Vreme. Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović, zatim Veroljub Arsić, pa vi gospodine Markoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o izmenama Zakona o duvanu predložena je ključna izmena i odnosi se na smanjenje obaveza otkupa ili proizvodnje domaćeg obrađenog duvana od strane proizvođača duvanskih proizvoda u visini sa 50 na 40% i naravno doveli smo i do Vlade gde se 80.600 smanjuje na 1.200 tona, zbog loše godine, i od 1. januara 2008. godine potpuno ukidanje ove obaveze. Ovom merom izlazi se u susret proizvođačima duvanskih proizvoda koji postoje u našoj zemlji.
Međutim, radi se na štetu proizvođača domaćeg obrađenog duvana. U cilju zaštite domaćih proizvođača duvana predložene su carinske mere, te carinske mere, da podsetim, bile su, u stvari još uvek su 15%, a od 1. januara će biti 57,6%, odnosno biće određeni carinski kontigenti na uvoz ovog duvana. S tim, da vas podsetim, da je u istom periodu Hrvatska, recimo, sve ovo vreme imala uvoznu carinu od 38%, a Evropska unija 57% na uvoz cigareta.
Što se tiče zaštite domaćeg proizvođača duvana, koji će uvek biti veoma oštećeni država bi trebalo da preduzme određene mere, određene podsticaje za kupovinu i proizvodnju.
Međutim, potpisivanjem, odnosno ratifikacijom CEFTE mi ćemo biti u prilici da će se ono što država bude trebalo da preduzme kao meru, bilo zaštite domaće proizvodnje bilo podsticaja, okarakterisati kao nešto što je nedozvoljeno u smislu ometanja konkurencije i naša zemlja to neće moći da preduzme. Ništa nećemo moći da preduzmemo, ni agrarne mere, ni različite kontigente, ni te podsticaje i time proizvođači, ne cigareta, već duvana, što je veoma važno, biće značajno oštećeni.
U našem slučaju, u ekonomskom smislu, nama najveća pretnja dolazi od države koja u CEFTI ima najjaču ekonomiju i najjaču duvansku industriju, ne računajući nas. Znači, to je Hrvatska i njihova ''Tvornica duvana u Rovinju''. Čak i zvanična statistika u našoj zemlji kaže, sa čim se slaže i Vlada, da je u proizvodnom distributivnom lancu u duvanskoj industriji zaposleno skoro 130 hiljada ljudi ili 6%. Možete da zamislite kakve će efekte imati na te ljude i na taj broj zaposlenih.
Strašno je ono što Srbija radi da sve buduće probleme sa akcizama ostavlja za rešavanje nakon potpisivanja Sporazuma CEFTA i faktički stavlja u ruke tela koja će sigurno odlučivati na štetu srpskih interesa, jer faktički oni koji budu krojili i donosili takve odluke sigurno se neće obazirati na naše potrebe i na probleme naših proizvođača.
Čak, govoreći o bilateralnim odnosima sa Hrvatskom Republika Srbija je od 1997. i 1998. godine, kada je naša privreda bila suficitarna, odnosno kada je pokrivala pokrivenost uvoza izvozom, bila 233,5, odnosno 133,2%.
Znači, Republika Srbija je beležila značajan suficit, a došlo je do 75,1% u 2006. godini, odnosno do 70,3%, znači suficit od 30% u prvih sedam meseci u 2007. godini, sa trendom pada ove pokrivenosti.
Zbog carinske stope koju je uvela od 38% kao zaštitnu meru svoje proizvodnje duvana, a čuli ste od gospođe Tabaković kako su to uradili Amerikanci sa patikama i dodatnim parom pertli, što je nešto kao primer kako ozbiljna država štiti svoju domaću proizvodnju, Hrvatska je u 2006. godini izvezla cigarete u Srbiji u vrednosti od 11.318.000 dolara što je povećanje od 22,1% u odnosu na 2005. godinu.
Podsećanja radi, još jednom ću kazati da je naša stopa na uvoz cigareta samo 15% i da zbog toga Republika Srbija nije uvezla cigarete u Hrvatsku u vrednosti ni od jednog jedinog dolara.
Veoma je značajno istaći da će ulaganje hrvatskih preduzeća u kupovinu srpskih firmi, samim tim u duvansku industriju, biti mnogo lakše od onog koje predstoji našoj državi, jer su njihovi lanci i strateška prodaja u našoj državi mnogo ravnopravnije zastupljeni, nego naši kod njih.
