Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zaista mi je žao što govorim u ovo vreme, pretpostavljam da ste svi umorni. Verovatno su se umorili i oni koji gledaju ovaj direktan TV prenos, građani, ali se iskreno nadam da je njih malo, iz razloga što dobar deo vremena, kao što svi znate, potrošimo ne razmatrajući zakone na dnevnom redu, nego reklamirajući Poslovnik. Naime, ima nekih profesionalaca koji po ceo dan reklamiraju Poslovnik, a kojih, nažalost, ovde, koliko vidim, skoro i da nema, izuzimajući gospodina Rajka Baralića. Čak tu nema ni gospodina Krasića, za kojeg mislim da je rekorder po broju minuta koje potroši na reklamiranje Poslovnika.
Evo ga, stigao je.
Probaću da budem što kraći, s obzirom na ovo što sam već rekao.
Pred nama je Predlog izmena o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja na sportskim terenima i sasvim je jasno, i pre mene su poslanici DS-a to rekli, da će Demokratska stranka bezuslovno podržati ovaj zakon. Za njega se zalažemo iz sve snage, zato što smatramo da je to jedan od neobično važnih zakona.
Nažalost, kao i neki poslanici koji su govorili pre mene, mislim da će se ovaj zakon, ipak, baviti samo posledicama, a ne uzrocima, i o tome ću malo kasnije reći nekoliko reči.
Iznenađen sam, kao i kolega iz SRS-a koji je govorio pre mene, uglavnom sam slušao sve koji su danas govorili, što nećemo imati veliku saglasnost svih stranaka, i pozicionih i opozicionih, kada je u pitanju ovaj zakon. Stvarno sam očekivao da je ovaj zakon, ipak, od takvog značaja da ćemo postići visok stepen saglasnosti.
To što su danas predstavnici SRS-a i SPS-a, pre svega, gospodin Vučić i gospodin Dačić, govorili o ovom zakonu i iznosili argumente zbog kojih ne mogu da ga prihvate, po mom mišljenju, ipak je politička demagogija i dodvoravanje nekakvim glasačima koje vide u taboru izgrednika, ili huligana o kojima govorimo.
Ne može se svaki zakon ili neprihvatanje nekog zakona svoditi na odnos nas i Hrvata i na to kako to Hrvati uređuju kod sebe.
Mi treba da uređujemo zakone onako kako norme jedne dobro uređene i normalne zemlje, zemlje koja hoće u Evropsku uniju, propisuju. Ružne scene koje se dešavaju na sportskim terenima i kojima su prisutni svi građani Srbije, gledamo svakodnevno i, pri tome, čak prisustvujemo i takvim pojavama kao što su ubistva na sportskim terenima.
To je potpuno neprihvatljivo za jednu zemlju koja želi da bude dobro uređena i normalna, bez obzira na to da li je opredeljena za ulazak u Evropsku uniju ili ne.
Znači, zemlja koja želi da bude uređena zemlja ne može da prihvata takve scene koje se doživljavaju na sportskim terenima.
Ovaj zakon je, pre svega, hteo da preventivno suzbije nasilje o kome su mnogi pre mene govorili i nije dobro da zamenjujemo teze. On je izuzetno respektivan, ako pogledamo kako je to uređeno u Engleskoj, tako su govorili i poslanici pre mene, u zemlji u kojoj je takvih pojava bilo mnogo.
Za vrlo kratko vreme, za nekih godinu do dve dana, oni su uspeli da sve te nerede na sportskim terenima suzbiju rigoroznim zakonskim odredbama koje su usvojili. Kao što vidite, tu više nema ograda, ali je zato svako onaj ko uđe na sportski teren suočen sa tim da će odmah posle toga morati da ode u zatvor i da u zatvoru bude najmanje tri godine.
Takođe, svi se mi zajedno zalažemo, to sam čuo i od poslanika iz opozicije, da ovaj zakon, na neki način, suzbije nacionalnu, versku i rasnu netrpeljivost. U tom smislu, pozdravljam odredbe zakona i mislim da ga u tom delu ne treba bitnije menjati.
