Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 85 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nenad Bogdanović, Nenad Čanak, Riza Halimi i Pastor Balint.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PUTNIM ISPRAVAMA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za odbranu i bezbednost i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa Srpske radikalne stranke - jedan sat, 37 minuta i 12 sekundi, Poslanička grupa Demokratske stranke - jedan sat, 16 minuta 48 sekundi, Poslanička grupa Demokratske stranke Srbije - Nove Srbije - dr Vojislav Koštunica - 56 minuta, 24 sekunde, Poslanička grupa G17 plus - 22 minuta, 48 sekundi, Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije - 19 minuta, 12 sekundi, Poslanička grupa Liberalno-demokratske partije - 13 minuta, 12 sekundi, Poslanička grupa manjina - Savez vojvođanskih Mađara, Lista za Sandžak, Unija Roma Srbije, Koalicija Albanaca Preševske doline - 7 minuta, 12 sekundi, Poslanička grupa Vojvođanskih poslanika - LSV, SVM - 6 minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova, želi reč? (Da)
Izvolite, gospodine ministre.

Poštovani predsedavajući, cenjeni narodni poslanici, pred nama je zakon koji je po svojoj suštini tehnički, ali samo po suštini. On ima poseban značaj, zato što reguliše putnu ispravu ili, jednostavnije rečeno, prvi put će Srbija dobiti svoj pasoš.
Ovaj zakon je nužan sled novog ustava i novog zakona o državljanstvu. Inače, putne isprave, odnosno tehnička zaštita putnih isprava ili pouzdanost putnih isprava je jedan od bitnih uslova, ili preduslova, za približavanje beloj Šengen vizi. Pored svih drugih uslova, kao što je pravna regulativa, harmonizacija zakonodavstva, readmisija, politička i ekonomska stabilnost, i tehnička zaštita putne isprave je jedan od preduslova.
Razlozi za donošenje zakona.
Ovim zakonom se vrši usklađivanje postojeće regulative o putnim ispravama, dosadašnji zakon o putnim ispravama jugoslovenskih državljana, iz 1966. godine, sa novim ustavom, zakonom i međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Pravo na putnu ispravu bazirano je na državljanstvu i na ustavnom načelu da svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Srbiji, da napusti Srbiju i da se u nju vrati.
To pravo zakonom može biti ograničeno samo ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka, zaštite javnog reda i mira, sprečavanja širenja zaraznih bolesti i odbrane Republike Srbije.
Upravo zato se ovaj zakon bavi pitanjima tehničkog karaktera, znači, izdavanjem putnih isprava domaćim državljanima od strane nadležnih organa.
Donošenjem novog zakona, dobićemo putne isprave, kao što sam rekao, sa državnim obeležjima Republike Srbije. Ostvaruju se uslovi za uvođenje novog obrasca putnih isprava, koji garantuje, pre svega, pouzdanost, nepovredivost ličnih podataka sadržanih u dokumentu, sprečavanje eventualne zloupotrebe dokumenata i obezbeđuje brzu i jednostavnu identifikaciju pojedinca.
Novim putnim ispravama, koje će biti donete na osnovu novog zakona, stvaraju se uslovi za lakše putovanje naših državljana u inostranstvo, bez određenih obaveza, s obzirom na to da su prihvaćene svetske preporuke i standardi u pogledu bezbednosti putnih isprava. To je, isto tako, od nemalog značaja i u borbi protiv međunarodnog kriminala, koji, takođe, ne poznaje granice.
Donošenje ovog zakona je u skladu sa Akcionim planom harmonizacije propisa sa propisima Evrope, Evropske unije, i jednom od preporuka predviđenih za zemlje koje su obuhvaćene procesom pridruživanja i uključivanja u evropske integracije.
Vrlo kratko bih nešto rekao, samo o nekim suštinskim delovima zakona.
Smanjuje se broj putnih isprava, ukida se zajednički pasoš, kao i mogućnost upisa deteta u pasoš jednog od roditelja. To znači da će svako ko putuje u inostranstvo imati lični pasoš. Ukidaju se izlazne vize, a izlazna viza je potrebna samo radi unošenja u brodarsku ili pomorsku knjižicu, čime ove isprave poprimaju karakter i mogu da služe kao putne isprave, što do sada nije bio slučaj.
Zbog jedinstvene procedure i tehnologije, pasoš će se izrađivati samo u zemlji.
