Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, posle njega narodni poslanik Srđan Milivojević, pa Zoran Krasić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo pred sobom jedan predlog izmena i dopuna zakona koji zaista ne može biti prihvaćen, jer nije urađen, niti je pripremljen sa aspekta pravno-tehničke redakcije, niti su precizno određene definicije. U ovom zakonu se predlaže dosta stvari koje nisu definisane precizno.
Osvrnuću se na član 20. Šta ovde predstavlja delo i da li je to krivično delo, da li je prekršaj?
Član 20. menja se i glasi: ''Ko ne ovlašćeno uđe na sportski teren ili ulaskom u sportski teren ili deo gledališta namenjen protivničkim navijačima izazove nasilje, fizički napadne ili se fizički obračunava sa učesnicima sportske priredbe, vrši nasilje prilikom dolaska ili odlaska sa sportske priredbe, unese u sportski objekat ili baca na sportski teren ili među gledaoce predmete, pirotehnička sredstva ili druge eksplozivne, zapaljive ili škodljive supstance koje mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje učesnika sportske priredbe, oštećuje sportski objekat, njegovu opremu, uređaje i instalacije, ko svojim ponašanjem ili parolama izaziva nacionalnu, rasnu i versku mržnju ili netrpeljivost,....''
Dame i gospodo, postavljam pitanje - šta je ovde razumljivo i šta je ovde jasno, šta je ovde, precizno, predmet krivičnog dela ili prekršaja?
Pročitao sam odredbe predloženog zakona u članu 20. Vi imate ovde 30 inkriminacija. Imate onog ko dođe na teren neovlašćeno i uđe u igralište - za njega se predviđa kazna od šest meseci do 5 godina. Ako je fizički napao nekoga, kazna do 5 godina. Ako je nekoga telesno povredio, predviđa se kazna zatvora od 1 do 10 godina.
Dame i gospodo, stručna javnost, a pogotovo oni koji treba da primene ovaj zakon sutra, biće u jako teškom položaju i nikada ga ne mogu primeniti.
Ako je neko lice na sportskoj priredbi povređeno, a ne kaže se i ne definiše da je to lice lakše telesno povređeno, to je jedan oblik odgovornosti.
Ako se definiše, kao teži oblik odgovornosti, da je to lice teško telesno povređeno, ili ako je, usled fizičkog delovanja i fizičkog napada ili upotrebe određenih sredstava, neko lice lišeno života, ovde je sve to upakovano i sve je u jednom košu, pa ne znam koji će sudija ili inspektor moći sutra da donese odgovarajuću odluku za sve ove slučajeve.
Zašto, kao pravnik, smatram da je trebalo izvršiti definisanje pojedinih slučajeva?
Molim vas, definicija mora biti precizna i jasna, logična i primenljiva, da je onaj ko je primenjuje prema učiniocu može razumeti, da je može primeniti i da može sankciju izreći.
Sada se postavlja pitanje iz člana 5. stava 5.
Kaže se: "Ako organizator sportske priredbe ne postupi po nalozima Ministarstva, a zbog uočenih nedostataka u značajnoj meri može biti ugrožena bezbednost učesnika sportske priredbe, Ministarstvo može zabraniti održavanje sportske priredbe."
Pitanje je da li će ministar biti upoznat i da li će ovde učestvovati u odlučivanju da li će jedna priredba biti zabranjena?
Drugo, u kom postupku može doći do zabrane, i, treće, ko će doneti rešenje i ko će biti ovlašćen da vodi postupak zabrane održavanja priredbe, kao i da li će u rešenju i u toj odluci biti i pouka o pravnom leku, kao što to predviđa naš ustav - da svako ima pravo da uloži žalbu protiv odluke državnih organa?
U ovoj definiciji i predloženoj normi nedostaje da će se primenjivati odredbe ili Zakona o krivičnom postupku ili će se primenjivati odredbe zakona o postupku, gospodine ministre, prekršajnom ili upravnom postupku.
Mišljenja sam da je u prelaznim i završnim odredbama trebalo da bude definisano da će se prilikom primene ovoga zakona primenjivati odredbe ili Zakona o prekršajima, ili Zakonika o krivičnom postupku, ili Zakona o upravnom postupku.
