Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja nisam maneken ničijih cigareta, da sklonim ovo što reklamira, ali ću da pročitam ovo što ovde piše – želite bebu, trudnice koje koriste duvanske proizvode rizikuju da izgube bebu ili oštete bebino zdravlje. Sa druge strane piše – pušenje ubija, duvanski dim šteti ljudima u vašoj okolini. O ovome mi danas govorimo.
Dakle, o ovom zlu mi danas govorimo, koje, nažalost, puni državni budžet i koje jeste akcizni proizvod zbog toga što se akcizom smanjuje, odnosno uveličava upotreba određenih proizvoda u jednoj državi. To ne znači da ovaj proizvod ne može da bude predmet posebnog interesovanja u vlasti.
Oduvek, od kad je Kolumbo doneo ovu biljku sa one strane okeana do danas duvan i duvanski proizvodi proizveli su na milijardu bolesnih ljudi, gubitak njihovih života, da ne govorim o drugim teškim posledicama koje duvan ostavlja.
Imao sam obavezu da ovo kažem, zato što po oficijelnoj proceni našeg Ministarstva zdravlja, ovog sada u Srbiji, otprilike se na svaki dinar koji se zaradi od prodaje, odnosno prometa duvana i duvanskih proizvoda daje jedan i po dinar u Srbiji za lečenje od posledica ove pošasti.
O tome mi danas govorimo i zato sam ja ovde hteo da ovu raspravu započnem sa ovih nekoliko rečenica, a sve ovo drugo je pitanje ličnog izbora građana, naše spremnosti da im objasnimo da to ne treba da rade, da ih zdravstveno prosvetimo, da pomognemo svakom ako je moguće da prestane da konzumira ovo zlo. Ovo jeste zlo.
Ovo zlo od kad postoji u našoj zemlji, ovde se pominje često Niš, tačno je, Moravska banovina sa sedište u Nišu osnovala je duvanski monopol davnih godina i na taj način se priključila modernim državama onog doba koje su počele proizvodnju, sađenje duvana i njegovog rezanja, njegove obrade i do današnjeg dana proizvodnja duvana i duvanskih proizvoda se smanjuje, ali se u Srbiji, nažalost, povećava.
Dakle, Srbija je danas druga zemlja u Evropi po potrošnji duvana po glavni stanovnika, a svi treba da učinimo sve što je moguće da ovo bude smanjeno i veoma je teško govoriti o ovome kao budžetskom prihodu.
To je veoma važno da kažemo, zato što ovo jeste Narodna skupština, mi jesmo narodni poslanici i naš posao ovde nije jednostavan posao, već jeste posao koji bi trebalo sa puno odgovornosti da sprovodimo.
Da se vratim na temu, nažalost, tema je pred nama i o njoj treba da se izjasnimo. Doktor Žarko Obradović u ime SPS je izneo oficijelni stav.
Gospodin Vidoje Jovanović narodni poslanik SPS, takođe, o ovome je govorio. I jedan i drugi su rekli zbog čega mi ne možemo podržati izmene i dopune ovog zakona o duvanu.
Ako pogledamo stenograme šta su poslanici SPS govorili neposredno pred privatizaciju duvanske industrije u Nišu i Vranju, možete jednostavno da ustanovite da smo i tada rekli da je toj prodaji prethodila izmena i dopuna Zakona o akcizama, koja je obezbedila sledeću stvar – da se smanji akciza na domaće cigarete, što je onda gospodin Đelić objasnio kao vrhunski doprinos uvažavanju domaće proizvodnje.
Nekoliko nedelja nakon toga je prodata duvanska industrija, pa su onda ove strane cigare postale domaće, inače je fiskalni kapacitet te transakcije je jedna milijardi dinara 2003. godine.
Dakle, prosto imamo obavezu da to ponovimo, zato što znamo o čemu se onda ovde radi.