Državljani Republike Srbije u dijaspori, zahtev za izdavanje pasoša će moći da podnesu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva. Jednostavnije će biti izdavanje putnih isprava. Dokazi koji će se podnositi, podnosiće se samo prilikom prvog zahteva, a građanin koji poseduje novu ličnu kartu, podnosiće samo zahtev.
Predviđa se i jedna novina, a to je zaštita prava na putnu ispravu. Zaštita će se obezbeđivati u upravnom postupku i biće dvostepena, ali ne u okviru istog organa.
Rokovi važenja putne isprave se smanjuju sa deset na pet godina, a razlog ovome su brze tehnološke promene u oblasti automatskog očitavanja podataka. Predviđa se da izdavanje novih pasoša, odnosno novih putnih isprava, počne od početka primene zakona, tj. šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a to znači da će se svi pasoši zameniti do 31. decembra 2008. godine.
Ukratko, o ovom zakonu toliko. Sigurno ste svi pročitali Predlog zakona i sada očekujemo raspravu. Hvala.

Hvala, gospodine ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč, Odbora za odbranu i bezbednost - gospodin Đorđe Mamula, i Zakonodavnog odbora - gospodin Vlatko Ratković? (Ne) Hvala.
Da li narodni poslanici Nataša Jovanović, Jadranko Vuković, Milorad Buha, Petar Jojić i Božidar Delić, koji su na sednici Odbora za odbranu i bezbednost izdvojili svoje mišljenje, žele reč? (Da)
Reč ima gospođica narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, izdvojila sam mišljenje, kao i ostale kolege srpski radikali, zbog činjenice da tog dana ministar policije Dragan Jočić nije bio na sednici Odbora, pa nije mogao da nam da konkretne odgovore u ime Ministarstva i Vlade Republike Srbije u vezi s našim konkretnim primedbama na Predlog zakona o putnim ispravama. Zato se tog dana nisu stekli uslovi da razgovaramo o Predlogu zakona u pojedinostima, a verujem da ćemo to učiniti već sutra u Odboru.
Srpska radikalna stranka je, kao najozbiljnija politička stranka u Srbiji, iako je trenutno opozicija, ozbiljno shvatila posao oko novih putnih isprava. Nažalost, posle separatističkog referenduma koji se desio 21. maja prošle godine i izglasavanja novog ustava Republike Srbije, mi smo u situaciji da moramo da uradimo puno posla.
Onaj redosled poteza koji je trebalo da uradi ova vlada, a tiče se ove sednice i onih svih prethodnih, tj. neizglasavanje zakona iz člana 5. Ustavnog zakona a dolazak na dnevni red ovog zakona, koji, takođe, proističe, kao novonastala obaveza, iz Ustava Republike Srbije, daje nam za pravo da uložimo konkretne amandmane i primedbe, zato što ovaj zakon nije samo tehničke prirode.
On je veoma važan, jer svaki građanin i svi Srbi koji budu dobili državljanstvo, nadam se da ste, gospodine ministre, dobro razmislili i da ste već u fazi prihvatanja ovog našeg amandmana na član 16. zakona o državljanstvu, dakle, kada se steknu svi ti uslovi i kada dobiju u ruke putnu ispravu države Srbije, moraju da znaju da je taj dokument apsolutno besprekorno urađen, da su svi poslovi, pa i odlučivanje narodnih poslanika o izradi dokumenta, putne isprave kojom treba neko da putuje van granica ove naše zemlje, urađeni na najbolji mogući način.
Mi mislimo da ovde to nije slučaj. Najpre, zbog činjenice da vi uopšte niste imali razloga, gospodine ministre, da bežite od toga kako treba da izgleda pasoš Srbije.
Ovih dana se mnogo spekulisalo u javnosti oko toga kako samo 11% građana Srbije ima putnu ispravu, pa i mnogi mediji, a naročito oni koji su u službi hajke i harange protiv svega što je srpsko, nacionalno, da ih sada ne pominjem, zlurado komentarišu kako ljudi nisu hteli da uzmu pasoš koji je imao ta obeležja; šta će im, kada ne mogu da putuju.
Najpre, moram da vas podsetim da je lično Boris Tadić u, kampanji za predsednika Srbije, obećao da će naša zemlja biti na beloj Šengen listi.
S druge strane, treba da postavite pitanje sami sebi, vi koji govorite o tome kako je to najveći problem, da li ljudi, uopšte, imaju sredstava za normalan život i da li su danas kupili hleb, mleko, da li su platili račune za struju, jer je to primarno.
