Ovo je i pisano uz konsultaciju stručne javnosti i tužilaca okružnog suda.
Samo da dam jedan statistički pregled za period januar 2006 - jul 2007. godine. U ovom periodu, ukupno je bilo 305 težih slučaja narušavanja javnog reda, povređeno je 198 građana, 27 je zadobilo teške telesne povrede, a 171 lake, dok je 107 policijskih službenika zadobilo teške telesne povrede. Oštećeno je 36 prevoznih sredstava i 15 objekata.
Zbog učinjenih krivičnih dela iz člana 20. Zakona koji menjamo, podneto je ukupno 346 krivičnih prijava, od čega je do sada protiv osam lica pokrenuta istraga, a protiv sedam lica podignuta optužnica ili optužni predlog, dok odbačenih prijava nije bilo.
Zbog učinjenih prekršaja predviđenih ovim zakonom, ukupno su podneta 392 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, od čega je do sada doneto 17 postupajućih presuda, a četiri prijave su odbačene. Ukupno su izrečene četiri zaštitne mere zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, pa Zoran Krasić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici,  građani Srbije, u ubeđenju da su poslanici Demokratske stranke vrlo jasno obrazložili zašto treba glasati za ovakav zakon, uvažavajući predlog drugih poslaničkih grupa, a u želji da ubrzamo raspravu, odustajem od diskusije. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega Zoran Despotović.

Javljam se drugi put da pričam o ovom zakonu. Prvi put sam pričao 2003. godine, kada je bila isključena javnost zbog vanrednog stanja, a gospodin Tomislav Nikolić trpeo zabranu da 90 dana ne uđe u zgradu Narodne skupštine. I tada sam rekao da od ovog zakona nema ništa. Evo, vidite, priznali ste da od tog zakona stvarno nema ništa.
Ako vi ovaj zakon donosite da biste smirili javnost, onda je to promotivna vajda. Ako donosite ove izmene i dopune radi nečeg suštinskog, onda se nalazite u velikim problemima. Zašto? Uveli ste jednu novu zaštitnu meru.
Da bi građani shvatili o čemu se radi, to je član 22. gde se kaže: ''uz kaznu za prekršaje, fizičkom licu se može izreći zaštitna mera zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama, pod uslovima propisanim ovim zakonom.'' Većina grđana će da kaže - šta je tu loše.
Da vidimo šta piše u stavu 2. Kaže se: ''Zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama sastoji se u obavezi učinioca prekršaja da se neposredno pre početka određenih sportskih priredbi lično javi službenom licu u područnoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici na području na kome se učinilac prekršaja zatekao...''.
Znači, ako ste u Beogradu, a kazna vam je izrečena u Nišu, vi u Beogradu treba da se javite policijskoj upravi. Zašto?
Zatim se kaže: ''... i da boravi u njihovim prostorijama do završetka sportske priredbe.'' Znači, on će biti u nekom policijskom zadržavanju.
Gospodine Jočiću, da li on ima televizijski prijemnik u policijskoj stanici, da može da prati fudbalsku utakmicu? Besmisleno je. Vi ste ga tako napisali. Određeno mesto, određeno, određeno, a u stvari je sve neodređeno.
Dalje, problem člana 20. bio je prisutan i 2003. godine. Ovom intervencijom ste, u stvari, izbacili krivično delo. Bitan element tog krivičnog dela - nameru da se čini krivično delo, vi ste izbacili.
Znači, gospodine Jočiću, ako budete na nekoj fudbalskoj utakmici, budete na zapadu i sa tog mesta, ili 15 metara od vas, poleti jedan upaljač prema nečemu, vi ste pripadnik kriminalne skupine. Kod kriminalne skupine odgovaraju samo kolovođe, kao podstrekači, pomagači i inspiratori. Na to moram da vam skrenem pažnju.
Ovde ste sve pobrkali. Da ne bih ponavljao ono što je gospodin Petar Jojić izneo, sada vi meni kažite, ako ste ovde izbacili nameru kao bitno obeležje tog krivičnog dela i rekli: ''Ko neovlašćeno uđe'', šta ćemo da radimo s onim ko ovlašćeno uđe? Redar kaže - velika je gužva na zapadu, da se ne biste mučili, preskočite preko ograde.
Ko je taj ko određuje da li je nešto ovlašćeno ili neovlašćeno? To ne piše ovde, gospodine Tomiću.
Postavljam vam pitanje - šta ako ovlašćeno uđe, pa 45 minuta bude miran, sedi pored ograde itd, i u jednom trenutku mu nešto pukne i počne da pravi neke gluposti? On nema odgovornost, zato što je ovlašćeno ušao. Neću da ulazim u te detalje, to ću povodom amandmana, u znak poštovanja prema mojim kolegama koji su ostali.
