Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a neka se pripremi narodni poslanik Vlatko Ratković.

Gospodine predsedniče, gospodine Aligrudiću, dozvolite da pozdravim gospodina ministra sa saradnicima, gospodina Bojčića sa galerije. Bio je bolji momak dok je bio ovde, posle su ga iskvarili ovi u policiji tamo. Da se vrati u ovu skupštinu ovde, niko ne može rđavo da se ponaša.
Nije gospodin Vlatković na sednici Zakonodavnog odbora, ne može da počne, ja ne dam kvorum. A i ovaj za kulturu je prekinut, jer sam ja izašao, opet nemate kvorum. Tako da znate kako stvari stoje sa ovom vašom vlašću. Eto, tako stoje stvari sa kvorumom i sa većinom.
Nekoliko važnih pitanja tretira ovaj zakon. Prvo, mislim da je krajnje vreme da imamo normalne putne isprave, a da više nemamo ovo, što su primedbe kolega koji ih izriču, da nam na koricama putne isprave piše ime nepostojeće države, već da to što je u koricama odgovara našem identitetu i potrebama međunarodnih pravila koja važe u ovoj oblasti.
Kada o ovome govorim, uvek polazim od pretpostavke - ko ima problem sa komplikovanom procedurom. Imaju problem kriminalci, hohštapleri, ljudi koji izigravaju zakon, koji imaju dupli ili trodupli identitet, koji putne isprave koriste da bi na taj način ostvarili nešto od onoga na šta inače nemaju pravo.
U tom smislu, preterana briga za jednu komplikovanu proceduru, ovde je nesvesna pomoć onima kojima putne isprave služe za nešto drugo, a ne da se evidentira međunarodna pozicija stranih državljana u drugoj državi, prelaz granice, unos stvari i razna druga pitanja. S tim u vezi nema ovde puno primedaba. Možemo da govorimo o detaljima, šta je ovde za nekoga sporno, a šta nije.
Mi smo ranije govorili, kod raznih drugih zakona, da bi bilo dobro da u svakom zakonu piše da neki akt ili neki obrazac propisuje Ministarstvo, mada, moram da kažem da se to u praksi svodi na isto; kada se kaže - Ministarstvo, obično će ministar reći - ovo može ili ne može. Pošto znamo kako funkcionišu stvari, ne treba s tim u vezi sada insistirati na ovome, pošto, očigledno, jednog ministra ne možemo da sprečimo da njegova volja bude, između ostalog, u tome kako izgledaju korice pasoša.
Razumem bojazan, moguće je da, dok je ovaj ministar, ima nešto manje razloga za brigu, ali, ako bi to, recimo, bio gospodin Šutanovac, onda bih se veoma brinuo kako bi izgledao taj pasoš, pošto on ima različite ideje. Znam da je želeo da bude ministar policije, vidim, ovih dana postrojava oficire pred Saveznom skupštinom.
Moram da kažem da sam imao bolje mišljenje o oficirima, ali šta sad da radimo, tako je kako jeste, ne može čovek da bira kad nije većina.
Ono što je ovde posebno interesantno, kod ovih biometrijskih podataka, o čemu je u našoj javnosti bilo puno rasprave, o tome se izjašnjavala negativno Srpska pravoslavna crkva, srpske dveri, nezavisni intelektualci i drugi. U Odboru za bezbednost govorio sam na ovu temu, pa ću da podsetim.
Nije ovo ministarstvo i nije ovaj ministar kriv, iako nisam njegov advokat, opremu za ovo je nabavio Dušan Mihajlović i za to platio nebrojeno blago. Ne znam tačno da li je 150 ili 300 miliona maraka, ali to je ova ''motorola'', tako se zvala ta afera. Nije uradio samo to, nego je na zgradu Ministarstva zakačio tablu na kojoj piše - Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, a nema državnog simbola.
Sada molim gospodina Jočića da ovu tablu upodobi državnim simbolima Republike Srbije. Dakle, da se skine stara i stavi nova tabla, pošto Dušan Mihajlović ima različite, da kažem, ambicije, od toga da je kupovao ove upaljače ''ZIP'' po 17. 000, pa do ovih motorola, opreme itd.
Dakle, sad imamo dilemu - da li da iskoristimo ovu opremu koju je Dule tako brzo kupio, nekoliko dana pre usvajanja Zakona o javnim nabavkama, pa na taj način izbegao ovu komplikovanu proceduru javnih nabavki, nego onako, domaćinski, motorola, tras - lova, tras - motorola, puno Ministarstvo opreme, ili da sada kažemo - nećemo mi to; skoro da je stvar prošla kao ovaj Davinićev satelit, skoro da je tu negde, otprilike, provuklo se kroz iglene uši.
Socijalistička partija Srbije će se o ovom zakonu izjasniti kada o tome bude govorio Žarko Obradović, šef našeg kluba u ovom trenutku, dok se ne vrati šef Dačić. Gospodin Dačić je otišao da obavlja vrlo važna državna pitanja, pošto ovi iz vlasti, prosto, ne stižu od ovih lokalnih tema. To sam hteo da vam kažem, pošto pitate.
Nešto od ovoga što je tema ovog zakona već je bilo tema Zakona o policiji, tako da, prosto, nije moguće ne primeniti odredbe Zakona o policiji, a one se, između ostalog, odnose i na ove biometrijske elemente. Videćemo da li je tu jedna uredba Vlade suspendovala ovu stvar ili nije, o tome će govoriti Žarko.
Za nas je važno da građani Srbije ostvare mogućnost da, u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima, putuju po svetu, da za to imaju putnu ispravu koja im neće praviti dodatne komplikacije na graničnim prelazima, prilikom carine ili u drugim sličnim postupcima, a da nas to primakne onom svetu koji mi nazivamo modernim i demokratskim, u meri u kojoj to ne šteti našim nacionalnim interesima i našoj državi.
To je jako teško, zato što, videli ste, juče ili prekjuče DSS je promenila svoj politički program i rekla - nećemo u NATO. To što prepisuje od SPS-a, nije rđavo, ali samo da se zna da je to tamo pisalo, nisu morali da za to posebno cimaju ljude da dolaze u ''Sava'' centar i da razgovaraju na tu temu, pa da se onda izjašnjavaju.
Dakle, u programu SPS-a piše da je SPS za evropske integracije, a da nije za evroatlantske integracije.
Čestitam DSS-u zato što uvek prepisuje od onih koji o tome znaju bolje i više i nadam se da će to biti državna politika, osim ako se građani Srbije o tome ne izjasne na nekom referendumu, što bi bilo poželjno u ovoj situaciji.
To je kratak osvrt na ovih nekoliko dana i na ovih nekoliko dešavanja. Doktor Žarko Obradović će reći kako ćemo mi glasati u vezi s ovim. Smatram da je Socijalistička partija Srbije, kao moderna stranka levice, u proteklih nekoliko nedelja iskazala svoj programski stav prema nekoliko zakonskih rešenja i verujem da će i ovo izjašnjavanje biti na tom istom kursu.
Zahvaljujem što sam bio u prilici da vam ovo saopštim. Demokratskoj stranci Srbije čestitam na ovoj programskoj inovaciji vezanoj za atlantske integracije.
Hvala lepo.

