Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Ljubenović, a neka se pripremi Miljan Ranđelović.

Dame i gospodo narodni poslanici,         mudrost je naći meru, a izgleda da je u ovom trenutku to najteže.
Agresivnost, ona konstruktivna, poželjna je, bez nje nema života. Ona služi da čovek preživi, istovremeno, da stvara, kreira, da se brani, da se bori i prilagođava izazovu vremena. Međutim, onog trenutka, kada ta agresivnost nije konstruktivna i pređe u destrukciju, odnosno nanošenje zla, šteti drugima. U tom slučaju se može govoriti o fenomenu današnjice.
Srpska radikalna stranka osuđuje sve izgrede na stadionima, ali ne i slobodno mišljenje naših navijača. Dobro se zna da su navijači postali partneri upravama klubova. Nije nepoznato da većina klubova plaća svojim navijačima put na utakmice koje se igraju van zemlje, pomažu im pri vađenju vize i imaju određenu saradnju.
Koliko dugo javnost ove zemlje očekuje da se protiv takvog, najblaže rečeno, nesportskog ponašanja navijača preduzmu energične mere i jednom za svagda uvede red, stvari postave na svoje mesta i onemogući divljanje raznih grupa i grupica očajnih?! Ako se sada stvari ne shvate najozbiljnije, samo je pitanje dana kada će se neka naša selekcija naći na tapetu i biti isto tako kažnjena zbog ispada navijača.
Neko će, možda, reći da to nije samo naš problem, da takvih nesportskih, divljačkih ispada navijača ima i drugde, u Italiji, Velikoj Britaniji, Poljskoj, Danskoj. Tačno, ali to nije naš problem i pada u vodu naša paranoidna sklonost ka izjednačavanju stvari. ''A kako oni, zašto samo mi, zato nas mrze'', možda u ovim rečima ima i malo istine, ali to ne daje nikom za pravo da bezobzirno tera inat sa našim sportom zarad nekog svog bolesnog doživljaja, lične ili grupne frustracije i nezadovoljstva. Jer, ceh plaćaju naši klubovi i sportisti.
Od novčanih kazni, Fudbalski savez i naši klubovi mogli su dosad da naprave Kuću fudbala, a ne da moljakaju UEFA za nekakvu donaciju.
Iako nema opravdanja za ponašanje dela srpskih navijača, koje se, nesporno, mora iskoreniti, utisak je da evropska fudbalska unija nema iste aršine za sve.
Jer, kako objasniti predlog Mišela Platinija da se sve fudbalske selekcije Srbije, čak i seniorski tim u ženskoj konkurenciji, suspenduje na dve godine.
Na sreću, Platinijev predlog nije prošao, ali je to ozbiljno upozorenje za našu fudbalsku organizaciju i klubove koji nas predstavljaju u Evropi.
Naime, predstavnici evropske kuće fudbala su upozorili Srpski savez da ubuduće neće imati milosti ni prema nacionalnim timovima, ni prema klubovima.
Poređenja jesu neumesna, ali je činjenica da su neki pravili teže incidente i provlačili se bez adekvatnih sankcija. Zar to ne pokazuje najbolje primer ''Partizana''. Presedan je da su čelnici UEFA tražili da se poništi odluka njihovog organa, smatrajući da je disciplinska komisija izrekla nedopustivo blagu kaznu.
Što pre naši klubovi i reprezentacija shvate, to bolje. Tek kada je ''Partizan'' izbačen iz Evrope, saznalo se da je beogradski klub, od 36 odigranih utakmica u Evropi, na 25 platio razne kazne, najčešće novčane, u iznosu od 244.000 franaka.
Naše službene organizacije, obezbeđenja, moraće ubuduće više pažnju posvetiti bezbednosti navijača nego samoj organizaciji sportske priredbe, pa, ukoliko se proceni da bezbednosni uslovi nisu ispunjeni, da MUP zabrani održavanje sportskih manifestacija.
Potrebno je da i klubovi preuzmu veću odgovornost pri organizaciji sportskih priredbi i neophodan je bliži kontakt s navijačima u prevazilaženju incidentnih situacija, jer je i njihova odgovornost najveća. Redari treba da zabrane pristup pijanim ili drogiranim navijačima, organizator da zabrani prodaju i konzumiranje alkohola na udaljenosti od jednog kilometra, srazmerno veličini grada.
