerima ne plaćaju doprinosi, a ovde se još uvek plaćaju.
Ali, ako vi nama sada kažete da je pre dve godine prestao da bude tužilac, moram da vas pitam šta je radio dve godine, ima li bar neki potpis na njegovom aktu?
Ne, vi morate da konstatujete da mu je danas prestao rad, danom kada Skupština donese odluku, a za ove dve godine, odgovorno lice da namiri državu.
Jedino je to ispravno i da bi njegove odluke bile pravno valjane, on je morao do danas da bude Republički tužilac, a da bi država bila namirena - onaj ko je kriv što je on dve godine po završetku radnog veka radio, neka uplati u državni budžet sva finansijska sredstva koja je Republički javni tužilac potrošio, kako on, tako i druge sudije, tako i drugi tužioci. Onda bismo mogli da kažemo da smo na neki način namirili pravdu.
Ako vi smatrate da je ispravno da dve godine posle nečije penzije konstatujemo da on danas ide u penziju, onda od ove države nema ništa. Jer, vi sirotinju oterate i iz fabrika, a sada ih terate i sa ZZO iz Kragujevca, jer, kaže ministar, kakav ZZO, nema produžavanja ugovora, na ulicu.
Vi sirotinju lako oterate, vi ove velike vaše ribe, uglavnom kriminalce, ne možete da oterate. Ništa, oteraćemo mi i njih i vas.

Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? Ne.
Da li ministar želi reč? Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, dugo vremena ova vrsta pitanja nije bila na dnevnom redu Skupštine i razumljivo je da se vodi debata ovako dugo koliko je danas vođena. Veliki broj važnih pitanja je otvoren. Vođena je, naravno, i rasprava o tome kako bi bilo dobro i kako je ispravno tumačiti Zakon o Javnom tužilaštvu i Zakon o sudijama.
Pre nego što vrlo kratko kažem nekoliko rečenica o tome, želim da odgovorim na grupe pitanja koje su mi, kao ministru, postavljene. Pre svega, nemam kontakt sa svim postupcima koji se vode sa ciljem da sudije tužioci budu razrešeni, izuzev ako, kao ministar pravde, te postupke ne pokrenem ili ako ih nije pokrenuo prethodni ministar pravde.
Sve drugo, uključujući i pojedina lica koja su sudije, ili su bila sudije, a za čije razrešenje je išao postupak, nisam u prilici da komentarišem jer se tim postupcima bavi Veliko personalno veće.
Takođe, danas sam video formalan zahtev za prestanak sudijske dužnosti koji je sudinica Drecun uputila i prvi put sam danas mogao da pročitam i razloge koje ona navodi. Svakako da će sve što je navedeno, na odgovarajućem mestu, biti ispitano.
Ne želim da komentarišem ni odluku o kojoj govori gospođa Drecun, niti sam način odlučivanja. To veće je Veliko veće, ima sedam sudija. Ono je sudilo u trećem stepenu. Dakle, sve instance koje postoje po našem zakoniku o krivičnom postupku su prošle i u poslednjem stepenu je ta odluka i doneta. Visoki savet pravosuđa će doneti odluku o tome ko će da bude vršilac dužnosti.
Ne želim ni da prejudiciram, niti da komentarišem dok ta odluka ne bude doneta. Učestvovaću kao osoba ovlašćena po Ustavu i zakonu u tom postupku. Sve dopise, a jedan od poslanika je o tome govorio, koji su poslati na adresu ministra pravde, sa velikom pažnjom i predanošću ću izučiti. Nisam dobio od bilo kog šefa poslaničkog kluba nijedan dopis, osim ako nije u toku dana stigao Ministarstvu pravde, a kao što možete da vidite, danas sam ovde, u Skupštini, tako da ću se time, svakako, vrlo ozbiljno pozabaviti.
Stavljena je i primedba da u Visokom savetu pravosuđa nema predstavnika struke. Profesoru Pravnog fakulteta iz Beograda, gospodinu Tomiću, istekao je mandat. Po zakonu je Vrhovni sud Srbije nadležan da predloži novog uglednog pravnika, koji bi u ovoj skupštini trebalo da bude izabran u Visoki savet pravosuđa. Predlog koji je Vrhovni sud Srbije uputio je takav da osoba koja je predložena, kako stoji u mojoj informaciji, to ne prihvata, tako da će Vrhovni sud Srbije morati novu osobu da predloži.
Postojećom situacijom niko ne može da bude zadovoljan. Ne nalazimo se u okolnostima u kojima se možemo kao o dobrom izjasniti o situaciji koju sada imamo. Naravno da nije dobro što je prošlo dugo vremena od kada su se stekli uslovi za penzionisanje različitih nosilaca pravosudnih funkcija. To je činjenica.
Međutim, postoji druga činjenica, a to je da, pored ostalog, Narodna skupština Republike Srbije ima, kao svoju temeljnu dužnost i svoje pravo, zadatak da se stara o zaštiti javnog interesa, a, isto tako, i o zaštiti privatnih interesa, jer zbir tih privatnih interesa je, takođe, javni interes.
Sasvim ću kratko pročitati član 79. Zakona o Javnom tužilaštvu. Isti takav član postoji i u Zakonu o sudijama. Dakle, uređene su dve situacije, o tome sam nešto rekao na početku, ali sada ću da citiram ovaj član.
