Hvala gospođi Vojić - Marković.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Rakovac.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, danas je na dnevnom redu veoma važan zakonski projekat za građane države Srbije, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Radi se o zakonu o putnim ispravama.
Svakako da ovaj zakon predstavlja ogledalo, sliku svake države, pa i naše, nazovidemokratske države. Krajnje je vreme da država Srbija zakonom uredi ova važna pitanja, s obzirom na događaje i procese koji su se dešavali u proteklo vreme. Pre svega, mislim na raspad bivše Jugoslavije, odvajanje Crne Gore, kao i dolazak i instaliranje nazovimirotvoraca na Kosovu i Metohiji.
Zato Socijalistička partija Srbije smatra da je trebalo mnogo ranije regulisati ovu materiju, jer su razlozi za donošenje zakona o putnim ispravama postojali odmah nakon što je prestala da postoji Savezna Republika Jugoslavija, imajući u vidu da se važećim zakonom, donetim 1996. godine, uređuje pravo koje se izvodi iz jugoslovenskog državljanstva.
To državljanstvo je prestalo da postoji formiranjem državne zajednice, zajednice Srbije i Crne Gore. Kako je u međuvremenu prestala da postoji državna zajednica SCG, nastala je potreba nadležnih organa da Republika Srbija, kao samostalna država, u skladu sa obavezama koje su proizašle iz novodonetog ustava, uredi pitanje putnih isprava koje će se izdavati državljanima Republike Srbije.
Naravno, osim ustavnih razloga, donošenje nove regulative u oblasti putnih isprava i regulisanje ove materije je još jedan od uslova koje država Srbija mora da ispuni radi uključivanja u neke, navodne, evropske integracije. Ono što želim posebno da istaknem, zbog čega sam se javio, jeste da pravo na dobijanje putnih isprava imaju samo državljani naše zemlje, odnosno državljani Srbije.
Osim toga, ističem da je ovaj zakon jedan od retkih zakonskih projekata koji se primenjuje na čitavoj teritoriji naše države i iz ovog zakona se maksimalno koriste sva prava. Kada ovo kažem, pre svega, mislim na njegovu primenu na teritoriji Kosova i Metohije.
Prema nezvaničnim podacima, od dolaska KFOR-a, UNMIK-a i UNMIK mirotvoraca do sada, izdato je preko 200 hiljada putnih isprava, što znači da se Albanci smatraju državljanima Srbije i da im u ovom slučaju simboli države Srbije na putnim ispravama ne smetaju, ili samo zloupotrebljavaju ove isprave radi ostvarivanja prava i putovanja po svetu. Kada imaju interes i kada im to odgovara, onda oni to koriste.
Od 1990. godine, nakon dolaska mirovnih snaga, punktovi za izdavanje pasoša nalaze se uglavnom u centralnom delu Srbije, što znači da Albanci dolaze u gradove širom Srbije, podnose zahteve i dobijaju putne isprave.
Da li se iko pita kako se može sankcionisati i na koji način sprečiti zloupotreba pasoša i da li uopšte postoji saradnja sa UNMIK-om, ako se zna da takve saradnje u drugim oblastima, kada je u pitanju narod na Kosovu i Metohiji, pre svega, srpski, skoro i da nema i skoro da ga nije ni bilo?! Gospodine ministre, pitam vas - da li se zna koliko je do sada otkriveno slučajeva zloupotrebe, i od ovlašćenih lica koja izdaju putne isprave, a i onih koji ih koriste?
Samo da istaknem, pored svih nesrećnih događaja koji su zadesili srpski narod, Srbi sa Kosova i Metohije i za dobijanje ovih isprava dolaze u centralni deo Srbije. Da budem pragmatičan, punktovi se nalaze u gradovima širom Srbije.
Primera radi, čovek iz metohijskog dela, iz Peći i Đakovice, ako je naseljen u Beogradu ili Subotici, mora da ide po isprave u Kragujevac ili u Kruševac, ili u Nišku Banju, ili u Leskovac, što zahteva dodatne troškove.
Ovde, takođe, želim da istaknem i time da se obratim ministru, da poseban problem predstavljaju tzv. matične knjige, koje su raseljene nakon 1999. godine, zbog kojih građani i oni koji su na Kosovu i Metohiji imaju dodatne probleme. O čemu se ovde radi?
Da bi se, na pragu 21. veka, dobio izvod iz matične knjige rođenih ili venčanih, treba vam najmanje 15 dana, od dana podnošenja do dana dobijanja isprava, a ako želite to po hitnom postupku ili nešto preko reda, morate dodatno da platite.
Ova materija, nadam se, za Ministarstvo unutrašnjih poslova i novoformirano ministarstvo za Kosovo i Metohiju, zaslužuje posebnu pažnju, posebnu analizu i izradu posebnih mera u smislu efikasnosti izdavanja ovakvih isprava.
