Hvala, gospodine predsedavajući. Moram iskreno reći da sam se prepoznao u onome što je ministar rekao da se ovde vrši pokušaj manipulacije. Manipuliše se podacima. Postoji stenogram, gospodine ministre, nemojte da mašete glavom. Stenogram je čudna stvar, stenogram postoji i moja jasno izrečena tvrdnja da je carina na uvoz duvana bila 15% i kada se ukida ta carina – 1. januara 2008, za četiri meseca i, u čemu se tu manipuliše gospodine ministre? Je li carina 15%? Jeste. Je l' se ukida prvog, kaže, domaći proizvođači će biti zaštićeni. Znate kako narod kaže ''ne lipši magarče do zelene trave''. Kad ih uništiš onda ćeš da ih zaštitiš.
Lepo, stvarno, od ove Vlade, nije, ali znate kako mene, iskreno rečeno, ne čudi ovakav odnos pojedinih ministara u Vladi RS, ni gospodina Cvetkovića lično. Setite se samo pre tri meseca on je sa ove govornice rekao da se PDV za bebe ne može ukinuti zbog direktive EU. Isti razlozi, gospodine Krasiću, direktive EU. Onda je potom dao još četiri različita odgovora, pa je onda Vlada rekla, kad patrijarh Pavle traži – može. Znači, uopšte me neće začuditi da sutra bude neko potpuno drugo obrazloženje, a na stranu to što još nije ukinut PDV. Znači, građanima se apsolutno ne govori istina, da ne kažem neku drugu reč.
Druga stvar, zanimljivo je, ja sam izneo određene podatke gospodine ministre, rekao sam ako vi budete insistirali da ću se potruditi da donesem taj papir. Mene, moram vam reći, frapira kada ministar kaže – možda 800 miliona evra, ja to ne znam, ali 390, pa možda tu oko 500.
Pazite, ljudi, to je razlika 300 i nešto miliona evra. U vreme kada penzioneri primaju 50 % prosečne plate, možda 300 miliona evra. Znate li vi šta se za tih 300 miliona evra može učiniti u državi? Možda 300 miliona, i to je kao mala razlika, kakve to sad veze ima i šta vi to posapnici tu pričate i dovodite građane Republike Srbije u zabunu kada mi u Vladi sve znamo.
Možda 300 miliona evra razlike, kakve to veze ima. Ovo je Vlada, ovo je ta Vlada i taj manir iz 2003. godine, jer sve što su radili tada, sem privatizacije, to je bilo tada, tako da čovek nije mogao da dođe do reči, to je bilo sve fantastično, onda polako vremenom se promene neke stvari, poneko nešto kaže pa onda ispadne da to nije baš onako kako se predstavlja. Ne govorim ni u ime proizvođača cigareta, ne koristim cigarete, govorim kao narodni poslanik koji vodi računa o nečemu što se zove Budžet Republike Srbije i život građana Republike Srbije. I lično bih voleo da se cigarete što manje koriste jer na njima piše – pušenje ubija.
Ali, ne mogu da prihvatim i da ne reagujem kada ministar koji govori o Zakonu o duvanu kaže proizvođačima – više vam neće država ..., i budite srećni zbog toga. Nemojte, bre, da se ljutite, šta vam je! Spasavamo vam život time što nećemo, što oni neće imati obavezu da otkupe taj duvan. Onda na priču o razlici u ceni reaguju, pa kakve veze ima.
Stvarno, ministre, ja mislim da je dobro da građani Republike Srbije imaju priliku da čuju ovakvo izlaganje i ovakve tvrdnje. Jer, u stvari, to pokazuje ono što postoji već nekoliko godina, da, nažalost, u Srbiji postoje dva paralelna sveta, jedan svet vlasti i drugi svet običnih građana i ljudi u vlasti ne vide kako obični ljudi žive pa im ta razlika od samo 300 miliona evra očigledno ništa ne znači. Hvala.

Narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.

Član 136, gospodine Albijaniću, oko njega se vrtimo.
Gospodine Cvetkoviću, pre bilo kakve ozbiljnije rasprave o ovom predlogu zakona morate da izađete za ovu govornicu i da nam objasnite u čemu se razlika ogleda između fermentisanog i prerađenog duvana? Ali nemojte, baš, ovako, kako je ovde napisano. Malo detaljnije nam objasnite, a evo, zbog čega vas to pitam. Vi ste, čini mi se 2003. godine bili u Vladi Republike Srbije ili ste tada izašli, ne znam. Tada je donet zakon koji je regulisao te akcize i ono odloženo za pet godina itd.
Bio sam tad u Skupštini, kritikovao sam taj propis i takav način određivanja akciza i rekao šta će da se desi kada se smanji bara. Smanjila se bara, povećali se krokodili i naravno haos u celoj državi. Znači, postoji neki kontinuitet zbog koga je potrebno svim poslanicima da objasnite u čemu se ogleda razlika između ova dva pojma.
Malopre sam pričao o ustavnom osnovu i rekao sam zašto ne bi mogao da bude taj ustavni osnov na koji se Vlada poziva. Evo, sada ću, gospodine Cvetkoviću, da podržim Vladu, ako ste se pozvali na ovaj ustavni osnov. Znate zbog čega? Zato što je proizvodnja i prerada duvana državni monopol i tu nema slobodnog tržišta. Još je ostalo u žargonu –monopol, otkupna stanica, proizvodnja, hercegovački šverc duvana, ostalo je zabeleženo.
Znači, država snosi kompletnu odgovornost za proizvodnju i promet duvana, a ova naša snosi odgovornost po pravilima STO. Sve liberalno. Zašto? To ću u jednom od sledećih javljanja da vam objasnim. Zato što preko Balkana prolazi pet puteva šverca cigareta.
Gospodine Cvetkoviću, raspitajte se malo preko vašeg ambasadora u Americi, mislim da je to još uvek onaj Ivan Vujačić, kod njega se raspitajte da li je završen veliki spor u Njujorku koji vodi EU protiv najvećih svetskih proizvođača cigareta, a tužbeni zahtev prema njima je 10 milijardi evra, jer toliku su štetu navele ove multinacionalne kompanije. Usput, moramo da kažemo da vi nikada nećete znati ko je pravi vlasnik fabrika duvana, jedna ima sedište u Cirihu, ali glavno sedište je u Njujorku, tako da imate u vidu i to.
Još jedna stvar za ove ljude iz DSS, pošto sam potpisao njihovu inicijativu da se očuva srpski jezik i ćirilica. Da li znate da mimo Ustava i bilo kog našeg zakona u fabrici duvana u Nišu, verovatno trećina zaposlenih radi na engleskom jeziku. U Srbiji je u službenoj upotrebi srpski jezik, ali oni moraju da rade na engleskom jeziku. A to engleski na ćirilicu, to vi završavajte.
Shvatam neke arapske države koje imaju na nivou Ustava ili zakona propisanu obavezu da pored obaveznog arapskog jezika moraju da znaju i francuski, ukoliko rade u ugostiteljstvu, policiji, itd.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Krasiću.)
Mi takve odredbe nemamo. Da li može strani poslodavac da naredi koji će da bude službeni jezik u firmi? Ne može. To ne može ni u jednoj zemlji na kugli zemaljskoj, a vi ste dozvolili ili blagonaklono gledate ili se pravite da ne gledate i kada je u pitanju jezik kao znak prepoznavanja jedne nacije.

Po redosledu govornika, reč ima narodni poslanik Vlatko Ratković, a zatim Vidoje Jovanović.