Moram da vam skrenem pažnju, nemojte da dezavuišete javnost. Vi pričate o nekim engleskim propisima. Gde god su otišli engleski navijači u inostranstvo, i dan-danas prave nemire.
Oni su, možda, suzbili to nasilje na terenu, oko terena. Da vam ne pričam o navijačima ''Totenhema'', kakav ih glas bije. Nemojte - ''svuda je bolje nego kod nas''.
Dalje, gospodine Jočiću, problemi se ne javljaju na bokserskim mečevima. Ring, biju se dvojica, publika navija, završi se bokserski meč i publika slobodno ode. Po nekoj logici stvari, to bi trebalo da bude makljaža do daske. Na skijaškim takmičenjima, na karate takmičenjima, uzmite odbojkaške susrete, nikad se to nije desilo.
Pitajte državnu bezbednost zašto se desilo. To sam vam rekao i 2003. godine.
Mi imamo zakon o održavanju opšteg javnog reda i mira, ali vi tražite leks specijalis, pa čak idete toliko daleko da propisujete šta je gledalište, šta je stadion, šta je redar, šta je ovaj, šta je onaj. Potpuno nepotrebno.
Znači, sredite državnu bezbednost i garantujem vam da neće biti droge na ulicama. Sredite državnu bezbednost i neće biti kriminalnih navijačkih grupa.
Kod člana 20. ste prekoračili ovlašćenje, pa ste ubacili nešto čemu mesto nije tu. Vidite, vi kažete: ''izaziva nasilje''. Kako neko može da izaziva nasilje? Onda ''vrši nasilje''. Šta je element bića nasilja? U čemu se ogleda nasilje?
Dalje: ''unese, baca među gledaoce''. Znate li ko unosi na fudbalske stadione te rekvizite? Neko iz uprave kluba. Malopre ste pročitali podatke o uništenoj imovini, broju povređenih policajaca itd.
Idete na neku utakmicu, znate šta rade navijači i policija? Oni treniraju - ovo je prva interventna, oni se dobro biju. To policija treba da sredi nezavisno od zakona. Da bi ona to sredila, njoj ne treba zakon. Postoji već zakon. Neko je napao službeno lice, lice u uniformi, taj je napao državu, on odgovara; ne treba vam zakon, odgovara po opštim propisima.
Vi ste sada izbacili nameru. Šta znači - za nekad se odgovara? Pa ste išli još dalje. Evo, sada, ovaj zakon je neprimenjiv po selima, a kao opšta norma treba da važi svuda.
Naprosto, vi ste uzeli fudbalske, košarkaške utakmice velikog rizika i na bazi toga stvorili jednu priču. Da li ste rešili problem? Niste rešili problem, još 2003. godine smo vam rekli.
Sada ste napravili još veću grešku, sada će za nehat da odgovaraju. A znate šta znači odgovornost za nehat? Zatekao se, bio slučajno na nekom mestu.
Odveli ste dete, ono je opsovalo sudiju, po ovom članu 20. to može da se podvede pod netrpeljivost. ''Sudija, lopove'' - netrpeljivost, ide u zatvor po ovom vašem kako ste napisali. Onda se ja i ne čudim što, kada kažem ovde ministru - lopove, on presavije tabak i tuži nas.
Zašto ste ubacili ove reči koje se tiču parola? Da sprečite nešto, šta ćete da sprečite? Kažite mi koji zakon može da promeni mišljenje nekog čoveka? Nema tog zakona. Po zakonu je zabranjeno da se čovek ubija, a svakodnevno se dešavaju ubistva. Pa, ne možemo na bazi toga što se svakodnevno dešavaju ubistva da sada propisujemo neke stvari.
Smeškanje vaše me podseća na nekog mog profesora porodičnog prava. Kada je završio, tamo, pedeset i neke godine, prava, zaposlio se, bio sudija Opštinskog suda u Pirotu. Neko se obesio na jedinoj banderi u Pirotu i on doneo odluku da se ukloni ta bandera sa strujom. Kada su ga pitali – pa, dobro, Mikice, zašto to, on je rekao - postoji opasnost da se kroz pet godina još neko obesi na ovoj banderi.
Takav je vaš zakon, nedorečen. Ako ste do sada imali problema sa članom 20, sada imate još većih, ali postoje i mentalni. Ne možete nehat kao vid odgovornosti da propisujete za nešto što ima ovaj stepen društvene opasnosti. To ste totalno pobrkali.

Reč ima narodni poslanik Zoran Despotović, pa onda narodni poslanik Milorad Buha. Ostalo je još šest minuta.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto ceo dan sedim, valjalo bi nešto i ja da rečem o zakonu. Prvo bih želeo da, u svoje ime i ime svojih kolega, čestitam reprezentaciji Rusije na sinoćnoj velikoj pobedi, nad Špancima, naravno.