Ovaj svojevrstan presedan u novoj istoriji se ne bi tako mogao kvalifikovati da se i dan-danas žrtve progona, kosovski Srbi, ugroženi u svim vidovima ljudskih prava, ne proglašavaju krivcima za takvo stanje. Oni su ostali bez najdražih, bez domova, i nemaju nikakvih izgleda da ostvare svoja prava. Čak im se bezdušno i krajnje bezobzirno preti da treba da se odreknu svoje teritorije, a neke kvazidemokrate, najčešće iz Beograda, svojim velikodušnim gestovima, dopuštaju razgrađivanje teritorije, ugrožavanje državnog suvereniteta, i nekim svojim pričama o srpskoj krivici utiru put ka nezavisnosti naše južne pokrajine.
Dakle, Srbi, tamo gde je lokalna vlast na Kosovu i Metohiji u albanskim rukama, nemaju nikakvih prava, nemaju pravnu slobodu, pravo ni na povratak, nemaju prava na imovinu, na akcije koje se ovih dana izdaju i daju samo Albancima, a Srbi koji su radili i stvarali na Kosovu i Metohiji nemaju nikakvo pravo. S druge strane, naša vlast dozvoljava da Albanci slobodno šetaju i izdaju im se, između ostalog, putne isprave.
Da iskoristim priliku i podsetim da sam na sednici 24. jula iskoristio pravo po članu 226. i postavio nekoliko poslaničkih pitanja. Nažalost, do dana današnjeg, odgovor nisam dobio.
Stoga, ponovo pitam resornog ministra za unutrašnje poslove i očekujem odgovor - zašto Srbi na Kosovu i Metohiji plaćaju duplu registraciju automobila i dokle će to da rade? Plaćaju jednu registraciju za putovanje po Kosovu i Metohiji, a drugu za putovanje po Srbiji.
Zašto se plaća taksa ako lice nema registraciju jednog od gradova u Srbiji, ako se zna da su saobraćajne dozvole, registracija i vozačke dozvole - MUP-a Republike Srbije? SPS se zalaže da se ukine taksa licima kojima se naplaćuje, a koja nemaju registraciju na jedan od gradova u Srbiji.
Još nešto. Da li se radi o putnim ispravama ili o nečemu drugom, ali, gospodine ministre, ja vas molim da preko vaših organa i saradnika sprečite gužvu na punktovima za ulazak na Kosovo i Metohiju i izlazak sa Kosova i Metohije.
To je neshvatljivo, ne znamo šta je po sredi, da li je to zbog ovih isprava, da li zbog šverca, ali po 30 šlepera ide i među tim šleperima se nalaze i Albanci i stanovnici srpske i drugih nacionalnih zajednica, kada ulaze na Kosovo i Metohiju i kada izlaze za Srbiju. Problem je u nedovoljnoj tehnološkoj, stručnoj i materijalnoj opremljenosti svih punktova. Stoga, treba odvojiti to, neka teretna, odnosno putnička vozila idu u posebne trake.
Hvala.

Hvala, gospodine Steviću.
Reč ima narodni poslanik Goran Rakovac, a neka se pripremi narodni poslanik Milorad Buha.

Uvažene kolege narodni poslanici, gospodine ministre, dosadašnja diskusija mojih prethodnika je nedvosmisleno pokazala da postoji više nego velika potreba za donošenjem zakona koji su danas pred nama, na dnevnom redu.
Postoje najmanje četiri razloga zbog čega je ovaj zakon danas na dnevnom redu i zbog čega ga je neophodno doneti.
Jedan od razloga je taj što važeći zakon, kao što su moji prethodnici istakli, potiče još iz 1996. godine i, bez obzira na njegova brojna revidiranja, ne može da odgovori u ovom trenutku potrebama naših građana i naše države, s obzirom na to da je u međuvremenu, od 1996. godine do dana današnjeg, došlo do bitnih i značajnih promena u samoj zemlji.
Naime, zakon iz 1996. godine je donet u vreme kada je postojalo jugoslovensko državljanstvo, a danas je Republika Srbija samostalna država, pa je, shodno tome i shodno zakonu o državljanstvu koji, takođe, imamo na dnevnom redu ove sednice Skupštine, neophodno uskladiti Zakon o putnim ispravama sa zakonom o državljanstvu koji ćemo doneti.
Sledeći razlog je donošenje novog ustava, odnosno, nakon formiranja Srbije kao samostalne države, doneli smo tokom prošle godine i novi ustav Republike Srbije, koji u značajnoj meri reguliše materiju ljudskih prava, koja, između ostalog, kao jedno od osnovnih načela ima i načelo slobodne kretanja. Shodno tome, novim zakonom o putnim ispravama treba izaći u susret i ovim ustavnim odredbama.
Na kraju, ono što su gotovo svi istakli, pa nije na odmet da istaknem i ja, ovaj zakon je jedan od proevropskih zakona, zakon koji će omogućiti lakše integracije našoj zemlji i eventualni dolazak na belu šengensku listu.
Dakle, to su sve razlozi zbog kojih danas imamo ovaj zakon na dnevnom redu. Raduje me što je opšte raspoloženje i mišljenje većine poslanika ovde da je u pitanju dobar zakonski tekst, koji će, eventualno, sa nekim malim promenama, biti usvojen u ovoj skupštini, nadam se, velikom većinom.