Što se tiče namere, ovde ne možemo reći da je ovo zla namera predlagača, jer posledice koje su evidentne i koje su nastajale u prošlosti, u svakom slučaju, ukazuju i opominju da se moraju preduzeti odgovarajuće, dakle, odgovarajuće i adekvatne mere prema učiniocima i izgrednicima koji čine takva dela na sportskim utakmicama ili priredbama.
Ja se sećam, dame i gospodo, sećate se i vi, slučaja koji se dogodio na stadionu u Beogradu, kada je onaj mladić iz Opova poginuo jer je na njega bačena eksplozivna naprava; taj je dečko ostao bez života.
Ono što bih, iz svoga ličnog iskustva, želeo da napomenem, jeste da odlučujuću ulogu, dame i gospodo i gospodine ministre Jočiću, ovde mora da ima organ unutrašnjih poslova, tj. policija, koja mora da definiše, da izvrši klasifikaciju i odabiranje, da isključivo prema onim grubim kriminalcima, tj. izgrednicima, koje ima registrovane, preduzima odgovarajuće mere. Ni u kom slučaju ne treba u isti koš trpati mnoge navijače i sportiste u našoj republici, ne treba ih sve identifikovati i istim aršinom okvalifikovati da su oni krivi i time ih obeshrabriti.
Prema tome, dame i gospodo, i policija, i služba javne bezbednosti, imaju svoj registar izgrednika. U tom registru izgrednika se tačno vidi ko su ekstremni izgrednici. Prema tim izgrednicima moraju se preduzimati odgovarajuće mere, da bi se obezbedio red i mir i da bi se utakmica ili sportska priredba mogla odvijati u normalnim uslovima.
Ko zbog toga ovde snosi krivicu?
Ja gospodina ministra nisam čuo, a nije mu niko ni postavio pitanje koliko je krivičnih prijava podneto protiv izgrednika i, drugo, šta je tužilaštvo uradilo, šta je sud uradio i šta je uradio sudija za prekršaje u svim tim slučajevima, jer to su parametri prema kojima treba da se rukovodimo da bi se doneo jedan zakon.
Nije dovoljno sada apstraktno posmatrati i reći - treba doneti zakon kojim će se sankcionisati oni koji naruše red i mir i koji ugrožavaju održavanje sportske manifestacije.
Treba tražiti uzročnike i odgovornost onih koji su imali prilike da odlučuju i da sankcionišu one koji su do sada vršili krivična dela i prekršaje.
Zbog toga, Ministarstvo unutrašnjih poslova ima prava, ali ima i zadatak da položi račune građanima Srbije, da položi račune uglednim sportistima i uglednim navijačima, a da omogući da se sportske priredbe održavaju u normalnim uslovima.
Veliki je broj policajaca angažovan na velikom broju sportskih manifestacija. Taj broj je dovoljan ako se pravilno organizuje obezbeđenje - stepen jedan, stepen dva i stepen tri - prema stepenu i prema vrsti manifestacije. To je ono u čemu najviše odgovornosti mora da ima policija, ona ima pravo, ali i instrumente u svojim rukama.
Ja sam ubeđen da se ovde, dame i gospodo, stanje neće nimalo poboljšati. Vi ovde imate 30 inkriminacija i nijedna se od druge ne razlikuje, da li je onaj onoga lako telesno povredio ili ga je teško telesno povredio, ne - ako ga je teško telesno povredio. U Krivičnom zakoniku je normirano i precizirano šta je laka telesna povreda, a šta teška telesna povreda kvalifikovana smrću, šta je pokušaj ubistva, a šta ubistvo.
Ovaj zakon mora da pretrpi izmene, utoliko što svaka radnja i svaka inkriminacija mora da ima preciznu definiciju koja će da označi ko je učinilac i šta učinioca čeka ukoliko je istu inkriminisanu radnju ponovio.
Ovako, i prema odredbama člana 20, gospodine ministre, uzmite i pročitajte koliki je broj inkriminacija u jednom članu i sve su one izjednačene. I vi, i stručna javnost, gospodine ministre, bićete suočeni s teškoćama prilikom primene ovog zakona.
Šta će sada da vam kažu sudije i tužioci? Oni će da kažu, molim vas, mi ne možemo to primeniti, podnesite prekršajnu prijavu i podnesite krivičnu prijavu.