Tek posle toga će da razmišljaju o tome šta su izjave pojedinih političara i još uvek aktuelnog predsednika Republike o stavljanju zemlje na belu šengensku listu. Nije to glavni prioritet za milione ljudi u ovoj zemlji.
Kada već treba da odu u Ministarstvo unutrašnjih poslova i da zatraže putnu ispravu, onda unapred treba da znaju da li smo mi poslanici dobro razmislili kada smo pojedine odredbe u ovom zakonu usvajali, odnosno nismo usvajali.
Ovakvi zakoni se u ozbiljnoj državi i u ozbiljnim vladama razmatraju veoma dugo.
Primera radi, evo, kolega Mirović je svedok takvog slučaja kada je u pitanju Ruska Federacija, posle raspada SSSR-a. Takav i slični zakoni, kojima se identifikuju građani, evo, kroz putnu ispravu, imaju dva ili tri čitanja pre nego što dođu pred narodne poslanike.
Ministar je malopre rekao - svi ste ga dobro proučili i imate zakon ispred sebe. Nisam baš sigurna u to, gospodine Jočiću, možda ovi vaši iz DSS-a jesu, ali ne verujem da su svi.
Prvo, pitanje je koliko ljudi ima u ovom trenutku na poslaničkim klupama zakon o putnim ispravama, a, s druge strane, pitanje je koliko je njih do detalja razmišljalo i ulazilo u samu suštinu onoga što je trebalo da se promeni i što nije dobro.
Rok za izdavanje novih putnih isprava je vaše dezavuisanje svega u Srbiji, kao što to činite i neusvajanjem zakona iz Ustavnog zakona od sastavljanja ove vlade, koja je skrpljena s koca i konopca.
Vi uopšte nemate razloga, gospodine ministre, da kao rok za podnošenje novih putnih isprava stavljate šest meseci. Zašto? Ako su službe dobro uradile svoj posao, nije dobro da samo vi znate i da stoji u članu zakona da ministar određuje obrazac novog pasoša.
Moramo da kažemo da smo mi, srpski radikali, da sada ne ulazim u detalje, to precizno napisali, jer znamo kako izgledaju državna obeležja. Znamo kako izgleda grb Republike Srbije, kakve su dimenzije, po svim standardima, i koje oznake i na kojim jezicima moraju da stoje u putnoj ispravi jedne države. Zašto da to uređuje ministar nekim podzakonskim aktom, nema razloga za to.
Dakle, o tome treba da razmislite i da se ova sednica završi usvajanjem ovog zakona.
Još nešto. Mi mislimo, s obzirom na činjenicu da su ljudi s iščekivanjem gledali, i u vas, kao ministra, i u Vladu, kakav će zakon biti predložen i da to nije samo tehnička stvar, hajde sada, zarad onih preko 11% koji će prvi put otići da uzmu pasoš i da ga zatraže po proceduri od Ministarstva unutrašnjih poslova, da im ne ograničavamo važnost na ovaj rok, nego na 10 godina i da im olakšamo tu proceduru. To ćemo, naravno, sve obrazložiti kroz amandmane koji slede.
Veoma je ozbiljno politička grupa SRS-a razmatrala Predlog ovog zakona. Ni ovi, ni mnogobrojni drugi amandmani, koji su na izgled tehničke prirode, nisu to, već su suštinski, zbog toga što mislimo da ovakav zakon treba da bude jedan, pa za sva vremena, a ne da se menja i da se na njemu interveniše kroz nekoliko godina. Već sada treba da uradimo sve kako treba, apsolutno precizno i jasno, da građanima olakšamo da što pre dođu do putne isprave. Hvala vam.

Hvala narodnom poslaniku, gospođici Nataši Jovanović.
Da li još neko od poslanika koji žele da izdvoje svoje mišljenje želi reč? Ne. Hvala vam.
Ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke je Božidar Delić, a Demokratske stranke Srbije - Nova Srbija - Đorđe Mamula.
Dajem reč gospodinu Božidaru Deliću.

Gospodine predsedavajući, gospodo potpredsednici, gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o jednom zakonu koji nikako ne može biti tehničke prirode, kako to kaže gospodin ministar. Tu se, upravo, radi o jednom suštinskom zakonu, koji za sve građane naše zemlje ima izuzetan značaj.