Moramo shvatiti da promene ne može da donese samo zakon, već, pre svega, svest ljudi i spremnost organizatora za što bolju organizaciju. I, da navijači nastave da na sportskim priredbama koriste klupska obeležja, ali i državna, šal, kape, dresove, transparente, i da se vratimo našim tradicionalnim vrednostima i načinu navijanja i bodrenja naših sportista.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miljan Ranđelović, a neka se pripremi Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre MUP-a, ajmo na početku da razjasnimo jednu zamenu teza, koja ovde traje već tri i po sata.
Ne znam odakle mnogim govornicima to da su navijači i huligani jedno te isto. To nije isto i ne može se više tako razgovarati. Znamo da su ljudi koji se bave tim problemom identifikovali tri i po hiljade huligana, koji se redovno snimaju na raznoraznim tribinama i raznoraznim stadionima, i mi pričamo, upravo, o tim ljudima.
U prethodnim satima smo slušali prvake nekih stranaka kako nas ubeđuju da je ovaj zakon, u stvari, previše represivan. Ja se ne bih s tim složio.
Hajde ovako, da zamislimo iste te prvake stranaka kako sa svima nama, zajedno, stoje ispred ulaza neke hale. I, šta se onda dešava? Sa dve različite strane dolaze dve grupe huligana koje su krenule u svoj sukob, koji će se desiti upravo tu negde gde mi stojimo. Kakav je sad osećaj? Da li i dalje mislimo da je taj zakon previše restriktivan, ili te ljude treba kazniti, i to primereno kazniti?
Po mnogo čemu pripadam grupi mladih ljudi i najveći deo svog slobodnog vremena provodim, upravo, sa mladima. Zbog toga, jako dobro poznajem probleme mladih ljudi, posebno dobro poznajem probleme mladih ljudi u oblasti sporta. Mladi zaslužuju da budu centralna tema naših priča i našeg rada.
Ne smemo da ostanemo gluvi i slepi pred uznemirujućim pojavama na sportskim terenima i oko sportskih terena. Tu se redovno ponavljaju loši primeri i ti loši primeri daju i loše rezultate i loše uče mlade ljude. Mi to moramo sprečiti. Tu nema kompromisa. Najbitnija je bezbednost svakog pojedinca, na svakom mestu i u svakom trenutku.
G 17 plus će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Ovaj zakon je plod saradnje Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva pravde. Baš zbog toga, moramo imati mnogo veće poverenje u ovaj zakon i moramo mnogo veću pažnju da obratimo ovom zakonu. Ovde se radi o mladim ljudima. Ovaj zakon predstavlja odlučan korak u pravcu bezbednosti naših građana, pre svega, u pravcu bezbednosti mladih ljudi.
Predstaviću vam osnovne karakteristike ovog zakona, a to su ukidanje namere, preventiva i poruka ovog zakona. Ovaj zakon je postojao i ranije. Mnogi su rekli da on nije sprovođen u delo i pitaju nas šta će se to sada bitno promeniti. Ovaj zakon jeste sprovođen, ali mi nismo zadovoljni rezultatima koje je ovaj zakon dao. Zbog čega? Upravo zbog namere.
Mi sada izbacujemo ono na šta su se huligani u sudovima najviše izvlačili. Kada ih pripadnici organa reda uhapse i privedu sudiji, huligani onda kažu - mi nismo imali nameru da pravimo nerede, mi smo hteli da se radujemo.
Kako se oni raduju, oni kažu - neka dokazuju tužioci. U takvim slučajevima, najčešće se desi da ti huligani završe ponovo na ulici i u najvećem broju slučajeva budu nekažnjeni. Mi moramo tome stati na put. Prema tome, nema kompromisa s ovim.
Čuo sam da ljudi potpuno potcenjuju ozbiljnost problema, a uveren sam da će navijači biti mnogo bezbedniji kada ovaj problem, danas ili ovih dana, rešimo.