Kako može sada sudija da pokrene istragu, kako može da donese rešenje o određivanju pritvora, kako može da izrekne sankciju, kada je sve to definisano i ubačeno u jedan član? To ne može. Da je tako, onda bi to bilo i u Zakonu o prekršajima, i to bi bilo sve u jednom članu, i u celom Krivičnom zakoniku Republike Srbije.
Srpski radikali jesu za red, mir i bezbednost građana. To se očekuje od nadležnih resora i od nadležnog ministarstva, ali ovde mora da bude precizno uređeno da se može norma primeniti u praksi.
Ovako, naići ćete na veliki problem u javnosti. Stručna javnost će vam ovde izreći ocenu i reći će - trebalo je razdvojiti svaku inkriminaciju, dati joj definiciju, odrediti sankciju, da se sankcija može izreći.

Reč ima ministar Jočić.

Ovo je i pisano uz konsultaciju stručne javnosti i tužilaca okružnog suda.
Samo da dam jedan statistički pregled za period januar 2006 - jul 2007. godine. U ovom periodu, ukupno je bilo 305 težih slučaja narušavanja javnog reda, povređeno je 198 građana, 27 je zadobilo teške telesne povrede, a 171 lake, dok je 107 policijskih službenika zadobilo teške telesne povrede. Oštećeno je 36 prevoznih sredstava i 15 objekata.
Zbog učinjenih krivičnih dela iz člana 20. Zakona koji menjamo, podneto je ukupno 346 krivičnih prijava, od čega je do sada protiv osam lica pokrenuta istraga, a protiv sedam lica podignuta optužnica ili optužni predlog, dok odbačenih prijava nije bilo.
Zbog učinjenih prekršaja predviđenih ovim zakonom, ukupno su podneta 392 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, od čega je do sada doneto 17 postupajućih presuda, a četiri prijave su odbačene. Ukupno su izrečene četiri zaštitne mere zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, pa Zoran Krasić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici,  građani Srbije, u ubeđenju da su poslanici Demokratske stranke vrlo jasno obrazložili zašto treba glasati za ovakav zakon, uvažavajući predlog drugih poslaničkih grupa, a u želji da ubrzamo raspravu, odustajem od diskusije. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega Zoran Despotović.

Javljam se drugi put da pričam o ovom zakonu. Prvi put sam pričao 2003. godine, kada je bila isključena javnost zbog vanrednog stanja, a gospodin Tomislav Nikolić trpeo zabranu da 90 dana ne uđe u zgradu Narodne skupštine. I tada sam rekao da od ovog zakona nema ništa. Evo, vidite, priznali ste da od tog zakona stvarno nema ništa.
Ako vi ovaj zakon donosite da biste smirili javnost, onda je to promotivna vajda. Ako donosite ove izmene i dopune radi nečeg suštinskog, onda se nalazite u velikim problemima. Zašto? Uveli ste jednu novu zaštitnu meru.
Da bi građani shvatili o čemu se radi, to je član 22. gde se kaže: ''uz kaznu za prekršaje, fizičkom licu se može izreći zaštitna mera zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama, pod uslovima propisanim ovim zakonom.'' Većina grđana će da kaže - šta je tu loše.
Da vidimo šta piše u stavu 2. Kaže se: ''Zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama sastoji se u obavezi učinioca prekršaja da se neposredno pre početka određenih sportskih priredbi lično javi službenom licu u područnoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici na području na kome se učinilac prekršaja zatekao...''.
Znači, ako ste u Beogradu, a kazna vam je izrečena u Nišu, vi u Beogradu treba da se javite policijskoj upravi. Zašto?
Zatim se kaže: ''... i da boravi u njihovim prostorijama do završetka sportske priredbe.'' Znači, on će biti u nekom policijskom zadržavanju.
Gospodine Jočiću, da li on ima televizijski prijemnik u policijskoj stanici, da može da prati fudbalsku utakmicu? Besmisleno je. Vi ste ga tako napisali. Određeno mesto, određeno, određeno, a u stvari je sve neodređeno.
Dalje, problem člana 20. bio je prisutan i 2003. godine. Ovom intervencijom ste, u stvari, izbacili krivično delo. Bitan element tog krivičnog dela - nameru da se čini krivično delo, vi ste izbacili.