Ja sam, čitajući ovaj zakon i učestvujući u radu odbora koji su raspravljali o ovom predlogu, intimno očekivao da će ministar danas ovde doneti i pokazati, nama, narodnim poslanicima, kako izgleda obrazac novog pasoša. Onda bi mi Predlog ovog zakona bio možda prihvatljiviji. Pošto toga nije bilo, on ni meni, a ni ostalim pripadnicima i poslanicima SRS-a nije prihvatljiv.
Gospodo, u ruci držim dva pasoša. Ovaj crveni pasoš je pasoš države koje odavno nema i koja će, posebno za srpski narod, kao i ceo taj period, biti zabeležena po mnogim ružnim stvarima, koje i danas osećamo.
Ovo je pasoš sa kojima su građani Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije mogli da putuju po celom svetu. Bio je jako cenjen u svim državama, a posebno je bio cenjen kod onih sa kojima gospodin Jočić ima problema i koji spadaju u njegovu nadležnost, jer je bio vrlo skup i omiljen među pripadnicima tih grupa.
Ovo je drugi pasoš, koji je nadživeo tri države i koji, ukoliko prihvatimo ovaj zakonski predlog, treba da bude zamenjen. Svakako, svi se mi slažemo da ne možemo više putovati po svetu sa putnom ispravom države koje više nema.
Zašto kažem da je ovo suštinsko pitanje?
Putujući, u raznim prilikama, po Evropi, video sam kako se ljudi odnose prema pasošu. To je jedina putna isprava koju oni imaju i koju pokazuju u bilo kojoj državi. Gledam kako to neki čine s ponosom, jer kada pokažu taj pasoš i kada se na njemu vidi grb njihove države, ako je to Amerika, Rusija, Nemačka, Engleska ili Francuska, vi u tome građaninu odmah vidite i državu koju on reprezentuje, odnosno njegov pasoš.
Znam da svi mi koji smo u ovoj sali, kao i svaki građanin, smatramo da treba da imamo savremeni pasoš, pasoš koji će zadovoljiti sve važeće standarde u Evropi i svetu i koji će omogućiti jednak tretman svih naših građana sa građanima drugih evropskih država, i to u pogledu brzine prelaska granice i carinskih kontrola. Međutim, ovo ne znači da je SRS spremna da podrži ovaj zakonski predlog.
Poslanici SRS-a su u odborima, kojima su prisustvovali, dali više amandmana na pojedine članove ovog zakona. Ukoliko bi se oni uvažili, ili bar veći deo njih, uključujući posebno amandmane na čl. 24, 25, 35. i 49, mi bismo onda bili spremni da podržimo ovaj zakonski predlog.
Naša prva primedba bila bi na član 9. stav 3, u kome piše da diplomatski pasoš može biti izdat i članu uže porodice lica kome je izdat takav pasoš, koji s njim živi u zajedničkom domaćinstvu i s njim putuje u inostranstvo ili boravi u inostranstvu.
Smatramo da se ovim previše širi broj imalaca diplomatskog pasoša.
Smatramo da ovaj deo - ''s njim putuje u inostranstvo'', ali samo ovaj deo - ''putuje u inostranstvo'', treba izbaciti, jer članovi porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu i koji sa tim licem borave i u inostranstvu treba da imaju pasoš, ali nikako i članovi porodičnog domaćinstva koji samo nekom prilikom, pa bilo to i turistički, putuju u inostranstvo.
Sledeća primedba, na osnovu koje smo, takođe, predvideli amandman, odnosi se na član 19. i vezana je za rok važenja pasoša. Predviđeno je da pasoš važi pet godina. Mi smatramo da je rok predviđen u članu 20. trenutno aktuelnog zakona, rok od 10 godina, prihvatljiviji i da treba da ostane i u novom rešenju.
Naglašavam da prilikom donošenja zakonskih rešenja moramo voditi računa i o tome da građani Srbije moraju svoje važeće pasoše da zamene najdalje do 31. decembra 2008. godine, kako je to predviđeno u članu 53. predloženog zakonskog rešenja.
To je sve finansijsko opterećenje za građane i zato treba izbeći obavezu da se zamenjuju svake pete godine.
Tražili smo objašnjenje i od gospodina Todorovića i on nam je rekao da je rok važenja pasoša povezan sa rokom važenja lične karte. Smatram da to ne stoji, jer to su dva različita dokumenta, predviđena u dva različita zakona. Potvrdu mojih reči dobićete ako pročitate član 30. ovog predloga, gde se kaže da se uz zahtev za izdavanje putne isprave stavlja na uvid lična karta ili druga isprava iz koje se može utvrditi identitet.
