Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, jedan veliki Srbin, usuđujem se reći, možda, najveći Srbin, Miloš Đurić, profesor etike, ostavio je svima nama u nasleđe kratku, jasnu i razgovetnu misao: ''Ja predajem etiku, ne sviram u diple''.       
U ime etike, koja je, svedoci smo, redak gost, čak, pod svodom ovog doma, a naročito zbog odbrane dostojanstva tog slavnog čoveka, Đurića, koji je, zajedno s akademicima, počev od predsednika Aleksandra Belića, istoričara Viktora Novaka, Vase Čubrilovića, pa do čuvenog biologa Ivana Đaje, bio zatočenik koncentracionog logora na Banjici, soba 36, želim da gospodinu ministru postavim sledeće pitanje.
Najavljen je 7. oktobra srpski marš u Novom Sadu, u 17 časova. Molim kameru da ovo snimi. Pitam vas, gospodine ministre, ali i sve poslanike ovog doma, da li će hitlerovski nakot imati i dalje pravo da u ovoj zemlji organizuje svoje skupove, u želji da, čak, stavlja ljudske glave, a ne prava, pod noge?
Ako se to dogodi, gospodine ministre, a molim vas da, u okviru svojih raspoloživih prava, preduzmete sve da do toga ne dođe, pozivam poslanike da 7. oktobra stupimo, u znak protesta, u štrajk glađu i da se, nakon toga, prema našem scenariju, dogovorimo šta treba uraditi protiv njih, jer ovim maršom se obeležava, ni manje ni više, nego rođendan Hajnriha Himlera, njihovog idola i uzora.

Reč  ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.

Dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, poštovani predsedavajući i predsedništvo, slušajući današnje i jučerašnje rasprave i, uopšte, imajući u vidu ekspoze premijera Koštunice prilikom izbora ove vlade, pred građane Srbije, kao i pred sve narodne poslanike, postavlja se jedna dilema i ja, u skladu sa svojim ovlašćenjima iz čl. 225. i 226, molim pojašnjenje.
Naime, juče i danas smo imali prilike da slušamo jako puno o evropskim integracijama, o tome kako je ovaj zakon, kao i prethodni zakon, samo još jedan u nizu zakona ka evropskim integracijama, a istovremeno imamo jasnu poruku da Srbija nema nameru da nastavi ka evropskim integracijama. To se vidi iz izjava i, uopšte, iz jučerašnjeg nastupa stranke premijera, koja je jasno rekla da Srbija ne želi da stupi u NATO.
Meni je jako žao, ali za zemlje zapadnog Balkana je ulazak u NATO jedan od uslova za Evropsku uniju i o tome nema rasprave. Mi moramo jednom da shvatimo da u Evropu ne možemo po svojim pravilima. Postoji politika uslovljavanja koju EU vodi prema svim zemljama u pristupnom i predpristupnom periodu i, prosto, ne možemo sebi da dozvolimo da se ponašamo tako da hoćemo u Evropu, nećemo u NATO, hoćemo ovo, nećemo ono. Prosto, to tako ne ide.
Dakle, jasno je da Srbija skreće s ovog puta evropskih integracija koji je, kao svoj cilj, ova vlada sebi zacrtala. Pri tom, Ligu socijaldemokrata Vojvodine ne čude oni koji je sa tog puta odvlače, zato što smo od početka govorili da nijedna vlada u kojoj je Vojislav Koštunica premijer ne može nikada i neće biti ni evropska, ni prodemokratska, ni reformska, ali nas čude, zapravo, oni koji sede u toj vladi, koji daju mandat za to, a za vreme svoje kampanje su kao osnovni cilj zacrtali nastavak evropskih integracija.
Još više nas brinu, zapravo, one izjave koje dolaze iz Vlade povodom ovog istupa stranke premijera Koštunice, a koje govore o tome da ova stranka nema nameru da odreaguje na to što je stranka premijera jasno i eksplicitno odustala od evropskih integracija.
Dakle, mi smo imali prilike da čujemo od potpredsednika Vlade Božidara Đelića da to što je DSS odustao od evropskih integracija ''ni na koji način ne može ugroziti jedinstvo i opstanak Vlade''.
Istovremeno smo mogli čuti od ministra odbrane, gospodina Šutanovca, da će opstanak Vlade ozbiljno biti ugrožen ukoliko DSS ne bude pružio podršku Borisu Tadiću na predsedničkim izborima.