Znači, gospodine Jočiću, ako budete na nekoj fudbalskoj utakmici, budete na zapadu i sa tog mesta, ili 15 metara od vas, poleti jedan upaljač prema nečemu, vi ste pripadnik kriminalne skupine. Kod kriminalne skupine odgovaraju samo kolovođe, kao podstrekači, pomagači i inspiratori. Na to moram da vam skrenem pažnju.
Ovde ste sve pobrkali. Da ne bih ponavljao ono što je gospodin Petar Jojić izneo, sada vi meni kažite, ako ste ovde izbacili nameru kao bitno obeležje tog krivičnog dela i rekli: ''Ko neovlašćeno uđe'', šta ćemo da radimo s onim ko ovlašćeno uđe? Redar kaže - velika je gužva na zapadu, da se ne biste mučili, preskočite preko ograde.
Ko je taj ko određuje da li je nešto ovlašćeno ili neovlašćeno? To ne piše ovde, gospodine Tomiću.
Postavljam vam pitanje - šta ako ovlašćeno uđe, pa 45 minuta bude miran, sedi pored ograde itd, i u jednom trenutku mu nešto pukne i počne da pravi neke gluposti? On nema odgovornost, zato što je ovlašćeno ušao. Neću da ulazim u te detalje, to ću povodom amandmana, u znak poštovanja prema mojim kolegama koji su ostali.
Moram da vam skrenem pažnju, nemojte da dezavuišete javnost. Vi pričate o nekim engleskim propisima. Gde god su otišli engleski navijači u inostranstvo, i dan-danas prave nemire.
Oni su, možda, suzbili to nasilje na terenu, oko terena. Da vam ne pričam o navijačima ''Totenhema'', kakav ih glas bije. Nemojte - ''svuda je bolje nego kod nas''.
Dalje, gospodine Jočiću, problemi se ne javljaju na bokserskim mečevima. Ring, biju se dvojica, publika navija, završi se bokserski meč i publika slobodno ode. Po nekoj logici stvari, to bi trebalo da bude makljaža do daske. Na skijaškim takmičenjima, na karate takmičenjima, uzmite odbojkaške susrete, nikad se to nije desilo.
Pitajte državnu bezbednost zašto se desilo. To sam vam rekao i 2003. godine.
Mi imamo zakon o održavanju opšteg javnog reda i mira, ali vi tražite leks specijalis, pa čak idete toliko daleko da propisujete šta je gledalište, šta je stadion, šta je redar, šta je ovaj, šta je onaj. Potpuno nepotrebno.
Znači, sredite državnu bezbednost i garantujem vam da neće biti droge na ulicama. Sredite državnu bezbednost i neće biti kriminalnih navijačkih grupa.
Kod člana 20. ste prekoračili ovlašćenje, pa ste ubacili nešto čemu mesto nije tu. Vidite, vi kažete: ''izaziva nasilje''. Kako neko može da izaziva nasilje? Onda ''vrši nasilje''. Šta je element bića nasilja? U čemu se ogleda nasilje?
Dalje: ''unese, baca među gledaoce''. Znate li ko unosi na fudbalske stadione te rekvizite? Neko iz uprave kluba. Malopre ste pročitali podatke o uništenoj imovini, broju povređenih policajaca itd.
Idete na neku utakmicu, znate šta rade navijači i policija? Oni treniraju - ovo je prva interventna, oni se dobro biju. To policija treba da sredi nezavisno od zakona. Da bi ona to sredila, njoj ne treba zakon. Postoji već zakon. Neko je napao službeno lice, lice u uniformi, taj je napao državu, on odgovara; ne treba vam zakon, odgovara po opštim propisima.
Vi ste sada izbacili nameru. Šta znači - za nekad se odgovara? Pa ste išli još dalje. Evo, sada, ovaj zakon je neprimenjiv po selima, a kao opšta norma treba da važi svuda.
Naprosto, vi ste uzeli fudbalske, košarkaške utakmice velikog rizika i na bazi toga stvorili jednu priču. Da li ste rešili problem? Niste rešili problem, još 2003. godine smo vam rekli.