Jutros smo čuli od gospodina ministra sasvim drugačije objašnjenje - da je rok važenja od pet godina povezan sa tehnološkim napredovanjem biometrijskih čipova. To je, svakako, prihvatljivije rešenje.
Međutim, i u Evropi, svi koji rade na tome, pa i mi, moramo voditi računa da tehnologija koju ćemo uvesti od marta sledeće godine bude ona koja je trenutno najsavremenija, da ne bismo kroz pet godina, upravo zbog toga što je to finansijsko opterećenje za građane, morali da menjamo pasoš.
Posebne primedbe imamo na član 24. stav 2. u kome je predviđeno da obrazac pasoša, diplomatskog pasoša, službenog pasoša, putnog lista i vize propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.
Zašto donosimo zakon o putnim ispravama ako nismo njime predvideli kako će ta putna isprava da izgleda, šta će da sadrži, za šta mislim da je najvažnije? Zašto mi, a uočio sam da je to postala praksa, svoje nadležnosti prenosimo na bilo koga, ako to nije neophodno, a u ovom slučaju nije? Zašto ovim predlogom stavljamo ministru unutrašnjih poslova u zadatak da svojim aktom, odnosno uredbom, propiše izgled pasoša, a ta uredba je pravni akt nižeg nivoa od zakona koji mi usvajamo?
Kako ćete, gospodo, ako vas građani budu pitali sutra da li ste usvojili zakon o novoj putnoj ispravi i kako ta putna isprava izgleda, vi to objasniti građanima?
Ovo rešenje nije ni praktično, jer, formalno-pravno gledano, omogućava svakom novom ministru da menja izgled našeg pasoša. Ako bi se to desilo, ne bismo nikako smeli kriviti ministra, jer smo mi predložili rešenje u članu 24. koje to omogućava. Drugi mogu reći da je to kod nas praksa i da je tako predviđeno i u trenutno važećem zakonu.
Odmah da vam kažem da u važećem zakonu nije propisano ko određuje izgled obrasca pasoša, a moglo je, između ostalog, to da bude u čl. 29. i 30. posebno u članu 31.
Pošto nam predlog ovog zakona dolazi od Vlade Srbije, a u njegovoj neposrednoj pripremi se najviše angažovalo Ministarstvo unutrašnjih poslova, zbog toga je ovde, na kraju krajeva, prisutan i ministar unutrašnjih poslova, smatram da je to podvala nama, poslanicima, da blanko ovlastimo ministra da sam utvrdi izgled pasoša.
Smatram da nije korektno da ministar ovim predlogom sam sebe ovlašćuje na nešto na šta nema pravo, a mi ne treba na to da nasednemo. Ukoliko se ovo ne ispravi, to može biti razlog da SRS ne glasa za Predlog ovog zakona.
Želim da napomenem da smo u dva odbora skrenuli pažnju na ovaj stav iz člana 24. predloženog zakona, ali izgleda kao da se igramo gluvih telefona. Iz Vlade ne reaguju na naša upozorenja i pred Skupštinu su izneli isti predlog. Ovo sve potvrđuje tezu da ova vlada ne poštuje Skupštinu i da je smatra za privezak ili običnu transmisiju svoje volje.
Možda najvažniju primedbu imamo na član 25, koji govori o automatskom očitavanju podataka i zaštitnim elementima.
Čak i postojeći zakon, u članu 30, daje potpuniji pregled svih podataka za potrebe automatskog očitavanja. U članu 25. predloženog zakonskog rešenja, rečeno je da sve vrste našeg pasoša sadrže prostor za potrebe automatskog očitavanja podataka, u koji se unose vidljivi alfanumerički podaci na ispravi, kao i zaštitni elementi koje propiše ministar za unutrašnje poslove.
Opet gospodin ministar sam sebi daje suviše velika ovlašćenja, a mi to treba da aminujemo dizanjem ruke ili pritiskom na dugme kod kompjuterskog glasanja.
Gospodo poslanici, moram vam reći da je ovo suštinsko pitanje, o kome se u Evropi i u svetu vode javne rasprave i donose različite deklaracije.