Hvala.
Želeo bih da čestitam svim poslanicima na konstruktivnom radu. Nadam se da će gospodin Baralić sada da se pridruži ovim odborima, da im da kvorum, da bi Skupština radila i da bi odbori radili.
Reč ima gospodin Rajko Baralić, po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine Duliću, za razliku od vas, ja se ničemu ne pridružujem, ja radim svoj posao. Dakle, vi se povremeno pridružite narodnim poslanicima i izvolite nas uvažiti ovde svojim prisustvom.
Poslanici Socijalističke partije Srbije odlaze na sve sednice odbora, čak i onda kad to ne bi trebalo, zato što je, recimo, na dnevnom redu Odbora za kulturu - Projekcija budžeta za kulturu za 2008. godinu. U ovom trenutku, budžet Srbije ima ispod 1% od bruto nacionalnog proizvoda, što Srbiju svrstava u nekulturne zemlje u svetu.
Dakle, idem da dam konstruktivni doprinos da se prevaziđu ove ''jade'' u Srbiji i da manifestacije kakvi su ''Mokranjčevi dani'' ili, recimo, Sabor u Tršiću, ne budu finansirane od drugih ministarstava, ili sponzora, na čije sam pare veoma gadljiv, zato što je uslov da to oni finansiraju, da se slikaju na velikoj televiziji i da varoš sazna da su oni upravo pomogli takvoj manifestaciji.
Zato idem da pomognem da više ne bude tako, pa, čak, iako dam kvorum, rizikovaću partijsku kaznu.
Zahvaljujem, gospodine Duliću.

Zahvaljujem na naporima.
Povodom Poslovnika, Lidija Vukićević.