Poštovani gospodine potpredsedniče, dame i gospodo poslanici, podsetiću vas da je u ''Službenom glasniku Republike Srbije'' br. 29 iz 2007. objavljen Akcioni plan za implementaciju CEFTA sporazuma u delu koji se odnosi na proizvodnju i promet duvana i duvanskih proizvoda. Ovaj akcioni plan sadrži i sublimira tri elementa, odnosno tri politike – politiku akciza, carinsku politiku i agrarnu politiku. Zašto ovo govorim?
Ovo, iz razloga da ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o duvanu ne treba posmatrati izolovano od ovog jednog objedinjenog akta koji se naziva Akcioni plan i upravo je ovaj zakon na jednoj liniji i na programu Vlade Republike Srbije i parlamentarne većine, a to je usaglašavanje naših propisa sa propisima EU i sa pravilima svetske trgovinske organizacije, odnosno skraćeno STO.
Podsetiću da je STO jedna od najznačajnijih planetarnih institucija koja ima određena pravila i sve države u regionu, a i Srbija koja teži integrativnim procesima, ne samo u političkom, nego i u ekonomskom smislu, treba da bude na liniji takvih integracija.
Što se tiče naše duvanske industrije, domaća duvanska industrija zapošljava oko 130 000 ljudi, to je 6% od ukupnog broja zaposlenih u Republici Srbiji, odnosno 11% od ukupnog broja zaposlenih u privredi Republike Srbije. Ovako značajan broj zaposlenih i proizvodnja koju daje proizvodno-prerađivačko distributivni lanac generiše i jedan značajni akcizni prihod u budžet Republike Srbije, a taj akcizni prihod verovatno će ministar reći detaljnije o tome koliki je taj akcizni prihod bio, imamo to i u projektovanom budžetu.
Što se tiče pojedinih rešenja iz ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu mi iz DS smatramo da su ovo kvalitetna rešenja, da će se smanjenje obaveznog otkupa duvana na duži rok pokazati ispravnim, ono će povećati konkurentnost naše privrede, odnosno ovog dela poljoprivrede. S druge strane, određena rešenja iz ovog zakona, naročito će pogodovati preduzetnicima, malim preduzetnicima, ne govorim o privrednim društvima i preduzećima, nego o preduzetnicima koji kao registrovanu delatnost imaju trgovinu na malo duvanom i duvanskim proizvodima. Videli ste iz predloženih rešenja da se dozvola za rad povećava na dve godine.
Ona je bila godinu dana, naknada za obavljanje ove delatnosti je ostala praktično ista. Na nivou od dve godine ona će iznositi 8.000 dinara.
Sva ostala rešenja koja su sadržana u ovom zakonu, vidim da su kolege poslanici dobro proučili ovaj zakonski tekst, upravo imaju intenciju da povećaju konkurentnost domaće proizvodnje i sa druge strane da stimulativno deluju na otvaranje novih radnih mesta, a što je najvažnije za građane Republike Srbije. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Vidoje Jovanović, a zatim Slaviša Topalović.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, ako možemo da vidimo u zaglavlju, Vlada je ovaj Predlog zakona već razmatrala 15. juna. Već 07. septembra, Vlada je učinila jedan amandman, a imamo izveštaj Zakonodavnog odbora koji prihvata Predlog zakona i istovremeno to znači da je pravno moguć amandman Vlade.
Pitam sebe, pitam gospodina ministra, a i Vladu i nas poslanike – zar je moguće da je u periodu od 15. juna, kada je Predlog zakona stigao kod nas, neko izvršio pritisak u smislu izmene procenta obaveznog otkupa duvana sa 40% na 30% do 31. decembra 2007. Znači, za proizvodnju duvana u ovoj godini. Mogu sam da shvatim da je to pritisak kompanija koje su kupovale našu duvansku industriju, a to je pre svega, ''Filip Moris'', ''Britiš Tabako'' i ''Japan Tabako'', što znači, naša Vlada stavljanjem ovog zakona po hitnom postupku želela je na neki način da stvori onu obavezu koju je stvorila prilikom zaštite tih kompanija, da ispuni svoju obavezu.
