Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, poštovani gospodine ministre, tema koja je na dnevnom redu je važna, aktuelna i ona bi trebalo da predstavlja jedan od prvih testova na putu Srbije ka evropskim integracijama.
Naravno, tu je samo pobrkan red poteza ili lončića. Ovde bi trebalo da bude premijer, koji je i potpisnik sporazuma CEFTA, ali on nema vremena. Pokušava da stekne jeftine političke poene dočekujući na aerodromu Đokovića. Svaka čast Đokoviću, osvetlao je Srbiju na svim terenima na kojima se borio.
Ali, to je jeftino politikantstvo čoveka koji ne zna ni pravila teniske igre, nikad reket nije ni držao u ruci. Računa da je dobro da se slika, jer može neko da se prevari i da pomisli da on ima neke veze sa sportom. Sreća što je dočekao Đokovića, jer koga on isprati na neko takmičenje, tome spasa nema. Ja sam u jednoj kolumni rekao košarkašima, mogli su odmah da se vrate kući jer ih je blagosiljao Vojislav Koštunica.
Ali, šala na stranu. Nema ovde ni potpredsednika Vlade zaduženog za evropske integracije gospodina Božidara Đelića. On se opet bavi univerzijadama. Vrh vlasti se dao u neka sportska takmičenja, a problema i tema koliko hoćete.
Evo, tu je ministar Dinkić. Ne znam zašto. Ja mislim da je ovde pogrešan dopis stigao iz Vlade. Da je gospodin Dinkić za Zakon o duvanu, to bih još mogao da razumem zbog njegovih veza sa kompanijom "Japan tobako" ili "Japan tobacco", zbog otvaranja njihove fabrike duvana u Senti itd. To mu nekako priliči. Putuje u Japan o trošku firme "Japan tobacco" sa svitom novinara. O tome će biti priče drugom prilikom i pred nekim drugim institucijama, a ne samo u parlamentu.
Sve bi to bilo veselo, kao što vidite, da nije tragično. Tragično je, kao što rekoh, jer je ovo prvi test koji mi treba da prođemo prema evropskim integracijama.
Moram da vam kažem da su Albanija, Crna Gora, Makedonija, Hrvatska i UNMIK, u ime Kosova, ratifikovali sporazum o zoni slobodne trgovine CEFTA. Bugarska i Rumunija kao članice Evropske unije ne moraju da ga ratifikuju, jer su one automatski potpisom tog sporazuma pristupile CEFTA. Ostale su samo nesrećna Bosna i Hercegovina i Srbija, i to voljom Vlade, a ne voljom parlamenta.
Zašto Vlada nije ranije podnela Narodnoj skupštini Predlog zakona o ratifikaciji sporazuma CEFTA? Zato što to iskreno ne želi. Jer, onaj kome je nacionalni brend Guča, pri čemu sve najbolje mislim o Guči, ali oni ne misle tako, jer najprodavanija roba u Guči nisu bili diskovi sa muzikom truba i trubačkih orkestara, nego majice sa likovima Mladića i Legije...
Na tim manifestacijama je neizostavno bio premijer i zato CEFTA nije u istoj toj matrici, jer to je nešto drugo. To je slobodan protok robe, ljudi, ideja. To je konkurentnost. To je uvođenje pravila, pravnog reda, sigurnosti u zoni trgovine. To je podsticanje zaposlenosti, brži tehnološki razvoj proizvodnje.
To je sve ono što ne odgovara onima koji ne bi da se udružuju u evropske integracije. Jer, kakve veze ima Vladivostok i neka druga mesta sa evropskim integracijama. Ponašaju se po onoj staroj maksimi – daj desni migavac, ali skreni levo.
Krajem septembra treba da bude ministarski savet i da je Srbija ranije ovo uradila bila bi punopravan član CEFTA. Ali, to radi nevoljno, jer ne zna gde bi, da li da bude Nagorno Karabah, Čečenija ili deo novog Sovjetskog Saveza, ili da stidljivo pokuša da igra na kartu evropskih integracija. To je problem. Zato Vlada izigrava i narodne poslanike i, što je još gore, građane Srbije.
Postoji još jedan važan razlog. Neće moći da se lovi u mutnom. Vladini tajkuni, niko se od njih ne bavi proizvodnjom.
Svi se oni bave trange-frange trgovinom, a kada se uvede red u trgovinu onda ni njihov monopol u trgovini neće imati takav značaj. Zato je sve ovo ovde jedna velika prevara, jedna velika šarena laža za koju je odgovorna Vlada.