Drugo pitanje, na kojem bih se zadržao samo nekoliko trenutaka, jeste ovo o kojem je, takođe, govorio dr Žarko Obradović. Koja je to sila koja može da utiče na Vladu jedne države da, u toku pripreme jedne sednice, praktično je primora da narodnim poslanicima podnese amandman kojim se 40% proizvodnje koja bi bila obavezna da se otkupi u toku jednogodišnje kampanje duvana smanji na 30%.
Ja se bojim što živim u takvoj državi u kojoj je moguće da neko telefonskim pozivom ili na neki drugi način utiče ne na privredni život Srbije, nego na život građana Srbije. Ko to može, on može sve.
Ko na taj način može da komunicira sa Vladom Republike Srbije, on od Vlade Republike Srbije može da traži sve i on može biti gospodar života i to je moja teza danas, ovde, i to je ono što mene plaši.
Inače, sve ovo drugo je već viđeno – procenat vrednosti kapitala duvanske industrije, način prodaje, tržište koje je poklonjeno, liberalizacija do besvesti, to smo sve već videli.
Ali, ono što sada vidimo je realna posledica zablude da se može na taj način pokloniti tržište i da se na taj način velikim nacionalnim kompanijama dati privreda, a da se ne očekuje da oni kasnije mogu, kako to deca kažu u žargonu, izvinjavam se vama i ovom mestu, da puštaju kišu kada misle da treba.
Dakle, u Srbiji ima nekoliko takvih sistema koji su u stanju ovo da urade. Naša je obaveza da se protiv njih borimo zajedno. Vlast ili opozicija, ovde nije pitanje, ovde je pitanje naša spremnost, da li mi možemo da kažemo otvoreno u lice građanima Srbije da postoje takvi ljudi, dakle, kompanije, koje to rade na sledeći način, da praktično Vlada Srbije bude njihova prćija i da bude servis za izvršavanje njihovih pukih želja za ostvarivanje većeg profita.
To je danas poražavajuća činjenica u Srbiji, sve drugo je nešto o čemu mi možemo da se nadgornjavamo i da govorimo i da menjamo argumentaciju, ali o ovome ne možemo i zbog toga, ako ni zbog čega drugog, ne bih mogao ni kao čovek, ni kao pripadnik Socijalističke partije Srbije, da glasam, zato što ovo jeste servirano sa mesta koje nije državno, to je neko drugo mesto i usuđujem se da kažem mafijaško.
Zato je važno da ovakve pojave prepoznamo i po cenu da se ne znam kakva ekonomska šteta po državu napravi ne pristanemo na ovakve ucene i ustupke, bilo je još takvih pojava i mogu da vas podsetim, ali nema smisla biće prilika kod budžeta kod nekih drugih zakona koji će uskoro doći.
Dakle, ako je nešto u ranjivoj demokratiji problem onda je to da neko može da bitno oblikuje jedan zakonski projekat i da natera jednu poslaničku većinu i jednu parlamentarnu većinu da glasa, to znači da ta država nema suverenitet i to znači, da u ovom parlamentu ti narodni poslanici ne predstavljaju volju građana i to znači, da je povređeno pasivno biračko pravo svih onih koji su za njih glasali. Sve dok me ima i dok sam ovde boriću se protiv takvih pojava, zato što to nije normalno, niko od nas u izbornoj kampanji nije pristao da bude puki izvršilac ovoga što je danas ovde cena. Hvala vam lepo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.

Gospodine Cvetkoviću, ja, evo, čitam stranu 4, obrazloženja, poslednji pasus. Napisali ste: ''U cilju usaglašavanja sa Jedinstvenim sporazumom o slobodnoj trgovini u Jugoistočnoj Evropi''. Koji je taj Sporazum, izvinite, molim vas? Da li imate odgovor na to pitanje?

CEFTA, gospodine Krasiću.