Ono što bih ja rekao i što bih hteo da podvučem, jeste to da ne možemo za sve ovo što se dešava na sportskim terenima okriviti navijače. U stvari, oni su možda najmanje krivi za sve ovo što se dešava na sportskim terenima.
Svedoci smo da mnoge sportske klubove vode, neću da kažem - kriminalci, kao što je bilo rečeno ovde, ali vode ljudi kojima nije mesto u sportu. Javna je tajna da uprave pojedinih sportskih klubova finansiraju odlazak navijača, kupuju im ulaznice i, na neki način, u dobroj meri doprinose svemu tome što se dešava na sportskim terenima.
Ne možemo za sve ovo što se dešava kao nemila pojava na tim sportskim terenima okriviti samo navijače.
Celo društvo, Vlada i svi mi zajedno treba da učinimo napor da suzbijamo na svakom koraku ono što je prateća pojava ili ono što je, na neki način, uzrok ovih pojava.
Na samom kraju, hteo bih da kažem da smo imali zakon koji je, uglavnom, bio prilično restriktivan. Mislim da nije problem toliko u odredbama bivšeg zakona, već u tome što se ovaj zakon nije dosledno primenjivao. Molim ministra, koji je ovde, ljude iz pravosuđa, da, kada se ovaj zakon, koji večeras razmatramo, usvoji, dosledno primenjuju njegove odredbe.
Na kraju bih hteo da iskoristim priliku i da pitam ministra, pošto je ministar otćutao pitanje koje mu je danas postavljeno.
Najavljen je skup Srpskog nacionalnog stroja ovih dana u Vojvodini, odnosno u Novom Sadu, jedne, koliko ja znam, profašističke organizacije. Mislim da nije u redu da ministar koji sedi ovde otćuti to sve, iako je bilo postavljeno direktno pitanje - da li je prijavljen taj skup i da li Ministarstvo policije, uopšte, ima nekakav odgovor na ovaj skup, ili ga nema, i da li prećutno prelazi preko svega ovoga?

Reč ima ministar Jočić, pa onda narodni poslanik Vjerica Radeta.

Odgovorio sam prošli put kada sam bio, i to u jednoj rečenici, a to je da MUP neće dozvoliti da se naruši mir i spokojnost građana. Budite sigurni da ćemo u tome biti odlučni.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a posle nje narodni poslanik Božidar Koprivica.
Izvolite, gospođo Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre ću, kao i jutros, da upozorim javnost Srbije da se mi nalazimo u jednom neustavnom stanju, da smo prešli na određeni dnevni red, a da nismo izvršili svoje obaveze iz člana 5. Zakona o sprovođenju Ustava i da
su za to direktno odgovorni Vojislav Koštunica, Boris Tadić i Oliver Dulić.
Ispade da je sada najvažnija stvar na svetu ovaj zakon o sprečavanju, odnosno izmene i dopune Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim tribinama, o čemu danas raspravljamo. Podsećam, a podsetile su i mnoge moje kolege, da smo o ovom zakonu raspravljali 2003. godine, kada je donet osnovni tekst zakona, pa su bile izmene 2005. godine, pa sada opet. Ponavlja se ista priča.
Mi iz SRS-a nismo promenili ništa od onog što smo govorili 2003. godine, zato što smo mi ljudi koji imaju svoj stranački program.
Svake godine, naravno, na istu temu identično mišljenje, za razliku od nekih drugih koji su danas ovde govorili.
Vrlo je interesantno koliko su narodni poslanici iz poslaničkih grupa koje će glasati za ovaj zakon danas aktivno učestvovali u ovoj raspravi. To je, naravno, dobro. Za mene je poražavajuće delovalo na koji način su te naše kolege, koji će, dakle, glasati za ovaj zakon, koji podržavaju Vladu, govorile o navijačima, o nama, o našem narodu. Prosto je neverovatno da se ovde čulo, otprilike, da smo mi svi necivilizovani, neki huligani, neke bande, neki kriminalci. Ako ima takvih u našem narodu, onda su, uglavnom, na visokim funkcijama u vlasti u našoj državi.