Naravno, kao predsednik Demohrišćanske stranke Srbije i kao član poslaničkog kluba LDP-a glasaću za ovo, ali ne zbog toga što to želi Vlada, nego upravo zato što to ne želi Vlada, ali iz nužde pokušava da to, kao, ipak prođe u ovom parlamentu. Dakle, ovo je test koji ova vlada, koja se bavi sobom a ne problemima Srbije i njenih građana, još nije položila i teško će ga položiti.
Kada već pričamo o evropskim integracijama, kada slušate Božidara Đelića kako slavodobitno govori o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, moram da vas podsetim da je taj sporazum pre četiri godine potpisala Albanija. Pa, ako neko smatra da je to veliki domet, grdno se vara.
Još nešto ću kazati. Nemojmo više obmanjivati građane. Potpisivanje tog sporazuma je samo vrlo mali, prvi i ne mnogo važan, korak ka evropskim integracijama. Nemojte slušati ženu koja se odaziva na ime Tanja Miščević i svake večeri kada se pojavi, maltene, mi smo najvažniji član Evropske unije, a na delu od svega toga nema ništa i neće ni biti dok glavni brend u Guči bude Ratko Mladić.

Poslaničkoj grupi LDP ostaje još jedan minut. Za reč se javio narodni poslanik Dragan Vujadinović.

Poštovani poslanici, ko čeka, dočeka. Evo, i ja dočekah da izađem za govornicu. Ja sam možda naivno mislio da će ovo biti tačka gde će prilikom glasanja ekran da pozeleni i da će se ovde povodom ovog sporazuma, odnosno zakona leva i desna strana prilikom glasanja ujediniti. Nažalost, za sada teško da će se to ostvariti, mada ostaje vreme do glasanja da se to zaista i dogodi.
Dobar smer ka tom cilju je pokazao gospodin Milan Nikolić, kao ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije, kao deo opozicije, govoreći o tome da ima mnogo potencijalnih opasnosti koje svaka evropska integracija donosi. Ali, integracije su ekonomski imperativ, mi nemamo drugih mogućnosti i u tom smislu potencijalne prednosti, potencijalna dobit daleko nadmašuje opasnosti koje mogu nastati od ove integracije koja predstavlja prvi korak ka onoj velikoj integraciji koja se zove EU, a i od drugih integracija.
Ono što sam očekivao jeste da će i leva i desna strana oštro kritikovati Vladu kao predlagača zbog toga što se sporazum o pristupanju CEFTA nije ranije pojavio na dnevnom redu, da bismo već sada postali punopravni članovi CEFTA i da ne bismo zadnji došli na red da potpišemo ovaj sporazum. Gospodin Batić je rekao da nije Bosna. I Bosna je ratifikovala sporazum.
Znači, ostali smo mi koji govorimo o sebi, u nekom našem stalnom, tradicionalnom hiperbolisanju, kao lideru, da poslednji potpišemo sporazum o regionalnim ekonomskim integracijama.
Ako govorimo po savesti, bez obzira na to ko iz koje partije dolazi, teško je naći argumentaciju da se dokaže štetnost nekih kreditnih linija i ovog sporazuma, kako to u ovom slučaju predstavnici desne strane govore. KWF banka, Nemačka razvojna banka, daje kredit koji je 40% potpuno besplatan, pa kada se podeli dobije se kamatna stopa koja je 50% ispod tržišne; euribor plus 2,5 - 3% kao najniža kamatna stopa; ako dobijemo 50% nižu kamatnu stopu i to bude uslovljeno da kupimo opremu iz Nemačke, pa šta je tu loše, oprema je iz Nemačke, nije iz Kine, nije iz Rumunije. Mi smo prošle godine imali kreditnu liniju za opremu iz Italije, koja je prosto razgrabljena. Znači, Italija je kreditirala uvoz opreme iz Italije. Taj kredit je prosto planuo, gospodo, zato što su se pravna lica normalno zaduživala i kupovala opremu od dobrog proizvođača.
Zbog toga je po mom mišljenju zaista čudno, ja na primer sebi nikada ne bih dozvolio da branim ovogodišnji budžet koji je pregrejan, friziran i praktično je bio prinudan. U momentu donošenja nije bilo izbora, ali zbog toga gospoda sa desne strane, ako hoće pošteno da govore, ne mogu zbog slabosti prve vlade, druge, treće, koje postoje, kritikovati ono što je potpuno u redu, ono što je prvi korak Srbije ka integracijama, ka slobodnom tržištu; oni će morati po svaku cenu da dokažu da je to štetno. To je, nažalost, sudbina našeg parlamenta i sa takvom sudbinom našeg parlamenta mi zaista ne možemo ići ka toj Evropi.