Složićemo se svi da je osnovni cilj ovakvih zakona, pre svega, preventiva, a ne, kako neki žele da prikažu, kažnjavanje. Kazna je samo jedna od posledica nedoličnog ponašanja.
Mi želimo da uklonimo uzroke i to je teži deo posla, koji možemo da obavimo jedino ako zaboravimo i na stranačke i na bilo koje druge podele.
Cilj G 17 plus je da odstranimo samu ideju nedoličnog i rizičnog ponašanja. G 17 plus smatra da, kada se radi o mladim ljudima, ne sme biti kompromisa. Mi moramo da upoznamo sve ljude sa sadržinom ovog zakona i s posledicama nedoličnog ponašanja.
Ako neko želi da narušava bezbednost drugih ljudi, mora da zna da ga čeka rigorozna kazna. Znamo da svaka navijačka grupa može da ispoštuje ovaj zakon, ako želi, ili ako mora. Sada je na njima da sami izaberu.
Napominjem da su i novčane i zatvorske kazne bitno povećane. Na primer, onaj ko se nedolično ponaša, prekrši pravila i zbog njega nastane nered ili oštećenje imovine, biće kažnjen zatvorom od 6 meseci do 5 godina.
Ako neko u grupi izvrši krivično delo iz člana 20. stav 1. ovog zakona, biće kažnjen kaznom zatvora od jedne do osam godina, a za kolovođu, za ista krivična dela, važi kazna zatvora od jedne do 10 godina. Isto tako, službenom ili odgovornom licu koje ne preduzme potrebne mere bezbednosti i zbog toga bude ugrožen nečiji život, povreda tela većeg broja ljudi ili, pak, oštećenje u vidno većem obimu, zaprećena je kazna zatvora od tri meseca do tri godine.
Moja je želja da se nikada ne desi nešto zbog čega bi ovaj zakon bio primenjen. Ovaj zakon je dokaz da država više neće tolerisati one kojih se svi stidimo, a poneki ih se i plaše i zbog njih ne posećuju manifestacije koje bi inače posećivali.
Ovim zakonom šaljemo poruku lošima da će biti oštro kažnjeni. Prošlo je vreme kada su loši momci bili u modi, prošlo je vreme kada se bezobrazluk opraštao. Ako je neko spreman da ugrozi nečiju bezbednost, moraće da snosi i posledice za to.
Ovim zakonom šaljemo poruku i ljudima koji nisu huligani, šaljemo im poruku da će biti bezbedni na sportskim stadionima, u sportskim halama i na ostalim sportskim priredbama.
Sportske tribine nisu pravljene za huligane, već su pravljene za ljude koji vole sport i koji žele da daju podršku timu za koji navijaju. Tribine nisu pravljene za dokazivanje gole sile ili za demonstraciju glupih ideja.
Od sada će i organizatori biti odgovorni za bezbednost publike i kazne za njih, kada ne obezbede sve potrebne uslove, idu, čak, i do milion dinara.
Ovaj zakon je poruka svetu: mi se ne ponosimo onim tzv. navijačkim grupama koje prave probleme. Nećemo više kasniti za civilizovanim i modernim državama.
Kažnjavaćemo izgrednike, jer niko nema prava da ugrozi bezbednost ljudi.
Niko, sem ovlašćenih lica, nema prava uzme pravdu u svoje ruke. Vlast u Srbiji ima zadatak da zaštiti svoje građane i da zaštiti svoj pravni poredak.
Zato pozivam sve poslanike da glasaju za ovaj zakon. Brisanje namere, na koju su se pozivali huligani, preventiva, koja je osnovni smisao ovog zakona, i poruka koju šalje ovaj zakon - da će huligani biti kažnjeni, a da će navijači i ostali građani biti bezbedni, daju nam dovoljno razloga da glasamo za ovaj zakon.
Zbog bezbednosti i sigurnosti, zbog navijača, zbog građana Srbije, G 17 plus će glasati za ovaj zakon.
Ako manje pričamo a više radimo, sređujući društvo, deo po deo, nećemo morati da zamišljamo kako bi nam bilo sa stranačkim prvacima ispred neke hale, između dve grupe huligana.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, a neka se pripremi Đorđe Mamula.