Ne bih izdvajao naše firme koje nisu uspevale, a vi ih svi znate, svih ovih godina da dobiju povoljne lokacije za naše trgovinske centre, koje nisu mogle da prođu na njihova tržišta i da kupuju hrvatske fabrike, upravo iz razloga što je politička klima koju Hrvatska gaji i koja je zagovarana, da kažem, javno i od članova Vlade, takva je da se srpskim proizvodima okreću leđa i da se srpskom kapitalu uvek kaže ne. To se pravda ovim ili onim razlozima, ali da je to čista politička odluka potpuno je jasno.
Čak i sama Hrvatska priznaje, a to možete da vidite i u njihovim tekstovima i njihovih analitičara i njihovih medija da njihovi građani ne bi pristali da kupuju robu iz Srbije.
To se ilustruje i primerom iako kompanija "Filip Moris", da se vratim na teren duvana, poseduje, kontroliše oko 13% tržišta cigareta u Hrvatskoj, oni u Hrvatsku uvoze cigarete iz Evropske unije, a ne iz Srbije koja je daleko bliža.
Upravo je carinska stopa za uvoz cigareta iz Srbije 38%, a za uvoz cigareta iz Evropske unije 19%. Srbija je sa uvoznom carinom od 15% u lošijem položaju od Evropske unije.
Dakle, uzevši sve ovo u obzir moramo istaći da je osnovna dužnost Republike Srbije sledeće: da zaštiti domaćeg proizvođača, da ne dozvoli da mi trpimo posledice loših, odnosno nedostatka vizije u budućnosti ove vlade i da uvedemo zaštitu proizvođača akcizama i određenim carinama, sem duvana, pogotovu za ostale proizvode od strateškog interesa za Republiku Srbiju.
Ranije sam govorio o naftnoj industriji.
Republika Srbija mora mnogo značajnije da se uključi u pritisak da se srpskim preduzećima omogući mnogo veće i značajnije ulaganje kapitala i u hrvatsko i u sva druga tržišta.
To je način na koji će Republika Srbija da pomogne svojim firmama, da pomogne svom izvoznom proizvodu, strateškim proizvodima i da obezbedi i zadrži radna mesta koja treba da dobiju radnici u Srbiji, a ne da pomažemo drugim zemljama, ma koliko ih voleli ili ne. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a zatim Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da je osnovni Zakon, na kojem se grade izmene i dopune, bio napisan u korist dve ekonomske grupacije, s jedne strane, u korist velikih multinacionalnih kompanije koje su u trenutku donošenja ovog zakona bile u pregovorima sa Vladom Republike Srbije oko prodaje ''Duvanske industrije Vranje'' i ''Duvanske industrije Niš''.
S druge strane, drugi finansijski uticaj imali su ljudi iz podzemlja koji su se na nelegalan način bogatili trgovinom duvana. Naravno, među njih spadaju i veliki uvoznici.
Da je to tačno i da ova moja tvrdnja ide u prilog vidi se iz samog Zakona. Jer, recimo, prerađivač duvanskih prerađevina mora da uplati depozit Vladi Republike Srbije da bi mogao da obavlja tu delatnost, da ima odgovarajuće tehničko-tehnološke karakteristike da bi mogao to da radi.
Velikoprodaja, takođe, mora da uplati depozit Vladi Republike Srbije da bi mogla da se bavi velikoprodajom duvanskih prerađevina. Ko ne mora? Ne mora uvoznik. Uvoznik ne mora ništa da ima, samo pare da nabavi duvan i da ga dovuče do Srbije.
Sada, kada je Zakon ušao u primenu kao posledica toga imamo da su mnogi oni mali koji su učestvovali u trgovini duvanom i duvanskim prerađevinama, bili u nemogućnosti da ispoštuju uslove iz ovog prethodnog Zakona – veliki depoziti, veliki kapaciteti, veliki smeštajni prostor, tako da su se polako, da kažem, uklanjali sa tržišta i ostavljali prostor velikima.
Sada smo u situaciji da veliki više nemaju nikakvu obavezu, odnosno sada im se već smanjuje, a od 2009. godine potpuno ukida da bilo šta otkupljuju od domaćih proizvođača duvana. U koji položaj ste stavili domaće proizvođače duvana? U taj da nije mogao nijedan samostalni individualni poljoprivredni proizvođač da se bavi proizvodnjom duvana, nego je to moglo pravno lice, zadruga i preduzetnik.