Slobodno tržište je majka ekonomije. Kako je onaj grčki filozof rekao: "Čovek je mera svih stvari" (Protagora, Plotin, ne znam, Marina može da kaže kako se zove), tako je i u ekonomiji slobodno tržište mera svih stvari. Sve ono što su kolege govorile o slabostima, o monopolima, o korupciji, o tajkunima, o nezaposlenosti, o nedovoljnoj investiciji rešava se slobodnim tržištem.
Ne može se kroz carine zaštititi domaća industrija i poljoprivreda sto godina, to se štiti 20, 30 godina, ali se mora napraviti slobodno tržište da bi baš ta domaća industrija i ta domaća poljoprivreda bila konkurentna. To je aksiom ekonomije, o tome se ne može diskutovati. O teoremama se diskutuje, a o aksiomima - oni su lako dokazivi.
Zaista, meni je kao ekonomskom analitičaru, nezavisnom potpuno, makar mislim nezavisnom, bila draga diskusija Milana Nikolića, koji kaže – ima mnogo potencijalnih opasnosti, ali sve te potencijalne opasnosti, kao što su tranzicione žrtve, daleko su ispod onoga što je dobit, što su prednosti, što su preimućstva.
Mi dobijamo EUR 1. Znate li vi šta znači EUR 1? Roba sa poreklom, gde neće učestvovati samo Srbija sa 50%, nego se akumulira, kumulativno se dobija EUR 1 i ulazimo bez carine na treće tržište. Znate li vi šta je to? Ko je radio u privredi, ko je radio u izvozu, on zna da je to nešto neverovatno, verujte mi.
Ili, zašto ova grupa od 25 do 30 miliona stanovnika i sa teritorijom nekoliko puta većom od Srbije, zašto to ne bude, postaće zona slobodne trgovine, ali zašto ne bude zona investicije, zašto to ne bude južna Koreja, zašto? Ne možemo mi zbog slabosti Vlade, zbog korupcije i zbog eventualnih krađa, ne možemo reći da to nije naš jedini pravac. To je, gospodo, naš jedini pravac, mi drugog pravca nemamo. Da imamo... Molim vas, pa znate ko je, vi pričate o njima, ali nema veze sa sporazumom CEFTA.
Gospodo, da može drugačije ne bi Češka sada imala prosečnu zaradu 2.000 evra. Koja je još zemlja koja je bila u CEFTA pa ušla u Uniju koja je tražila, kako vi kažete dokazivala, štetnost ulaska u CEFTA, odnosno Uniju, koja je to zemlja? Mi smo govorili kada je izašla Slovenija – molićete nas vi da se vratite; pa smo rekli kad izađe Hrvatska, pa smo stalno govorili – molićete vi nas da se vratite, a umesto toga ostali smo sami. Ispada, po nekim teorijama, da Srbi vole samo da trguju sami sa sobom. Pa, sa tom trgovinom, sa tom filozofijom ostaju samo prazni rafovi, tegle džema i jeftin keks, to je jedino što ostane. To mi znamo, u Rusiji je tako bilo, u Poljskoj, ostali su prazni rafovi, u autohtonoj ekonomiji koja se ponašala autistički.
Prema tome, gospodo, mi treba svi da zahtevamo, da tražimo odgovornost od Vlade što je zakasnila sa dostavljanjem sporazuma o pristupanju CEFTA ovoliko vremena i da zahtevamo da što brže pravimo slobodno tržište, kao majku ekonomije. Bez toga, mi smo svi izgubljeni, i poslanici, i Vlada, i svi zajedno, i ceo naš narod. Jer, da nije tako, ponavljam i time završavam, onda bi drugi narodi... Ubedite druge narode, gospodo, da oni izađu iz tih sporazuma. Zašto niko neće da izađe iz Unije, zašto svi kažu – moj jedini, osnovni, prioritetni cilj jeste EU. Nema naroda u Evropi koji to nije rekao. Pa, šta mi hoćemo, kome mi šta dokazujemo?
Prema tome, zaista molim kolege, apelujem na koleginicu Tabaković, koja se sprema na repliku, da govori po savesti. Ne mogu se slabosti Vlade i slabosti političara bilo koje vrste koristiti za to da se nešto što je čisto, kao što je kreditna linija KFW banke ili sporazum CEFTA, napada neargumentovano. Hvala.

Hvala, gospodine Vujadinoviću. Jedna mala intervencija, aksiome se ne dokazuju, teoreme se dokazuju, jer se mrštio gospodin Šami, profesor, zbog matematike.
Replika, narodni poslanik Jorgovanka Tabaković, ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke. Izvolite.

