Reč ima narodni poslanik Jagoda Jorga.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dosta toga je rečeno ovde o životnoj sredini tzv. Životnu sredinu posmatram kao mesto gde žive ljudi. Mene životna sredina tako interesuje.
Nisam tu da bih polemisala sa definicijama, već sam tu da bih vam iznela neke podatke, koje je 2005. godine iznela Svetska zdravstvena organizacija i koji kažu da direktno od posledica zagađenja životne sredine i radne sredine u svetu godišnje umre dva miliona ljudi. Svakoga dana, i ovih tri minuta dok budem govorila, šest hiljada ljudi umre, svakog minuta četiri čoveka umru kao posledica zagađenja životne sredine.
Znači, 2005. godine, koja je više puta pominjana, po prvi put je zapravo taj tzv. rizik kvantifikovan i stavljen u određen okvir. Sve ovo govorim iz razloga što to može dobro da nam posluži, nama kao ljudima koji smo tu da bismo brinuli o tome da ljudi žive bolje, da žive duže, da žive kvalitetnije.
To nam je merni instrument kojim sutra možemo da izmerimo efekte onih zakona koji će, nadam se, uslediti nakon ratifikacije Kjoto sporazuma, jer svakako da je i gospodinu ministru, i svima nama ovde potpuno jasno da Kjoto ne rešava sve u celini. Ali, Kjoto je jedna važna karika u tom lancu zaokruženog sistema očuvanja životne sredine, ali ne samo u tom smislu što je to neka zaloga za budućnost, to je sadašnjost.
Na osnovu ovih i ovakvih merenja, predložene su i potpuno nove, niže granične emisione koncentracije, bilo je tu mnogo pitanja i diskusija da li i to treba da usledi nakon ovoga o čemu pričamo, da li je to posledica tog novog zakonodavstva. Nisu standardi Evrope, nisu svetski standardi tu da bismo se mi samo nekome priključili.
Oni služe upravo tome da mi kvantifikujemo efekat ovoga što sedimo ovde devet sati i kažemo sutra, mi ćemo to tražiti od Vlade, da nam pokaže kakav je efekat tih mera koje je primenila.
Drugi aspekt, osim samog zdravlja, jeste aspekt hrane. Ova država se strategijski opredelila za proizvodnju nečeg što se obično zove zdrava hrana, odnosno u našoj terminologiji zdravstveno bezbedna hrana. Da li ovde iko misli da će nam neko poverovati kad vidi tu sliku obrenovačke termoelektrane, da ispod toga rastu zdrave i dobre paprike? Neće.
Jedan od elemenata da mi zaista pokažemo svetu da smo mi zemlja opredeljena za to o čemu govorimo i da u potpunosti sledimo to što smo započeli još pre pet godina. Znači, uvođenje kompletnog seta zakona kojim ćemo očuvati životnu sredinu.
Na kraju, jedna mala sugestija ministru koji je ovde, a to je, bilo bi jako dobro da međusobno sarađuju Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo ekologije i Ministarstvo zdravlja, i da iz toga proisteknu zaista dobri pokazatelji efekata ovoga što ćemo raditi. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad god Vlada potpisuje neki međunarodni sporazum, oni to predstavljaju kao nešto veliko. Međutim, ne računa se ono što se potpiše, nego se računa šta se radilo u prošlosti, šta se radi u sadašnjosti i na osnovu toga se zaključuje kakva je budućnost.
Gospodine ministre, hteo bih da vam postavim nekoliko pitanja. Prvo je - šta je do sada Vlada uradila uopšte u proteklom periodu da se smanji emisija štetnih gasova i čestica? Drugo pitanje - da li postoje subvencije i da li uopšte neko razmišlja u budućnosti da daje subvencije preduzećima koja su prilagodila svoju tehničko-tehnološku proizvodnju, koja ispunjavaju uslove koji su predviđene Kjoto sporazumom? Kako su se do sada sprovodili zakoni koji su dosta rigorozni na teritoriji Republike Srbije?
