OSMO VANREDNO ZASEDANjE, 13.09.2007.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANjE

3. dan rada

13.09.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:00

OBRAĆANJA

Vladan Batić

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mogu da se javim i za repliku gospodinu Krasiću i za povredu Poslovnika, član 226. Neću iskoristiti oba vremena, vrlo kratko ću.
Pitanje za ministra policije je – zašto nikada nije pokrenut postupak u vezi sa aferom "češki dug", "sirijska nafta", "ruski gas", "Keramika Kanjiža'', "Jugoremedija", "Veterinarski zavod", "Knjaz Miloš", "Jelašićeva vila", "Meridijanom", "kargo centar" itd, zato što su u svim tim stvarima, naravno i ono od ranije, gašenje četiri banke, Nacionalna štedionica, kiparske pare, to je isti set? Sve je isto, isti ljudi, zato što su to miljenici vlasti, zato što su to tajkuni, gospodari Srbije, a ovo su samo njihovi izvođači radova. Zato ništa nije procesuirano, ali voleo bih da mi to odgovori gospodin Jočić.
Takođe, zašto se nigde ne objavljuje i zašto se to čuva kao Sveto pismo, finansijski deo koncesionog ugovora Horgoš-Požega? Znate zašto? Da se ne bi videlo čiji je tu kapital. Znate zašto – da se ne bi videlo? Da se ne bi videlo da je to opet kapital, uglavnom, ovdašnjih, tih, istih tajkuna, a ne nekakvog bračnog para iz Španije.
Ista je priča kao i za sve ovo. Setite se malo unazad, Nacionalna štedionica, kupuju firme sa nekakvih egzotičnih ostrva, kad ono – Hamović i Lazarević.
Sve ovo, češki dug, sirijska nafta, sve isti ljudi. Zato što sam ja potencirao pitanje Nacionalne štedionice, zato je Stojković dao nalog Jočiću i zato sam bio uhapšen! Onda se Jočić slavodobitnički smejao iako je znao da to nije istina, ali ja mu to ne zameram.
Još nešto, da se ne bi izvukao pogrešan zaključak, pošto sam pomenuo kriminal unutar policije, najveći deo policajaca časno, pošteno, odgovorno, vredno, mukotrpno obavlja jedan ozbiljan, težak, rizičan posao.
Bedno su plaćeni, jadne su im uniforme, nije rešeno njihovo stambeno pitanje, ali jedan manji broj kompromituje. Zamislite one koji su kidnapovali čoveka iz Gostivara, odveli ga na Goč, naterali ga da iskopa raku i streljali ga. To su uradili policajci. To je zabrinjavajuće.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam. U Beloj Crkvi lokalna televizija uhvati policajca kako šmrče i onda vlasnik te televizije ima problema, jure ga na sve strane. To je problem policije, to se mora rešavati. Nikada se nije rešavalo ni ono što se odnosilo na kupovinu lokomotiva i vagona preko butika itd, jer postoje miljenici i oni koji su politički neistomišljenici. Jedne treba kažnjavati, drugima treba pomagati.

