Gospodine predsedavajući, gospodo potpredsednici, gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o jednom zakonu koji nikako ne može biti tehničke prirode, kako to kaže gospodin ministar. Tu se, upravo, radi o jednom suštinskom zakonu, koji za sve građane naše zemlje ima izuzetan značaj.
Ja sam, čitajući ovaj zakon i učestvujući u radu odbora koji su raspravljali o ovom predlogu, intimno očekivao da će ministar danas ovde doneti i pokazati, nama, narodnim poslanicima, kako izgleda obrazac novog pasoša. Onda bi mi Predlog ovog zakona bio možda prihvatljiviji. Pošto toga nije bilo, on ni meni, a ni ostalim pripadnicima i poslanicima SRS-a nije prihvatljiv.
Gospodo, u ruci držim dva pasoša. Ovaj crveni pasoš je pasoš države koje odavno nema i koja će, posebno za srpski narod, kao i ceo taj period, biti zabeležena po mnogim ružnim stvarima, koje i danas osećamo.
Ovo je pasoš sa kojima su građani Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije mogli da putuju po celom svetu. Bio je jako cenjen u svim državama, a posebno je bio cenjen kod onih sa kojima gospodin Jočić ima problema i koji spadaju u njegovu nadležnost, jer je bio vrlo skup i omiljen među pripadnicima tih grupa.
Ovo je drugi pasoš, koji je nadživeo tri države i koji, ukoliko prihvatimo ovaj zakonski predlog, treba da bude zamenjen. Svakako, svi se mi slažemo da ne možemo više putovati po svetu sa putnom ispravom države koje više nema.
Zašto kažem da je ovo suštinsko pitanje?
Putujući, u raznim prilikama, po Evropi, video sam kako se ljudi odnose prema pasošu. To je jedina putna isprava koju oni imaju i koju pokazuju u bilo kojoj državi. Gledam kako to neki čine s ponosom, jer kada pokažu taj pasoš i kada se na njemu vidi grb njihove države, ako je to Amerika, Rusija, Nemačka, Engleska ili Francuska, vi u tome građaninu odmah vidite i državu koju on reprezentuje, odnosno njegov pasoš.
Znam da svi mi koji smo u ovoj sali, kao i svaki građanin, smatramo da treba da imamo savremeni pasoš, pasoš koji će zadovoljiti sve važeće standarde u Evropi i svetu i koji će omogućiti jednak tretman svih naših građana sa građanima drugih evropskih država, i to u pogledu brzine prelaska granice i carinskih kontrola. Međutim, ovo ne znači da je SRS spremna da podrži ovaj zakonski predlog.
Poslanici SRS-a su u odborima, kojima su prisustvovali, dali više amandmana na pojedine članove ovog zakona. Ukoliko bi se oni uvažili, ili bar veći deo njih, uključujući posebno amandmane na čl. 24, 25, 35. i 49, mi bismo onda bili spremni da podržimo ovaj zakonski predlog.
Naša prva primedba bila bi na član 9. stav 3, u kome piše da diplomatski pasoš može biti izdat i članu uže porodice lica kome je izdat takav pasoš, koji s njim živi u zajedničkom domaćinstvu i s njim putuje u inostranstvo ili boravi u inostranstvu.
Smatramo da se ovim previše širi broj imalaca diplomatskog pasoša.
Smatramo da ovaj deo - ''s njim putuje u inostranstvo'', ali samo ovaj deo - ''putuje u inostranstvo'', treba izbaciti, jer članovi porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu i koji sa tim licem borave i u inostranstvu treba da imaju pasoš, ali nikako i članovi porodičnog domaćinstva koji samo nekom prilikom, pa bilo to i turistički, putuju u inostranstvo.
Sledeća primedba, na osnovu koje smo, takođe, predvideli amandman, odnosi se na član 19. i vezana je za rok važenja pasoša. Predviđeno je da pasoš važi pet godina. Mi smatramo da je rok predviđen u članu 20. trenutno aktuelnog zakona, rok od 10 godina, prihvatljiviji i da treba da ostane i u novom rešenju.
Naglašavam da prilikom donošenja zakonskih rešenja moramo voditi računa i o tome da građani Srbije moraju svoje važeće pasoše da zamene najdalje do 31. decembra 2008. godine, kako je to predviđeno u članu 53. predloženog zakonskog rešenja.
To je sve finansijsko opterećenje za građane i zato treba izbeći obavezu da se zamenjuju svake pete godine.
Tražili smo objašnjenje i od gospodina Todorovića i on nam je rekao da je rok važenja pasoša povezan sa rokom važenja lične karte. Smatram da to ne stoji, jer to su dva različita dokumenta, predviđena u dva različita zakona. Potvrdu mojih reči dobićete ako pročitate član 30. ovog predloga, gde se kaže da se uz zahtev za izdavanje putne isprave stavlja na uvid lična karta ili druga isprava iz koje se može utvrditi identitet.