Jedna definiše onaj sticaj okolnosti gde sam sudija, ili tužilac, traži da bude razrešen. Zakon o tom slučaju kaže - ako o zahtevu za prestanak dužnosti ne bude odlučeno u roku od mesec dana, smatra se da je dužnost javnom tužiocu, isto važi i za sudiju, i zamenika, prestala istekom roka od mesec dana od podnošenja zahteva, što se objavljuje u ''Službenom glasniku Republike Srbije''.
Dakle, kada sudija, tužilac ili zamenik tužioca traže da budu razrešeni, a prođe mesec dana od trenutka tog razrešenja, više nije potrebno ni da Skupština Srbije donosi odluku, već postoji obaveza stručnih službi u Srpskom parlamentu da to objave u ''Službenom glasniku'' i na taj način njima prestaje pravosudna funkcija.
Postoji ceo drugi set prilika, gde zakon kaže - u ostalim slučajevima, u koje spada i navršavanje radnog veka, dužnost prestaje onog dana koji Narodna skupština navede u svojoj odluci. Dakle, Narodna skupština može različite datume da stavi u odluku. Naravno da se Narodna skupština, kao političko telo kojem Zakon i Ustav daju prerogative, rukovodi, u najboljoj nameri, procenom toga šta jeste javni interes.
Moje uverenje, rekao sam ga na početku, reći ću i sada, jeste da je javni interes, zbog svih krivičnih postupaka koji su u toku, zbog svih parničnih postupaka koji su u toku, zbog toga što su uloženi vanredni pravni lekovi, na koje ima pravo Republički javni tužilac, zbog svih izvršnih postupaka, a Republički javni tužilac ima, u izvršnim postupcima, pravo da traži prekid izvršenja ako je pokrenuo postupak po vanrednim pravnim lekovima, da ova skupština donese odluku da Republičkom javnom tužiocu i drugim javnim tužiocima funkcija prestaje danom donošenja odluke.
Želim da kažem i to da postoji izdvojeno mišljenje jednog člana Odbora za pravosuđe i upravu, to je Vladan Batić. Danas, pre podne, u prvom delu sednice Odbora za pravosuđe, on je izneo mišljenje da bi to trebalo drugačije da bude uređeno. U drugom delu sednice niko nije izdvojio svoje mišljenje i smatram da bi bilo dobro, da je to i javni interes, da bude usvojena odluka ovako kako je predložena.
Jedno važno pitanje je gospodin Tomislav Nikolić ovde otvorio, i još neki poslanici, a to je pitanje Ustavnog suda. Da bi bio formiran Ustavni sud, u skladu sa Ustavom, potrebno je da bude donet ustavni zakon. Ministarstvo pravde je pripremilo nacrt. Taj nacrt nalazi se na oceni u Savetu Evrope.
Srbija je pristupila Savetu Evrope, kao što je Savetu Evrope pristupila i Ruska Federacija, Belorusija i sve zemlje evropskog kontinenta. Vrlo je važno da dobijemo pozitivnu ocenu Saveta Evrope. Očekujem, kako je rečeno, da će ta ocena stići u toku ove nedelje. Prema prvim informacijama koje imamo, koje su došle iz OEBS-a, taj nacrt zakona je vrlo dobar i, kada budemo imali dobar tekst, on će odmah iz Ministarstva pravde otići u Vladu Republike Srbije. Očekujem da Vlada usvoji predlog tog zakona i da on dođe u ovaj parlament.
Kako mogu da procenim, septembar je mesec kada taj zakon može da uđe u skupštinsku proceduru i sigurno će tada Skupština izabrati i sve članove Ustavnog suda koje može da izabere.
Predsednik Republike je podneo 10 predloga. Od tih 10 predloga, Skupština će izabrati pet. Deset kandidata treba Narodna skupština Republike Srbije da predloži predsedniku Republike i tu će predsednik izabrati pet. Sa tih deset sudija, postoji sasvim dovoljan broj sudija da, sa ustavnim zakonom, bude konstituisan Ustavni sud. Poslednjih pet sudija može da bude izabrano kada bude konstituisan Vrhovni kasacioni sud.
Vrlo predano u Ministarstvu pravde radimo na pripremi seta pravosudnih zakona. Osnovni zakoni su, to sam rekao na početku ove debate, zakon o Visokom savetu sudstva, zakon o Državnom veću tužilaca, zakon o sudijama, zakon o uređenju sudova.
Vrlo teške odluke moraju da budu donete, odluka o tome da li će da bude potpunog reizbora sudije ili ne, odluka o tome koliko sudija će imati Srbija. Kada te odluke budu donete, imaćemo jasnu predstavu o tome koliko bi sudova trebalo da ima Srbija. Kao što znate, nekoliko puta je odloženo konstituisanje apelacionih sudova, ili Apelacionog suda, videćemo šta će biti, odluka je ove skupštine, koje će imati više odeljenja, kao i Vrhovnog kasacionog suda.
Ono što kao ministar pravde mogu da garantujem jeste da će u najkraćem mogućem roku biti završene sve zgrade u kojima ti novi sudovi treba da budu smešteni i da ćemo, koliko mogu u ovom trenutku da procenim, u najkraćem roku moći da završimo jedan veliki državni posao, a to je konstituisanje pravosuđa u skladu sa novim ustavom.
Takav sistem pravosuđa će garantovati potpunu, to verujem, samostalnost tužilaštvima i nezavisnost sudovima.
Mislim da ćemo svi zajedno, bez obzira na to da li smo deo parlamentarne većine ili ne, učestvovati u jednom poslu od najvećeg javnog i državnog interesa u najskorijoj budućnosti. Hvala najlepše.