Radojko Obradović

| Predsedava
Narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Gospodine Obradoviću, vidite da i politički neistomišljenici ne mogu da obavljaju funkciju poslanika ukoliko ne dobiju prave informacije i koliko je dobro kada se otvori Narodna skupština na bazi ovih nekoliko članova na koje se pozivam, a to su 104, 225. i 226. Poslovnika, gde su date mogućnosti da dobijemo informacije koje mogu da nam pomognu da radimo ovaj posao koji treba da radimo.
Mislim da gospodin Koštunica sada može da odgovori pošto je dugo u Vladi, ima kontrolu nad kompletnom dokumentacijom, a ujedno malo sledim i ono što je pre nekoliko dana rekao gospodin Jočić kada je bio ovde, pošto se i on zaprepastio da postoji neki kriminal. Pomažem gospodinu Jočiću u formi pitanja. Imam informacije da onaj posao sa gašenjem banaka ne bi mogao da se završi da nije bilo predsednika Trgovinskog suda. Taj čovek je sada uhapšen, vodi se neki postupak, ali smatram da u tom postupku treba da se raspravi i ko je uticao na njega da otvori likvidaciju tih banaka na taj način, sa tim tragičnim posledicama po ovu državu.
Samo da vas podsetim, mi smo ranije imali jednog guvernera koji uopšte ne priznaje odluke suda. Nijedna odluka Saveznog suda nije obavezivala guvernera NBJ, u ono vreme.
Da li se u tome nalazi klica organizovanog kriminala i da li se u takvom odnosu guvernera nalazi podsticanje na neka još teža krivična dela?
Prema mojim informacijama, a tražim da mi se odgovori da li je to tačno, neki Goran Obradović iz Vrnjačke Banje je bio stečajni upravnik ''Beobanke'', pa kažu kada je dobro završio taj posao, odnosno temeljno sredio ''Beogradsku banku'', onda su ga zbog tih zasluga prebacili u ''Eksim banku''. Verovatno se i tamo dokazao, pa me interesuje ko je taj Goran Obradović, da li je on obuhvaćen ovom stečajnom mafijom ili uopšte nekim postupkom. Jer, prema nekim informacijama, verovatno bi i on morao na neki način ako ne da bude okrivljen, onda makar osumnjičen, pa ako i ne osumnjičen, onda verovatno krunski svedok tužilaštva u ovoj borbi protiv kriminala.
Dalje bi me interesovalo nešto oko nepotizma. Da li je tačno da su Vesna Džinić i Mlađan Dinkić rođaci? Ako su rođaci, da mi se odgovori gde su to sve na neki način bili u poslovno-državničkim odnosima povezanosti posla, a rođaci ne bi smeli da budu zajedno ili da budu tako povezani. Neću da pitam za Natašu Šakić, pošto sam se u međuvremenu uverio da to nije to.
Onda bi mi bilo vrlo drago kada bi gospodin Koštunica obavestio narodne poslanike ko je taj, neki, Ljujić, on je kupio neki poslovni prostor ''Beobanke'' u Brankovoj broj 7. Kažu da je taj ugovor vrlo štetan za državu jer je ispod neke cene. Takođe, bilo bi interesantno da mi predsednik Vlade odgovori, ova zgrada ''Beobanke'' na Topličinom vencu 11, da li je to prodato nekome kao imovina ''Beobanke'' ili je to možda poklonjeno nekome? Ako je prodato – za koje pare, a ko je korisnik tog prostora sada. Takođe, za prostor ''JIK banke'', mislim da se ulica zove Knez Mihailova broj 10. To je neko prisvojio, pa me interesuje ko se tamo nalazi? Jer, na bazi toga ko se tamo nalazi mogu da shvatim zašto je išla operacija uništavanja ovih banaka i kako je rasparčavana velika državna imovina.
Naravno, cenim gospodina Obradovića. Posle nekoliko poslanika ponovu ću se javiti, jer vidite vrlo važni odgovori su potrebni da bi mogli da budemo kvalitetni poslanici, da nas ne bi javnost optuživala da saučestvujemo sa nekima, a mi nemamo pojma šta rade.

Radojko Obradović

| Predsedava
Narodni poslanik Slobodan Maraš. Da li se još neko javlja za povredu Poslovnika? (Ne.)
Onda je sledeći govornik Žarko Obradović.