Sada ste napravili još veću grešku, sada će za nehat da odgovaraju. A znate šta znači odgovornost za nehat? Zatekao se, bio slučajno na nekom mestu.
Odveli ste dete, ono je opsovalo sudiju, po ovom članu 20. to može da se podvede pod netrpeljivost. ''Sudija, lopove'' - netrpeljivost, ide u zatvor po ovom vašem kako ste napisali. Onda se ja i ne čudim što, kada kažem ovde ministru - lopove, on presavije tabak i tuži nas.
Zašto ste ubacili ove reči koje se tiču parola? Da sprečite nešto, šta ćete da sprečite? Kažite mi koji zakon može da promeni mišljenje nekog čoveka? Nema tog zakona. Po zakonu je zabranjeno da se čovek ubija, a svakodnevno se dešavaju ubistva. Pa, ne možemo na bazi toga što se svakodnevno dešavaju ubistva da sada propisujemo neke stvari.
Smeškanje vaše me podseća na nekog mog profesora porodičnog prava. Kada je završio, tamo, pedeset i neke godine, prava, zaposlio se, bio sudija Opštinskog suda u Pirotu. Neko se obesio na jedinoj banderi u Pirotu i on doneo odluku da se ukloni ta bandera sa strujom. Kada su ga pitali – pa, dobro, Mikice, zašto to, on je rekao - postoji opasnost da se kroz pet godina još neko obesi na ovoj banderi.
Takav je vaš zakon, nedorečen. Ako ste do sada imali problema sa članom 20, sada imate još većih, ali postoje i mentalni. Ne možete nehat kao vid odgovornosti da propisujete za nešto što ima ovaj stepen društvene opasnosti. To ste totalno pobrkali.

Reč ima narodni poslanik Zoran Despotović, pa onda narodni poslanik Milorad Buha. Ostalo je još šest minuta.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto ceo dan sedim, valjalo bi nešto i ja da rečem o zakonu. Prvo bih želeo da, u svoje ime i ime svojih kolega, čestitam reprezentaciji Rusije na sinoćnoj velikoj pobedi, nad Špancima, naravno.
Ovakav predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama mogao bi da razume neko ko stvarno ne poznaje elementarne stvari sporta i sportskog kolektiva.
Šta čini veličinu jednog sportiste i sportskog kolektiva? Pa, ništa drugo do afirmacija sebe kao pojedinca, sportskog kluba i sredine iz koje dolazi, odnosno u kojoj se on i sam nalazi. U većini slučajeva, da bi se postigao bolji rezultat, potrebna je i podrška sa tribina. Nekada se to činilo ovacijama, kao i danas, nekada i parolama, a sve češće i svetlećim bakljama. Naravno, zakon je u Italiji to, doslovce, propisao - da gledalac može na tribine da unese po dve baklje.
Mi srpski radikali smatramo da se ovakav nakaradni zakon, kao i mnogi drugi zakoni, slepo prepisuju, a ne prilagođavaju se životnim uslovima.
Znamo svi da na sportskim priredbama postoje ekstremni navijači i ekstremne grupe, ali morale su se u ovom predlogu naći i adekvatnije mere kažnjavanja.
Ovakve ekstremne kazne, koje su zaprećene samo u članu 20, ja sam uzeo okvirno, od šest meseci, pet godina, osam godina, znači od šest meseci do 10 godina, prikladne su samo u najtežim krivičnim delima.
Moramo priznati da je to u suprotnosti sa članom 10. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja garantuje slobodu izražavanja.
Ovakvim predlogom vi, gospodo, želite da nam gledaoci na sportskim priredbama, ako dođu, naravno, posle ovakvog restriktivnog zakona, budu politički podobni ili nešto drugo.
U to smo se mogli uveriti u poslednjih nekoliko meseci, na relaciji - gledaoci, navijači i sportski klubovi, gde je, možemo slobodno reći, dosta toga isplivalo na površinu, ali ne i sve. Nadamo se da će, pored ovoliko dosovskih mafijaških afera, doći na red i sportska.
Ako se to ne desi, ili se ništa ne preduzme, sportski tajkuni će nam svesno uništiti srpski zaštitni znak u pojedinim sportovima, gde ćemo sigurno doživeti brodolom, ako to već nismo.
Hvala.