Hvala vam što ste me korigovali. Drago mi je da ste postigli saglasnost oko najvećeg broja tačaka koje su definisane Poslovnikom i nadam se da ćemo uspeti da postignemo saglasnost sa svim poslaničkim grupama oko neophodnosti donošenja novog poslovnika. Naravno, ne želim da polemišem sa TANJUGOM ili sa novinskim izveštajima koji su objavljeni u medijima.
Po Poslovniku se javlja narodni poslanik Rajko Đurić, pa Tomislav Nikolić, potom Žarko Obradović, pa Vladan Batić, pa Riza Halimi, potom Snežana Stojanović-Plavšić. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se povodom člana 226. i želim najpre predsednika, gospodina Dulića, da zamolim da se potrudi da odbrani dostojanstvo ovog parlamenta, pre svega od naših ministara.
Da ne bi bilo paušalnih ocena, ja ću izneti lična iskustva. Postoje ministri kojima sam se obratio pre mesec dana moleći ih za prijem jer je reč o izuzetno važnim i gorućim problemima koji se tiču Roma, ali ne samo Roma, jer u poslednje vreme imao sam priliku, da razgovaram i sa građanima srpske nacionalnosti, uključujući i Srbe sa Kosova.
Dobio sam odgovor od sekretarica pojedinih ministara da ja moram, najpre, ministrima pismeno da se obratim i da u pismu navedem teme o kojima ćemo razgovarati. No comment, što bi rekli Englezi. Ja sam imao prilike, boraveći u Nemačkoj da se obratim kancelaru Šrederu, koji me je primio kao stranca u roku od jednog dana, predsednik austrijske vlade u roku od jednog sata, predsednik Finske u roku od 15 minuta.
Ja se, dame i gospodo, pitam ako narodni poslanici, ponavljam, narodni poslanici, nemaju mogućnosti da dobiju prijem kod ministara, onda šta je sa građanima ove zemlje i kakvu mi to državu imamo. Da ne bi bio paušalan u oceni, moram da kažem da naravno postoje vrlo časni ljudi, ministri, a to su na našu žalost izuzeci.
Pomenuću, reč je o mom ličnom iskustvu, gospodina Aleksandra Popovića, koji je uvek bio spreman da razgovara sa mnom, gospodina Naumova ili gospodina ministra za životnu sredinu, koga nikada ranije nisam imao prilike da upoznam.
Ja im sa ovoga mesta najsrdačnije zahvaljujem, a vas gospodine predsedniče molim da radi legitimiteta, dostojanstva ovog parlamenta najozbiljnije upozorite gospodu ministre da su oni odgovorni i smenljivi, kako je pre neko rekao, pred ovim parlamentom.
U protivnom, ja ću predložiti da se najhitnije formira vlada u senci, al pari svakom ministru u postojećoj Vladi, da bismo na kraju, makar u formalnom smislu reči, izišli na kraj sa ovima koji su do sada pokazali svojim radom da ne zaslužuju da budu ministri.

Gospodine Đuriću, vreme.

Štampa je sve vreme objavljivala da poslanici imaju ogromne plate. Ja javnosti kažem da je moja plata 81.390 dinara.
Da sam ostao u ''Tanjugu'' kao urednik, imao bih manju platu samo šest hiljada. Molim vas, to pišu mediji, gde urednici i direktori imaju, ne godišnje, mesečno 11.600 evra.