Slobodan Maraš

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici javljam se u vezi povrede člana 226. Poslovnika. Postavio bih pitanje i tražio objašnjenje od ministra policije – da li policija radi selektivno?
Da radi selektivno dokaz je taj što su u poslednjih 45 minuta ili malo više poslanici DSS prestali da izlaze za ovu govornicu, zato što nemaju argumente da dokažu da policija ne radi selektivno. Mi smo izneli dosta dokaza o tome da policija radi selektivno. Nijednom nisu priveli, nijednom nisu saslušali šefa svih mafija u ovoj državi, gospodina Miškovića. Verovatno zato što je najbliži saradnik premijera Koštunice.
Takođe, hteo bih da kažem da osim ova četiri policajca koja su otkrila energetsku mafiju, još su mnogi policajci prošli golgotu u policiji od kada je došao za ministra policije gospodin Jočić. Setite se samo gospodina Bore Banjca, gospodina Milana Obradovića, koji su stradali samo zbog toga što su sprovodili akciju "Sablja" na najbolji mogući način.
Takođe, moramo bih da kažem da je gospodin Terzić pre nekoliko meseci, odnosno pre dva i po meseca uhapšen uz dogovor šefa kabineta predsednika Republike i predsednika Vlade Republike Srbije. Znači, uhapšen je uz podršku DS, verovatno zato što je znao silne podatke koji su otkriveni u samoj akciji "Sablja". Sada je pušten dva meseca nakon toga u najvećoj tišini, a bio je hapšen, sve su televizije prenosila njegovo hapšenje.
Moram to da kažem kada je u pitanju DS zato što je danas u Vrbasu šest članova LDP izvedeno pred sudiju za prekršaje uz saglasnost DS, čiji je ministar Petrović, ministar pravde koji je obećao reforme, međutim, ponašamo se isto kao što smo se ponašali 90-tih godina, zato što ljudi slobodno iskazuju volju, zato što protestuju kada Ministarstvo policije ne radi svoj posao, bivaju privedeni i izvođeni pred sudiju za prekršaje. Moram, takođe, da napomenem da tokom celog dana, odnosno celog popodneva građani zovu u naš poslanički klub i daju nam podršku za sve ovo što smo ovde rekli.