Zaista je neverovatno, pogotovo od strane jednog broja mladih ljudi, narodnih poslanika, da su danas na taj način govorili, a reče jedan kolega i da posle ovog zakona nećemo više biti u redu necivilizovanih naroda.
Ne prihvatam da smo mi necivilizovani. Prihvatam da postoje neki ljudi koji, u bilo kojoj oblasti da su, pa i kada su u pitanju navijači, nisu dovoljno civilizovani, ili su necivilizovani, izgrednici itd. Naravno da protiv takvih treba da se borimo svi i treba da se borimo na pravi način.
Ovo što je predviđeno ovim predlogom zakona, apsolutno je neprihvatljivo, neprimenljivo, i mi, naravno, nećemo glasati za ovaj zakon. Nećemo, pre svega, iz razloga što je ovo jedan od leks specijalisa, a SRS se principijelno bori protiv leks specijalisa. Mi se zalažemo za kodifikovano zakonodavstvo, zalagali smo se i zalažemo se za kodifikaciju krivičnih normi.
Mi ne možemo da prihvatimo da svaki zakon koji predlažete i koji se ovde usvaja ima neku grupu krivičnih dela ili prekršaja koji ili ne postoje u postojećem Krivičnom zakoniku ili Zakonu o prekršajima, ili postoje, pa ih vi ponavljate. I u jednom i u drugom slučaju im nije mesto u ovim zakonima, odnosno, konkretno, u ovom zakonu.
Malopre mi se javio čovek koji je aktivan navijač, što ja, naravno, nisam. Rekao mi je - čujem da ste najavljeni da ćete da govorite, pa kažite ministru da je očigledno da je ovaj predlog zakona pisao neko ko nikada nije kročio na neki sportski stadion. Onda meni padne na pamet da to, svakako, nije gospodin ministar Jočić, ali ministar ''balerina'' verovatno jeste.
E, pa, ''balerina'' je najavljivala ovih dana i očekivala sam, pre nego što smo dobili ovaj predlog, da će ona biti ta koja će predstavljati u ime Vlade ovaj zakon i neki program za mlade. Ne videsmo to. Naši poslanici u Odboru za sport i omladinu su tražili od Ministarstva taj program za mlade, da vidimo šta to ministarstvo priprema. Naravno, nemamo ništa protiv, ako je to nešto što će zaista unaprediti život mladih ljudi u Beogradu. S obzirom na to kako se najavljuje i ko to najavljuje, nismo baš sigurni da će to imati efekta.
Ovde je rečeno da poslanici SRS-a, kritikujući Predlog ovog zakona, prikupljaju nekakve političke poene i služe se političkom demagogijom. To je nedopustivo.
Pomenuto je ime Aleksandra Vučića, da je on politički demagog u ovom slučaju. To, apsolutno, nije tačno. Ponavljam, ovo su stavovi SRS-a.
Mi se nikada nijednoj ciljnoj grupi ne udvaramo, ali uvek potpuno otvoreno govorimo o onome što jesu problemi, kao i o načinu na koji bismo mi, kada budemo preuzeli vlast u Srbiji, te probleme rešavali.
Ovde smo čuli da je bilo na našim sportskim manifestacijama nereda, da je bilo, nažalost, i tragičnih događaja. Svakako, to je tačno i to osuđujemo i moramo učiniti sve da to sprečimo. Ali, neverovatno je da je povod za ovakvo brzo izglasavanje ovog zakona bilo nešto sasvim drugo.
Nisu bili povod događaji koji su se dešavali u Srbiji, tragični slučajevi koji su se dešavali u Srbiji, već je povod bio, Bože moj, to što se desilo u Širokom Brijegu, ali ovde su vaši mediji to potpuno pogrešno preneli. Preneli su da su naši navijači, navijači "Partizana", provocirali navijače Širokog Brijega.
Istina je sasvim drugačija. Tamo su našim navijačima uzvikivali - ubij, ubij Srbina. Tamo su naše navijače tukli pripadnici policije, policije, drage kolege, a ne navijači, što je još gore.