Kada je u pitanju pravni osnov i razlozi, videli smo i ovde smo čuli određene kritike, a istovremeno i razlozi koji se ovde navode kada je u pitanju ovaj predlog zakona jeste usaglašavanje našeg nacionalnog zakonodavstva sa pravilima koja vladaju u EU, zatim sa STO, a takođe sa Sporazumom CEFTA. Ovde je bilo pitanja da li smo mi članice EU, a sigurno da nismo, a sve ovo u pravcu smanjenja obaveznog otkupa duvana, koji je predviđen članom 9. ovog zakona, a on je 30%, znači, za 2007. godinu i najavom da će od 1. januara 2008. godine prestati obaveza otkupa duvana.
Ja pre svega želim da pitam ministra i Vladu šta član 9. ovog predloga zakona proizvodi kada su u pitanju proizvođači sirovog duvana i kada su u pitanju oni proizvođači koji se bave fermentacijom duvana. Ne želim da diskutujem o kompanijama koje su kupile Duvansku industriju Niš, Vranje i Sentu, ali želim da kažem da će mnogo biti oštećeni poljoprivredni proizvođači ili najprostije rečeno seljaci koji se bave proizvodnjom sirovog duvana, a i fabrike koje su ili privatizovane ili nisu, a bave se fermentacijom.
Tako je jedna naša fabrika u Ljuboviji koja se upravo bavi fermentacijom i pripremom duvana za njegovu finalnu proizvodnju, odnosno za proizvodnju cigareta.
Posebno želim da kažem što se tiče procenta obezbeđenja naše duvanske industrije, mi smo jedno vreme sa domaćom proizvodnjom izmirivali oko 60%. Posebno će biti pogođena područja kao što su Vojvodina, Mačvanski i Kolubarski okrug, Pčinjski, Šumadijski, odnosno srednja Srbija. Ne smemo zaboraviti da dobar deo naših poljoprivrednih proizvođača je naslonjen i živi od proizvodnje i pre svega prerade duvana.
Isto tako, želim da kažem da se država nije pobrinula u ovoj 2007. godini da utvrdi visinu premija kada je u pitanju proizvodnja duvana i njegova prerada. Evo sada ide otkup, u ovoj sezoni još uvek nemamo utvrđene kriterijume za premiju. Neka razmišljanja jesu da to bude po kilogramu i to je verovatno razmišljanje da bi se postigao veći kvalitet, a sa druge strane da to bude 1300 kg. po hektaru površine zasađenog duvana. Da li su to pravi kriterijumi, samo upozoravam da Vlada, odnosno resorna ministarstva kada budu to predlagali da imaju u vidu da je ova godina bila sušna i da ne bi određeni poljoprivredni proizvođači izgubili pravo na premiju. O tome treba posebno povesti računa.
Imam primedbu i upućujem je pre svega Vladi, Vlada se potrudila da po hitnom postupku stavi ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvana, a nije se potrudila da utvrdi premije koje brzo očekuju poljoprivredni proizvođači. Pitam se, jer poljoprivredni proizvođači očekuju da premije budu pre svega utvrđene u ovoj godini, u 2007. godini, za 2008. godinu.
Isto tako, želim da istaknem da će finalni proizvođači duvana najvećim delom uvoziti duvan iz drugih zemalja zato što je navodno jeftiniji. Zašto je on jeftiniji? Zato što su te države, a imamo ih ovde u okruženju, bivše republike SFRJ, odredile premije i subvencije prema poljoprivrednim proizvođačima, a mi to nismo učinili. Mi ćemo već u 2008. godini, kada od januara stupi na snagu ovaj zakon, kada budemo imali na snazi zakon da prestaje obaveza obaveznog otkupa, sigurno imati problema kada je u pitanju ukupna proizvodnja, a to će se odraziti na područja koja sam malopre pomenuo. Pre svega želim da naglasim da smo u opštini Ljubovija imali 3.000 tona proizvodnje, a ako je obavezan otkup 30%, to je oko 900 tona obaveznog otkupa duvana.