Naime, mnoge evropske države su već uvele mašinski čitljive putne isprave, pre nego što su uvele odgovarajuću bezbednosnu arhitekturu njihove zaštite i na taj način drastično smanjile bezbednost i privatnost svojih građana. Radi toga, septembra 2006. godine, doneta je Budimpeštanska deklaracija o mašinski čitljivim putnim ispravama.
Predlažem da poslanici pročitaju sadržaj ove deklaracije, jer će im to pomoći da se odrede prilikom glasanja o Predlogu ovog zakona.
Takođe, prošle i ove godine je izvršeno i nekoliko demonstracija krađe podataka ili provaljivanja čipova radi frekventne identifikacije sa određene bezbedne daljine.
Da se ne upuštamo sada, na početku ove rasprave, u pojedinosti, mi smatramo, a to smo putem amandmana i predložili, da naši pasoši, u delu za mašinsko očitavanje, moraju imati podatke koji moraju zadovoljiti ICO standarde, ili, da kažem jasnije, standarde koje propisuje Međunarodna organizacija za civilni avio-saobraćaj.
Smatramo da bi, radi veće bezbednosti, naši pasoši trebalo da budu opremljeni čipovima sa kontaktnim čitanjem ili, ukoliko se radi o ovim frekventnim identifikacijama, da to budu čipovi koji se čitaju maksimalno do 10 centimetara daljine.
Pri tom smo predvideli i dodatnu zaštitu, kako to, inače, postoji u savremenim pasošima, od mreže metalnih vlakana u koricama, koji obezbeđuju efekat Faradejevog kaveza i štite podatke u pasošu od neželjenog čitanja.
Gospodin Todorović je, ispred MUP-a, predstavljao ovaj predlog zakona pred odborima Skupštine Srbije. On je pravnik, nije mogao ništa konkretnije da nam kaže o tehničkim detaljima čipova i uređaja za čitanje pasoša, ali je izjavio da će naši pasoši moći da se čitaju provlačenjem kroz čitač.
Želim da gospodin ministar da karakteristike tih čipova i tih uređaja, jer, ukoliko je tačno ovo što kaže gospodin Todorović, to je jedan od bezbednijih načina čitanja pasoša i čuvanja podataka u njima, ali onda postoji pitanje na koje, takođe, treba da nam odgovori ministar.
Da li će naši pasoši biti kompatibilni sa savremenim čitačima, koji se već u evropskim zemljama koriste, jer oni imaju i čitače pored kojih se samo prolazi i čitače sa direktnim kontaktom, tj. da li ćemo imati i te čitače kroz koje se provlači pasoš?
Molio bih da nam gospodin ministar iznese tip, vrstu, tehničke karakteristike čipova koji se ugrađuju u naše pasoše i da nam objasni način na koji će se čitati ovi podaci, da li direktnim kontaktom, da li samo radiofrekventnom identifikacijom ili provlačenjem kroz čitač.
Ukoliko gospodin ministar ne može da nam iznese ove karakteristike, ne znam ko bi to drugi mogao da učini, pa smatram da bi dalja diskusija, posebno o ovom članu, bila bespredmetna.
S obzirom na ubrzano zastarevanje elemenata ove tehnologije, mi mislimo da u zakonu treba da se naglase bezbednosti zahtevi koje moraju ispunjavati ugrađeni čipovi i dati mogućnost da MUP prati razvoj ove tehnologije, sa ciljem da što bolje zaštiti podatke naših građana.
Takođe, u ovom članu, dodali smo i novi stav kojim dajemo mogućnost, predviđenu članom 43. Ustava Republike Srbije, da svaki građanin može da ostvari uvid u podatke koje sadrži njegov čip, odnosno prostor za automatsko očitavanje iz člana 25.
Što se tiče člana 35, koji se odnosi na odbijanje zahteva za izdavanje putne isprave, smatramo da treba brisati tačku 3) koja kaže: "Ako je licu koje traži izdavanje putne isprave u skladu sa priznatim međunarodnim aktom zabranjeno putovanje".
Ovo nije jasno definisano i ograničava prava i slobode građana, tj. suprotno je duhu Ustava.
Ovde, svakako, treba predvideti izuzetke ako je to ograničenje zbog bolesti, epidemije ili kriminalne aktivnosti, ali onda to treba drugačije naglasiti.
Recimo, jedan hipotetički primer.