Znači, nisu imali zaštitu države u kojoj su igrali. Tada su još više batina dobili zato što su, dok ih je policija tukla, to je bilo neposredno posle onog izvinjenja Borisa Tadića hrvatskoj ustaškoj državi, naši navijači počeli da uzvikuju - Borise, izvini se.
Zbog toga - Borise, izvini se, mi danas imamo ovaj predlog zakona i imamo potpuno neprimerene mere, veoma visoke kazne. Govorićemo u pojedinostima kada se bude o tome govorilo, govorile su i kolege, a govoriće, verovatno, i ostali.
Znači, neprimereno visoke kazne, sa velikim rasponom, sa potpunom mogućnošću, odnosno prepuštanjem sudijama i sudovima da odlučuju.
Ne znam ko će da odlučuje koja je to grupa sklona nasilničkom ponašanju, jer ste predvideli, u zakonu postoji i taj termin - grupama sklonim nasilničkom ponašanju će se zabranjivati ulazak na stadione.
Koje su to grupe, kako ste vi to zamislili? Nekakvi udruženi zločinački poduhvati, zločinačka udruženja, otprilike ih tako vi tretirate.
Podsetiću vas u još jednoj rečenici, pa završavam, nekada ste, nije to bilo ni tako davno, 5. oktobra 2000. godine, vi iz DOS-a koristili jedan deo navijača i oni su bili oruđe u rukama DOS-a.
Znamo šta se tada dešavalo i sada se, s vremena na vreme, o tome piše, da je jedna grupa navijača iz stanice policije u ulici Majke Jevrosime uzela poveću količinu oružja, da se jedan deo tog oružja kasnije našao u Sportskom društvu ''Crvena Zvezda'', pa je to bilo vezano za ime Nenada Milića, tada pomoćnika ministra unutrašnjih poslova, sada funkcionera Čedine LDP itd.
Dakle, vi, gospodo iz DOS-a, kad vam neka situacija odgovara, onda je sve dozvoljeno, a kad vam se čini da neko nije vama naklonjen, onda ništa nije dozvoljeno.
Završavam, Srpska radikalna stranka jeste protiv svake vrste nasilja, protiv svake vrste kriminala, ali ne mislimo da su naši navijači necivilizovani, nasilni. Ima među navijačima i takvih, protiv njih treba da se borimo, ali nedopustivo je da danas cela Srbija sluša kako poslanici skupštinske većine najpogrdnijim imenima nazivaju veliki broj ljudi koji, mislim, pre svega, iz patriotskih razloga, navijaju ili za svoje klubove ili za reprezentaciju.

Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica, posle njega narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, nema sumnje da su sportski tereni u Srbiji, posebno u Beogradu, postali mesto obračuna, rekao bih, više svih, nego pravih navijača i ljubitelja sporta. Usuđujem se da kažem da je ovo jedno od uvezenih ponašanja.
Potreba da se uvede red i osigura bezbednost ljudi i imovine na njima nema alternativu, ali postavlja se pitanje - može li se samo zakonom to urediti, ma koliko on bio represivan i rigorozan. Mislim da ne. Postojeći zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama me ne demantuje u tome i smatram da ovaj zakon nije dovoljan.
Brojni su činioci koji podstiču nerede na sportskim priredbama, pa se, samim tim, nameće potreba sagledavanja svih ovih ružnih i opasnih pojava s drugog aspekta, posebno iz ugla odgovarajućih nauka. Nadležni organi treba da rade svoj posao, što znači da policija treba da vodi računa o javnom redu i miru na svakom mestu, pa i na sportskim terenima.
Jer, gospodine ministre, ako usvojimo ovaj zakon, članom 6, ako ga zaista usvojite, praktično, vi zatvarate prodavnice i samostalne trgovinske radnje u blizini sportskih objekata, što smatram da se, pogotovo ovim zakonom, ne može činiti.
Povećanjem kazni, bilo zatvorskih, bilo novčanih, koje se ovim izmenama i dopunama Zakona predlažu, neće se ništa radikalnije promeniti. Novčane kazne su suvišne i predstavljaju pretnju, pre nego realne sankcije, iz prostog razloga što ih vinovnici, najčešće to čine mladi ljudi, nezaposleni ljudi, ne mogu i neće plaćati.