Sam zakon, iako je istaknuto da je tehničkog karaktera, sadrži niz nekih novih odredaba, koje na savremen način regulišu ovu materiju, sveobuhvatan je, napisan je dobrim jezikom, jasan je, pregledan, tako da će omogućiti onom velikom broju naših građana kojima je neophodna puta isprava da do nje na adekvatan način i bez velikih problema dođu, a isto tako i državnim organima koji će ovaj zakon neposredno primenjivati, da nemaju mnogo nedoumica prilikom njegove primene.
Sam zakon sadrži 10 poglavlja. Dakle, sadrži sveobuhvatno sve ono što ovakva vrsta zakona mora da sadrži, počev od opštih odredaba, kojima se reguliše pojam putnih isprava, preko vrsta putnih isprava koje su u njemu sadržane, nadležnosti za izdavanje tih putnih isprava, rokove važenja putnih isprava, obrasce na kojima se oni izdaju, postupak izdavanja, posebne obaveze u vezi sa putnim ispravama, evidenciju i korišćenje podataka koje putne isprave sadrže i, na kraju, kaznene i završne odredbe.
S obzirom na sveobuhvatnost materije koju ovaj zakon sadrži, zadržaću se samo na nekim delovima, pre svega, na opštim odredbama, na vrstama i nadležnostima prilikom izdavanja putnih isprava.
Da pođemo od samog pojma. Ono što naše građane najviše interesuje, putna isprava je vrlo jasno u opštim odredbama definisana kao javna isprava koja služi za prelazak državne granice, za putovanje i boravak u inostranstvu, za povratak u zemlju. Osim toga, za vreme boravka naših građana u inostranstvu, putna isprava služi kao dokaz o njihovom identitetu, s obzirom na to da tamo ne važe naše lične karte, kao i dokaz o našem državljanstvu.
Pravo na putnu ispravu ima svaki državljanin Republike Srbije. Zato i kažem da je ovaj zakon tesno povezan sa zakonom o državljanstvu, koji je na dnevnom redu ovog zasedanja. Svaki naš građanin može da poseduje samo jednu putnu ispravu, koju isključivo on može da koristi.
Što se tiče vrste putnih isprava, zakon razlikuje sedam vrsta putnih isprava, a to su: pasoš, diplomatski pasoš, službeni pasoš, putni list, putna isprava koja se izdaje na osnovu međunarodnog ugovora, brodarska knjižica i pomorska knjižica.
Dakle, kao što sam maločas istakao, ovim zakonom je u potpunosti regulisana ova materija; ovde imamo sve vrste putnih isprava koje su danas aktuelne i koje se koriste.
Što se tiče nadležnosti, sasvim je jasno određeno koji su organi nadležni za izdavanje putnih isprava. To je policijska uprava, ili policijska stanica MUP-a Srbije na čijem području je prebivalište, odnosno boravište lica koje podnosi zahtev za izdavanje putne isprave. Ukoliko se naš građanin, državljanin Republike Srbije, nalazi u inostranstvu, odnosno ukoliko zahtev podnese preko diplomatskog ili konzularnog predstavništva, u tom slučaju je nadležna policijska uprava za Grad Beograd. Ukoliko je u pitanju diplomatski pasoš, sasvim razumljivo rešenje je da ovaj pasoš izdaje Ministarstvo spoljnih poslova.
Ovde je više puta pomenut rok na koji će se ubuduće izdavati putne isprave. Do sada je taj rok iznosio 10 godina, a novim zakonom je taj rok određen na pet godina, s tim što je za decu koja imaju manje od 14 godina određen rok od dve godine. Mislim da je to razumno rešenje.
Na kraju, zadržao bih se i kod nečega što će, takođe, zanimati naše građane, sa čim bi, smatram, trebalo da budu upoznati, a to su razlozi za odbijanje zahteva za izdavanje putnih isprava, odnosno razlozi za oduzimanje putnih isprava. Dakle, radi se o slučajevima, pre svega, eventualnih zloupotreba putnih isprava. Zahtev za izdavanje putnih isprava može se odbiti ako je protiv lica koje traži izdavanje putne isprave doneto rešenje o sprovođenju istrage ili je podignuta optužnica.
Ne treba mnogo objašnjavati da smo u nekom proteklom periodu imali mnogo puta zloupotrebe pasoša, odnosno putnih isprava i da su mnoga lica protiv kojih je pokrenut postupak uspela da izbegnu vođenje postupka protiv sebe na taj način što su bežali u inostranstvo.
Razlozi za odbijanje zahteva su, između ostalog, sledeći: ''Ako je lice koje traži izdavanje putne isprave osuđeno na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od tri meseca, odnosno dok kaznu ne izdrži; ako je licu koje traži izdavanje putne isprave, u skladu sa priznatim međunarodnim aktima, zabranjeno putovanje; u slučajevima da je, u skladu sa važećim propisima, licu koje traži izdavanje putne isprave zabranjeno kretanje radi sprečavanja širenja zaraznih bolesti, odnosno epidemije; iz razloga odbrane zemlje.''
