Hvala najlepše. Za reč se javio Žarko Obradović, u ime  poslaničke grupe SPS.
Gospodin Batić želi reč. Da li je replika u pitanju? (Da.)
On vas je hvalio celo vreme. Zašto? Kao mene Čeda juče. Pohvalio me dečko, pa šta. (Smeh.) Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prvo da odgovornim na ono što je pomenula gospođa, poslanik DSS. Dakle, pomenuli ste zašto ja kao ministar pravde nisam preduzeo, u ono vreme kada sam bio ministar pravde, neke korake da se neki od ljudi pripadnika mafije uhapse i tako dalje.
Objasniću vam vrlo prosto. Zato što je u toj Vladi, a ponosim se što sam bio ministar pravde u Vladi Zorana Đinđića, rekao sam to pre tri godine i vreme mi sve više daje to za pravo, da će tu Vladu bez obzira na njene propuste i greške Srbija praviti od blata i vreme će to tek pokazati, ali, ja sam bio ministar pravde koji nije hapsio ljude, koji nikada nije pozvao jednog tužioca, jednog sudiju, jednog predsednika suda, da utiče, da insistira, da traži da se protiv nekog vodi ili obustavi postupak, donese osuđujuća ili oslobađajuća presuda. Jer to je bilo poimanje države u kojoj će postojati vladavina prava, podela nadležnosti i odgovornosti. To, dakle, nije bio moj posao.
Dalje, na ovo što je pomenuo... (zvono) ... strpite se malo, smirite se, opustite se, dakle, na ovo što je pomenuo uvaženi kolega Krasić na to sam delimično juče odgovorio. Istine radi, ja se veoma faktografski bavim svim onim što radim, evo, ovako, gospodine Krasiću, jer sam to više puta pominjao u sredstvima informisanja, Haški tribunal dostavljao nam je materijale o svim finansijskim transakcijama između Srbije i Kipra u vremenu od 1989. godine do 2000. godine, a 19. novembra 2003. godine Vlada je bila pala. Taj materijal je dostavljen zameniku Republičkog javnog tužioca, jer je za te stvari nadležno Tužilaštvo. Kako smo do toga došli?
Ja sam se veoma interesovao i insistirao na aferi ''Telekom''. Neki od tih ljudi iz te afera danas su, takođe, na vrlo značajnim državnim funkcijama ili su vodeći tajkuni u ovoj zemlji. Ima, jednog od njih možete da vidite danas u medijima povodom jedne druge afere.
Dakle, Karla del Ponte je rekla, da što se tiče Kipra, budući da se kiparska vlast ponaša na jedan hajdučki način, onda ćemo dostaviti svu dokumentaciju, a što se tiče drugih zemalja, Grčke, Holandije, Velike Britanije, Italije, da ja moram da se obratim nadležnim ministrima pravde tih zemalja, koje su svakako ozbiljnije.
Podsetiću vas da je priča o ''Telekomu'' bila aranžman Slobodan Miloševića, Dinija i Daglasa Herda, uz ove tajkune koji su skidali kajmak. U tom aranžmanu Engleska je ozbiljna zemlja pa je odmah makla Daglasa Herda sa mesta ministra inostranih poslova. Italija se mučila sa Dinijem. Ovde se događalo ono što se događalo, dakle, očekivao sam da će Tužilaštvo, pošto sada ima dovoljno materijala, da reaguje. Prošlo je mesec, dva, tri, Tužilaštvo nije reagovalo. Ja, 19. aprila 2004. godine, pred kamerama, ponovo Republičkom tužiocu dostavljam kompletan materijal, pokušavajući da isprovociram reakcije Tužioca da se sa mrtve tačke pokrene priča o kiparskim parama i dalje nastaje ćutanje.
Ja sam podneo krivičnu prijavu, radi vaše informacije, gospodine Krasiću, protiv Mlađana Dinkića i gospodina Labusa i još jednog broja njihovih saradnika. Gospodin Predrag Đorđević, naš biznismen iz Nikozije na Kipru, koji je onako kao crv skupljao materijale i zaista došao do obilja materijala, veoma je upućen u tu situaciju, a podneo sam i ja krivičnu prijavu protiv Mlađana Dinkića, naravno odgovornog za nevraćanje para. To sam juče rekao. Odneli su neki drugi. Dinkić nije hteo da ih vrati.