Gospodine Đuriću, isteklo vam je vreme, moraćete ponovo da se javite po Poslovniku. Hvala puno. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se javljao po Poslovniku, međutim, predsednik Skupštine je zaista ugrozio dostojanstvo Narodne skupštine čitajući nam odgovor koji je poslao predsednicima pojedinih opština u Srbiji i time iskazao svoj sarkazam i svoj odnos prema Narodnoj skupštini, Ustavu Srbije, Ustavnom zakonu.
Gospodine predsedniče, ne možete vi da se pozivate na Ustavni zakon onda kad to vama odgovara i da kada vam ne odgovaraju neki izbori kažete kako Ustavni zakon predviđa opšte izbore u lokalnim samoupravama, pa će to sačekati lokalne samouprave, makar u kakvom haosu da se nalaze i makar da se po kakvom zakonu trenutno ponašaju, da istovremeno zaboravljate da taj Ustavni zakon, vašom krivicom, pošto vi sastavljate dnevni red, uopšte nije poštovan, ne postoji, nego je mrtvo slovo na papiru.
Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Srbije je mrtvo slovo na papiru, gospodine predsedniče. Mi smo ispunili sve obaveze predviđene na Prvom zasedanju posle konstituisanja Narodne skupštine, a da ne pričam o obavezama sa Drugog zasedanja, da ne pričam da ovaj dnevni red ne bi smeo da postoji sve dok ne završimo dnevni red po Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava Republike Srbije.
Pa tako, kada se obraćate bilo kome u javnosti, gospodine predsedniče, vi možete da kažete da su predviđeni opšti izbori za lokalnu samoupravu, raspisivanje 31.12, ali moja je krivica što nije konstituisan Ustavni sud, moja je krivica što nema zakona o Ustavnom sudu, o postupku pred Ustavnim sudom, moja je krivica što nema najviše sudske instance u zemlji.
Sve je to vaša krivica. Moja je krivica što nema zakona o Narodnoj banci, što nema guvernera Narodne banke. To je krivica predsednika Narodne skupštine.
Istovremeno ste u kampanji svoje stranke da budu raspisani neki izbori u Srbiji, iako vrlo dobro znate da i tu postoje ustavne obaveze, jer Ustav kaže da 31.12 treba da budu raspisani predsednički izbori, ali pre toga kaže, moraju da budu doneti zakoni, sva četiri su pobrojana, vi ih znate: zakon o predsedniku, zakon o odbrani, zakon o vojsci i zakon o spoljnim poslovima.
S jedne strane imate kampanju za predsedničke izbore na kojima mislite da će Srbija da se posreći i dalje pod nekim Borisom, kao što je posrtala Rusija, pa se trgla tek kad je svog Borisa smenila, a s druge strane želite normalne sednice Narodne skupštine.
Svakog dana ste u svim medijima u kampanji, a ovde biste želeli da se radi po dnevnom redu koji ste vi zamislili. U redu je, ako taj dnevni red odgovara Ustavu i Ustavnom zakonu, hajde da radimo po tom dnevnom redu. Nećete čuti nijednu primedbu na Poslovnik od poslanika SRS, niti će tražiti reč da vas upozore kako je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine. Ova Narodna skupština je izgubila dostojanstvo kada nije u svom novom, sadašnjem, sazivu poštovala Ustav Republike Srbije. Šta je onda jače, po čemu se ovde saziva dnevni red Narodne skupštine?
Po želji Vlade i po želji predsednika Republike, pa kad vas pritisnu da više ne možete da izdržite, vi nam ubacite neku tačku iz Ustavnog zakona, a sedam-osam tačaka koje odgovaraju ministrima, koje odgovaraju našem putu u EU, a taj naš put je, videli ste, kao i sinoć na utakmici protiv Portugala, jedan te drži, a drugi te bije, to je EU.
Zato, gospodine predsedniče, nemojte da dajete izjave u medijima koje kasnije pred nama poslanicima bezmalo demantujete izjavom da nećete da se bavite time kako vas prenose mediji. Ne možete vi 20 dana posle objavljene izjave da kažete, nije bilo u redu kako su objavili. Izađite odmah pa recite da nije bilo u redu.
Ali, sudeći po jednoj ovde sednici Demokratske stranke, kojoj su prisustvovali i vaši ministri, na kojoj je Skupština upozorena da može da doživi infarkt, a pretio je jedan od najvećih kriminalaca, a drugi najveći izlazi iz sale, Božidar Đelić, pretio Skupštini da će da doživi infarkt od Demokratske stranke, da ga opravda, možda je mislio da ćemo mnogo da radimo, od tada dva meseca se nismo našli u ovim klupama.
Dakle, očigledna ofanziva Demokratske stranke na Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Očigledno ste preuzeli u svoje ruke Narodnu skupštinu Republike Srbije i da je vaš izbor za predsednika u stvari izbor čoveka koji će odlučiti koliko dostojanstvo može da izgubi Narodna skupština, a da se to u medijima baš ne vidi sasvim jasno.
Otkako ste vi došli na vlast, više nije bitno kako čovek radi, nego kako je to predstavljeno medijima. Sva vaša borba svodi se na to da svi vaši postupci u medijima budu predstavljeni dobrim.
Zbog toga neparnim danima dnevnik državne televizije uređuje ekipa Demokratske stranke, a parnim danima ekipa Demokratske stranke Srbije.
To je sasvim jasno i sasvim očigledno.

Gospodine Nikoliću, vreme.

Ja se izvinjavam, nisam vam smetao juče i prekjuče, imao sam lepih porodičnih obaveza, što i vama želim.

Čestitam vam na tim obavezama.

Želim i vama, gospodine Duliću, zato ću sada da se sklonim, samo želim da vas upozorim, sve što činite može da vam se jednog dana vrati.
Na tom mestu razmišljajte o tome da svako od nas ima pravo da kritikuje vaše poteze, ima pravo da od vas traži da Skupština više ne lični na robinju Vlade Republike Srbije, posebno ne na robinju Vlade koja trenutno ide u nekoliko koloseka i koja se intenzivno priprema za izbore.
Zato, gospodine predsedniče, potražite da donesemo zakone po Ustavnom zakonu, da se ova Skupština skloni, da idemo u kampanju, da niko ne koristi Narodnu skupštinu za kampanju oko svojih izbora, da završimo izbore, da konačno normalni ljudi ovde predstavljaju većinu, da formiraju Narodnu skupštinu, da Narodnu skupštinu izvade iz hladovine koju pravi Vlada Republike Srbije, da Narodna skupština pomogne Vladi, ali da Vlada Narodnom skupštinom ne može da komanduje. Pod vašim rukovodstvom je to apsolutno nemoguće.