Opet da pomenem onaj grad koji se najviše pominje u našoj zemlji, a svakako je najmrskije ime za jedan grad - Hag. Veliki broj naših građana je od strane institucije koja se nalazi u tom gradu stavljen na listu sumnjivih. Da li, gospodo, to što je neko stavio nekog građanina na listu sumnjivih treba da bude ograničavajuća okolnost, da taj građanin ne putuje van naše zemlje? Na kraju krajeva, kako se te liste šire, svi mi jednog dana, možda, možemo postati sumnjivi.
Na osnovu ovoga, ukoliko se usvoji brisanje ove tačke 3), ista ispravka bi trebalo da bude i u članu 37. Takođe, smatramo da u članu 49, koji govori o dostavljanju podataka inostranom organu, iza tačke 3), shodno članu 43. Ustava Republike Srbije, treba dodati novi član, odnosno stav kojim se organ koji daje podatke obavezuje da o dostavljenim podacima bude obavešteno lice čiji se podaci dostavljaju inostranom organu.
Hvala.

Hvala, gospodine Deliću.
Povodom Poslovnika, za reč se javio narodni poslanik Zoran Krasić, potom Vladan Batić, pa Petar Jojić. Izvolite.

Gospodine Mrkonjiću, to su članovi 136, 225. i 226. našeg poslovnika.
Smatram da je na početku ove načelne rasprave potrebno da se razjasne neka pitanja, da bismo mogli da usmerimo raspravu, da, jednostavno, ne bismo kucali na otvorena vrata. O čemu se radi? Mislim da poslanicima mora da se razjasni da li postoji po ovom zakonu kategorija - diplomatska viza, jer, čitajući odredbe ovog predloga zakona, naročito od člana 14, pa posebno član 22, stičem utisak da su ukinute diplomatske vize, jer nigde nema odredbe o roku važenja diplomatske vize.
Zašto ovo pitanje postavljam? Da javnosti odmah bude jasno, ne zbog nekih privilegija onih koji dobijaju diplomatski ili službeni pasoš, nego zbog činjenice da su od 5. oktobra razni tipovi mogli da dobiju diplomatski pasoš. Pošto službeno često putujem u inostranstvo, imao sam prilike da te nosioce diplomatskog pasoša SRJ, pa sada Srbije, viđam u holovima aerodroma u kratkim pantalonicama, malo pripite, a možda malo i vesele na drugi način, te smatram da takve osobe krše ugled Republike Srbije.
Ja se slažem da je neko njima izdao diplomatski pasoš, sa rokom važenja od pet godina, to je masovno radio Svilanović svojevremeno, ali diplomatska viza je sredstvo ograničenja takvog ponašanja.
Praktično, diplomatska viza omogućava korišćenje diplomatskog pasoša i stičem utisak, a naveo sam ove odredbe, da ste vi to sada izbacili iz zakona.
Praksa je da Ministarstvo spoljnih poslova nekom nosiocu diplomatskog pasoša izdaje diplomatsku vizu na tri meseca, nekima na šest meseci, u zavisnosti od potreba, obaveza itd.
Ova diplomatska viza se tiče, pre svega, nosilaca diplomatskih pasoša, a postoji i druga viza, koja je za nosioce službenih pasoša.
Vi ste u članu 22. pribegli jednoj drugoj formulaciji, pa se ne vidi da se radi o službenom pasošu; nosiocu putne isprave za putovanje, službeno putovanje u inostranstvo, nešto slično ste napisali, te smatram da je potrebno da nam objasnite da li kategorija diplomatske vize i dalje stoji u zakonu. Ukoliko ne stoji, da li to omogućava Bečka konvencija o diplomatsko-konzularnim odnosima ili, uopšte, o čemu se radi.
Smatram da diplomatska viza treba da ostane, da bi se ispravile, naveo sam primer, te greške na početku, zbog nekih zasluga petooktobarskih.
Razni glumci, novinari itd., dobili su taj pasoš, čak su se i na televiziji hvalili kako imaju taj pasoš, ali kažem vam odmah, očevidac sam, ima još ljudi koji su bili u parlamentarnim delegacijama, sretali smo ih na aerodromima u kratkim pantalonicama, sa japankama, vraćaju se iz Portugala, onako pripiti, mašu pasošem, mogu sve i svašta.
Za uzvrat, daću vam drugi primer, primer jednog ministra, neću da kažem ime, koji je doživeo teške neprijatnosti zato što je imao diplomatski pasoš - otvarali mu prtljag i sl. Jednostavno, naš diplomatski pasoš, gospodine Jočiću, niko u inostranstvu ne zarezuje ni za šta.