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Batiću.)
Samo još nešto da kažem i završavam. Ovde je pomenuta pravosudna mafija. Dame i gospodo, ta priča o pravosudnoj mafiji jeste vrhunac selektivne pravde i vrhunac beščašća. Neki ljudi su optuženi za potpuno identično krivično delo primanja mita, ali su neki od njih optuženi za to proveli sedam meseci u pritvoru, a neki ni sedam minuta nisu proveli u pritvoru. Zašto? Zato što su im deca na uglednim političkim ili državnim funkcijama, zato što pripadaju jednoj velikoj političkoj stranci čiji su promoteri, zato što su muževi zamenika Republičkog tužioca.
To je priča o selektivnoj pravdi. Predrag Stojanović, čovek teško bolestan, sa parkinsonovom bolešću, sa mnogim drugim bolestima, sedam meseci je proveo u zatvorskoj bolnici. Vreme će dokazati da je on kolateralna šteta u čitavoj priči, jer je član DHSS, da je to odmazda za knjigu i za deo teksta koji je napisao u knjizi o liku i delu Vojislava Koštunice. Vreme će dokazati. Vreme uvek sve dokaže. Hvala.

Hvala, gospodine Batiću.
Sad bih se javio za repliku vama, ali ne znam kako kao predsedavajući, još ste spomenuli Slobodana Miloševića, a to je gore nego da ste mene spomenuli. Po Poslovniku, gospodin Maraš.

Član 226. Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, samo bih želeo da postavim još neka pitanja.
Zaista nam nije jasno ni kao građaninu, ni kao onima koji se bave politikom zbog čega do sada, šef svih mafija u ovoj državi, gospodin Mišković, nije procesuiran ni u jednom postupku koji se vodi pred Specijalnim tužilaštvom i čime se vi iz DSS, odnosno ministar policije dičite? Ni kad je u pitanju stečajna mafija, ni kada je u pitanju duvanska mafija. Bilo bi veoma interesantno čuti šta sve imaju da kažu oni u ''C marketu", šta sve imaju da kažu o švercu duvana. Bilo bi veoma interesantno da čujemo od vas zbog čega nijedna emisija ''Insajdera'', koja je govorila o tome u šta je sve upleten gospodin Mišković, nije završila i nije razmatrana u policiji.
Recimo, slučaj kada je u toku devedesetih godina, u vreme najveće inflacije, jedino je korporacija firme ili kako već, "Delta" imala jedina mogućnost da ne plaća carine kao svi ostali poreski obveznici, nego je imala rok od 45 dana kada inflacija pojede sve ono što je trebalo uplatiti.
Zašto nikada ne pričamo o tome koje je učešće gospodina Miškovića u švercu cigareta? Zašto ne kažemo da se gospodin Mišković nalazi na crnoj listi EU i SAD i zbog čega se nalazi na toj listi, čovek koji učestvuje u 16% društvenog proizvoda u Srbiji, čovek koji se zajedno sa Milkom Forcan slikao juče u Bugarskoj, koji predstavlja ovu zemlju?
Zaista očekujem od onih koji su do sada izlazili da brane Ministarstvo policije da kažu zbog čega Ministarstvo policije to ne procesuira, nego procesuira sve, stečajnu, duvansku, putnu, kako već drumsku mafiju, samo selektivno i za razliku, što je rekla gospođa Marković, nijedan od tih postupaka nije završen. Pitanje je kada će biti završen i kako će biti završen. Ni u jednom od tih postupaka nismo došli do ključnih ljudi koji su učestvovali u svemu tome.

Hvala, gospodine Maraš. Gospodin Krasić, po Poslovniku.