Ja nisam vas pitao, gospodine Albijaniću, ministar mudro ćuti, zato što to nije to, ako se tebi desi da se istrčiš, to što je CEFTA, to ima drugačiji naziv i to je Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, ono C, gospodine Albijaniću, a ovde se Vlada poziva na J, ''u Jugoistočnoj Evropi''.
Da li postoji neki sporazum, gospodine Cvetkoviću, koji mi ne znamo da je potpisan?
Vi kažete da postoji neki sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi, koji je Vlada potpisala, od 19. decembra 2006. godine i naravno, s obzirom na ove datume, rekli ste da će to biti ratifikovano sredinom 2007. godine. Ko će to da ratifikuje? Takav sporazum, je l' postoji ili ne postoji?
Ako je CEFTA, to još nije ratifikovano, to smo danas završili sa načelnom raspravom. Ja sumnjam da će to da prođe. To je jedna stvar. Po meni vrlo značajna.
Druga stvar, da li ratifikacijom ovog sporazuma CEFTA pojedine odredbe iz tog Sporazuma postaju sastavni deo našeg unutrašnjeg pravnog poretka?
Samo da vas podsetim, zašto je Vojislav Koštunica organizovao da povodom te tačke dnevnog reda mi nemamo predstavnika Vlade koji bi nam odgovorio, a čekali smo odgovor i evo šta piše: ''Ako Sporazum ne stupi na snagu za sve ugovorne strane u skladu sa stavom 2 ovog Člana, stupiće na snagu tridesetog dana od deponovanje petog instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja''.
U obrazloženju ovog zakona ste naveli da još nisu ratifikovani Srbija i Bosna i Hercegovina, znači da je ratifikovalo njih sedam, on je stupio i kako on može nas da obavezuje. Kako nas mogu da obavezuju ove odredbe o arbitraži, o zabrani da država interveniše i da subvencioniše itd.
Šta vi to radite? Treba, stvarno, da pravimo nacionalnu korporaciju za otklanjanje štetnih posledica.
Gospodine Cvetkoviću, molim vas, kažite mi kako će da se ratifikuje ovaj sporazum kada je u pitanju Kosovo i Metohija? Kome će UNMIK da podnese na ratifikaciju?
U Sporazumu učestvuju ravnopravne strane i ko će da ratifikuje CEFTU što se tiče teritorija Kosova i Metohije, odnosno potpisa lica koje se predstavlja da je UNMIK i da to radi kao staratelj na Kosovu i Metohiji, da li će to da ratifikuje Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, pošto je on gazda, on je njih ovlastio? Da je to ratifikovala možda Skupština, ova Čekuova, da li ste vi svesni u koje obaveze uvlačite državu sa Sporazumom CEFTE.

Vreme. Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović, zatim Veroljub Arsić, pa vi gospodine Markoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o izmenama Zakona o duvanu predložena je ključna izmena i odnosi se na smanjenje obaveza otkupa ili proizvodnje domaćeg obrađenog duvana od strane proizvođača duvanskih proizvoda u visini sa 50 na 40% i naravno doveli smo i do Vlade gde se 80.600 smanjuje na 1.200 tona, zbog loše godine, i od 1. januara 2008. godine potpuno ukidanje ove obaveze. Ovom merom izlazi se u susret proizvođačima duvanskih proizvoda koji postoje u našoj zemlji.
Međutim, radi se na štetu proizvođača domaćeg obrađenog duvana. U cilju zaštite domaćih proizvođača duvana predložene su carinske mere, te carinske mere, da podsetim, bile su, u stvari još uvek su 15%, a od 1. januara će biti 57,6%, odnosno biće određeni carinski kontigenti na uvoz ovog duvana. S tim, da vas podsetim, da je u istom periodu Hrvatska, recimo, sve ovo vreme imala uvoznu carinu od 38%, a Evropska unija 57% na uvoz cigareta.