Ovakav predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama mogao bi da razume neko ko stvarno ne poznaje elementarne stvari sporta i sportskog kolektiva.
Šta čini veličinu jednog sportiste i sportskog kolektiva? Pa, ništa drugo do afirmacija sebe kao pojedinca, sportskog kluba i sredine iz koje dolazi, odnosno u kojoj se on i sam nalazi. U većini slučajeva, da bi se postigao bolji rezultat, potrebna je i podrška sa tribina. Nekada se to činilo ovacijama, kao i danas, nekada i parolama, a sve češće i svetlećim bakljama. Naravno, zakon je u Italiji to, doslovce, propisao - da gledalac može na tribine da unese po dve baklje.
Mi srpski radikali smatramo da se ovakav nakaradni zakon, kao i mnogi drugi zakoni, slepo prepisuju, a ne prilagođavaju se životnim uslovima.
Znamo svi da na sportskim priredbama postoje ekstremni navijači i ekstremne grupe, ali morale su se u ovom predlogu naći i adekvatnije mere kažnjavanja.
Ovakve ekstremne kazne, koje su zaprećene samo u članu 20, ja sam uzeo okvirno, od šest meseci, pet godina, osam godina, znači od šest meseci do 10 godina, prikladne su samo u najtežim krivičnim delima.
Moramo priznati da je to u suprotnosti sa članom 10. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja garantuje slobodu izražavanja.
Ovakvim predlogom vi, gospodo, želite da nam gledaoci na sportskim priredbama, ako dođu, naravno, posle ovakvog restriktivnog zakona, budu politički podobni ili nešto drugo.
U to smo se mogli uveriti u poslednjih nekoliko meseci, na relaciji - gledaoci, navijači i sportski klubovi, gde je, možemo slobodno reći, dosta toga isplivalo na površinu, ali ne i sve. Nadamo se da će, pored ovoliko dosovskih mafijaških afera, doći na red i sportska.
Ako se to ne desi, ili se ništa ne preduzme, sportski tajkuni će nam svesno uništiti srpski zaštitni znak u pojedinim sportovima, gde ćemo sigurno doživeti brodolom, ako to već nismo.
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha. Posle njega, narodni poslanik Milorad Krstin. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na vreme, meni i kolegi je ostalo po dva minuta, pa ćemo telegrafski.
Ono što je bitno sa aspekta SRS-a, odnosno osnovni prigovor na ovaj zakon jeste da se radi o specijalnom zakonu, a imamo dobro generalno zakonodavstvo, i prekršajno i krivično. Morali smo ovu materiju rešavati preko generalnog zakonodavstva, znači, preko Krivičnog zakona i Zakona o javnom redu i miru.
Sledeći prigovor je u tome da nam ministar ne reče, sada je, u ovoj diskusiji, dao malo više podataka o stvarnim efektima ovog zakona, i od strane kako MUP-a, i od nadležnih sudova, prekršajnih i krivičnih sudova.
Međutim, efekti koji su neophodni u sprovođenju Zakona morali su biti daleko veći.
Mislim da sam zakon, bez obzira na to što kažemo da se, generalno, radi o specijalnom zakonu, daje dovoljno podloge da se deluje i u preventivnom, i u represivnom smislu. Novčane kazne od 30.000, kao i zaprećene kazne od pet godina, u svakom slučaju, daju dovoljno osnova za kažnjavanje i smanjivanje nasilja.
U periodu od 2000. godine, kada je Zakon stupio na snagu, nije se smanjilo nasilje. Zašto se nije smanjilo? Zbog društvenog miljea u kome živimo i radimo. Ko su akteri, ko su sudionici celokupnog kruga ovog dešavanja? To su, pre svega, navijači, klubovi, organi reda i pravosudni organi.
Moram spomenuti ovde klubove, ko nam sedi u klubovima. U klubovima nam sede političari, direktori javnih preduzeća, javne ličnosti itd. Upravo su oni osnova tog nasilja.
Onoga trenutka kada se dogodi neki incident, upravo ti političari, rukovodioci, čine sve da spreče javnost i da prikriju sve ono što se desilo. U pravosudnom sistemu, vrše pritisak na pravosudne organe da se ne izriču mere.
Evo, ovde smo dobili informaciju da je protiv jednog izgrednika na sportskim utakmicama podneto 27 prekršajnih i 13 krivičnih prijava. Interesuje me koliko je pravosnažnih izvršnih presuda? Verovatno nijedna. Zašto? Zato što rukovodioci u klubovima iz skupštine, iz upravnih odbora klubova, političari, direktori, odgovorni ljudi, vrše politički pritisak. Takav nam je politički milje. Dok imamo takav politički milje, nećemo sprečiti nasilje.

Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin. Izvolite.