Da postavim pitanje - gas, koji je trenutno najčistije fosilno gorivo i ekološki najispravnije, da li znate koja je cena kada se koristi za grejanje i zašto je on sad jedan od najskupljih energenata? Zašto ste, ukoliko se zalažete za očuvanje životne sredine, glasali na sednici Vlade Republike Srbije da se uvede akciza na motorni gas, gas koji se koristi za pokretanje motornih vozila?
Šta je sa subvencijama preduzećima koja se bave daljinskim grejanjem da bi se smanjio broj individualnih malih kotlarnica, koje takođe zagađuju životnu sredinu? Do sada ste, koliko mi je poznato, samo uradili onaj sporazum sa nemačkom razvojnom bankom da se isporučuju brojila koja će da mere utrošenu toplotnu energiju?
Šta je sa pepelištima koja ostavlja termoelektrana? Umesto da vršite ozbiljnu sanaciju postojećih pepelišta i da radite projekte gde ćete nova pepelišta da postavljate na delove teritorije koji neće da ugrožavaju životnu sredinu, vi im samo podižete kotu. Na primer, pepelište Termoelektrane Kostolac, kojoj ne samo da nije urađen ozbiljan projekat sanacije, nego se podiže, tako da taj pepeo, osim što ugrožava građane Kostolca i Požarevca, ide i po Vojvodini i po Banatu.
Još jedna stvar me interesuje, gospodine ministre. Do sada su mnogi pričali kada je Sartid u pitanju, a niko nije postavio jedno pravo logično pitanje. Gospodine ministre, kako vi mislite da naterate Sartid i Ju-es stil da poštuje zakon i Kjoto sporazum; kako možete da ih naterate, kada su u privatizaciji Sartida učestvovali Aleksandar Vlahović, Božidar Đelić i Goran Pitić? Kada je odvojeno za tu privatizaciju 500 miliona dolara, privatizovano je za 25, kako ćete da me ubedite da ćete da ih naterate da rade po zakonu, kada ih ministri koji su uzimali proviziju od njih u toj istoj Vladi štite?

Hvala puno. Reč ima narodni poslanik Nikola Vukelić, i pošto na listi više nema prijavljenih, reč ima ministar. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka se naravno zalaže za zaštitu životne sredine. Oblast zaštite životne sredine kod nas nije dovoljno pokrivena i u poslednje vreme smo imali ekološke katastrofe.
Naše reke su zatrovane. U Toplici, Tisi, Zapadnoj Moravi imali smo enormna trovanja ribe. Ovde ceo dan pričate hvalospeve o Kjoto Protokolu. Da li ćete usvajanjem ovog protokola pomoći građanima Pančeva, Smedereva, Šapca? Plašim se da nećete.
Mi srpski radikali, kao ljudi koji vole svoju zemlju, želimo da Srbija bude bezbedna i zdravo mesto za život nas i generacija koje dolaze.
Iz materijala vidimo da je Kjoto Protokol sačinjen 1997. godine, a stupio je na snagu u februaru 2005. godine. Vidimo da su potpisnice ovog protokola Kjoto i neke zemlje NATO pakta. Dakle, i oni se zalažu navodno za zaštitu i očuvanje životne sredine.
Kako to da su, kao zemlje koje se zalažu za zaštitu životne sredine, stotine tona kasetnih, i što je najgore uranijumskih, bombi bacile na našu zemlju. Bio je to prvi rat koji je poveo NATO u svojoj pedesetogodišnjoj istoriji. Bile su to prve bombe bačene na evropsko tlo iz arsenala NATO-a. Reč je o događaju koji će nesumnjivo ući u tamnu stranu svetske istorije.
U redosledu žrtava atomskog bombardovanja, iza Hirošime i Nagasakija, naći će se i Srbija. Mi smo, istini za volju, malo bolje prošli jer su bombe bile sa osiromašenim, tj. razblaženim uranijumom.
Čime je naša zemlja zaslužila takvo varvarsko uništavanje od strane Amerike i ostalih zemalja NATO? Da li zato što smo branili deo svoje zemlje od terorista?
Čak je i Amerika Oslobodilačku vojsku Kosova svojevremeno stavila na listu terorističkih organizacija.