Postavlja se pitanje kako je moguće da to što je jedan od koalicionih partnera u Vladi sasvim odustao od evropskih integracija ne predstavlja problem za DS? Istovremeno, predstavlja neverovatan problem ako jedan od koalicionih partnera ne bude pružio podršku Borisu Tadiću.
Dakle, da li je DS-u to da Boris Tadić ostane na vlasti postalo važnije od evropske budućnosti ove zemlje i budućnosti evropskih građana ove zemlje?
Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije dr Žarko Obradović.
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? Izvolite, gospodine Obradoviću.

 Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, moram reći, u ime SPS-a, da danas raspravljamo o jednom za građane Republike Srbije jako važnom zakonu i mislimo da je krajnje vreme da Republika Srbija dobije novi zakon o putnim ispravama, odnosno zakon kojim bi građani, državljani Republike Srbije dobili nove putne isprave.
Godina je 2007, prošlo je već više od četiri godine od kako je nestala SRJ. Za one zaboravne, da podsetim, reč je o državi za koju je DOS govorio da će postojati, zato što će oni obezbediti dogovor sa Republikom Crnom Gorom, dogovor koji će biti optimalan za obe države članice i da će građani moći mirno da žive. Tada je bilo rečeno da je to demokratsko pitanje, pa kada nazovidemokratske snage budu vršile vlast u Srbiji, to će pitanje biti rešeno.
Kasnije smo dobili državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, putne isprave su ostale iste, i sa ovom državnom zajednicom Srbija i Crna Gora se desilo što i sa prethodnom, tzv. demokratske snage nisu uspele da sačuvaju zajedničku državu, čak, mogu reći da su se neki od njih zdušno trudili da takve države ne bude i u tome su, neosporno, uspeli.
Uspeli su u tome ne samo činom da su se Crnogorci samostalno, naravno, referendumom, izjasnili o svojoj nezavisnosti, nego i time što su ovde, u Srbiji, apsolutno propagirali ideju nezavisne Crne Gore i odvajanje Srbije i Crne Gore.
Naravno, formalno gledano, pravo je svake države da odlučuje o svojoj sudbini, ali sa stanovišta činjenice da u Crnoj Gori živi preko 30% građana Crne Gore koji su se izjasnili kao Srbi i te kako je bilo važno da i Srbija i Crna Gora budu u jednoj zajedničkoj državi.
U svakom slučaju, možemo konstatovati da su te dve države nestale, kao i ona velika Jugoslavija pre, da su putne isprave u celom tom vremenu važile i došli smo u jednu paradoksalnu situaciju da državljani Republike Srbije koji putuju imaju putne isprave države koja ne postoji. Na stranu kakva su bila tehnički, tj. kakvog su kvaliteta bila ta dokumenta, ali je takva putna isprava, definitivno, prilikom putovanja svakog državljanina Republike Srbije u inostranstvo izazivala određene nedoumice, i formalne, i pravne.
Moram reći da je, bar, meni žao što će ta crvena putna isprava otići u istoriju, ne samo kao simbol jedne dobre države koja je objedinjavala sve Srbe u jednoj državi i bila, makar u to vreme, država koja je služila mnogima u svetu kao primer države u kojoj su različiti narodi i nacionalne manjine mogli da žive zajedno, nego i kao jedan simbol slobode putovanja u svetu. Taj pasoš je tada bio na visokoj ceni i mnogi u inostranstvu su se trudili da dođu do pasoša te velike Jugoslavije, jer im je omogućavao putovanje širom sveta.
S druge strane, opet mogu reći, bar ako ministar bude imao imalo sluha za boje zastave Republike Srbije, da će i novi pasoš biti crvene boje, ako bude poštovao one boje koje ima zastava Republike Srbije. U svakom slučaju, dobro je da Republika Srbija konačno dobije svoj pasoš i da državljani Republike Srbije budu izjednačeni sa svim drugim građanima sveta prilikom korišćenja te putne isprave.
Mislim da je loše što zakon ne sadrži bliža određenja sadržaja putne isprave. Ovo ne govorim slučajno.
