Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je CEFTA Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi. O tome je govorio i kolega Krasić. Mene zaista zbunjuje ta centralna Evropa.
Koliko znam, mi i zemlje oko nas nalazimo se na drugom geografskom području, a to je jugoistočna Evropa.
Nekako ostaje primećeno da se ovakvi i slični sporazumi uvek forsiraju pred održavanje nekih izbora u Srbiji. Tako je, čini mi se, decembra meseca, Vlada, tada još uvek tehnička Vlada, potpisala ovaj sporazum, a sada, pred održavanje lokalnih i predsedničkih izbora, traži se ratifikacija ovog sporazuma ovde u uvom parlamentu.
Naravno, sve se ovo radi po nalogu stranih mentora, jer, zaboga, njihovi nalozi ne smeju se odbijati, jer, u protivnom, ova vlada ne bi bila vlada, nego bi umesto nje neko drugi vladao danas ovom zemljom, bila bi bivša Vlada, kolega Markoviću, ali šta ćemo kada moraju da izvršavaju ono za šta su zaduženi.
Ovim sporazumom država Srbija preuzima ogromne obaveze, pri čemu praktično imamo mnogo više štete nego koristi. Na štetu od ovog sporazuma ukazivala je jedino SRS. Doduše, moram da priznam, pošto dolazim iz Niša, poznato mi je da je i menadžment ''Fabrike duvana'' iz Niša, odnosno Fabrike "Filip Moris", kako se ta fabrika danas zove, ukazivao na štetne posledice ovog sporazuma.
Na neki način, pomalo je paradoksalno da niko od drugih privrednih subjekata u Srbiji nije ukazivao na ovo, izuzev ovog pomenutog menadžmenta ''Fabrike duvana'' iz Niša, pogotovo ako se zna da taj menadžment u najvećem broju čine stranci. Naravno, oni to čine iz svojih razloga, ne iz razloga brige za državu Srbiju i naše tržište.
Ovaj sporazum CEFTA na neki način predstavlja i priznanje EU da su se malo zatrčali sa prijemom pojedinih zemalja u EU, kao što je Bugarska, Mađarska, Rumunija i neke baltičke zemlje i zato je sada ovaj sporazum CEFTA, kako juče neko reče, predvorje EU. Ja bih ga nazvao jednim pomoćnim terenom za neke sitnije igrače kojima se obećava da će ubrzo doći na glavni teren, samo treba malo da poprave kondiciju.
Naravno, od toga nema ništa. Ovaj sporazum, u stvari, vrši getoizaciju pomenutih zemalja članica koje naivno veruju da će jednog dana biti ravnopravni i punopravni članovi i članice EU, a do tog vremena proći će još mnogo.
Roba proizvedena u zemljama članicama ove organizacije nosiće oznaku made in CEFTA, kako to najveći broj naših građana razume, što, na neki način, na prvi pogled, može da znači da će svi biti ravnopravni, da neće biti favorizacije određenih privrednih subjekata.
Ali to izgleda tako samo na prvi pogled. Da je zaista tako, govori primer Hrvatske koja je već odavno potpisala ovaj sporazum, a intenzivno sprovodi kampanju u samoj Hrvatskoj – kupujte hrvatsko.
Setite se jednog primera od letos, kako je prošao proizvođač konditorskih proizvoda iz Crvenke kada je jedan njihov brend ''mančmelou'' povučen sa hrvatskog tržišta zbog navodno nekih bakterija ili čega već, ne mogu sada da se setim.
Ovaj sporazum CEFTA će koristiti jedino Hrvatskoj. Hrvatska se pripremala za ovo odavno i već je stekla status depozitara, iako predstavlja duplo manje tržište nego što je to naše tržište. Još jedna stvar zbog koje ne treba prihvatiti ovakav sporazum, ovakvi i slični sporazumi se ne priznaju ni od države ni nacije. Države i nacije zamenjuju pojmom – tržište i teritorija. Tako je Kosovo i Metohija postalo punopravni član ove organizacije, mada je sa nekim državama koje postoje i nekoliko stotina godina. Ne samo ovaj primer, na taj način Kosovo i Metohija je postalo i članica Evropske energetske asocijacije ili organizacije. Znači, i na ovaj način se plete mreža oko nezavisnosti države Srbije, kako bi nam naneli štetu.
Odredbe ovog sporazuma se baziraju, u najvećoj meri, na pravilima, na propisima Svetske trgovinske organizacije. Mi, opet, ne vidimo tu svoj interes, jer su naši strateški partneri zemlje koje nisu članice STO, kao, recimo, Rusija.
Znači, ona nije članica Svetske trgovinske organizacije. Da li mi potpisivanjem jednog ovakvog sporazuma treba da se odreknemo svojih strateških partnera.
Na kraju, da završim, u preambuli ovog sporazuma stoji da se potpisuje u jednom primerku, na engleskom jeziku, što praktično znači da prevodi na sve ostale jezike nisu relevantni i to može dovesti do određenih stvari. Može se desiti ili namerno ili nenamerno da se neka reč izostavi i ne prevede kako valja, a to pravnici bolje znaju, to u potpunosti može zameniti suštinu stvari. Tako, gledajući ovaj sporazum primetio sam na jednom mestu, neću čitati, na strani 717 izostavljen je prevod za jednu englesku reč, ali završavam, da ne idemo dalje.