Što se tiče zaštite domaćeg proizvođača duvana, koji će uvek biti veoma oštećeni država bi trebalo da preduzme određene mere, određene podsticaje za kupovinu i proizvodnju.
Međutim, potpisivanjem, odnosno ratifikacijom CEFTE mi ćemo biti u prilici da će se ono što država bude trebalo da preduzme kao meru, bilo zaštite domaće proizvodnje bilo podsticaja, okarakterisati kao nešto što je nedozvoljeno u smislu ometanja konkurencije i naša zemlja to neće moći da preduzme. Ništa nećemo moći da preduzmemo, ni agrarne mere, ni različite kontigente, ni te podsticaje i time proizvođači, ne cigareta, već duvana, što je veoma važno, biće značajno oštećeni.
U našem slučaju, u ekonomskom smislu, nama najveća pretnja dolazi od države koja u CEFTI ima najjaču ekonomiju i najjaču duvansku industriju, ne računajući nas. Znači, to je Hrvatska i njihova ''Tvornica duvana u Rovinju''. Čak i zvanična statistika u našoj zemlji kaže, sa čim se slaže i Vlada, da je u proizvodnom distributivnom lancu u duvanskoj industriji zaposleno skoro 130 hiljada ljudi ili 6%. Možete da zamislite kakve će efekte imati na te ljude i na taj broj zaposlenih.
Strašno je ono što Srbija radi da sve buduće probleme sa akcizama ostavlja za rešavanje nakon potpisivanja Sporazuma CEFTA i faktički stavlja u ruke tela koja će sigurno odlučivati na štetu srpskih interesa, jer faktički oni koji budu krojili i donosili takve odluke sigurno se neće obazirati na naše potrebe i na probleme naših proizvođača.
Čak, govoreći o bilateralnim odnosima sa Hrvatskom Republika Srbija je od 1997. i 1998. godine, kada je naša privreda bila suficitarna, odnosno kada je pokrivala pokrivenost uvoza izvozom, bila 233,5, odnosno 133,2%.
Znači, Republika Srbija je beležila značajan suficit, a došlo je do 75,1% u 2006. godini, odnosno do 70,3%, znači suficit od 30% u prvih sedam meseci u 2007. godini, sa trendom pada ove pokrivenosti.
Zbog carinske stope koju je uvela od 38% kao zaštitnu meru svoje proizvodnje duvana, a čuli ste od gospođe Tabaković kako su to uradili Amerikanci sa patikama i dodatnim parom pertli, što je nešto kao primer kako ozbiljna država štiti svoju domaću proizvodnju, Hrvatska je u 2006. godini izvezla cigarete u Srbiji u vrednosti od 11.318.000 dolara što je povećanje od 22,1% u odnosu na 2005. godinu.
Podsećanja radi, još jednom ću kazati da je naša stopa na uvoz cigareta samo 15% i da zbog toga Republika Srbija nije uvezla cigarete u Hrvatsku u vrednosti ni od jednog jedinog dolara.
Veoma je značajno istaći da će ulaganje hrvatskih preduzeća u kupovinu srpskih firmi, samim tim u duvansku industriju, biti mnogo lakše od onog koje predstoji našoj državi, jer su njihovi lanci i strateška prodaja u našoj državi mnogo ravnopravnije zastupljeni, nego naši kod njih.
Ne bih izdvajao naše firme koje nisu uspevale, a vi ih svi znate, svih ovih godina da dobiju povoljne lokacije za naše trgovinske centre, koje nisu mogle da prođu na njihova tržišta i da kupuju hrvatske fabrike, upravo iz razloga što je politička klima koju Hrvatska gaji i koja je zagovarana, da kažem, javno i od članova Vlade, takva je da se srpskim proizvodima okreću leđa i da se srpskom kapitalu uvek kaže ne. To se pravda ovim ili onim razlozima, ali da je to čista politička odluka potpuno je jasno.