Kada gospodin Vujadinović izađe ja uvek dobijem priliku za malu repliku, ali glavobolje dobiju njegove kolege iz poslaničkog kluba. Osećam se prozvanom zbog kredita od KFW banke, od Nemačke razvojne banke, koja na vrlo pametan način (znači, hvalim njih i ljutim se na našu državu što ne radi to isto) kreditira izvoz svojih proizvođača.
Ono zbog čega moram da vam repliciram jeste da uslovi nisu ni izdaleka tako povoljni i da nisu u domenu magle, mada su vrlo vešto prikriveni načinom kako su formulisani. Tvrdila sam da je u trenutku kada smo raspravljali o tom ugovoru kamata na ta sredstva iznosila najmanje 6% godišnje. Da li vi, gospodine Vujadinoviću, znate koliko iznosi euribor? Oko 4%, na koje se dodaje 2% osnovnih troškova, a da ne govorim o 0,5 jednokratnih.
Sećate se, sabrala sam koliko smo kao država u prošloj godini platili kazne, izražene u gotovo milijardama dinara, za neiskorišćene tranše već odobrenih kredita od KFW banke, Nemačke razvojne banke. Znači, nemojte dovoditi građane u zabludu da je reč o najpovoljnijim kreditima, jer nije.
Još nešto sam dužna da kažem, nije u redu da vi kao ekonomista dovodite u pitanje kvalitet nemačke, italijanske, kineske ili bilo koje robe. Potpuno slučajno mogu da iznesem podatak, zaposlena sam u "Telekomu" koji je uvezao kinesku "Huavej" opremu pre dve godine, opremu koja se vrlo uspešno montira i koja funkcioniše. Gospođa Angela Merkel, iz jedne od zemalja u koje gledate kao u sunce, ali na koju se ne ugledate kad čuvate nacionalne, državne i ekonomske interese, sa tom istom firmom je, a posle "Telekoma", potpisala ugovor vredan 30 miliona dolara za uvoz iste opreme i pobedili su u konkurenciji 20 inostranih firmi.
To što kažete da se za ovo moramo zalagati po svaku cenu, jer obezbeđuje konkurenciju, jednostavno nije nešto što se podrazumeva. Vi znate da su i privatne kompanije, a mi smo dokaz, vrlo sklone stvaranju kartela i monopola kad god je to moguće. Jedan je meni posebno zanimljiv. O duvanskom ću pričati kad budemo pričali o duvanu, a vama ću danas da iznesem samo kazne koje je u EU naplatila evropska komisija od austrijskih banaka. Osam austrijskih banaka je 2005. godine kažnjeno sa 124,5 miliona evra, i to zato što su se na tajnim sastancima dogovarali o visini kamate kredita koji su davali građanima. Reč je o tome da je u našoj zemlji raščišćen prostor za banke i mahom su tu austrijske banke. Šta smo mi dobili potpunim otvaranjem i uništavanjem domaćeg bankarskog sistema: konkurenciju koja je dala niže kamate? Ne znam gde vi živite, ali vi i ja izgleda živimo u dve različite zemlje.

Narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku, a zatim narodni poslanik Slobodan Maraš, po Poslovniku.

Gospodine Albijaniću, koristim priliku koju mi pruža član 226. i opet vas molim da prosledite ovo što ću reći gospodinu Vojislavu Koštunici, jer smatram da je on jedini kompetentan da odgovori, zato što se vremenski opseg ponašanja ovog predstavnika Vlade podudara sa njegovim premijerskim položajem, znači obuhvata i 2004. godinu. Kasnije ću da vam poklonim ono što sam vam obećao. Kaže: "Mihajlović i Milić ostavili dug od 150 miliona evra". Ima prepunih članaka ovde - Davinić, te ovaj, te onaj, raspikuća, pa gospodin Dinkić itd.
Svim poslanicima Narodne skupštine bi bilo izuzetno drago da od Vojislava Koštunice dobiju odgovor koliko je krivičnih prijava do sada podneto protiv Mlađana Dinkića od kada je on na neki način u Vladi Republike Srbije. To je prvo pitanje.
Drugo pitanje na koje tražim odgovor: ko je sve podnosio krivične prijave i zbog čega? Treći odgovor koji tražim: da li mu je Vlada uspostavila imunitet? Ukoliko jeste, kada, u kom predmetu, šta se desilo sa tim krivičnim prijavama, kakav je ishod?
Nadam se da ste shvatili da je to jedan deo. Znam da je koristio priliku, kao ministar finansija, da tuži sve i svakog. Mislim da je i Batića tužio. Možda sam pogrešio, Batiću, izvini ako sam pogrešio, ali čini mi se. Tužio je gde je stigao. Taj poriv ima.