Dakle, ovaj zakon mora pratiti niz aktivnosti, koje će imati više smisla za preventivu nego za bilo kakve represivne i nepopularne mera koje zakon predlaže.
To znači da reč "nauka" i ovde treba da je na prvom mestu. Pre svega, treba poći od vaspitanja, od porodice i škole.
Ako je zakon jedan od instrumenata obezbeđenja reda na sportskim terenima, posebno je potrebno na adekvatan način regulisati red i odgovornost za nerede, ne pribeći ovako rigoroznim i represivnim merama, gde se preti visokim, neprimerenim kaznama zatvora od pet, osam, čak i deset godina zatvora.
Dakle, ovim zakonom se uvode nova krivična dela, iako Krivični zakon Republike Srbije, u svojoj glavi XXXI, to vam govorim kao advokat sa dugogodišnjom praksom, već sadrži nekoliko krivičnih dela koja predstavljaju nedolično ponašanje na sportskim terenima, pa je član 7. Predloga zakona koji uvodi ova krivična dela nepotreban i treba ga brisati, posebno što je sumnjivo i biće tog krivičnog dela, da ne govorimo o umišljaju i vinosti.
Takođe, uvodite rigorozne kazne za prekršaje, kao i zaštitne mere, to je član 9. Predloga, pa u odnosu na postojeći Zakon o prekršajima ovaj zakon ne može i ne sme biti leks specijalis.
Takođe, uvodite u članu 10. kažnjavanje do 60 dana, ili novčanu kaznu od 30.000 do 50.000 dinara za fizičko lice koje unosi alkohol u sportski objekat za vreme priredbe.
Zaista se, opravdano, pitam šta rade redari, šta radi policija. U istom članu, uz kaznu za prekršaj fizičkom licu, uvodite izricanje zaštitne mere oduzimanja predmeta. Ovo je veoma važno, obratite pažnju.
U tom slučaju, ovaj zakon bi bio leks specijalis u odnosu na Zakon o prekršajima, jer on ne predviđa ovu zaštitnu meru, pa me čudi da vam je onaj ko je pisao ovaj zakon dozvolio da se ovo pretoči u zakonsku normu.
Da bi se ova mera oduzimanja predmeta mogla izreći, to vam kao dugogodišnji pravnik kažem, i primeniti prema učiniocima prekršaja, potrebno je taksativno navesti razloge izricanja mere, što nije
učinjeno, pa se ovakva mera ne može ni primeniti.
Smatram da se predloženim izmenama i dopunama ovog zakona neće ništa značajnije izmeniti, već je potrebno na drugačiji način prići ovom zaista velikom problemu koji je, nažalost, u eskalaciji. Zato je SRS podnela veći broj amandmana, kako bi popravila jedan ovako loš zakon.
Hvala najlepše.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, posle njega narodni poslanik Srđan Milivojević, pa Zoran Krasić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo pred sobom jedan predlog izmena i dopuna zakona koji zaista ne može biti prihvaćen, jer nije urađen, niti je pripremljen sa aspekta pravno-tehničke redakcije, niti su precizno određene definicije. U ovom zakonu se predlaže dosta stvari koje nisu definisane precizno.
Osvrnuću se na član 20. Šta ovde predstavlja delo i da li je to krivično delo, da li je prekršaj?
Član 20. menja se i glasi: ''Ko ne ovlašćeno uđe na sportski teren ili ulaskom u sportski teren ili deo gledališta namenjen protivničkim navijačima izazove nasilje, fizički napadne ili se fizički obračunava sa učesnicima sportske priredbe, vrši nasilje prilikom dolaska ili odlaska sa sportske priredbe, unese u sportski objekat ili baca na sportski teren ili među gledaoce predmete, pirotehnička sredstva ili druge eksplozivne, zapaljive ili škodljive supstance koje mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje učesnika sportske priredbe, oštećuje sportski objekat, njegovu opremu, uređaje i instalacije, ko svojim ponašanjem ili parolama izaziva nacionalnu, rasnu i versku mržnju ili netrpeljivost,....''