To što smo branili svoj suverenitet bio je izgleda osnovni greh da nam NATO u akciji "Milosrdni anđeo" uništava i truje zemlju sa osiromašenim uranijumom.
Nije to bio prvi napad na naš narod od strane NATO pakta. Bombardovanju Srbije prethodilo je i bombardovanje našeg srpskog naroda u Republici Srpskoj, a poznato je i učešće Amerikanaca i njihova pomoć neoustaškoj vojsci u akciji "Oluja" i etničkom čišćenju Srba sa prostora Republike Srpske Krajine. I u bombardovanju Republike Srpske takođe je korišćen osiromašeni uranijum od strane navodnih boraca za očuvanje zdrave životne sredine.
Pored toga što je NATO bombardovao našu zemlju sa osiromašenim uranijumom, a sada nam otima teritoriju, Demokratska stranka se zdušno zalaže za ulazak u taj isti NATO pakt. Istovremeno se navodno zalaže za opstanak Kosova i Metohije u sastavu Srbije.
Takvim pričama o ulasku u NATO pakt direktno guramo prst u oko prijateljskoj Rusiji, koja nam je jedina nada da će Kosovo i Metohija ipak ostati u sastavu naše države.
Danas raspravljamo o Protokolu Kjoto i zaštiti životne sredine. Predstavnici vlasti se trude da nas ubede kako ovaj protokol treba prihvatiti jer im je stalo do zaštite životne sredine.
Bilo bi dobro da i ova priča predstavnika vlasti ne ostane samo isprazna demagogija i spisak lepih želja o zaštiti životne sredine, a da istovremeno u bescenje prodaju naše fabrike Amerikancima, najvećim zagađivačima, kojima ne pada na pamet ovaj Kjoto protokol potpišu. Hvala.

 Izvolite. Ministar ima reč.

Poštovane narodne poslanice i poslanici, iskreno se zahvaljujem na konstruktivnoj diskusiji, isticanju važnosti rešavanja problema zaštite životne sredine u Srbiji, a i šire.
Ministarstvo zaštite životne sredine će i dalje striktno sprovoditi postojeće zakone koji uređuju oblast ekologije, a u isto vreme trudiće se da donese nove koji će još strože sankcionisati zagađivače, a našu zemlju što brže u oblasti životne sredine približiti pozitivnim evropskim standardima koji važe u ovoj oblasti.
Ponovio bih, ukoliko dozvolite, a u vezi pitanja pojedinih poslanika, za Ministarstvo zaštite životne sredine ne postoje privatne, društvene, državne, strane, domaće ili bilo koje druge firme, postoje zagađivači i oni će biti kažnjeni.
Ne mogu da tolerišem kao čovek, ali ni na ovom položaju da vlasnik neke firme vozi automobil od 100.000 evra, a da njegova firma zagađuje neku reku, izaziva pomor ribe ili u atmosferu ispušta neke gasove kojim zaista nije mesto tamo.
Kao razumnoj osobi mi apsolutno nije jasno da neko isti grad u kome žive njihova deca zagađuje i da u istu reku, iz koje njegova deca piju vodu, ispuštaju opasne materije.
Apsolutno je nebitno da li je skupštinski prenos na televiziji ili nije, ovo je problem kojim se bavimo kao ljudi. Nažalost, jako mnogo ljudi u ovoj zemlji još uvek ne shvata veličinu problema zaštite životne sredine.
Jako važna pitanja su ovde postavljena, jako dobra pitanja, jako dobre inicijative. Samo bih neke naveo. Preporuke vezane za licenciranje pravnih lica, namensko licenciranje, određivanje nekih referentnih vrednosti koje nisu utvrđene. Za sumpordioksid jedan od narodnih poslanika je postavio pitanje i rekao neki kriterijum.
Samo bih vas podsetio da su kriterijumi još niži u razvijenim zemljama, 256 mikrograma po metru kubnom je dozvoljeno. Iz tog razloga smo u Boru postavili stanicu za automatsko merenje emisija, zato da bi mogli da kada se ta vrednost premaši da svaki put zatvorio Topionicu da ne zagađuje Bor.