Takođe, jedna od primedbi jeste da smo prilikom formiranja budžeta ovde govorili da smo odredili sredstva za sprovođenje agrarne politike, određene subvencije u oblasti agrara i stočarstva, a svedoci smo u poslednjih nekoliko godina da sve više imamo problema kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja.
Ističemo da je poljoprivreda veoma bitan segment privređivanja u našoj zemlji, ali mislim da Vlada nedovoljno obraća pažnju na poljoprivrednike. Imali smo probleme u malini, imali smo probleme u proizvodnji stočnog fonda, odnosno u predaji žive stoke, odnosno svinja i sada ćemo sigurno imati problem kada je u pitanju duvan.
Ono što je, pre svega, Vlada ovde istakla, jeste to, da su efekti ovog zakona, odnosno ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona ravnopravniji položaj svih proizvođača duvana i duvanskih proizvoda, zatim, celishodno vođenje evidencije, trgovci na malo da imaju bolje uslove i efikasniji i racionalniji rad uprave za duvan u okviru Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.
Čuli ste zamenika predsednika poslaničke grupe, gospodina Žarka, kada je rekao da se SPS ne slaže sa ovim predlogom zakona i neće sigurno glasati. Mi ćemo čak i podržati jedan amandman, nisam siguran ko ga je podneo, kada je u pitanju brisanje člana 9. U pitanju je upravo ovo smanjenje procenta koji se odnosi na obavezan otkup duvana. Želimo da zaštitimo poljoprivredne proizvođače i naša je namera da brisanjem ovog člana ostanu na snazi prethodne odredbe Zakona, kako bi zaštitili poljoprivredne proizvođače. Zato, SPS neće glasati za ovaj predlog zakona.

Reč ima narodni poslanik Slaviša Topalović, a zatim Rajko Baralić.

Suština izmena i dopuna ovog zakona, osim male kozmetike, jeste sasvim nešto drugo. Veliki ministar za rasprodaju srpske privrede, gospodin Aleksandar Vlahović, zajedno sa vama, gospodine ministre, svojevremeno je prodajući srpske fabrike duvana u Nišu i Vranju, prodao i srpsko tržište i to zatvoreno, još vrednije u istoj transakciji. Da li je to tačno, gospodine ministre? Vi ste bili prisutni tada kao direktor Agencije za privatizaciju, a pošto ste dobro obavili privatizaciju više firmi po Srbiji gde su građani ostali bez posla i bez hleba, onda ste unapređeni za pomoćnika ili zamenika ministra.
Prodaja tih fabrika, ''Duvanske industrije Niš'' i ''Duvanske industrije Vranje'', dogodila se za vreme mandatara Zorana Živkovića, koji je bio iz DS, kao i vi, gospodine ministre. Kao što znate, ''Duvansku industriju Niš'' kupio je ''Filip Moris'', a ''Duvansku industriju Vranje'' kupio je ''Britiš Amerikan Tobako''. Dakle, ovi vaši prijatelji, koji su za vreme bombardovanja zasipali celu Srbiju kasetnim bombama, uz poklonjene fabrike sa niskim cenama otkupa dobili su na korišćenje i srpsko tržište do 2010. godine.
Šta se sve dešavalo u međuvremenu? Mislim da je od vitalnog značaja za javnost Srbije. Javnost bi trebalo da bude upoznata kako bi shvatila suštinu ovog vašeg Predloga zakona.
Naime, na srpskom tržištu je i pre prodaje ove dve velike fabrike u Nišu i Vranju postojala, kako vi kažete, gospodine ministre, ''Tvornica duhana Rovinj'', koju ste, takođe, vi ''žuti'' demokratori doveli u Srbiju. Oni za svoje cigarete na našem tržištu imaju više nego povoljno carinu, s obzirom na to da srpski proizvodi ne postoje na hrvatskom tržištu. Potpisivanjem ugovora CEFTA carina bi trebalo da bude ukinuta.