Kada smo usvajali Ustav Republike Srbije, videli ste tamo, u članu 7. Ustava Republike Srbije se propisuje da će bliži izgled i upotreba grba, zastave i himne biti uređeni zakonom. Ako se ova tri simbola države Republike Srbije uređuju zakonom, onda se moglo i u zakonu o putnim ispravama naći rešenje da i izgled putne isprave bude uređen zakonom.
Ne mislim da će Vlada, odnosno Ministarstvo učiniti nešto što će biti u suprotnosti, ali nema nijednog valjanog razloga da ovo pitanje ne bude uređeno zakonom, pogotovo što će, sigurno, na jednoj strani te putne isprave biti grb Republike Srbije.
Danas smo od kolega, narodnih poslanika, koji su raspravljali o ovoj temi, čuli neke druge zanimljive ideje, pa ćemo videti kako će to izgledati, ali je uvek bolje da to bude rešenje sadržano u zakonu, a ne da bude predmet neke uredbe ili nekog propisa koji donosi ministar.
Druga stvar, ovi biometrijski podaci su sastavni deo ove putne isprave. Mi smo videli, prilikom usvajanja Zakona o policiji, u onom delu koji se odnosi na lične isprave, da je i tada bilo propisano korišćenje ovih biometrijskih podataka.
Doduše, Vlada je kasnije, pod pritiskom javnosti, pre svega, Srpske pravoslavne crkve, donela jednu uredbu kojom je građanima Republike Srbije dala mogućnost da se izjasne sami da li hoće ili neće da koriste onaj famozni čip kao deo podataka koji sadrži lična isprava.
U ovom slučaju, tu neće biti dileme, bar ja mislim, jer je takav način izrade ove putne isprave, pasoša, nešto što se postavlja kao uslov i za njegovo korišćenje u inostranstvu.
Ne bih želeo da se desi nešto slično, da se opet država Srbija nađe pod pritiskom SPC. Mada, naravno, o SPC ne mislim niša loše, daleko od toga, imamo već nekoliko puta u našoj bliskoj prošlosti situaciju da o nekim stvarima SPC daje svoje mišljenje, a da Vlada Republike Srbije to prihvata, što pokazuje da u našem društvu još uvek ne postoji ta odvojenost države i crkve.
Jedan primer je ova uredba o ličnoj ispravi, a drugi - ovaj već čuveni primer oko ukidanja PDV-a za opremu za bebe. Kada su narodni poslanici, iz različitih poslaničkih grupa, smatrali da je dobro za građane Republike Srbije, odnosno za decu, ukidanje PDV-a na odeću, obuću i hranu za bebe, skupštinska većina, vladajuća većina to nije smatrala za potrebno, ali kada je patrijarh Pavle tražio od njih da se taj PDV ukine, oni su doneli odluku. Za sada imamo samo odluku koja, naravno, nema nikakvu pravnu valjanost, jer to tek treba da bude pretočeno u zakon, pa ćemo da vidimo da li će i oko ovog pitanja biti nečeg sličnog.
Kada je reč o podnošenju zahteva za maloletna lica, molio bih gospodina ministra samo da nam da jedno objašnjenje.
U članu 29. Predloga zakona o putnim ispravama je to obrazloženo, ali moram reći da se ne vidi da li će svako maloletno lice, uključujući i malu decu, bebe i ostale koji su već na putovanju u inostranstvu, sa roditeljima, naravno, imati posebnu putnu ispravu. Do sada je bilo rešenje da se deca nalaze, imenom i prezimenom, bilo putem slike, na pasošu jednog od roditelja. Sada se postavlja pitanje da li će za svako dete biti potrebna posebna putna isprava.
Mislim da bi Ministarstvo moglo da nam kaže, gospodin ministar večeras, da li se zna koliko državljana Republike Srbije ima putne isprave. Ovo ne govorim slučajno.
Znamo koliko građana Republike Srbije ima po popisu stanovništva, ali bi bilo zanimljivo čuti koliko državljana Republike Srbije ima putne isprave, da bismo, u odnosu na to, usvojili, ili izvukli određeni zaključak, pošto se stalno priča o toj želji za putovanjem, pa da vidimo koliko građana Republike Srbije ima pasoš. Koliko među onima koji imaju putne isprave...
Hvala. Ministar će to posle, kada bude davao završnu reč, i ostalima reći, ja sam to čuo, da ne zloupotrebljavam ovu govornicu na taj način.