Znači, na određen način već ste unapred eliminisali sve one kojih ima najviše, koji, gledajući pojedinačno, imaju malu proizvodnju, ali ukupno igraju značajnu ulogu na tržištu duvana.
Ostavili ste prostor dvojici mafijaša Stanku Subotiću zvanom Žabac i Peconiju. O njima ćemo malo kasnije, kada bude bila rasprava u pojedinostima, da vidimo i sudbine te dvojice i čime se sve danas bave. Postavlja se samo još jedno pitanje: kakve to obaveze Vlada Republike Srbije ima prema preduzećima koja su otkupila našu duvansku industriju? Hoće li donošenje ovog zakona, koji najviše odgovara uvoznicima duvana, a od zemalja u okruženju najviše odgovara Hrvatskoj, odnosno kakve će to posledice da ima za budžet Republike Srbije i građana? Šta je obećano kupcima naše domaće duvanske industrije? Šta je napisano i šta je potpisano, jer se mnogi od tih dokumenata kriju i od poslanika i od srpske javnosti?
Znate šta, kad neko kupuje duvansku industriju, ne kupuje samo fabrike, hale, mašine, kupuje i tržište. Ako ste u zakonu, u Sporazumu ili u ugovoru njima obećali da ćete određeni vremenski period da štitite to tržište koje kupuju, koju posledicu može da ima država Srbija ukoliko se toga odreknete, odnosno ukoliko ih prevarite. To je prva posledica.
Druga, koliku će štetu država Srbija da ima kad potpuno ukinete carinsku zaštitu duvanskih prerađevina? Treće pitanje, koliku će štetu ovde da imaju domaći proizvođači duvana, zbog građana reći ću, uzgajivači, seljaci? U tome je problem.
Ova država je u stanju da uvek postupa onako kako to od nje neko traži, a to nisu građani Srbije. Pre nekoliko meseci smo imali zakon, čak ste išli dotle da ste slušali monopoliste i prilagođavali zakon monopolistima, proizvođačima bezalkoholnih pića.
Evo, sad smo krenuli sofisticirano na tržište duvana, a svaka iole ozbiljna država štiti svoje tržište, štiti svoju proizvodnju i štiti svoj budžet. Ovaj zakon svakako ne ide tome u prilog.
Zakon ste napisali i navodno u njemu ima još nekih izmena. Mogu da kažem da su samo kozmetičke prirode. Pojedine odredbe zakona ste brisali u nekim članovima i prebacivali ih u drugi član. Dozvola za trgovinu duvanom više nije na godinu dana, nego na dve godine. Jednokratna naknada za tu dozvolu nije više 4.000, nego 8.000.
Još nešto, nikako mi neće biti jasno, izveštaji se podnose po trenutno važećem zakonu Ministarstvu poljoprivrede, lica koja su upisana u registar proizvođača i prerađivača duvana. Sada ih ovim izmenama i dopunama obavezujemo da izveštaje pišu i Upravi za duvan.
Postavljam pitanje, šta će nam onda Ministarstvo poljoprivrede, ako podnose izveštaj Ministarstvu poljoprivrede ili šta će nam Uprava za duvan koja do sada nije imala nikakvog uticaja na te izveštaje, niti ih je neko dobijao iz te Uprave. Ili je ovde reč o tome da samo treba da se gomila državna administracija?
Mi smo podneli nekoliko amandmana bar što se ovoga tiče. Pogledajte te amandmane, gospodine ministre, bar u ovom tehničkom delu, da rasteretite to Ministarstvo poljoprivrede, a da Uprava za duvan konačno radi svoj posao.
U raspravi u pojedinostima iznećemo mnogo više činjenica koje su se dešavale i prethodile samo donošenju Zakona o duvanu, koje su posledice od kad je on stupio na snagu i kakve će posledice biti sa ovim izmenama i dopunama.

Narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Skupštine, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, na časovniku Narodne skupštine Republike Srbije je 18,48 časova.
Od JUL-ovskog ministra informisanja, Aleksandra Tijanića, dobili smo dopis da će danas direktan prenos Narodne skupštine trajati do 18,55 na drugom programu, a da će potom, do završetka rasprave po ovoj tački, kako je i planiran rad sednice Skupštine, biti odloženi prenos tog dela zasedanja, takođe, na drugom programu, od 21,30 časova.
Mi, srpski radikali, JUL-ovskom ministru informisanja, Aleksandru Tijaniću, nikada nismo, niti mu verujemo, na osnovu dopisa koji je prosledio i lično ga potpisao, to je njegov komunistički manir da tako komunicira sa predstavnicima naroda, da se bahato i osiono ponaša, zato građani Srbije plaćaju pretplatu.