Čak i sama Hrvatska priznaje, a to možete da vidite i u njihovim tekstovima i njihovih analitičara i njihovih medija da njihovi građani ne bi pristali da kupuju robu iz Srbije.
To se ilustruje i primerom iako kompanija "Filip Moris", da se vratim na teren duvana, poseduje, kontroliše oko 13% tržišta cigareta u Hrvatskoj, oni u Hrvatsku uvoze cigarete iz Evropske unije, a ne iz Srbije koja je daleko bliža.
Upravo je carinska stopa za uvoz cigareta iz Srbije 38%, a za uvoz cigareta iz Evropske unije 19%. Srbija je sa uvoznom carinom od 15% u lošijem položaju od Evropske unije.
Dakle, uzevši sve ovo u obzir moramo istaći da je osnovna dužnost Republike Srbije sledeće: da zaštiti domaćeg proizvođača, da ne dozvoli da mi trpimo posledice loših, odnosno nedostatka vizije u budućnosti ove vlade i da uvedemo zaštitu proizvođača akcizama i određenim carinama, sem duvana, pogotovu za ostale proizvode od strateškog interesa za Republiku Srbiju.
Ranije sam govorio o naftnoj industriji.
Republika Srbija mora mnogo značajnije da se uključi u pritisak da se srpskim preduzećima omogući mnogo veće i značajnije ulaganje kapitala i u hrvatsko i u sva druga tržišta.
To je način na koji će Republika Srbija da pomogne svojim firmama, da pomogne svom izvoznom proizvodu, strateškim proizvodima i da obezbedi i zadrži radna mesta koja treba da dobiju radnici u Srbiji, a ne da pomažemo drugim zemljama, ma koliko ih voleli ili ne. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a zatim Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da je osnovni Zakon, na kojem se grade izmene i dopune, bio napisan u korist dve ekonomske grupacije, s jedne strane, u korist velikih multinacionalnih kompanije koje su u trenutku donošenja ovog zakona bile u pregovorima sa Vladom Republike Srbije oko prodaje ''Duvanske industrije Vranje'' i ''Duvanske industrije Niš''.
S druge strane, drugi finansijski uticaj imali su ljudi iz podzemlja koji su se na nelegalan način bogatili trgovinom duvana. Naravno, među njih spadaju i veliki uvoznici.
Da je to tačno i da ova moja tvrdnja ide u prilog vidi se iz samog Zakona. Jer, recimo, prerađivač duvanskih prerađevina mora da uplati depozit Vladi Republike Srbije da bi mogao da obavlja tu delatnost, da ima odgovarajuće tehničko-tehnološke karakteristike da bi mogao to da radi.
Velikoprodaja, takođe, mora da uplati depozit Vladi Republike Srbije da bi mogla da se bavi velikoprodajom duvanskih prerađevina. Ko ne mora? Ne mora uvoznik. Uvoznik ne mora ništa da ima, samo pare da nabavi duvan i da ga dovuče do Srbije.
Sada, kada je Zakon ušao u primenu kao posledica toga imamo da su mnogi oni mali koji su učestvovali u trgovini duvanom i duvanskim prerađevinama, bili u nemogućnosti da ispoštuju uslove iz ovog prethodnog Zakona – veliki depoziti, veliki kapaciteti, veliki smeštajni prostor, tako da su se polako, da kažem, uklanjali sa tržišta i ostavljali prostor velikima.
Sada smo u situaciji da veliki više nemaju nikakvu obavezu, odnosno sada im se već smanjuje, a od 2009. godine potpuno ukida da bilo šta otkupljuju od domaćih proizvođača duvana. U koji položaj ste stavili domaće proizvođače duvana? U taj da nije mogao nijedan samostalni individualni poljoprivredni proizvođač da se bavi proizvodnjom duvana, nego je to moglo pravno lice, zadruga i preduzetnik.