(Predsedavajući: Zašto se vi kao pravnik plašite tužbi?)
Pogrešili ste mnogo, gospodine Albijaniću. Protiv mene niko nije dobio sudski spor. Svi su izgubili sudske sporove, a bilo ih je tri hiljade i nešto, pošto sam profesionalno radio taj posao. Ćutite, pokrijte se, niste informisani. Ja sam dobro informisan, znate da u svakom džepu imam po nešto.
S obzirom na to da ću u nastavku sednice malo više da pričam o tržištu, koristim priliku, po članu 226, da završim sa ovim povredama Poslovnika i postavljam pitanje i tražim odgovor od gospodina Jočića – kada će da uhapse Mlađana Dinkića?

Narodni poslanik Slobodan Maraš, po Poslovniku, a zatim narodni poslanik Vladan Batić, replika na izlaganje narodnog poslanika Zorana Krasića koji ga je pomenuo po imenu.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se zbog povrede člana 94. Poslovnika i molim da mi se ne računa vreme prilikom citiranja. Član 94. kaže: "Ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova. Vreme iz stava 1. ovog člana raspoređuje se na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe".
Moram da vam skrenem pažnju, zaista sam ubeđen da se to kod vas slučajno dogodilo, odnosno nenamerno, da niste dobro obračunali vreme koje je poslanička grupa LDP iskoristila. Vladan Batić jeste pričao šest minuta, ali je gospođa Vesna Pešić pričala tri minuta.
(Predsedavajući: Gospodin Batić je pričao sedam minuta, a gospođa Pešić je pričala pet minuta.)
Vesna Pešić je pričala tri minuta. Gospodine Albijaniću, niste u pravu i nadam se da ćete ispraviti ovu grešku tokom današnje sednice.
Rekao bih da je ovaj predlog zakona o potvrđivanju sporazuma CEFTA veoma značajan, ali nažalost i zakasneo. Svih ovih devet meseci sam očekivao od premijera, pre svega, a sada i potpredsednika Vlade, da će kroz medijsku kampanju u javnosti objasniti građanima zašto je on značajan. Ima mnogo aspekata zbog kojih je značajan, pre svega zato što može našu državu učiniti liderom na zapadnom Balkanu i kada su strana ulaganja u pitanju. Takođe, može građanima omogućiti neke povoljne stvari kao što je jeftinija potrošačka korpa. Gospođa Pešić je pomenula i moram to da ponovim, nedavno je utvrđeno da je u glavnom gradu Češke Pragu potrošačka korpa jeftinija za 30% nego u Beogradu. Mislim da je to značajno za naše građane.
Takođe, javne nabavke. To je značajno, recimo, da se ne bi dogodilo nešto što se dogodilo prilikom prethodnog saziva Vlade, odnosno dok smo uvodili fiskalne kase, odnosno GPRS. Samo jednu sliku monopola da pokažem: kada je uvođen GPRS, svega dva proizvođača su dobila mogućnost da prodaju, odnosno poreski obveznici koji su uveli fiskalne kase mogli su samo od dva proizvođača da uvedu GPRS. Znači, na taj način je napravljen monopol.
Znači, LDP će podržati ovaj sporazum, ali zaista sumnjam u dobru nameru, pre svega premijera, a i same Vlade, što se tiče sprovođenja ovog sporazuma. Sada ću vam reći i zašto. Zaista ne verujem da gospodin Koštunica i gospodin Mišković imaju veliki interes da se taj sporazum sprovodi. Da imaju veliki interes oni ne bi dozvolili da mesec i po dana, od 23. jula, mi čekamo da ovaj sporazum dođe u Skupštinu, odnosno da raspravljamo o njemu.
Zbog toga ste, između ostalog, i vi, gospodine Matiću, pogrešili kada ste se obraćali na način na koji ste se obraćali, a pogotovo je pogrešio ministar Dinkić. Meni je žao što on nije u sali, ali nadam se da će mu njegovi prvi saradnici to preneti, a i vi, gospodine predsedavajući. Zahtevam od njega da se izvini narodnim poslanicima za ono što je rekao pre neki dan. Nije dovoljno da mi o tome pričamo, gospodin Dinkić mora da izađe za govornicu i javno da se izvini svima nama.
Nismo mi krivi zašto ne radimo, nego je kriva Vlada, koja nije pripremila zakone o kojima poslanici treba da raspravljaju ovde. Mislim da je to jedina istina. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, replika na izlaganje narodnog poslanika Zorana Krasića.