Radojko Obradović

| Predsedava
Narodni poslanik Žarko Obradović.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Moram reći da sam u protekla dva sada i nekoliko minuta sa pažnjom slušao svoje kolege poslanike, zato što su oni bolje nego ijedan medij, pošto mediji to neće da urade, da pokažu kako izgleda naličje onoga što se zove demokratsko društvo nastalo posle puča 5. oktobra. Oni su bolje, svako na svoj način, bolje nego iko drugi odslikali šta se radi i kakva je situacija u Srbiji. Ta međusobna optuživanja i rušenje, generalno, države, ovo je zaprepašćujuće, moram reći, a pogotovo reči koje su upotrebljene – kriminalci, lopovi, zločinačke grupe itd.
Ako tužilac ovo gleda imaće potrebe da apsolutno reaguje. Samo zaboravljaju da kažu da je ovo 2007. godina, sada će i kraj septembra i da podsete Srbiju kako su potrošili ovih sedam godina.
Svako poređenje sa devedesetim godinama vidi se da je potpuno bespredmetno, potpuno izlišno, jer ono što se zbiva u Srbiji posle 2000. godine ne može se uporediti sa ničim u modernoj istoriji Srbije.
Pod firmom demokratskih vrednosti radi se svašta, a to je naličje života, to je ono što je surovi život, jer građani preko medija, preko televizije, štampe, imaju ulepšanu sliku lepog života. Statistički podatak koji govori da je sve bolje i bolje, a oni u stvarnosti sve gore i gore žive i suočavaju se s tim. Čuli smo, takođe, obilje podataka posebno o pitanju duvana, jer to i jeste tačka dnevnog reda, kažem ne slučajno, posredno, zato što je to možda danas manir da se o ovoj tački dnevnog reda razgovara na posredan način.
Nažalost, ton takvom načinu razgovora dao je i sam ministar, gospodin Cvetković, jer je ovde govoreći o Predlogu zakona, koji predstavlja Narodnoj skupštini Republike Srbije u ime Vlade, govorio mnogo o onome što nije trebalo, jer o tome je govorio njegov prethodnik, gospodin Dinkić o CEFTA sporazumu. O onome što bi trebalo da govori upotrebio je svega nekoliko reči i uopšte nije upoznao Republiku Srbiju, građane Republike Srbije, ni narodne poslanike, šta je suština ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu.
Šta je suština, bilo bi dobro da čujemo od gospodina ministra šta je suština ovog zakona, sem te prazne priče usaglašavanja ili potreba usklađivanja sa odredbama CEFTA sporazuma. Treba reći glasno i jasno da je suština ovog zakona da se suštinski uništi domaća proizvodnja duvana, ne proizvođači cigareta nego oni koji proizvode duvan. To je ta suštinska razlika i ta igra reči je veoma, veoma bitna.
Mi smo dobili jedan materijal od Ministarstva finansija u kom se pominje i smanjenje u odnosu na one cifre koje smo dobili u Predlogu onog zakona, pominju se još manje cifre obaveznog otkupa duvana, još manje, umesto 1.400 ovde se pominje 1.200 tona. Bilo je ranije 2.000 tona duvana, a onda jedna rečenica kaže – ukida se obaveza otkupa ili proizvodnje domaćeg duvana počev od 1. januara 2008. godine.
Evo, za neki dan biće 1. oktobar 2007, to je za četiri meseca i možete i sami pretpostaviti koliko Vlada brine o domaćim proizvođačima duvana. Čak i ona četiri meseca im je bilo mnogo da ostave stare kvote i obaveze i oni strašno brinu o proizvođačima duvana time što će im ukinuti, smanjiti ove obaveze, odnosno količinu obaveznog otkupa i to svesti na manji nivo, a pogotovo ovo oko CEFTA. Ta priča oko CEFTE, juče dobro je rekao naš kolega Milan Nikolić, tamni je vilajet – ako uđeš kajaćeš se, ako ne uđeš kajaćeš se, ali je zanimljivo da ni juče ni danas predstavnici Vlade uopšte ne pokušavaju građanima Republike Srbije da objasne šta će to biti pozitivno. Imamo jednu prostu činjenicu, 32 sporazuma se zamenjuju jednim. A šta će biti pozitivno?
Ovde je vrlo zanimljivo, pošto je reč o duvanu, da su prilikom potpisivanja ovog sporazuma i u mesecima posle toga predstavnici Vlade govorili, i ondašnje Vlade i ove sadašnje, da se mora naći zajednički jezik sa proizvođačima duvana, misleći na proizvođače cigareta.
Zašto ovo podvlačim – sa proizvođačima duvana, jer očigledno da i ovaj predlog zakona, o kojem Skupština raspravlja danas, vodi računa samo o interesima proizvođača cigareta, a ne onim ljudima koji proizvode duvan. To je, nažalost, jedna praksa koja je utemeljena 2003. godine i ona traje i dan-danas.