Znači, na određen način već ste unapred eliminisali sve one kojih ima najviše, koji, gledajući pojedinačno, imaju malu proizvodnju, ali ukupno igraju značajnu ulogu na tržištu duvana.
Ostavili ste prostor dvojici mafijaša Stanku Subotiću zvanom Žabac i Peconiju. O njima ćemo malo kasnije, kada bude bila rasprava u pojedinostima, da vidimo i sudbine te dvojice i čime se sve danas bave. Postavlja se samo još jedno pitanje: kakve to obaveze Vlada Republike Srbije ima prema preduzećima koja su otkupila našu duvansku industriju? Hoće li donošenje ovog zakona, koji najviše odgovara uvoznicima duvana, a od zemalja u okruženju najviše odgovara Hrvatskoj, odnosno kakve će to posledice da ima za budžet Republike Srbije i građana? Šta je obećano kupcima naše domaće duvanske industrije? Šta je napisano i šta je potpisano, jer se mnogi od tih dokumenata kriju i od poslanika i od srpske javnosti?
Znate šta, kad neko kupuje duvansku industriju, ne kupuje samo fabrike, hale, mašine, kupuje i tržište. Ako ste u zakonu, u Sporazumu ili u ugovoru njima obećali da ćete određeni vremenski period da štitite to tržište koje kupuju, koju posledicu može da ima država Srbija ukoliko se toga odreknete, odnosno ukoliko ih prevarite. To je prva posledica.
Druga, koliku će štetu država Srbija da ima kad potpuno ukinete carinsku zaštitu duvanskih prerađevina? Treće pitanje, koliku će štetu ovde da imaju domaći proizvođači duvana, zbog građana reći ću, uzgajivači, seljaci? U tome je problem.
Ova država je u stanju da uvek postupa onako kako to od nje neko traži, a to nisu građani Srbije. Pre nekoliko meseci smo imali zakon, čak ste išli dotle da ste slušali monopoliste i prilagođavali zakon monopolistima, proizvođačima bezalkoholnih pića.
Evo, sad smo krenuli sofisticirano na tržište duvana, a svaka iole ozbiljna država štiti svoje tržište, štiti svoju proizvodnju i štiti svoj budžet. Ovaj zakon svakako ne ide tome u prilog.
Zakon ste napisali i navodno u njemu ima još nekih izmena. Mogu da kažem da su samo kozmetičke prirode. Pojedine odredbe zakona ste brisali u nekim članovima i prebacivali ih u drugi član. Dozvola za trgovinu duvanom više nije na godinu dana, nego na dve godine. Jednokratna naknada za tu dozvolu nije više 4.000, nego 8.000.
Još nešto, nikako mi neće biti jasno, izveštaji se podnose po trenutno važećem zakonu Ministarstvu poljoprivrede, lica koja su upisana u registar proizvođača i prerađivača duvana. Sada ih ovim izmenama i dopunama obavezujemo da izveštaje pišu i Upravi za duvan.
Postavljam pitanje, šta će nam onda Ministarstvo poljoprivrede, ako podnose izveštaj Ministarstvu poljoprivrede ili šta će nam Uprava za duvan koja do sada nije imala nikakvog uticaja na te izveštaje, niti ih je neko dobijao iz te Uprave. Ili je ovde reč o tome da samo treba da se gomila državna administracija?
Mi smo podneli nekoliko amandmana bar što se ovoga tiče. Pogledajte te amandmane, gospodine ministre, bar u ovom tehničkom delu, da rasteretite to Ministarstvo poljoprivrede, a da Uprava za duvan konačno radi svoj posao.
U raspravi u pojedinostima iznećemo mnogo više činjenica koje su se dešavale i prethodile samo donošenju Zakona o duvanu, koje su posledice od kad je on stupio na snagu i kakve će posledice biti sa ovim izmenama i dopunama.

Narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Skupštine, po Poslovniku.