Dame i gospodo, postavljam pitanje - šta je ovde razumljivo i šta je ovde jasno, šta je ovde, precizno, predmet krivičnog dela ili prekršaja?
Pročitao sam odredbe predloženog zakona u članu 20. Vi imate ovde 30 inkriminacija. Imate onog ko dođe na teren neovlašćeno i uđe u igralište - za njega se predviđa kazna od šest meseci do 5 godina. Ako je fizički napao nekoga, kazna do 5 godina. Ako je nekoga telesno povredio, predviđa se kazna zatvora od 1 do 10 godina.
Dame i gospodo, stručna javnost, a pogotovo oni koji treba da primene ovaj zakon sutra, biće u jako teškom položaju i nikada ga ne mogu primeniti.
Ako je neko lice na sportskoj priredbi povređeno, a ne kaže se i ne definiše da je to lice lakše telesno povređeno, to je jedan oblik odgovornosti.
Ako se definiše, kao teži oblik odgovornosti, da je to lice teško telesno povređeno, ili ako je, usled fizičkog delovanja i fizičkog napada ili upotrebe određenih sredstava, neko lice lišeno života, ovde je sve to upakovano i sve je u jednom košu, pa ne znam koji će sudija ili inspektor moći sutra da donese odgovarajuću odluku za sve ove slučajeve.
Zašto, kao pravnik, smatram da je trebalo izvršiti definisanje pojedinih slučajeva?
Molim vas, definicija mora biti precizna i jasna, logična i primenljiva, da je onaj ko je primenjuje prema učiniocu može razumeti, da je može primeniti i da može sankciju izreći.
Sada se postavlja pitanje iz člana 5. stava 5.
Kaže se: "Ako organizator sportske priredbe ne postupi po nalozima Ministarstva, a zbog uočenih nedostataka u značajnoj meri može biti ugrožena bezbednost učesnika sportske priredbe, Ministarstvo može zabraniti održavanje sportske priredbe."
Pitanje je da li će ministar biti upoznat i da li će ovde učestvovati u odlučivanju da li će jedna priredba biti zabranjena?
Drugo, u kom postupku može doći do zabrane, i, treće, ko će doneti rešenje i ko će biti ovlašćen da vodi postupak zabrane održavanja priredbe, kao i da li će u rešenju i u toj odluci biti i pouka o pravnom leku, kao što to predviđa naš ustav - da svako ima pravo da uloži žalbu protiv odluke državnih organa?
U ovoj definiciji i predloženoj normi nedostaje da će se primenjivati odredbe ili Zakona o krivičnom postupku ili će se primenjivati odredbe zakona o postupku, gospodine ministre, prekršajnom ili upravnom postupku.
Mišljenja sam da je u prelaznim i završnim odredbama trebalo da bude definisano da će se prilikom primene ovoga zakona primenjivati odredbe ili Zakona o prekršajima, ili Zakonika o krivičnom postupku, ili Zakona o upravnom postupku.
Što se tiče namere, ovde ne možemo reći da je ovo zla namera predlagača, jer posledice koje su evidentne i koje su nastajale u prošlosti, u svakom slučaju, ukazuju i opominju da se moraju preduzeti odgovarajuće, dakle, odgovarajuće i adekvatne mere prema učiniocima i izgrednicima koji čine takva dela na sportskim utakmicama ili priredbama.
Ja se sećam, dame i gospodo, sećate se i vi, slučaja koji se dogodio na stadionu u Beogradu, kada je onaj mladić iz Opova poginuo jer je na njega bačena eksplozivna naprava; taj je dečko ostao bez života.
Ono što bih, iz svoga ličnog iskustva, želeo da napomenem, jeste da odlučujuću ulogu, dame i gospodo i gospodine ministre Jočiću, ovde mora da ima organ unutrašnjih poslova, tj. policija, koja mora da definiše, da izvrši klasifikaciju i odabiranje, da isključivo prema onim grubim kriminalcima, tj. izgrednicima, koje ima registrovane, preduzima odgovarajuće mere. Ni u kom slučaju ne treba u isti koš trpati mnoge navijače i sportiste u našoj republici, ne treba ih sve identifikovati i istim aršinom okvalifikovati da su oni krivi i time ih obeshrabriti.