Zašto kažem 2003. godine? Ne slučajno, tada je naravno privatizovana ''Duvanska industrija'', a ja, primera radi, imam neke podatke za DIN i mislim da je veoma zanimljivo da građani Republike Srbije čuju i sada 2007. godine možda nešto novo, a ako ne novo, onda da ih podsetimo kako je to izgledalo.
U medijima se spominje da je izvršena privatizacija najbolji posao u modernoj istoriji Srbije i demokratsko vreme i pominje se da je to urađeno na fantastičan način itd. Sve je super, samo ima jedan mali problem, razlika u ceni po kojoj je DIN prodat, a pogotovo ono što se zbivalo pre i posle prodaje DIN-a, a nisu izuzetak ni ostale fabrike.
Moj kolega Rajko Baralić juče je jasno kazao šta je Vlada uradila pre nego što se prišlo samoj privatizaciji DIN. Ona je izvela određene operacije, pri čemu je dovela buduće kupce u apsolutno jedan privilegovan položaj.
Zakonom o akcizama duvan je klasifikovan ne po kvalitetu, što se svuda u svetu radi, nego po tome da li je uvezen ili proizveden u Srbiji. Odnos je bio jedan prema deset, domaće cigarete priliv u budžetu je bio deset puta manji po osnovu akcize, nego u slučaju uvoza duvana.
Onog trenutka kada je privatizovana to je postala domaća industrija i možete pomisliti onda koliki je bio priliv od tih prodatih domaćih proizvoda. Naravno, ono što je ostalo da se smatra stranim, oni su podveli pod drugu osnovu i samim tim nisu predstavljali ozbiljnu konkurenciju za ovog kupca.
Na taj način domaća DIN je suštinski destimulisana da izvozi i objektivno u tom trenutku zaštićena od konkurencije. Istovremeno je smanjena i carina na uvoz duvana na 15%, dok je u EU carina na uvoz duvana 58%, u Hrvatskoj 38%, u Rumuniji 90%. To je na oko nerazumno rešenje, ali suština tog rešenja je da se ta ''Industrija duvana'' tj. oni koji su privatizovali DIN – mora čovek da zna šta je DIN značio.
Ja imam jedan podatak, ukoliko predstavnik Vlade ne bude opovrgao ja ću se potruditi na nekoj od sledećih sednica Narodne skupštine Republike Srbije da donesem dokument koji će potvrditi moje reči.
Ima podatak da je bio potpisan ugovor o namerama između ''Filipa Morisa'' i DIN-a, da je bila utvrđena cena DIN-a na milijardu i 50 miliona dolara, što je otprilike oko 800 miliona evra.
Imam podatak da je DIN prodat za 385 miliona evra. Zanimljiva nesrazmera i zanimljivo pitanje, zašto tolika razlika u ceni­­? One priče da niko nije hteo da kupi itd. to su priče za malu decu, jer ovde ugovorom jasno pokazuje nameru te multinacionalne kompanije da bude vlasnik DIN-a po toj ceni.
Nego, postavlja se pitanje – zašto je prodat po ovoj nižoj ceni, a pogotovo zašto je stvoren na tržištu Srbije da on bude potpuno zaštićen kao neka zaštićena vrsta medveda?
Inače, kada je reč o DIN treba da se zna da je godišnje imao ugovor za otkup domaćih proizvoda sa oko 100 firmi, oko 30.000 kooperanata, proizvođača sa juga Srbije, iz Ljubovije, o čemu će govoriti moj kolega, predsednik SO Ljubovija, i naravno u Srbiji se proizvodi jedan sitan duvan.
Ovo namerno pominjem zato što oni koji razumeju ovu priču znaće o čemu se radi, ali naravno proizvedena je i "Virdžinija". Oni su zadovoljavali, ti domaći proizvođači, oko 40% domaće potrošnje.
Taj duvan je logično trošen, ali i razmenjivan, jer ovi naši duvani, iako su manji po veličini, oni su finog kvaliteta, imaju posebnu aromu, aromatični su, pa su strani proizvođači smatrali za potrebno da uzimaju naše količine tog duvana, da razmenjuju i kroz tu razmenu različitih vrsta duvana obezbeđeno je još jedno 20% duvana za potrošnju.
Logično, ako je to 60, 40 i 20%. Ostalih 40% je iz uvoza i sada možete razumeti ako je država, Vlada Republike Srbije, te 2003. godine, držala carinu na 15% ona je dala njima mogućnost da pod tim niskim cenama uvozi ostale proizvode.
Inače, kada je reč o DIN treba se setiti da je u to vreme, pre demokratskih promena i pre promena rukovodstva, DIN obezbeđivao, odnosno delio seljacima, da je podelio jedne godine 30 sušionica i oko 120 traktora, a oni su bili u obavezi da to plate kroz davanje, vraćali su preko duvana. Činjenica je, zahvaljujući tim merama da je povećana proizvodnja duvana za oko 32%...