Jutros smo čuli od gospodina ministra sasvim drugačije objašnjenje - da je rok važenja od pet godina povezan sa tehnološkim napredovanjem biometrijskih čipova. To je, svakako, prihvatljivije rešenje.
Međutim, i u Evropi, svi koji rade na tome, pa i mi, moramo voditi računa da tehnologija koju ćemo uvesti od marta sledeće godine bude ona koja je trenutno najsavremenija, da ne bismo kroz pet godina, upravo zbog toga što je to finansijsko opterećenje za građane, morali da menjamo pasoš.
Posebne primedbe imamo na član 24. stav 2. u kome je predviđeno da obrazac pasoša, diplomatskog pasoša, službenog pasoša, putnog lista i vize propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.
Zašto donosimo zakon o putnim ispravama ako nismo njime predvideli kako će ta putna isprava da izgleda, šta će da sadrži, za šta mislim da je najvažnije? Zašto mi, a uočio sam da je to postala praksa, svoje nadležnosti prenosimo na bilo koga, ako to nije neophodno, a u ovom slučaju nije? Zašto ovim predlogom stavljamo ministru unutrašnjih poslova u zadatak da svojim aktom, odnosno uredbom, propiše izgled pasoša, a ta uredba je pravni akt nižeg nivoa od zakona koji mi usvajamo?
Kako ćete, gospodo, ako vas građani budu pitali sutra da li ste usvojili zakon o novoj putnoj ispravi i kako ta putna isprava izgleda, vi to objasniti građanima?
Ovo rešenje nije ni praktično, jer, formalno-pravno gledano, omogućava svakom novom ministru da menja izgled našeg pasoša. Ako bi se to desilo, ne bismo nikako smeli kriviti ministra, jer smo mi predložili rešenje u članu 24. koje to omogućava. Drugi mogu reći da je to kod nas praksa i da je tako predviđeno i u trenutno važećem zakonu.
Odmah da vam kažem da u važećem zakonu nije propisano ko određuje izgled obrasca pasoša, a moglo je, između ostalog, to da bude u čl. 29. i 30. posebno u članu 31.
Pošto nam predlog ovog zakona dolazi od Vlade Srbije, a u njegovoj neposrednoj pripremi se najviše angažovalo Ministarstvo unutrašnjih poslova, zbog toga je ovde, na kraju krajeva, prisutan i ministar unutrašnjih poslova, smatram da je to podvala nama, poslanicima, da blanko ovlastimo ministra da sam utvrdi izgled pasoša.
Smatram da nije korektno da ministar ovim predlogom sam sebe ovlašćuje na nešto na šta nema pravo, a mi ne treba na to da nasednemo. Ukoliko se ovo ne ispravi, to može biti razlog da SRS ne glasa za Predlog ovog zakona.
Želim da napomenem da smo u dva odbora skrenuli pažnju na ovaj stav iz člana 24. predloženog zakona, ali izgleda kao da se igramo gluvih telefona. Iz Vlade ne reaguju na naša upozorenja i pred Skupštinu su izneli isti predlog. Ovo sve potvrđuje tezu da ova vlada ne poštuje Skupštinu i da je smatra za privezak ili običnu transmisiju svoje volje.
Možda najvažniju primedbu imamo na član 25, koji govori o automatskom očitavanju podataka i zaštitnim elementima.
Čak i postojeći zakon, u članu 30, daje potpuniji pregled svih podataka za potrebe automatskog očitavanja. U članu 25. predloženog zakonskog rešenja, rečeno je da sve vrste našeg pasoša sadrže prostor za potrebe automatskog očitavanja podataka, u koji se unose vidljivi alfanumerički podaci na ispravi, kao i zaštitni elementi koje propiše ministar za unutrašnje poslove.
Opet gospodin ministar sam sebi daje suviše velika ovlašćenja, a mi to treba da aminujemo dizanjem ruke ili pritiskom na dugme kod kompjuterskog glasanja.
Gospodo poslanici, moram vam reći da je ovo suštinsko pitanje, o kome se u Evropi i u svetu vode javne rasprave i donose različite deklaracije.
Naime, mnoge evropske države su već uvele mašinski čitljive putne isprave, pre nego što su uvele odgovarajuću bezbednosnu arhitekturu njihove zaštite i na taj način drastično smanjile bezbednost i privatnost svojih građana. Radi toga, septembra 2006. godine, doneta je Budimpeštanska deklaracija o mašinski čitljivim putnim ispravama.
Predlažem da poslanici pročitaju sadržaj ove deklaracije, jer će im to pomoći da se odrede prilikom glasanja o Predlogu ovog zakona.