Dame i gospodo poslanici, za razliku od mog prethodnika i poslanika vladajuće koalicije, smatram da se ovim zakonom ne rešava problem.
Ovaj zakon samo gasi požar, kako bi to rekli, odnosno, bavi se samo posledicama, a uzroke problema i ne dotiče. Uzroci problema su negde drugde i uzroke problema traba tražiti i rešavati na drugim mestima.
Naravno, treba i ovo da uključimo u sve to, ali treba poći od porodice, treba poći od škole, znači, treba krenuti od onih najranijih godina, od najranijeg detinjstva svakog pojedinca, da bi se svako od nas, svako od dece vaspitavalo na pravi način i pripremalo za život na pravi način.
Izgubili smo tu sponu sa realnošću, sa odnosom prema ovoj državi, prema ovoj zemlji.
Naime, našu decu ni u porodici, pa ni u školi, ne učimo da vole svoju državu, da vole svoj narod, da vole svoju otadžbinu i da imaju pozitivan odnos prema njoj. To onda uzrokuje, kasnije, sve negativnosti koje se u ovoj državi dešavaju.
Neću ponavljati ono što su već rekle moje kolege prethodnici, s obzirom na to da je vreme koje imam na raspolaganju vrlo kratko.
Rekao bih samo da nismo čuli od ministra koje su pozitivne strane ili efekti ovog zakona koji već četiri godine egzistira.
Ovaj zakon je donet 2003. godine i nismo čuli šta je to pozitivno doneo ovom društvu, ovoj državi, s obzirom na to da vidimo da ima puno negativnih pojava na našim sportskim manifestacijama u poslednjem periodu, poslednjih nekoliko godina, čak i sa fatalnim ishodom, s ubistvima.
Osvrnuo bih se na član 2. ovog predloga, gde je naveden jedan segment preventivnog delovanja, na kome insistiram.
Naime, kaže se da su, u cilju preventivnog delovanja i smanjenja rizika od izbijanja nasilja, sportske organizacije i klubovi dužni da podstiču organizovanje i ponašanje svojih navijača itd.
To je ono što je bilo u postojećem zakonu, a u ovom predlogu, pod tačkom 6, stoji: ''podstiču pozitivno ponašanje i delovanje igrača i službenih lica pre, za vreme i nakon održavanja sportske priredbe''.
Ovo je vrlo bitno. Bitno je ko to treba, ko je po ovom zakonu obavezan da podstiče i sportiste i rukovodioce, pa i same navijače, na pozitivno ponašanje.
Treba da ih podstiču oni koji rukovode klubovima. Nažalost, u poslednjih šest-sedam godina, našim klubovima rukovode političari, naše najveće klubove su preuzeli političari. Nisu ih preuzeli da bi sredili situaciju, nisu ih preuzeli zato da ono što sada piše u zakonu i urade, već da kontrolišu novac, jer je tamo veliki novac.
Setimo se samo, upravo gospodin Batić ulazi, da je on negde posle 5. oktobra, onih dana kada se trijumfovalo ovde, rekao na jednoj od televizija, čini mi se, čak, na državnoj, kako je on pozvao navijače ''Crvene zvezde'' da 5. oktobra provale, uđu u Saveznu skupštinu i naprave onaj haos koji je tamo urađen.
Tada je trebalo trijumfovati, trebalo je pokazati ondašnjoj koaliciji DOS-a koliki je značaj svakog pojedinca koji je učestvovao u svemu tome, ali za to se odgovara u svakoj pravno uređenoj državi.
Naravno, za to će i gospodin Batić odgovarati kada dođe neko drugi na vlast, neko ko bude imao hrabrosti da to i učini. Takođe, gospodin Batić zna kako je "Radnički" iz Obrenovca ušao u prvu ligu pre nekoliko godina.
Znači, ne mogu ljudi koji vode klubove, a vode ih ljudi koji su u kriminalu i politici, na ovaj način rešavati probleme naših navijača, kako to ovde piše.
Iskoristio bih priliku, pošto je ministar prisutan, da se osvrnem na stanje u MUP-u u poslednjem periodu, naravno, i u periodu od kada aktuelni ministar vodi to ministarstvo.