Radojko Obradović

| Predsedava
Gospodine Obradoviću, koristite i drugih 10 minuta?
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Da, da. Zahvaljujući tim merama bila je povećana proizvodnja duvana i u Timočkoj krajini i u Šapcu, i u Loznici i krajevima koje sam pomenu.
Naravno, i stanice za preradu duvana, kao što su Senta i Čoka, i Nišava iz Pirota, imale su svake godine povećanje proizvodnje.
U godini kada je DIN prodat, 2003. godine, otkupljeno je, nažalost, samo 25% proizvodnje, ali posle toga gotovo ništa.
Naravno, novi vlasnik to donosi iz inostranstva. Treba pomenuti da je DIN imao 600 hektara duvanskih polja i da je tada radilo, 2000. godine, da je tada imalo oko 2.640 zaposlenih, od toga: u proizvodnji je radilo u novim poljima oko 400 ljudi, a ostalo u fabrici. Sada DIN ima 1.200 zaposlenih.
Ne treba se uopšte čuditi predstavnik Vlade će reći da, ali socijalni program, ljudi su pisali slično kada neko dobije fabriku i razlika u ceni bude od 400 i nešto miliona evra, onda može ponuditi novac za socijalni program, da smiri nemir i da nekako očigledno ono što bi moglo nastati iznutra u toj fabrici na vreme spreči.
Šta je proizvodnja DIN-a i kakav je bio njen značaj za budžet dovoljno govori jedan podatak kada su cigarete bile 6 dinara, kao što je, primera radi, bio "Klasik", dnevna proizvodnja je bila jedan milion maraka, a 50% od toga je išlo državi. Sada je cena 60 dinara i troškovi su smanjeni, ali priliva na takav način nema.
Suština ove priče vezana je za Zakon o duvanu, jeste da će domaći proizvođači od sada pa nadalje, pod uslovom da još uvek postoje, objektivno, biti prepušteni sami sebi. Država nije uradila ništa, niti smo bar čuli od ministra da namerava tim povodom učiniti, četiri rečenice su rečene o Predlogu zakona o duvanu i nijedna o tome šta će biti sa domaćim proizvođačima.
Inače, država po odredbama CEFTA može ako hoće da zaštiti domaću proizvodnju i zanimljivo bi bilo čuti zašto država ne radi ništa gde su moguće stimulativne mere i neke druge mere da se položaj proizvođača na bilo koji način ublaži, jer očigledno ovde se ne vodi računa o proizvođačima, ovde je reč o onome što se zove interes multinacionalnih kompanija i interes velikih proizvođača cigareta.
Ovo govorim, ne slučajno, moram to da pomenem, zato što je i sama Vlada, čini mi se da je na to skrenuo pažnju neko od kolega koji je govorio o ovom zakonu, strašno nemušto predstavila ovaj zakon, ne samo kroz izlaganje ministra, nego i kroz obrazloženje ovog zakona.
Upotrebljavaju se reči i rečenice koje su toliko široke i toliko dugačke, da se jednostavno izgubi smisao, a da bih vam ilustrovao ono što vam govorim pomenuću obrazloženje Razloga za donošenje zakona po hitnom postupku.
Verovali vi ili ne, ali Vlada Republike Srbije ovde izvlači dve zanimljive paralele. Ja sam sve do sada mislio, bar kao poslanik Narodne skupštine Republike Srbije ovih nekoliko poslednjih godina, da je zakon važniji od bilo kog zaključka Vlade, a evo, sada me Vlada uverava u ovom predlogu zakona o duvanu, o kojem mi danas raspravljamo, da je ovaj zakon donet zaključkom Vlade kojim je usvojen Akcioni plan pripreme CEFTA sporazuma.
Zaključkom Vlade je donet Akcioni plan i mi ga sada pretačemo u zakon. Naravno, on se ne može promeniti i time vidimo kakva je sudbina generalnog zakona i kakav je redosled normi koje su predmet rada Narodne skupštine Republike Srbije.
Mislim da je još više zanimljiviji drugi deo obrazloženja, na istoj stranici, gde Vlada Republike Srbije, a rečenica je strašno dugačka i verujte mi kada bih vam pročitao uopšte ne biste mogli da shvatite smisao, ali kraj te rečenice je ilustrativan i citiram, zakon se donosi zbog potreba donošenja zakona kojim se ukida postojeća diskriminacija, pazite, ''postojeća diskriminacija domaćih proizvođača duvanskih proizvoda u odnosu na strane proizvođače, tj. vrši usaglašavanje sa načelima i pravilima STO'', čime se eliminišu štetne posledice iz člana 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Sada zamislite, kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, a pogotovu proizvođači duvana, kako su ti ljudi bili diskriminisani time što je država imala obavezu da im otkupi proizvodnju!