Neko je, u Boru su mi to rekao kada sam obilazio tamo opštinu, napisao sprejom na izlasku iz grada, kaže - ko poslednji izađe neka ugasi svetlo. Mislim da nigde u Srbiji ne sme to da se ponovi, to je strašno.
Kazaću vam ono šta smo uradili. U Boru kreditom od Svetske banke će biti sanirano Jalovište. To je izuzetno povoljan kredit. Sve pare koje je naše ministarstvo dobilo od Nacionalnog investicionog programa smo usmerili ka sanaciji brane na Jalovištu, koje je pretilo da ugrozi Borsku reku.
Kao što znate, u jednom trenutku smo zaustavili privatizaciju RTB Bor iz tog razloga što nismo bili zadovoljni sa planom zaštite životne sredine kupca. Ponovo je to urađeno, ponovo je napravljen novi plan zaštite životne sredine, da bi krenuli u pravu privatizaciju.
Što se tiče Pančeva, ne znam da li znate, ono što je mislio veći deo ljudi iz Pančeva da ne može da se uradi, to je da ne mogu da se zaustave zagađivači u Pančevu.
Mi smo zaustavili Azotaru u Pančevu i ne damo joj da radi dok ne ispuni Akcioni plan koji su još pre godinu dana potpisali da će ispuniti.
Mnogo toga radimo sa lokalnim samoupravama u Vojvodini. Veliki problem je Veliki bački kanal.
Bez obzira na partijsku pripadnost, lične interese ili bilo šta drugo, dobro sarađujemo sa lokalnim samoupravama i nemamo nameru da prestanemo tu saradnju, iz tog razloga što je to problem veći i od partije i od ljudi, to je bitan problem i rešićemo ga.
Pomenuta su pitanja energetske efikasnosti, naravno, važno je i radimo sa gospodinom ministrom Popovićem, nadamo se da će on pokazati veliko razumevanje prema ovoj oblasti, jer je on u prethodnom mandatu uređivao ovu problematiku, koja je veliki problem.
Inventar štetnih gasova, potpisivanjem sporazuma o saradnji sa Crnom Gorom, odmrzli smo sredstva koja su odobrena našoj zemlji za pravljenje ovog inventara i krenuli smo u taj rad.
Šumska mafija; naš predlog je da po preporuci UNECE-a prestane da važi podela nadležnosti vezana za kontrolu prirodnih resursa. Integrisana kontrola prirodnih resursa će omogućiti da se to ne radi. Ono što je jako važno, u našem budžetu koji je izuzetno skroman odvojili smo značajna sredstva da se površine, koje su požarima opustošene u našoj zemlji, ponovo pošume.
Kako se Kjoto odnosi na lokal? Vrlo jednostavan odgovor - deluj lokalno i misli globalno. Tako se odnosi.
Termoelektrana Obrenovac, neko je pomenuo taj problem, podneta je krivična prijava protiv Termoelektrane Obrenovac zbog incidenta pri kome se urušio deo pepelišta u reku.
Koliko krivičnih prijava u Pančevu? Ove godine 1.700 prijava vezanih za zaštitu životne sredine. Prvi put je neko priveden i prvi put je neko uhapšen ove godine u Srbiji zbog zagađenja životne sredine.
Akcize na prirodni gas. Zašto akcize? Zato što je gas fosilno gorivo. Postoje bioobnovljivi izvori energije, kao što su biodizel, bioetanol, biogas. Kada oni dođu, oni će dobijati akcize. Mora da se napravi razlika u tome.
Količina zagađenja i da li treba dozvoliti industriji još vremena za prilagođavanje. Godine 2004. je donet zakon po kome do 2015. godine sva industrija mora da ima IPPC dozvolu, integrisanu dozvolu za sprečavanje zagađenja. Prošlo je tri godine i mislim da je dovoljno vremena prošlo. Ko zagađuje sada biće kažnjen. Zahvaljujem se na vašoj pažnji.

Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu zakona. Nastavak je u ponedeljak u 10,00 sati.