Prema tome, dame i gospodo, i policija, i služba javne bezbednosti, imaju svoj registar izgrednika. U tom registru izgrednika se tačno vidi ko su ekstremni izgrednici. Prema tim izgrednicima moraju se preduzimati odgovarajuće mere, da bi se obezbedio red i mir i da bi se utakmica ili sportska priredba mogla odvijati u normalnim uslovima.
Ko zbog toga ovde snosi krivicu?
Ja gospodina ministra nisam čuo, a nije mu niko ni postavio pitanje koliko je krivičnih prijava podneto protiv izgrednika i, drugo, šta je tužilaštvo uradilo, šta je sud uradio i šta je uradio sudija za prekršaje u svim tim slučajevima, jer to su parametri prema kojima treba da se rukovodimo da bi se doneo jedan zakon.
Nije dovoljno sada apstraktno posmatrati i reći - treba doneti zakon kojim će se sankcionisati oni koji naruše red i mir i koji ugrožavaju održavanje sportske manifestacije.
Treba tražiti uzročnike i odgovornost onih koji su imali prilike da odlučuju i da sankcionišu one koji su do sada vršili krivična dela i prekršaje.
Zbog toga, Ministarstvo unutrašnjih poslova ima prava, ali ima i zadatak da položi račune građanima Srbije, da položi račune uglednim sportistima i uglednim navijačima, a da omogući da se sportske priredbe održavaju u normalnim uslovima.
Veliki je broj policajaca angažovan na velikom broju sportskih manifestacija. Taj broj je dovoljan ako se pravilno organizuje obezbeđenje - stepen jedan, stepen dva i stepen tri - prema stepenu i prema vrsti manifestacije. To je ono u čemu najviše odgovornosti mora da ima policija, ona ima pravo, ali i instrumente u svojim rukama.
Ja sam ubeđen da se ovde, dame i gospodo, stanje neće nimalo poboljšati. Vi ovde imate 30 inkriminacija i nijedna se od druge ne razlikuje, da li je onaj onoga lako telesno povredio ili ga je teško telesno povredio, ne - ako ga je teško telesno povredio. U Krivičnom zakoniku je normirano i precizirano šta je laka telesna povreda, a šta teška telesna povreda kvalifikovana smrću, šta je pokušaj ubistva, a šta ubistvo.
Ovaj zakon mora da pretrpi izmene, utoliko što svaka radnja i svaka inkriminacija mora da ima preciznu definiciju koja će da označi ko je učinilac i šta učinioca čeka ukoliko je istu inkriminisanu radnju ponovio.
Ovako, i prema odredbama člana 20, gospodine ministre, uzmite i pročitajte koliki je broj inkriminacija u jednom članu i sve su one izjednačene. I vi, i stručna javnost, gospodine ministre, bićete suočeni s teškoćama prilikom primene ovog zakona.
Šta će sada da vam kažu sudije i tužioci? Oni će da kažu, molim vas, mi ne možemo to primeniti, podnesite prekršajnu prijavu i podnesite krivičnu prijavu.
Kako može sada sudija da pokrene istragu, kako može da donese rešenje o određivanju pritvora, kako može da izrekne sankciju, kada je sve to definisano i ubačeno u jedan član? To ne može. Da je tako, onda bi to bilo i u Zakonu o prekršajima, i to bi bilo sve u jednom članu, i u celom Krivičnom zakoniku Republike Srbije.
Srpski radikali jesu za red, mir i bezbednost građana. To se očekuje od nadležnih resora i od nadležnog ministarstva, ali ovde mora da bude precizno uređeno da se može norma primeniti u praksi.
Ovako, naići ćete na veliki problem u javnosti. Stručna javnost će vam ovde izreći ocenu i reći će - trebalo je razdvojiti svaku inkriminaciju, dati joj definiciju, odrediti sankciju, da se sankcija može izreći.

Reč ima ministar Jočić.