Što se tiče oduzimanja putnih isprava, kao što sam na početku naveo, svaki državljanin Republike Srbije ima pravo na putnu ispravu i ima pravo da ima samo jednu putnu ispravu, što automatski povlači zabranu korišćenja tuđe putne isprave. Dakle, organ nadležan za izdavanje putnih isprava može da oduzme putnu ispravu u slučajevima: ako je putna isprava izdata na osnovu netačnih podataka; ako njen imalac drugom licu omogući da putnu ispravu koristi kao svoju, dakle, ako je zloupotrebi; ako je njenom imaocu prestalo državljanstvo Republike Srbije, što je sasvim logično, s obzirom na to da je postojanje državljanstva uslov za izdavanje putne isprave; ako se naknadno utvrdi da su postojale smetnje iz člana 35. stav 1, tač. 1) do 4) ovog zakona za izdavanje putne isprave.
Na kraju, da krenem od početka diskusije. Koliko sam primetio, svi govornici su istakli važnost ovog zakona, neophodnost njegovog donošenja. Iz tog razloga, zaista je za očekivati da velika većina narodnih poslanika glasa za njegovo usvajanje. Poslanici DSS-a i NS-a će, u svakom slučaju, ovaj zakon zdušno podržati, još jednom ističem, jer smo retko kad imali priliku da imamo ovako sveobuhvatan, dobro koncipiran i dobro napisan zakon.
Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Goranu Rakovcu.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Vučković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan vitalan i bitan zakon koji, zajedno sa zakonom o državljanstvu i zakonom o ličnoj karti, predstavlja sistemski zakon i zakon koji treba da omogući nesmetan protok građana preko granice, odlazak u inostranstvo, i koji će omogućiti i ostale poslovne odnose našim građanima i građanima koji dolaze u našu državu.
Ovim zakonom je rešeno pitanje građana Republike Srbije. Međutim, ima jedna kategorija građana koja njime nije obuhvaćena, a to su izbeglice. Izbeglice su, u postupku posle proterivanja i dolaska na prostore Republike Srbije, dobile izbegličke legitimacije. Izbeglička legitimacija predstavlja spoj lične karte i ličnog dokumenta, u koji se unose svi lični podaci za izbeglo lice. Međutim, izbeglička legitimacija ne omogućava odlazak u inostranstvo.
Po podacima Komesarijata za izbeglice za 2006. godinu, u Republici Srbiji trenutno ima 107.000 izbeglica. Znači, ti ljudi ne mogu otići u inostranstvo.
Zašto je bitno da ti ljudi mogu normalno prelaziti državnu granicu i obavljati poslove?
Brojni su razlozi. Samo da kažem da čovek koji izgubi užeg člana porodice, ili šireg člana porodice, a želi otići u inostranstvo na sahranu, to ne može, zato što sa izbegličkom legitimacijom ne može izaći u inostranstvo. Bosna i Hercegovina, odnosno Republika Srpska je to omogućavala do pre godinu i po dana, međutim, danas se ni tamo ne može otići s izbegličkom legitimacijom.
Ono što je neophodno, to je da MUP hitno reši to pitanje. Ovaj zakon to ne omogućava.
Po podacima Komesarijata za izbeglice, ima 107.000 izbeglog stanovništva, a tvrdim da ih ima bar dva ili tri puta više. Oni koji nisu regulisali svoj status, nisu se obraćali Komesarijatu za izbeglice, nisu tražili pomoć, nisu evidentirani i nemaju status izbeglica, ali nemaju ni dokumente. Kako da odu u inostranstvo, kako da reše pitanje svoje imovine, kako da reše pitanje odlaska na sahranu, venčanje itd? Oni su zarobljenici ove države.
Ono što je bitno napomenuti, to je da Međunarodnu konvenciju o statusu izbeglica, koju smo ratifikovali 1960. godine, koja nije imperativne prirode, onog trenutka kada uđe u naše zakonodavstvo, moramo primenjivati, tj. njene odredbe.
U članu 28, kod putnih isprava, odredba ove konvencije kaže da se države obavezuju da će izdati izbeglom stanovništvu putnu ispravu koja će omogućiti nesmetan prelazak državne granice. Sa druge strane, pozivaju se države koje su potpisale, ratifikovale ovu konvenciju, da omoguće izbeglom stanovništvu izdavanje putne isprave na temelju starih dokumenata države članice.
Mi to ne omogućavamo, mi smo izbeglom stanovništvu iz Republike Srpske Krajine oduzeli lične karte, lična dokumenta Republike Srpske Krajine, tako da oni, osim izbegličkih legitimacija, ovoga trenutka nemaju nijedan dokument.
Administriranjem koje radi MUP, i kod dobijanja državljanstva, i kod dobijanja lične karte i putne isprave, mi, u upravnom postupku koji sprovodi MUP, tražimo dokumenta koja izdaje Republika Hrvatska. Mi punimo hrvatski budžet, otežavamo život ljudima koji su inače teškog socijalnog stanja, bez imovine, jer im je imovina u Hrvatskoj, a Hrvatska im ne dozvoljava normalno korišćenje svoje privatne imovine. Mi zbog našeg administriranja teramo ljude da idu u Hrvatsku, da plaćaju ogromne takse za dobijanje dokumenata i u našem upravnom postupku sprovodimo sve ono što smo sproveli u postupku za izdavanje izbegličke legitimacije.