Imam ovde jedan dokument i molio bih, pošto ću sada citirati dobar deo, da se zaustavi vreme. Dokument se zove - Zaključak o pokretanju disciplinskog postupka protiv jednog službenika, pripadnika MUP-a, koji je bio predsednik policijskog sindikata Srbije.
Ne bih pominjao ime čoveka, čoveka ne poznajem, niti sam njegov advokat, ali me ovo zaintrigiralo zato što se govori o situaciji u MUP-u i zbog toga je vrlo bitno. Naime, 31. 5. 2007. godine je napisano, a 4. 6. predato, odnosno zavedeno.
Pokrenut je disciplinski postupak protiv izvesnog pripadnika MUP-a, zato što je, citiram, molim da se samo zaustavi vreme, "dana 10. 5. 2007. godine, u svojstvu predsednika policijskog sindikata Srbije, održao pres konferenciju u Medija centru u Beogradu, na kojoj je govorio o diktaturi ministra policije Dragana Jočića i ovom prilikom izneo proizvoljne, netačne i neistinite konstatacije i tvrdnje koje se odnose na ukupan rad MUP-a Republike Srbije, ponašanje i rad ministra MUP-a, starešina Policijske uprave za Grad Beograd, čime je učinio teške povrede službene dužnosti, iznošenjem neistinitih tvrdnji o Ministarstvu, ponašanjem koje štete ugledu službe ili narušava odnose među zaposlenima, iz člana tog i tog Zakona o policiji".
U obrazloženju stoji: "Na osnovu spisa predmeta, utvrđeno je da postoje osnovi sumnje da je prijavljeni policijski službenik, u svojstvu predsednika policijskog sindikata Srbije, organizovao i održao pres konferenciju u Medija centru, na temu "Diktatura ministra policije gospodina Dragana Jočića", i tom prilikom izneo proizvoljne tvrdnje, i to: da od početka mandata gospodina ministra ništa nije ulagano u MUP Republike Srbije, u policijske službenike koji treba da obavljaju poslove koje je pred njih stavila država, a svi ti poslovi se podrazumevaju, od zaštite državne granice, uspostavljanja javnog reda i mira, zaštite imovine i života naših građana, preko svih ostalih vidova sprečavanja kriminaliteta sa kojima se susreće naše društvo".
Mislim da ovo ne treba objašnjavati i dokazivati, to je evidentno. Od bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića, od materijalnih sredstava u MUP-u, vrlo je malo, ili ništa novo nije nabavljeno, bar mi obični građani to ne vidimo. Drugo, rekao je da se opstruiše i zabranjuje rad policijskog sindikata Srbije. Dalje, podeljena su 33 stana u Beogradu, po sistemu - ja poznajem tebe, ti poznaješ mene.
Govoreći o odnosu prema porodicama poginulih i ranjenih kolega, rekao je da se pojedine starešine na totalno nezaštićenim ljudima iživljavaju, da leče komplekse i da se radi o bolesnim umovima, da policijski službenici, prilikom obezbeđivanja sportskih manifestacija većeg značaja, dobijaju u lanč-paketima konzerve iz 1945. i 1950. godine.
Dalje, da pojedine starešine pred penzijom, prilikom napada navijačkih grupa na policijske službenike angažovane na obezbeđenju sportskih manifestacija, ne žele da izdaju naređenje za upotrebu sredstava prinude, jer planiraju da se, koliko sutra, ubace u "Crvenu zvezdu" i "Partizan", da na 1.297 napada na policijske službenike nije reagovano, itd.
Citiraću i nekoliko segmenata iz dnevne štampe, koja se vrlo stidljivo bavila ovom problematikom, odnosno ovim događajem, pa u jednom dnevnom listu stoji: ''Na konferenciji za novinare je izneto da se zaposlenima ne plaćaju prekovremeni i noćni rad, naknade za topli obrok i regres i putni troškovi, zbog čega će MUP morati da plati ogromnu štetu, odnosno naknadu, jer su zaposleni tužili".
Takođe, "od 1990. godine u MUP-u nisu obavljeni sistematski pregledi. U grupi od 33 stana koja su podeljena u Beogradu, samo četiri zaposlena zaslužuju stanove, ostali su ih dobili i rentiraju ih''.