Gospodine Mrkonjiću, koliko je ovo liberalan Poslovnik, omogućava da javnost bude pravovremeno, potpuno i precizno obaveštena o svemu što je od interesa za građane Republike Srbije. Bilo bi stvarno loše da se naruši ovako lepa demokratska tradicija koja datira još od 1991. godine, od prvog poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Gospodine Mrkonjiću, pozivam se na član 104. i 226. Na početku, moram da skrenem pažnju da mi poslanici teško možemo da obavljamo ovu našu funkciju na kvalitetan način i u interesu građana ukoliko ne dobijemo odgovore na neka elementarna pitanja, da znamo ko to sedi u Vladi i ko to nama parira kao suprotna grana vlasti.
Da ja ne bih napravio grešku, a siguran sam da ne bi napravili grešku i drugi poslanici, tražim da me Vojislav Koštunica obavesti da li je tačno, prema dokumentima Državne bezbednosti, da je na preporuku šefa resora Državne bezbednosti, Radomira Markovića, da vas podsetim to je onaj što je u zatvoru, i uz saglasnost majke, Mlađa poslat u opoziciju. Mlađan Dinkić poslat u opoziciju, to je moje pitanje, nije moja konstatacija. Samo želim da proverim da li je to tačno.
Ako je tačno, onda je to potpuno druga slika o ovome što se dešava u izvršnoj vlasti. Onda je meni potpuno jasno zašto niko ne sme ni da pomisli da pomeri Mlađana Dinkića ili Jelašića itd. Onda mogu da razumem i ko drži sud i ko drži policiju i ko drži finansijske tokove, ko se s kim slika, zašto se slika, koliko košta, ko je kod koga na platnom spisku na mesečnoj apanaži od po 10 hiljada evra, onda mogu sve to da shvatim.
Gospodine Mrkonjiću, žao mi je što gospođa Borka Vučić nije tu, ali bih zamolio da ovo prosledite gospodinu Koštunici. Nije on kolateralna šteta, odmah da se razumemo, zbog onoga što sam malopre rekao.
Dana 31. decembra 2001. godine, Mlađan Dinkić kao guverner je doneo odluku da se likvidiraju najveće državne banke: ''Beobanka'', ''Jugobanka'', ''Investbanka'' i ''JIK banka''. Tražim da mi se odgovori da li je tadašnji predsednik SRJ, Vojislav Koštunica, odobrio ovaj potez Mlađana Dinkića?
Što se tiče kriznih štabova u to vreme koje je osmislio Labus, znam da je odobrio Vojislav Koštunica, jer je Labus više puta javno rekao, nemojte mene da prozivate, to smo radili u dogovoru Koštunica i ja.
Znači, taj deo me ne interesuje, tu sam informisan, ali me interesuje da li je on prihvatio to što guverner uništava pet srpskih banaka?
Dalje, sve je to ista tema. Bilo bi mi vrlo drago da mi gospodin Koštunica, kao predsednik Vlade, koji je sada u mogućnosti, ima da koristi i strogo pov. dokumentaciju i drugu dokumentaciju, radi javnosti da odgovori da li je guverner Dinkić u to vreme tu svoju ideju uništavanja banaka sproveo na bazi nekog nalaza, gospodine Cvetkoviću, beogradske filijale američke revizorske kuće ''Delloite & touche'' na čijem je čelu gospodin Danko Đunić, nekadašnji potpredsednik Savezne vlade. Samo da vas podsetim na nešto što je nelogično.
U roku od godinu dana, ta revizorska kuća je dala dva pozitivna izveštaja za te naše banke da su izuzetno uspešne. Šta se to desilo da se napravi izveštaj da njih jednostavno treba ubiti?
Zamolio bih ministra finansija, s obzirom na ovu činjenicu, da pogleda da li je ta revizorska kuća danas sposobna da radi kvalitetnu reviziju i daje preporuke kakav je imunitet neke firme, da li treba raditi, da li je u mogućnosti da proveri nečiji završni račun. Ovo je dokaz da oni, kako kažu, pozitivno, hoćete negativno, negativno, napraviće se. To ovi ekonomisti znaju, začas bi se napravilo.