Mi zbog toga, zbog takvog ponašanja JUL-ovskog ministra, Aleksandra Tijanića, u 18,55 časova, kada nam je inače javljeno i dobili smo zvanično obaveštenje, evo ga na stolu predsedavajućeg, kojeg sam videla, lično ga je rukom potpisao JUL-ovski ministar Aleksandar Tijanić, mi srpski radikali, koji se protivimo takvom ponašanju i ukidanju direktnog prenosa Skupštine Srbije, napustićemo za danas zasedanje i vratićemo se sutra u 10,00 časova.
Prema tome, očigledno je jasno i nama narodnim poslanicima koji se borimo za demokratiju, a JUL-ovskom ministru, Aleksandru Tijaniću, nije da ne može na takav način da se poigrava sa predstavnicima naroda, naročito sa nama srpskim radikalima, građani će ovo razumeti i znaće da osude takvo njegovo ponašanje i vas koji ga držite na vlasti i čiji je on, kao JUL-ovski ministar, danas sluga. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, po Poslovniku.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mi ne polemišemo sa odlukom Televizije Srbije, mi polemišemo sa pomanjkanjem autoriteta predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, koji nije u stanju da obezbedi direktan prenos zasedanja Parlamenta.
Svako se ponaša onako kako mu se dozvoli. Zbog toga se nadam da ćemo u narednih nekoliko dana usaglasiti ova pitanja koja su sad ovde otvorena. Poslanici SPS i gospodin Mrkonjić, potpredsednik Narodne skupštine, biran iz redova SPS, u 18,55 časova napustiće zasedanje Narodne skupštine i vratićemo se u salu kada bude obezbeđen direktan televizijski prenos. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pored terora direktora RTS, pokušaću samo dok ima prenosa da kažem deo svoje diskusije večeras, a ostatak ćemo da ostavimo za sutra u 10,00 časova. Očekujem da ministar da dođe sutra u 10,00 časova, da završimo raspravu onako kako dolikuje i da posle toga raspravljamo o drugim predlozima zakona.
Danas je bilo pitanje ko može da naredi Vladi Srbije. Mogu da narede gazde, jer Vlada Srbije ima gazde, uglavnom u inostranstvu. Neki su došli silom, neki su došli novcem. Uglavnom, svako od ministara i svako ministarstvo ima svog gazdu. Pokušaću za ovo kratko vreme da ukažem samo na neke činjenice. Činjenica je da je ovaj predlog zakona samo šminka, osim člana 29. gde je suština.
Podsećam vas na Zakon koji smo donosili, doduše tad se ministar bavio privatizacijom, nešto malo burazerskom, nešto malo drugom, ali i nije bio ministar kada smo donosili Zakon o duvanu, kada smo podsećali da će se uništiti stvarni proizvođači duvana, poljoprivredni proizvođači, koji su, pored ostalog, i sejali duvan i zarađivali nešto malo para da popune porodične budžete. Onaj predlog zakona ih je bukvalno doveo do prosjačkog štapa, onemogućio da proizvode dalje, nego je opet omogući nekima da otkupljuju tu muku od seljaka i da se kao proizvođači pojavljuju.
Danas imamo dve vrste proizvođača u ovom zakonu, stvarne proizvođače duvana i one koje vi zovete proizvođačima, a to su fabrike duvana. Dame i gospodo, osim člana 29, da bi ovaj zakon izgledao malo ozbiljnije, u mnogim članovima su brisali, ministar je brisao fermentisani i pisao obrađeni duvan.
Ovde nam je dao objašnjenje, kaže: ''fermentisan duvan jeste duvan'', naravno ovo se briše, ''obrađen tehnološkim postupkom i to sezonskom i vansezonskom fermentacijom (radi se o duvanu ''orijental'', ''prilep'', ''jaka'', ''otlja'', ''džebel'') i termičkom obradom (''virdžinija'' i ''berlej'')''.
Termička obrada je sušenje duvana u sušionicama, a ova druga je nizanje duvana i sušenje na vazduhu na suncu. I sad će dalje umesto fermentisanih biti obrađeni duvan i sve do člana 29. stav 7. koji se briše i koji upravo govori suštinu.
Suština je da su fabrike duvana bile obavezne da otkupe proizvodnju duvana u količini određenoj dve hiljade tona... Zahvaljujem se, gospodine ministre, vidimo se sutra.