Zahvaljujem.
Poštovani poslanici, dame i gospodo, svim građanima koji u ovom trenutku gledaju Skupštinu, pošto je gospodin Baralić počeo ovu temu o kulturi i o tome da li se predlaže povećanje budžeta za kulturu za 2008. godinu, rekla bih da već po ovome što smo čuli spadamo, po tom izdvajanju, u nekulturne zemlje. Naravno da bi trebalo povećati budžet za kulturu, koji je mali, ali, ono što je važnije, ono što je bitnije, to je na koji način treba raspoređivati taj budžet za kulturu, da se ne desi, kao do sada, da se nepravilno raspoređuje.
Znači, pre svega, pre nego što uopšte budemo govorili u Odboru za kulturu i informisanje o povećanju budžeta za kulturu, treba da povedemo računa, i Ministarstvo za kulturu, o nekim elementarnim stvarima, a to je donošenje nekih osnovnih zakona koji bi trebalo da važe u kulturi. Za donošenje tih zakona i za zaštitu umetnika nije potreban novac, nego je potrebna čista savest i mnogo veća kolegijalnost nego do sada.
Zašto kažem - mnogo veća kolegijalnost? Zato što smo mi proteklih godina u skupštinskim klupama imali glumce kao predstavnike kulture. Imali smo ministra kulture, takođe, glumca, imamo sada ministra kulture, takođe, glumca, o čijem radu, naravno, neću moći da govorim, s obzirom na to da je skoro postavljen na tu funkciju. Međutim, ono što je nedostajalo, ono što je smetalo, ono što su, verovatno, stečene navike, to je pomanjkanje kolegijalnosti, te se tako, na jednoj strani, napravi jedna mala grupa, ali odabrana, dobro utemeljena, koja se zove klan, koja odlično radi i koja može da radi i da živi od svog rada.
Na drugoj strani, kao glumac, kao umetnik, kao čovek, kao poslanik koji sedi ovde, moram da kažem, imamo umetnike koji žive na ivici egzistencije. Kada kažem umetnici, ne mislim samo na glumce, mislim na vajare, pisce, slikare, na muzičare, a pogotovo kada govorim o toj grupi umetnika koji žive teško, apostrofiram samostalne umetnike, koji su najugroženiji u našoj zemlji, a o njima se uopšte ne vodi računa.
U poslednjih ne znam koliko godina, nisam čula da je neko postavio pitanje za skupštinskom govornicom kako ti ljudi žive i na koji način žive. Prema tome, zaista bih da, možda, ministru kulture, koji je postavljen skoro, prejudiciram neke stvari. Osećam da je to neophodno, s obzirom na to da niko ne vodi računa o donošenju nekih osnovnih zakona.
Pre svega, treba da se donese nacionalni plan i program koji podrazumeva formiranje nacionalnih saveta za kulturu, koji bi...

Vreme.

... u stvari, usmeravali sve ono što se tiče kulture, a, pre svega, donošenje opšteg zakona. Drugo, ne možemo da govorimo o povećanju budžeta a da prvo ne shvatimo da moramo da zadovoljimo neke stvari, kao što je obezbeđivanje javnosti rada komisija koje odobravaju projekte.
Znate, bili smo u situaciji, a verovatno ste i vi imali prilike to da čitate u novinama, da su određena sredstva izdvojena za neke filmove, za neke pozorišne predstave, a nikada materijalni dokaz toga nismo videli.
Takođe, nacionalne penzije. Nisu mi mnogo baš ni jasne i nikome ko se bavi kulturom nisu jasne te nacionalne penzije...

Vreme.

... ali moram da kažem da je prošle godine izdvojeno 32 miliona za nacionalne penzije, a da niko, bar koliko ja znam, od glumaca nije dobio nacionalnu penziju.
Ono što je važnije od povećanja budžeta za kulturu, da bi budžet za kulturu, ako bude povećan, mogao da se usmerava na pravi način, jeste obavezno definisanje položaja samostalnog umetnika u datim društvenim okolnostima na republičkom nivou.
Moram da vam kažem da sam pre neki dan išla Knez Mihailovom ulicom i da sam mogla ulje na platnu akademskog slikara da kupim za dve hiljade dinara. Zar ne mislite da je to sramota? Mislim da je slikarstvo nešto čime ne može svako da se bavi, da je to Božiji dar, ali su ljudi prinuđeni da za dve hiljade dinara prodaju sliku ne bi li prehranili svoju porodicu.
Ovo je, dakle, poslaničko pitanje ministru kulture i molim odgovor, pošto unazad ne znam koliko godina niko nije čuo i niko ne zna šta će se dešavati sa samostalnim umetnicima. Dakle, da li će se konačno promeniti tačka zakona koja se odnosi na uplatu doprinosa samostalnim umetnicima, da im se uplaćene osnovice priznaju kao zarade; minimalna osnovica je kao na platu od 12 hiljada dinara.
Moram još da vam kažem da sveštenici imaju priznate osnovice, ali da glumci nemaju. To je moje pitanje. Po drugi put postavljam ovo pitanje ministru kulture i molim ga da, ukoliko hoće da se ne bavi samo ličnim interesima, kao što smo do sada bili u situaciji da to osetimo kao umetnici, već opštim interesima, da pogleda malo i samostalne umetnike koji žive na ivici egzistencije, tj. da odgovori na ovo pitanje.
Hvala.