To je ovaj ugovor koji planirate da ratifikujete i ponavljam, gospodine ministre, oslobodite, u ovom slučaju, hrvatsku fabriku cigareta Rovinj od carine. Njihova roba, koja već sada zauzima dobar deo srpskog tržišta, ugrozila bi deo profita američke i engleske kompanije ''Britiš Ameriken Tobako'' i ''Filip Moris''. Da li je to tačno, gospodine ministre? Gospodin ministar ima preča posla, nije mu važno šta pričamo za ovom govornicom.
Tu se sada pojavio veliki problem u srpskoj Vladi. Dobar deo Vlade je na strani Hrvatske, kome je u interesu da se CEFTA ratifikuje. Svojevremeno je najveći lobista u Vladi Srbije bio Goran Živkov. Drugi deo zastupa interese američke i engleske.
U tim interesima se najviše istakao iz Vlade Srbije Aleksandar Vlahović. Oni nisu baš za CEFTU, barem ne do 2010. godine, jer ste im obećali da imaju slobodno zatvoreno tržište samo za njih. Tu ste ih malo prevarili, jer bi u tom slučaju i ovako velika konkurencija Rovinja iz Hrvatske bila oslobođena carina, samim tim bi imala mogućnost da smanji cene cigareta da potisne konkurenciju i svoje tržište koje je obećano i prodato zajedno sa fabrikama u Nišu i Vranju.
Kao što vidite vi demokrate pored vašeg nesposobnog vođenja državne politike, koja vodi Srbiju iz dana u dan u sunovrat i koja je pogubna za ovaj narod, uvučete u problem i strane investitore koje ste baš vi doveli u ovu Srbiju. Vi njih dovodite, gospodine ministre, vašom politikom na nesigurno tržište.
To su vaši prijatelji koji se zdušno zalažu da nam otmu deo naše teritorije, da nam otmu Kosovo i Metohiju. Šta se onda dešava? Naš neobavešteni premijer, Koštunica silni, šalje svog izaslanika Parivodića da obiđe sukobljene strane. Parivodić odlazi u Hrvatsku kod Sanadera, a potom i BAT i ''Filip Moris'', da bi sredio odnose i pomirio stranu konkurenciju na srpskom tržištu, jer ste ih vi vašom politikom i mahinacijama zavadili.
Ovaj sukob velikih razmera ekonomskog interesa multinacionalnih kompanija, BAT i ''Filip Moris'' sa jedne strane i sa druge strane ''Fabrike duhana Rovinj'' iz Hrvatske, kako vi kažete ministre, koji isključivo zastupa pored nekih ministara iz naše Vlade i država Hrvatska, povezuje i obeležava apsurdna činjenica u srpskoj privatizaciji.
Činjenica je da su naše dve fabrike duvana iz Niša i Vranja prodate za tri puta manju vrednost od stvarne vrednosti.
Pored problema oko podele srpskog tržišta i konkurencije Rovinja iz Hrvatske, ''Filip Moris'' je bio prošle godine rekorder u Srbiji po dobiti, 4,66 milijardi dinara, tako da je za tri godine vlasništva fabrike već otplaćen uloženi novac za kupovinu fabrike i uloženi novac za proširenje proizvodnje te iste fabrike.
To je dokaz i očiti primer da je fabrika prodata budzašto vašom zaslugom, gospodine ministre, i zaslugom gospodina Vlahovića, kada je za samo tri godine otplaćena. To je taj demokratski način privatizacije, koji je unakazio srpsku privredu, gospodine ministre.
Predlažem, povodom toga, da usvojite sve amandmane SRS, kako bi popravili ovaj zakon koji je loš i neprimenjiv u praksi i kako bi se usvajanjem amandmana SRS koliko-toliko promenio i lakše koristio.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a zatim Nebojša Stefanović.