Gospodine predsedniče, poštovani poslanici, ukratko ću reći još nekoliko elemenata koji govore u prilog stavu SRS da ne treba prihvatiti i ratifikovati Sporazum CEFTA. Već su moji prethodnici rekli o tome koje su države već izvršile ratifikaciju tog Sporazuma. Sama činjenica da se i Kosovo i Metohija, kao deo teritorije Republike Srbije, nalazi u tom Sporazumu je dovoljna da ne pristupimo njegovoj ratifikaciji.
Međutim, hteo bih da kažem nešto i o jednoj drugoj državi u kojoj se trenutno nalazi sedište CEFTA, znači o Hrvatskoj, a sedište je u Zagrebu. Vi ste u štampi mogli da pročitate poslednjih meseci da je imovina Srba iz Hrvatske koja je oduzeta, uništena ili ostala na teritoriji Hrvatske, u vrednosti od oko 50 milijardi dolara.
Kada se govori o vojsci i kada se govori o vojnim stanovima, ovde ću izneti podatak. Pošto je danas govoreno o 50 hiljada stanova, samo vojnih stanova u Republici Hrvatskoj je bilo 41 hiljada. Po navodima "Večernjeg lista" od 29. septembra 2004. godine, od 41 hiljade stanova Ministarstvo odbrane Republike Hrvatske je prodalo već u to vreme 36 hiljada stanova. Samo po tom osnovu Republika Hrvatska duguje oko 2,5 milijarde evra.
Poznato je, takođe, da su nadležni ministri za pitanje izbeglih i proteranih građana iz Republike Hrvatske, Republike Srpske, Federacije BiH u prisustvu međunarodnih organizacija u Sarajevu 31. januara 2005. godine usvojili deklaraciju sa zaključkom da se do kraja 2006. godine reše pitanja izbeglih i proteranih građana. Da vas obavestim da je naš predstavnik, gospodin Dragiša Dabetić, to je objavljeno u "Novostima" 3. decembra 2005. godine, izneo da nije došlo do potpisivanja ove deklaracije upravo zbog toga što Republika Hrvatska nije htela da prihvati svoju obavezu da nadoknadi novčanu protivvrednost stanova koje su imali bivši pripadnici vojske, penzionisana vojna lica i aktivna vojna lica.
U stvari, to je sve deo tog scenarija, jer jedino se nije dozvolilo u Republici Hrvatskoj da dođe do otkupa vojnih stanova, jer verovatno, oni koji su planirali secesiju u Republici Hrvatskoj, znali su da je privatna imovina u Evropi, pa i u celom svetu, neprikosnovena.
Zbog toga nisu dozvolili, kao što je to bio slučaj u drugim republikama bivše SFRJ, da dođe do otkupa stanova i samim tim su te građane Republike Hrvatske stavili u situaciju da više ne mogu da dođu do svoje imovine.
Juče je gospodin ministar ovde govorio i o tome koliko je važan obim našeg izvoza i uvoza u bivše jugoslovenske republike, koje su, takođe, potpisnice ovog sporazuma.
Ja bih sada koristeći podatke, mesečni statistički pregled iz Republičkog zavoda za statistiku Srbije, izneo podatke za januar i februar. Naš izvoz u ove članice CEFTA iznosio je 198,8 miliona dolara, a naš uvoz 138,3 miliona dolara. Prema tome, onaj odnos koji je juče gospodin ministar ovde izneo jednostavno ne stoji. Mnogo je važnije kada se vidi kakva je uopšte struktura izvoza roba iz Republike Srbije, pa ću samo u najkraćem govoreći iznos u milionima dolara.
Meso sveže u ova dva meseca izvezeno je 2,9 miliona dolara, kukuruz 13,3 miliona, smrznuta malina 10,5 miliona, šećer rafinisani 5,9 miliona, ulje rafinisano 4,8 miliona, lekovi 10 miliona, polietilen 5,3 miliona. Nove spoljne gume za automobile, ali odmah da vam kažem da to nije srpski proizvod, to je firma koja je već prodata, 13,2 miliona. Vešalice za odela, e, ovo je sigurno srpski proizvod, zatim, hartija, karton, toplo valjani proizvodi od gvožđa. Ovo se važi da je proizvod iz Srbije, znate da je to "Sartid" i da Srbija od toga gotovo nema nikakve koristi. Zatim, valjani proizvodi presvučeni kalajem, bakar i proizvodi od bakra, ploče, limovi i legure aluminijuma, drveni nameštaj 33 miliona, odeća, obuća 15 miliona, metle, četke od biljnog materijala, to je, takođe, proizvod na tehnološkom nivou koji danas ima Srbija.
Što se tiče uvoza, koks i proizvodi od koksa 18 miliona, sirova nafta 82 miliona, električna energija 25 miliona, lekovi 29 miliona, kozmetički proizvodi 12 miliona, a samo sapun i preparati za čišćenje 10 miliona, đubrivo 17,9 miliona, hartija 36 miliona, šipke i profili od čelika 19 miliona, bakarni proizvodi 13 miliona, aluminijumski proizvodi 33 miliona, proizvodi od prostih metala 13 miliona.
Zatim, mašine za automatsku obradu podataka 19,7 miliona, telekomunikacijska oprema 36,9 miliona, putnički automobili 30 miliona, teretni automobili 15 miliona, odeća 22 miliona i obuća 16,7 miliona.
Ovo sam izneo, gospodo, samo da znate na kom se danas tehnološkom nivou nalazi Srbija. Šta Srbija izvozi? Iz ovoga što sam rekao videli ste da su to samo sirovine i poluproizvodi. Srbija je i nekada u 19. veku izvozila samo meso, izvozila metle i izvozila drvo. Sada u 21. veku došli smo praktično na isti nivo.
Ovde nisam hteo da iznesem podatke za Sloveniju, ali svi ovi podaci koje sam izneo, koje su prethodno iznele kolege, nisu potpuni, jer u ove statističke podatke ne ulaze oni proizvodi koje firme iz Slovenije i Hrvatske, koje su kupile naše firme, plasiraju ovde u Srbiji i smatraju se kao srpski proizvodi. Ova statistika bila bi daleko poraznija za Srbiju kada bismo i te podatke imali.