Zašto dupliramo, zašto punimo budžet države koja je genocidom oterala te ljude?
Dalje, kod taksi koje se plaćaju u upravnom postupku za dobijanje dokumenata, ova međunarodna konvencija o statusu izbeglica poziva države da oslobode plaćanja to stanovništvo koje je proterano, koje je bez imovine. U našem postupku, izbeglice plaćaju ogromnu taksu, a plaćaju i taksu državi koja je u neprijateljskim odnosima sa nama, jer nas je dovela u takvu poziciju.
Na sajtu MUP-a, na listi obrazaca koji su neophodni za dobijanje putne isprave je sedam dokumenata, odnosno sedam radnji koje je neophodno preduzeti da bi se dobila putna isprava. Zapalo mi je u oči da je šesti dokument koji se traži - prijava stana i izvod iz matične knjige rođenih. Ova odredba koju imate, koju ste stavili na svoj sajt, i ono što MUP u praksi provodi, u suprotnosti je sa odredbama člana 27. stav 6. i 7.
U Predlogu zakona o putnim ispravama, u stavu 6. i 7, tačno je navedeno šta je neophodno od dokumenata pribaviti. Šta će u upravnom postupku prijava stana, šta znači državnom organu, našem ili strane države, gde je naš državljanin? Pa, zar to ne piše u ličnoj karti i u zahtevu, pa se to prepiše u pasoš, odnosno drugu putnu ispravu. Šta će nama izvod iz matične knjige rođenih? Zar to nije upisano u ličnoj karti?
Znači, to su dokumenta koja ne treba dostaviti u upravnom postupku, a mi to tražimo od ljudi, što izaziva, opet, određene predradnje da bi se došlo do izvoda, kao i materijalne troškove itd.
Dalje, što se tiče diplomatskog pasoša, složio bih se sa kolegama iz SRS-a koji su za to da se članovima porodice ne omogući dobijanje diplomatskog pasoša. Zašto? Pa nije primereno, diplomatski pasoš se daje samo u određenim situacijama, određenim licima, izabranim licima, a članovi porodice, moramo se složiti, nisu izabrana lica i ne obavljaju one poslove za koje se dobija diplomatski pasoš.
Što se tiče vremena primene, mislim da bi ovaj zakon morao da se primenjuje sa 1.1. Rok od 6. meseci je predug i, da ne komplikujemo situaciju, ima dovoljno vremena da se građani upoznaju s ovom reformom koja će ući sa ovim zakonom, da pribave dokumenta i da to ide u ubrzanom postupku od ovih godinu dana.
Ono što je bitno napomenuti i što je značajno za rad MUP-a, to su dokumenta koja izdaju privremeni organi na Kosovu i Metohiji, uz saglasnost UNMIK-a, ali i stav drugih evropskih država koje su priznale takva dokumenta, što je u suprotnosti sa Rezolucijom 1244, koja nije omogućila privremenim organima, niti organima UNMIK-a da izdaju takva dokumenta.
Naša diplomatija, naša vlada i aktuelna vlast ništa nisu učinili da onemoguće dobijanje takvih dokumenata i da spreče ulazak albanskih, odnosno građana Kosova i Metohije na prostore Srbije. Državni organi i MUP treba da zabrane ulazak sa takvim dokumentima. Vi to ne činite.
Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nataša Vučković, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Skupštine, gospodine ministre, želela bih da još jednom istaknem da Demokratska stranka, u svetlu naših opredeljenja, strateških i razvojnih, smatra da je ovaj zakon od izuzetne važnosti, kako za našu državu, tako i za naše građane. Mislim, pre svega, na neke dokumente koje smo usvojili u ovoj skupštini, na Rezoluciju o pridruživanju Evropskoj uniji, kao i na sam Ustav, kojim smo se obavezali da ćemo primeniti i poštovati određena ljudska i građanska prava.
Za državu Srbiju je donošenje ovog zakona od velike važnosti, zbog toga što je ona danas, nakon raspada svih zajedničkih država i državnih zajednica, u situaciji da samostalno reguliše ovo pitanje i da donese zakone o tome kako će izgledati njene putne isprave.
Međutim, za nas je ovo pitanje važno i zbog onog drugog prioriteta, a to je pitanje pridruživanja EU i, u tom svetlu, mi smo već zakon razmatrali i u Odboru za evropske integracije.
Ovaj zakon je jedan od zakona koji je na listi u Akcionom planu za usklađivanje propisa Republike Srbije sa propisima EU, koji je donela Vlada Republike Srbije.
Pored zakona o azilu, upravljanju granicama, zaštiti podataka o ličnosti i položaju stranaca, ovo je jedan od zakona koji predstavlja taj set, za koji očekujemo da ćemo ga do kraja godine usvojiti, a na predlog MUP-a.