''Još uvek ne postoji zakon o državnoj granici". Pa, postoji, znači policija koja obezbeđuje državnu granicu ima obavezu, zakona nema, a neki drugi zakoni se stavljaju na dnevni red.
Takođe piše: "Prošle godine je zabeleženo 1.297 napada na policiju prilikom obavljanja službene dužnosti. Tužioci su preko 90% tih slučajeva odbacili kao neosnovane".
Prema tome, završiću ovim. Situacija u MUP-u je alarmantna.
Zamolio bih ministra Jočića da demantuje ovo, ako može to da demantuje. Dobar deo ovih navoda se ne može demantovati, jer svi vidimo situaciju na ulicama, ali kažem, sve ovo je nekako nespojivo sa demokratičnošću kojom zrači gospodin ministar.
Hvala.

Hvala puno.
Ministre, izvolite.

Pre svega, kao ministar i kao starešina, neću dozvoliti nikome da govori neistinu, da mu je slobodan pristup medijima a da radi u policiji.
Neću dozvoliti nikome da ne radi svoj posao a da se bavi, na određen način, sindikalnim organizovanjem, i da to nije u funkciji i na korist policiji.
Sve ste vi to lepo rekli i pročitali, samo niste dve stvari. Taj što je to napisao - gde je bio na školovanju i ko ga je instruirao? Da li ga je instruirala određena grupa ljudi iz Hrvatske?
Pitajte ga šta je radio u Nemačkoj i od koga je dobijao savete kada je tamo išao. Kada budete dobili odgovore na ta pitanja o tom čoveku, onda možemo o tome da razgovaramo.

Hvala puno.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Vladan Batić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se, faktički, za repliku na izlaganje uvaženog kolege.
Mogu da kažem da nikada nikog nisam podsticao ni na kakve rušilačke demonstracije, da se ponosim što sam bio član predsedništva DOS-a, da se ponosim što sam bio učesnik događaja od 5. oktobra, da se ponosim što sam učestvovao u rušenju jednog nedemokratskog režima koji je naneo toliko zla jednoj državi, jednom narodu, koji nas je vratio decenijama unazad, da se ponosim što sam bio ministar pravde nakon 5. oktobra u Vladi Zorana Đinđića, da sam srećan što su ''Delije'' učestvovale u događajima od 5. oktobra, ali ih niko nije pozivao i nemate nikakvih dokaza da su oni bilo šta rušili, kidali, palili. Govorim, naravno, kao navijač "Crvene zvezde".
Ponosim se svim tim stvarima i mnogim onim idealima i idejama, željama i stremljenjima miliona ljudi, koji su godine i svoje živote utrošili na rušenje jednog nedemokratskog režima, čije posledice trpimo i danas, koji su deceniju proveli na ulicama, trgovima, po ciči zimi, ledu, snegu, pred kordonima, suzavcima, da bi se Srbija promenila. Svim tim se ponosim.
Žao mi je što su neki naši saborci okrenuli ćurak naopako, žao mi je što je ta mirna demokratska revolucija izneverena, žao mi je što su napravili pakt sa đavolom, odnosno sa našim neprijateljima. Zato i danas Srbija posrće, zato je danas Srbija u blatu, u živom blatu, jer ne može se sve opravdavati širokim koalicionim kapacitetom.
Postoje ideje, postoje ideali, postoje programi, postoji nešto za šta se morate zalagati, principi, stavovi, ubeđenja, načela. Ako to izneverite, izneverili ste ne samo one koje ste vodili i kojima ste nešto obećavali, nego i svoje potomke, svoje pretke i sami sebe. Jedino što sve to što ste vi ispričali nema nikakve veze sa temom koja je na dnevnom redu.
Danas imamo na dnevnom redu nasilje na sportskim priredbama. Mnoge revolucije su završavane u krvi, pa je ceo svet pozdravio epilog tih revolucija. Ova naša mirna demokratska revolucija, srećom, nije imala nikakav krvavi epilog i, ponavljam još jednom, svedok sam svih tih događaja i ničega se ne stidim, svime se ponosim.