Takođe, prošle i ove godine je izvršeno i nekoliko demonstracija krađe podataka ili provaljivanja čipova radi frekventne identifikacije sa određene bezbedne daljine.
Da se ne upuštamo sada, na početku ove rasprave, u pojedinosti, mi smatramo, a to smo putem amandmana i predložili, da naši pasoši, u delu za mašinsko očitavanje, moraju imati podatke koji moraju zadovoljiti ICO standarde, ili, da kažem jasnije, standarde koje propisuje Međunarodna organizacija za civilni avio-saobraćaj.
Smatramo da bi, radi veće bezbednosti, naši pasoši trebalo da budu opremljeni čipovima sa kontaktnim čitanjem ili, ukoliko se radi o ovim frekventnim identifikacijama, da to budu čipovi koji se čitaju maksimalno do 10 centimetara daljine.
Pri tom smo predvideli i dodatnu zaštitu, kako to, inače, postoji u savremenim pasošima, od mreže metalnih vlakana u koricama, koji obezbeđuju efekat Faradejevog kaveza i štite podatke u pasošu od neželjenog čitanja.
Gospodin Todorović je, ispred MUP-a, predstavljao ovaj predlog zakona pred odborima Skupštine Srbije. On je pravnik, nije mogao ništa konkretnije da nam kaže o tehničkim detaljima čipova i uređaja za čitanje pasoša, ali je izjavio da će naši pasoši moći da se čitaju provlačenjem kroz čitač.
Želim da gospodin ministar da karakteristike tih čipova i tih uređaja, jer, ukoliko je tačno ovo što kaže gospodin Todorović, to je jedan od bezbednijih načina čitanja pasoša i čuvanja podataka u njima, ali onda postoji pitanje na koje, takođe, treba da nam odgovori ministar.
Da li će naši pasoši biti kompatibilni sa savremenim čitačima, koji se već u evropskim zemljama koriste, jer oni imaju i čitače pored kojih se samo prolazi i čitače sa direktnim kontaktom, tj. da li ćemo imati i te čitače kroz koje se provlači pasoš?
Molio bih da nam gospodin ministar iznese tip, vrstu, tehničke karakteristike čipova koji se ugrađuju u naše pasoše i da nam objasni način na koji će se čitati ovi podaci, da li direktnim kontaktom, da li samo radiofrekventnom identifikacijom ili provlačenjem kroz čitač.
Ukoliko gospodin ministar ne može da nam iznese ove karakteristike, ne znam ko bi to drugi mogao da učini, pa smatram da bi dalja diskusija, posebno o ovom članu, bila bespredmetna.
S obzirom na ubrzano zastarevanje elemenata ove tehnologije, mi mislimo da u zakonu treba da se naglase bezbednosti zahtevi koje moraju ispunjavati ugrađeni čipovi i dati mogućnost da MUP prati razvoj ove tehnologije, sa ciljem da što bolje zaštiti podatke naših građana.
Takođe, u ovom članu, dodali smo i novi stav kojim dajemo mogućnost, predviđenu članom 43. Ustava Republike Srbije, da svaki građanin može da ostvari uvid u podatke koje sadrži njegov čip, odnosno prostor za automatsko očitavanje iz člana 25.
Što se tiče člana 35, koji se odnosi na odbijanje zahteva za izdavanje putne isprave, smatramo da treba brisati tačku 3) koja kaže: "Ako je licu koje traži izdavanje putne isprave u skladu sa priznatim međunarodnim aktom zabranjeno putovanje".
Ovo nije jasno definisano i ograničava prava i slobode građana, tj. suprotno je duhu Ustava.
Ovde, svakako, treba predvideti izuzetke ako je to ograničenje zbog bolesti, epidemije ili kriminalne aktivnosti, ali onda to treba drugačije naglasiti.
Recimo, jedan hipotetički primer.
Opet da pomenem onaj grad koji se najviše pominje u našoj zemlji, a svakako je najmrskije ime za jedan grad - Hag. Veliki broj naših građana je od strane institucije koja se nalazi u tom gradu stavljen na listu sumnjivih. Da li, gospodo, to što je neko stavio nekog građanina na listu sumnjivih treba da bude ograničavajuća okolnost, da taj građanin ne putuje van naše zemlje? Na kraju krajeva, kako se te liste šire, svi mi jednog dana, možda, možemo postati sumnjivi.
Na osnovu ovoga, ukoliko se usvoji brisanje ove tačke 3), ista ispravka bi trebalo da bude i u članu 37. Takođe, smatramo da u članu 49, koji govori o dostavljanju podataka inostranom organu, iza tačke 3), shodno članu 43. Ustava Republike Srbije, treba dodati novi član, odnosno stav kojim se organ koji daje podatke obavezuje da o dostavljenim podacima bude obavešteno lice čiji se podaci dostavljaju inostranom organu.
Hvala.