Dakle, ovo pitanje jeste važno za naše odnose sa EU, jer očekujemo da ćemo do kraja godine potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. U novembru se očekuje da će Evropska komisija dati godišnji izveštaj o tome na koji način Republika Srbija ostvaruje svoje obaveze koje je preuzela Akcionim planom za harmonizaciju propisa i sigurno je da će činjenicom da smo ovaj zakon usvojili, ukoliko ga budemo usvojili, Srbija dobiti dodatnu pozitivnu ocenu u tom procesu.
Zašto je ovaj zakon važan za građane i šta oni njime dobijaju?
Pre svega, dobijaju putne isprave koje su mnogo sigurnije, na taj način će, dakle, biti tretirani u inostranim državama ubuduće. Drugo, nove putne isprave, zbog činjenice da će imati mogućnost automatskog očitavanja podataka, omogućiće brži i sigurniji prelazak preko granice.
Treće, takođe što je važno, u svetlu naših evropskih integracija, ovim zakonom se otvara prostor za intenziviranje pregovora o pojednostavljenju viznog režima sa Evropskom unijom, a to je, zbog svih sankcija i izolacija kojima smo dugo godina bili izloženi, od velike važnosti za sve naše privrednike, za studente, naučnike, kulturne poslenike i sve one koji treba negde da unaprede našu saradnju sa Evropskom unijom i sa svetom uopšte.
Želim da ukažem na nekoliko pitanja koja smo pokrenuli u Odboru za evropske integracije i koja mi, kao poslanici u Poslaničkom klubu Demokratske stranke, smatramo izuzetno važnim, a za koja mislimo da su mogla da budu drugačije rešena.
Već je pomenuto pitanje maksimalnog roka za odlučivanje o zahtevu za izdavanje putne isprave, koji iznosi 30 dana. Smatramo da je taj rok predugačak, iz nekoliko razloga.
Pre svega, danas je ljudsko pravo, zagarantovano Ustavom, da svaki građanin može posedovati putnu ispravu, odnosno da se može slobodno kretati preko granice. Danas država više ne ocenjuje ni političku podobnost, ni bilo kakvu drugu ispravnost onoga koji podnosi zahtev za posedovanje putne isprave.
Dakle, podnosite, kao građanin, zahtev, uz par dokumenata, svi ti dokumenti su kompjuterski proverljivi, državljanstvo, prebivalište itd., pa se postavlja pitanje zbog čega je potrebno da se odredi taj rok od 30 dana, kojim se upravi, zaista, daje mogućnost lagodnog postupanja. Mislimo da je taj rok od 30 dana predugačak, u sklopu svih drugih napora koje činimo da upravu učinimo efikasnijom, bržom, da zaista postane efikasan servis građana.
Ono što mislimo da je, takođe, važno jeste pitanje kako ćemo kontrolisati automatsko očitavanje podataka, odnosno na koji način ćemo zaštititi podatke o ličnosti. Kao što je sloboda kretanja jedno ljudsko pravo, tako mislimo da je zaštita podataka o ličnosti drugo pravo, koje ne sme ovim prvim ni na koji način da bude ugroženo.
Zato bi bilo logičnije, ili, možda, bolje, da smo mogli da zakon o zaštiti podataka o ličnosti donesemo pre ovog zakona, ali se nadamo da ćemo imati uskoro jedan moderan zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji će ovo pravo detaljno regulisati. Ako postoji mogućnost da Odbor naknadno, svojim amandmanom, reguliše ovo pitanje, to bi bilo dobro rešenje.
Na kraju, jedno pitanje koje je jako važno, a koje ne možemo da ocenimo, jer je ostavljeno Ministarstvu da ga utvrdi naknadno. To je pitanje takse koju će građani plaćati prilikom vađenja novog pasoša.
Sigurno je da finansijski teret ovog zakona jeste na građanima, u krajnjoj liniji, i vrlo je važno da visina te takse bude takva da građani mogu da je podnesu, jer činjenica da sada samo 11% naših građana ima pasoš ne treba da nas uljuljka u tome da su oni ti koji određenu visinu takse mogu i da podnesu. Dakle, naš je cilj da svi oni, do kraja predviđenog roka od devet meseci, izvade novi pasoš i da bude još građana koji će zatražiti novi pasoš.
Dakle, bilo bi dobro da ta taksa bude za sve građane prihvatljiva. U suprotnom, moraćemo da produžimo rok za vađenje novog pasoša, a najgora posledica će biti ukoliko tako visokom taksom onemogućimo građane da ostvare svoje pravo na slobodno kretanje.
Ovo su bile neke od primedaba na zakon, koje više ističemo kao neke indikacije, važne u procesu primene. Inače, kao što sam već rekla na početku, Demokratska stranka će, smatrajući da je ovaj zakon izuzetno važan, podržati njegovo donošenje.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a neka se pripremi narodni poslanik Rajko Baralić.

Na početku bih hteo da izrazim neslaganje s jednim manirom koji je prisutan na ovom zasedanju Narodne skupštine, jer stvarno ne znam u čemu se ogledaju opravdani razlozi da se Zakon o državljanstvu menja i dopunjuje, a da se Zakon o putnim ispravama ne menja i ne dopunjuje, nego se donosi potpuno nov zakon.