Znam da ga SMIP izdaje, ali vi donosite zakon koji treba da propiše rok važenja diplomatske vize. O tome vam pričam. Ne pričam o kriterijumima Ministarstva spoljnih poslova.
U ovom zakonu mora da stoji koliko važi diplomatska viza, da li ćete reći - tri meseca, šest meseci, godinu dana, sasvim mi je svejedno, ali ovaj zakon to mora da sadrži.
Gospodine Mrkonjiću, nećete da mi zamerite, još jedna intervencija, ne bih se više javljao.
Gospodine Jočiću, kada definišete šta je prvostepeni organ, šta je nadležni organ, kada definišete stvarnu nadležnost, molim vas, nemojte da koristite formulaciju - policijska uprava, policijska stanica.
Navedite - Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ne znam kako vam je Balinovac pustio ovaj zakon, to ne bi smelo da stoji u zakonu.
Ne možete da ulazite u sitna creva koja će policijska stanica da izdaje šta. Ministarstvo unutrašnjih poslova je nadležni organ. U okviru tog organa mora da se obezbedi prvostepeni, drugostepeni postupak i zaštita pred Vrhovnim sudom za upravni spor. Vi nemate potrebe za tim, a da vas ne podsećam da mi još niste vratili džip.
Jednom vam je poništeno to za džip, zato što ste imali tajni akt o sistematizaciji radnih mesta i organizaciji u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ni to nije dozvoljeno.

Povodom Poslovnika, narodni poslanik Vladan Batić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 225. Poslovnika o radu Narodne skupštine i odnosi se na ministra Jočića.
Pitanje za koje mislim da je prethodno pitanje rasprave o zakonu o putnim ispravama, jeste zašto to nije učinjeno ranije i zašto doživljavamo takva poniženja kada se nađemo na aerodromima u nekoj stranoj zemlji, gde imate šaltere za državljane Evropske unije i šalter za one koji su van, na kome su, uglavnom, naši građani, manje-više, pošto su svi drugi kandidati za Evropsku uniju, imaju beli Šengen i imaju privilegovan status.
Tamo se, maltene, nalaze samo državljani Srbije, i to sa pasošem pretprošle države. SRJ ne postoji više od četiri godine, skoro pet godina, a ona država u koju su se ljudi na čelu ove vlasti zaklinjali i obećavali da će je osnažiti i ojačati, tzv. zajednica SCG, možda je jedina država u svetu koja nije imala svoj pasoš.
Tako, kada se pojavimo sada, mi građani, ili državljani Srbije, putujemo s pasošem pretprošle države.
Zašto to nije urađeno do sada? Petnaest meseci je otkako je Srbija, voljom građana Crne Gore, postala suverena država. Zašto nema svoj pasoš? Ili je još postojala nada da će se napraviti neka nova Jugoslavija.
Sledeće pitanje za ministra. Zašto se toliko dugo čeka? Zašto još šest meseci? Zašto tek do kraja iduće godine? Znači, sedam godina po prestanku SRJ, naši građani će se na granicama pojavljivati sa pasošem SRJ. To, stvarno, nema nikakvo opravdanje. Red je bio da poslanici vide kako će izgledati taj pasoš.
Kada se cela ta priča završi, postavlja se jedno pitanje koje je mnogo značajnije od ovoga. S obzirom na stanje u kome se ova država nalazi, gde će građani Srbije, kada najzad dobiju pasoš Srbije, s tim pasošem putovati?
To je glavno pitanje, jer vidimo da, uprkos velikim obećanjima da ćemo doći na belu šengensku listu, od toga nema ništa, nema ništa do potpisivanja sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji, a njegovog potpisivanja nema do izručenja Mladića.
Stoga se građanima, a posebno mladim ljudima, studentima, a 80% njih nema pasoš, umesto toga, nude roštiljijade, kobasicijade, kupusijade i razni drugi vašari, hleba i igara; šta ima da idete u beli svet, da vidite kako žive savremeni ljudi u savremenom svetu.
Dakle, to je problem.
Hajde da raspravljamo u ovoj temi i o tom pitanju, koje je mnogo važnije od forme, ali, kao poslanik DHSS-a u Poslaničkom klubu LDP-a, naravno da ću glasati da najzad Srbija dobije svoj pasoš, da to prvo poniženje makar prevaziđemo.