Dobro bi bilo da čujemo, takođe, od gospodina ministra, koliko ljudi ima diplomatske pasoše iz raznih razloga, pošto je bilo i od strane nekoliko kolega pitanja da li postoji mogućnost da, eventualno, dođe do zloupotrebe tog diplomatskog pasoša na različite načine. Pitanje je, takođe, član 9. Predloga ovog zakona koji govori o članovima uže porodice koji imaju pravo na diplomatski pasoš radi tih putovanja.
Mislim da to pitanje treba malo pojasniti, kao i član 10 - koji su to najviši državni funkcioneri na koje se odnose odredbe zakona o putnim ispravama, pošto vidim u Predlogu zakona da je to ostavljeno Vladi, da to nije uredio zakon.
SPS ceni da posebna pažnja treba da bude posvećena zaštiti, korišćenju i dostavljanju podataka koje sadrže putne isprave. Mislim da je to potrebno veoma jasno odrediti i objasniti, da ne bi došlo do moguće zloupotrebe podataka koje lična isprava sadrži.
Na kraju, mislim da je dobro što će Narodna skupština Republike Srbije usvojiti zakon o državljanstvu kojim će svim Srbima van Srbije biti data mogućnost da dobiju državljanstvo Republike Srbije. Danas smo u Odboru za pravosuđe i upravu imali izjašnjavanje o amandmanima, Vlada je prihvatila amandman jednog našeg kolege iz DSS.
Taj amandman, koji je kolega iz DSS-a podneo, istovetan je amandmanima SRS-a i SPS-a, bar u duhu, ne mora to biti svako slovo. Ovo govorim iz razloga što će ti državljani, odnosno svi ljudi koji dobiju državljanstvo Republike Srbije, na osnovu tog državljanstva biti u situaciji da dobiju i putnu ispravu države Srbije. Mislim da je to jedan korak koji treba pozdraviti.

Povredu Poslovnika reklamirala je narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar Jočić nije bio u sali pred kraj prepodnevnog dela rasprave. S obzirom na to, gospodine ministre, da, po članu 93. Poslovnika, vi sada treba da izađete i odgovorite na ove naše primedbe, ako možete malo da me saslušate, ministre.
Sve je to u redu, ali ja moram konkretno da vas pitam da bih tražila i konkretan odgovor. Jesu li vam preneli? Nisu. Znači, nije bio tu gospodin Todorović.
Amandman SRS-a koji je podneo gospodin Nemanja Šarović, kojim treba da se precizira izgled pasoša, apsolutno je, do detalja, opisao kako pasoš treba da izgleda, putna isprava.
Dakle, pored biometrijskog čipa, 125 puta 85 milimetara, da bude tamno plave boje, da ima zlatotiskom utisnut grb Republike Srbije i da piše - Republika Srbija, ispod toga na srpskom, engleskom i francuskom - pasoš.
Ja sam vam danas, u prepodnevnom delu sednice, rekla da treba da nam kažete, ako ste već ovlašćeni po zakonu da osmislite izgled pasoša, u pitanju je ova druga, ključna stvar, kako izgleda i gde će biti stavljen biometrijski čip, da li će to biti kao u američkom pasošu - na korici pasoša, ili će biti na drugom mestu, na drugoj strani.
Predložila sam da na drugoj strani, to je ona koja nije plastificirana, koja je kartonska, umesto grba, koji bi ovde bio u zlatotisku, odmah po otvaranju pasoša, bude mapa Republike Srbije. Time ćemo, i izgledom pasoša, ako već imate neku ideju, vi ćete nam je reći, pretpostavljam da imate, potvrđivati teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje, nedeljivost Srbije i očuvanje Kosova i Metohije.
Osim toga, time ćete, gospodine ministre, verovatno, sprečiti ili odbiti mogućnost onoga o čemu je govorio dr Goran Cvetanović, da se predstavnici šiptarske nacionalne manjine, koji bi iz raznoraznih razloga da dođu u posed srpskog pasoša, odbiju od te mogućnosti, jer bi im jasno bilo stavljeno do znanja, a to je ono što svakako ne žele da prihvate, tj. ta mapa koja bi stajala na drugoj strani govorila bi da je u pitanju Srbija sa čitavom svojom teritorijom i da će to zauvek tako i ostati.