Smatram da su ta dva zakona, ako ne u istom rangu, onda je, svakako, ovaj o državljanstvu značajniji. On je bazični zakon i za ovaj o putnim ispravama. Nama Ustav Republike Srbije ne dozvoljava da šminkamo postojeće propise, nego je, radi pravnog poretka, mnogo važnije da se donesu novi, izvorni zakoni. Ne mogu da utičem na to kako se Vlada opredelila da izgledaju neki zakoni.
Sada bih nastavio tamo gde sam malopre stao, kada sam očekivao da ću da dobijem neke odgovore, ali ih nisam dobio.
Bela šengenska viza, pasoš i mogućnost putovanja u inostranstvo kod nas su predstavljeni kao put ka Zapadu. Da budem precizniji, to vam je kod onog spomenika "Pobednik", onog što je okrenut prema onoj strani.
Ako se krene unazad, to više nije problem, nije interesantno. Znači, putuje se tamo gde se nudi. Ima još nekih spomenika, za koje kažu, tamo se, Srbi, opredelite, kod "Konja", a to su ovi rekli - tamo je sloboda, pa revolucije itd.
Šalu na stranu. Sećam se one izborne kampanje kada je jedan od kandidata obišao redove ispred svake ambasade i prosto se zaprepastio kako ljudi čekaju za vizu da bi putovali u neku zapadnoevropsku državu. Rekao je - saučestvujem sa vama u vašem bolu u nogama, jer čekate u redu, i kažem vam - ako glasate za mene da budem predsednik Republike Srbije, ja ću da vam omogućim da budete na beloj šengen vizi.
Sada izračunajte koliko je prošlo od tog datuma. Da li su Srbi, državljani Republike Srbije, na toj listi? Nisu. Šta se daje kao surogat za to?
Kaže se - sada ćemo da olakšamo dobijanje vize. Mislim da ova plavuša pregovara intenzivno oko toga, a kada kažem plavuša, mislim na onu Tanju Miščević, na Labusa i na tu bratiju. Sada intenzivno pregovaraju o epohalnom nacionalnom interesu da se poboljša, liberalizuje i omogući diplomatskim predstavnicima Srbije da pod olakšanim uslovima putuju, mladim talentovanim studentima, nevladinim organizacijama itd.
Naravno, svi oni koji žive u unutrašnjosti treba da budu oduševljeni time, jer Srbija kreće krupnim koracima ka, pa sada idu oni termini - stabilizacija, pridruživanje, asocijacija itd. Poštovani građani, to ništa ne znači.
Ja sam se prilikom donošenja Zakona o budžetu zalagao da, otprilike, po 500, 600 evra ubacimo u budžet Republike Srbije i omogućimo svakom građaninu Republike Srbije da putuje u inostranstvo. Koje inostranstvo? Ono što se sa Spomenika rukom pokazuje, prema Zapadu. Apsolutno sam siguran da će, kada se posle tri dana vrate u Srbiju, da poljube aerodrom, pistu, zemlju Srbijicu i da kažu - hvalim te Bože, vratio sam se ovde, mogu da živim.
Neki izražavaju nezadovoljstvo što mali broj građana ima pasoš. Zašto bi čovek vadio pasoš ako ne može da putuje u to inostranstvo? Ja ću vam pokazati na mom primeru, nećete to shvatiti kao zloupotrebu.
Ne putujem u Grčku, jer, da bih dobio njihovu vizu, treba da dokažem ko mi je deda, ko mi je baba, državljanstvo, gde radim, zašto radim, ko su mi deca, gde idu u školu, da li su zdravi, da li nisu zdravi, da li smo sposobni, da li smo saglasni, da li nismo saglasni. To je za mene komplikovano. Volim Grčku, ali neću da idem dokle god se oni tako ponašaju prema nama s tim vizama. Znam da je to zbog Markosa još, zbog Tita, ali to je moja lična volja. Naravno, ne utičem na građane da ne idu u Grčku.
Moram da vam kažem, gospodine ministre, skoro sam sreo jednu gospođicu, koja mi je rekla - idem na letovanje u Tursku zato što mi, posle 20 godina letovanja u Grčkoj, nisu dali vizu na bazi onog turističkog spiska. Na spisku je bilo 150 ljudi, oni našli nju i rekli - Maja ne može da dobije vizu. Nije dobila obrazloženje, nije dobila ništa. Ona kaže - idem u Tursku. Zašto? Dam 10 evra na aerodromu, niko me ništa ne pita, bezbedno je itd.
Ovo vam pričam zbog odnosa prema nama. Naravno, svi želimo da promenimo taj pasoš, da to budu naši simboli itd.
Sada da vas pitam, gospodine ministre - da li se po ovom novom zakonu o izdavanja putnih isprava podrazumeva da će svaki građanin da se fotografiše u MUP-u? Neće. To ste napisali u članu 27, pretposlednji stav, a to je u suprotnosti sa članom 30. stav 2, jer ako čitate ta dva stava videćete da su oni u koliziji. Ovamo u 27. članu se kaže - mora da bude obavezno prisustvo radi fotografisanja, uzimanja otisaka itd., a kasnije kažete, u članu 30 - doneće verodostojnu sliku.