Hvala, gospodine Krasiću.
Gospođa Stanković, narodni poslanik. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, žao mi je što gospodin Ilić nije ovde, on je ovo što mi sada ovde radimo okarakterisao kao udar na policiju. Ne, ovo nije udar na policiju, ovo je, zapravo, postavljanje pitanja odgovornosti čoveku koji se nalazi na čelu te policije, a koji u ovoj zemlji primenjuje princip selektivne pratnje.
Ovim što sada radimo ovde dokazujemo da policija nije jedan čovek i da u policiji ima mnogo ljudi koji izuzetno dobro obavljaju svoj posao. Dokaz za to jeste akcija "Sablja". Kad se već postavlja pitanje šta smo radili, pa, eto, ta akcija. Jedan veliki broj ljudi koji su u toj akciji bili aktivni sada su i dalje u policiji ali, nažalost, taj menadžment, da tako kažem, odnosno ministar i svi ti ljudi koji su oko njega, kažnjavaju i loše se odnose prema onim ljudima koji se usuđuju da svoj posao rade onako kako treba, odgovorno i savesno.
Što se tiče principa podele vlasti najveći broj poslanika LDP-a su upravo pravnici i mi vrlo dobro znamo šta znači princip podele vlasti, ali u Srbiji taj princip ne važi iz prostog razloga što su i policija i sudstvo korumpirani, odnosno taj neki njihov vrh, zapravo, predstavlja deo tog zločinačkog udruženja o kome vam mi toliko često ovde govorimo a pred čime jedan broj građana Srbije zatvara oči, ali jedan dobar broj građana to i shvata. U prilog tome govori činjenica da LDP koja insistira na tome ima sve veću i veću podršku među biračima.
Ono što bismo mi ovde vama najavili i ono što bismo vam postavili kao pitanje, a dokaz je u stvari toga koliko je to sudstvo korumpirano, jeste zašto premijer Koštunica nije svedočio u postupku ubistva našeg premijera? On je, podsetiću vas, bio onaj koji je javno na konferenciji za novinare podržao pobunu JSO, a složićete se to je bio uvod u taj strašni događaj koji se desio posle. Ono što mogu da vam kažem u ovom trenutku, kao građanka, jeste da je ta akcija "Sablja", koliko god se vi ovde obrušavali na ljude koji su je sprovodili, bilo nešto najbolje i najlogičnije što je moglo da se desi posle ubistva premijera. Nikada se građani Srbije nisu osećali sigurnije nego u tom trenutku.
Evo, na primer, ja kao građanka Kragujevca bila sam beskrajno srećna kada sam na jednom snimku prepoznala automobil lokalnog mafijaša koga su savezni policajci Republike Srbije uhapsili i koji je potom bio u zatvoru.

Narodni poslanik Slobodan Maraš, pa onda Zoran Krasić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javljam se po članu 226. Poslovnika.
Iskoristio bih svoje pravo da postavim pitanje ministru Jočiću – šta će učiniti povodom velikog broja informacija koje se ovih dana i unazad mesecima pojavljuje u javnosti a tiče se gospodina Koštunice i gospodina Miškovića, odnosno njihovog učešća u prodaji ''C marketa"? Mislim da je to veoma značajno i za građane ove države, iz prostor razloga što je gospodin Mišković, kao što svi znate, vlasnik gotovo cele Srbije, hiljade i hiljade hektara.
Ne postoji trgovina u kojoj ćete nešto kupiti a da ne ubacite dinar gospodinu Miškoviću, ali u isto vreme postavljam i pitanje zbog čega je gospodin Mišković na crnoj listi Evropske unije, odnosno zemalja Evropske unije i SAD-a? Sigurno nije zato što je poslovao na način koji je u skladu sa zakonom.
Hteo bih da pitam još nešto poslanike Demokratske stranke Srbije a vezano je za predsednika vašeg odbora iz Demokratske stranke Srbije iz Paraćina, koji se nalazi u ''Beloj knjizi''. Da li je on procesuiran i kada će biti procesuiran ili je tu u pitanju selektivna pravda?