Čudo jedno kako su bili diskriminisani, sada im Vlada pomaže i ukida im tu obavezu i ukida diskriminaciju. To je stvarno fantastično i mislim da u Ministarstvu treba nagraditi onoga ko je smislio ovakvo obrazloženje zakona, da država nagrađuje proizvođače duvana time što im više neće otkupljivati određene količine duvana! Mislim da to najbolje govori kakav odnos Vlada ima o ovome.
Kada je reč o štetnim posledicama člana 161. Poslovnika, moram, pošto je ovo Skupština Republike Srbije i jedino mesto u Srbiji gde se može čuti nešto mimo stava Vlade, taj član 161, dozvolite, to su štetne posledice člana 161. i on glasi: ''Zakon se može, izuzetno, doneti i po hitnom postupku.
Po hitnom postupku može da se donese samo zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija.''
Baš bih voleo da čujem od ministra koje su to štetne posledice po život i zdravlje ljudi, time što ćete povećati proizvodnju cigareta, povećaćete proizvodnju cigareta i napuniti džepove multinacionalnim kompanijama, pa im po hitnom postupku omogućite da rade još bolje. Svaka vam čast! Ovo vam je argument, nema priče i ovo nisam odavno čuo.
Kada je reč o bezbednosti zemlje, to mogu da shvatim, jer ovaj predlog zakona predstavlja interes multinacionalnih kompanija.
Sada, ovo je tragedija za Srbiju kada su kompanije toliko moćne da mogu Vladi da kažu kakav zakon da donesu, da bude u skladu sa njihovim potrebama i to je tragedija Srbije 2007. godine, da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije predlaže zakon koji će biti u interesu tih multinacionalnih kompanija. Jer, molim vas, predlagač se pozvao na ''bezbednost zemlje'' i to mogu da shvatim, ''organi i organizacija'', mislim da to nema veze. U svakom slučaju, ovaj mali primer pokazuje u šta se Srbija danas pretvorila i šta je jedno od lica CEFTA sporazuma.
Nama niko danas nije rekao, ministar pogotovu, bilo koju reč o posledicama zbog proizvoda. A kada moj kolega Jovanović bude govorio o proizvođačima duvana iz Ljubovije, videćete kako to izgleda iz njihovog ugla i s kojim će oni ''oduševljenjem'' da dočekaju ovaj zakon, jer biće prepušteni sami sebi. Naravno, Vlada ne pokazuje interesovanje za brigu o tim ljudima, jer da pokazuje ona bi to radila i pre, a možda i nisam u pravu, ali ministar nam nije ponudio ni jednu jedinu reč, ni jednu tvrdnju u prilog, da, eto, nešto radi. Uostalom, mene to i ne čudi, jer ova vlada i ne vodi računa o građanima Republike Srbije, a ministri kada su ovde pred poslanicima oni se trude da što manje govore.
Svaka javno izgovorena reč može po njih da bude kobna, a po Vladu pogotovu, jer, nažalost, neki drugi interesi upravljaju Vladom Republike Srbije, u ovom slučaju videli smo interes multinacionalnih kompanija. Ako neko pita otkud takav zaključak, pogledajte izjave predstavnika Vlade, da oni i te kako moraju da vode računa o interesima proizvođača cigareta, oni to na kraju i ne kriju, kao što su 2003. godine stvorili jedan milje, jedan apsolutno monopolski položaj i mogućnost da zarade ogromne količine novca, a videli ste kolike su razlike u ceni i kako to izgleda u praksi. Onda se ne treba čuditi što Vlada Republike Srbije donosi i ovaj zakon i šta je suština.
O suštini, naravno, ministar nije govorio, ali ima poslanika koji će, kao što smo mi socijalisti, ili će ostale kolege o tome govoriti. U svakom slučaju, mislimo da ovaj zakon nije dobar i mi od ministra nismo čuli nijednu reč zašto bi bio dobar, sem da će ukinuti obavezu, a to naravno nije dobro, to je loše po ove ljude i nema nijednog racionalnog razloga, da glasamo za ovaj zakon. Hvala vam.

Radojko Obradović

| Predsedava
Da li neko od šefova poslaničkih grupa ili ovlašćenih predstavnika želi reč još? (Ne.)
Reč ima Zoran Krasić. Pitam zbog toga ko bi govorio posle. Zoran Krasić, pa potom Nataša Jovanović.