Nešto morate da ispravite. Usaglasite to zbog primene zakona. Ovo je nešto za početak.
Skrećem vam pažnju kao predlagačima ovog zakona da prihvatite amandman SRS-a na član 30. stav 1, da se posle reči: "ovog zakona", sve ovo drugo obriše - "kao i druge javne isprave kojima se dokazuju podaci iz zahteva". Zašto?
Po ovom vašem propisu je predviđeno da, kada čovek prvi put vadi pasoš, on donosi uverenje o državljanstvu. Kada menja pasoš, ne bi trebalo da ga donosi, ali u praksi nije takva situacija. Ako ste se vi iz jednog mesta preselili u drugo, pa treba da promenite pasoš, oni će da vam traže i izvod iz matične knjige rođenih i državljanstvo. Zašto? Zato što nemate 10 godina boravka u ovom novom mestu, na ovom mestu prebivališta. Slična vam je situacija i sa zamenom lične karte, neću za saobraćajnu da vam pričam, to su drugi problemi.
Zašto maltretirate ljude? Malo usaglasite te vaše kompjutere, nešto tu nije u redu. Kada sam ja u pitanju i moji problemi oko isprava, znam šta nije u redu, ali to se dešava i drugim ljudima i to je mnogo teže, što se mene tiče.
Neću da se ponavljam oko ovog roka, ali bih vam skrenuo pažnju na član 35. Član 35. treba da onemogući da neko lice dobije putnu ispravu. Razlozi zbog kojih se nekome onemogućava da putuje u inostranstvo, pre svega, moraju da potiču iz Srbije. Znači, ne sporim stav 1, vodi se krivični postupak, stav 2 - treba da se ide na izdržavanje kazne zatvora, ali stav 3. je neprimenljiv.
Obratite pažnju, gospodine Jočiću, zašto je stav 3. neprimenljiv. Po stavu 3. ispada da ja ne mogu da dobijem putnu ispravu. Zašto? Zato što sam na nekoj listi.
Znam da ste imali problema kako ovo da formulišete. Ali šta znači "ako je licu zabranjeno putovanje u skladu sa međunarodno-priznatim aktima"? Kada sam u pitanju ja, ili kada je u pitanju pojedinac, to mora biti pojedinačni pravni akt, ne može biti neki opšti akt, ili neka evidencija, ili spisak.
Samo da vam kažem kako to u praksi izgleda. Ne znam kako se desilo, ali, pored Borke Vučić, i ja sam bio na tom spisku, pa mi se do 2005, 2006. zabranjivalo da idem u inostranstvo. Međutim, ja sam 2001, 2002. i 2003. normalno išao. Ovo vam je samo za političke svrhe, da znate.
Ne znam šta je to međunarodnim, obavezujućim, priznatim međunarodnim aktom zabranjeno putovanje. Ako je borba protiv terorizma, onda država koja se bori protiv terorizma donosi neko rešenje. Ne shvatam, ako je neko sumnjiv kao terorista u Velikoj Britaniji i vama je dostavljeno to pojedinačno rešenje, pa, vi ćete, valjda, da ga hapsite, a ne da mu izdajete ispravu, jer nema logike da mu vodite postupak oko izdavanja isprave, a on je tamo u fazi optuživanja.
Ovo je potpuno nelogično. Neko je napravio spisak i taj spisak vas obavezuje. Da li je on tačan, ili nije tačan, da li postoji neka krivica, sve mora da se reši pojedinačnim pravnim aktom u kome je nekome dozvoljeno da vodi postupak. Ne da vodi postupak protiv vašeg rešenja kojim odbijate zahtev za izdavanje pasoša, nego tamo gde ga je neko neosnovano optužio.
Zašto vam to kažem? Zato što je svakom čoveku garantovano pravo na slobodu kretanja. Ono, izuzetno, može da se ograniči, a to izuzetno mora restriktivno da se tumači.
Sa gledišta Republike Srbije, to može da se tumači samo ako postoji neka obaveza građanina prema državi i ako postoji sumnja da odlaskom u inostranstvo, izdavanjem putne isprave, ispunjenje te obaveze može biti osujećeno.
Vi ste u jednom od ovih članova rekli - ukoliko za šest meseci sud ne podnese ponovo zahtev da se produži ta mera, ta mera prestaje i izdaje se pasoš. Računate da ste na taj način dali veću garanciju pojedincu kome nije odobren pasoš, a u stvari menjate tezu. Zašto?
Sva suđenja moraju da se završe u razumnom roku. Nema apsolutno nikakve logike da je neko dobio krivičnu prijavu, tužilac podneo zahtev za sprovođenje istrage, doduše, po novom zakonu, sada će to biti sve kod tužioca, sada drugi propisi idu, ali ako se vratimo na ove propise koji se danas još primenjuju, znači, podnese se zahtev za sprovođenje istrage i to se krčka pet-šest godina, u okviru granica propisanog roka zastarelosti; dođe čovek, oni kažu – pa, ne može, vodi se neki postupak.
Ostatak primedaba ćemo da ispričamo kada budu na dnevnom redu amandmani.